Slobodna reč gvozdena vrata ne otvara

Ovih dana sam baš razmišljala da se, je li, malo šire obnarodujem. Tako sam gledala gde bih ja to mogla da priključim neki od svojih blogova, da se besplatno reklamiram - da nabacim  nove čitaoce, poboljšam svoj traffic i tako to.

Vidite, ja sam počela da pišem po ovom svekolikom virtuelnom svetu koji je inače surogat svake stvarnosti u nama i mimo nas, iz razloga što mislim da je slobodna reč neprikosnovena i da je to jedan od mojih vrhunskih ideala. Takođe, mislim da upotreba psovki ne treba da se cenzuriše zvezdicama, osim ako se do te mere pojedinac ne cenzuriše ni u stvarnom govoru, u šta čisto sumnjam. Ja to radim samo ako moram, i to kada ostavljam komentare na drugim blogovima. Inače, ako vidim da i sam autor nema ništa sproću psovki, onda i ja zama'nem jezičinom. Hoću reći, kada odem u goste, prilagođavam se domaćinu/domaćici. Da se razumemo, to nisu psovke koje vređaju, nipodaštavaju i umanjuju vrednost nečije ličnosti, već one koje su lajavog karaktera. Ja volim da psujem, iako to nije posledica mog siromašnog vokabulara.

Naravno, svoja mišljenja iznosim direktno, tako da, istina je, umem i da provociram, napadam, ali umem i da pohvalim i motivišem. Računam odrasli umeju da se odbrane, ako im se (ne) brani.

Jedino, istina je ima nešto što i meni bode oči. Ja ne volim da vidim komentare na moje postove koji nemaju blage veze sa onim o čemu pišem u konkretnom postu, osim ako ne predstavljaju nadovezivanje na neki od prethodnih komentara. I ne volim gole emotikone kojih, ruku na srce, do sada nije ni bilo. I ne volim komentarisanje spotova i fotografija, jer ovo nije YouTube, niti su (za sada) fotografije koje sam ja uslikala u pitanju. Fotografije i klipovi su uglavnom samo propratni elementi na mojim blogovima. Ono što volim da vidim to je konstruktivan, duhovit komentar, iza koga se možda krije neki britki um, argumentovana kritika i poziv na diskusiju, ako čitalac uoči potrebu za tim.

Da li sam u poslednje vreme suviše mlada, suviše stara, suviše nepolitički korektna, suviše neobaveštena, suviše neprilagođena, suviše ma šta to bilo, tek vidim, da nikada nismo bliži Ideji = Prosvećenog Apsolutizma.

Jer, ako i hoćete negde da se reklamirate za džabe, onda to znači da ono što pišete, treba da bude prikladno, svarljivo za široki auditorijum, psovke ne dolaze u obzir ni pod tačkom razno, itd. Ako ispunjavate navedeno i šire od toga, onda možete da kandidujete svoj blog na nekoj od lokacija koje se time bave, pa će tamo neki/a XY na osnovu svojih subjektivnih stavova, predrasuda i sl. da odluči da li ste podobni ili niste.

Naslov posta je parafraziranje narodne poslovice - Lepa reč i gvozdena vrata otvara

No, treba se zapitati, šta to zapravo ostavlja vrata otvorenim?!