Igra detekcije - četvrti deo

Igra detekcije - treći deo
Igra detekcije - drugi deo
Igra detekcije - prvi deo

Touch and Go - Would You...?

Iza njegovih leđa, bilo je mnogo sveta i blještala su svetla menze sjedinjenih država američkih - McDonalds, ali ne i Pozorišta na Terazijama. Odmah se setio mučene Milice. Možda je mogao i da popije taj jebeni milkshake, i da učini to čeljade ispunjenim - bar na tren. Ali, lako je sada zboriti tako, praviti se junakom u društvu samoga sebe. Pa šta ako je mogao, kada to nije ni hteo. Uostalom, to je ludost. Šta ako bi se ona smrtno zaljubila u njega ili tako nešto? On ipak ne bi želeo da bude njen Romeo, ko što uostalom ne traži ni Juliju.

Imao je osećaj kao da se na kratko našao 'U raljama života' i dopisivao sa Šteficom Cvek. Onda se setio trokrilnog Bate Životinje u gaćama sa printom leoparda i one čuvene 'spike predigre' iz filma: 'Pa ti treba da znaš da ja nisam nikakav siledžija. Ja poznajem žensku dušu. Ima samo da vičeš to-to-to. Ima da padneš u nesvest i da me moliš da se ne zaustavljam. Takvi smo mi Srbi." + ono: "Ovo je sve bila predigra, a sad ću da te karam u cugu sve do jutra." Pa da, za te 'sofisticirane' scene Bata je bio pravi izbor. LOL Neotesani srpski šifonjerko. Ali on nije Bata, a ni Rade Šerbedžija koji sad najčešće glumi istočnoevropske špijune islednike i komandante parada, u produkcijama holivudskim. On je... Ko je on?

Na dnu kesice kokica ostalo je nekoliko neiskokanih zrna kukuruza kokičara, mnogo krupne soli i ljuspica koje su mu se pozavlačile u guste pravilno raspoređene zube. Tako mu je došlo da na sred ulice počne da čačka zube, ali to je tako odvratno - pomislio je. To će da uradi u toaletu 'Biblioteke', ionako uvek ima poneku čačkalicu pri ruci. Tamo će da 'sredi' svoju vilicu i 'otpusti' viškove iz svojih pribijenih zuba. Prelazio je jezikom preko zuba, sve je bilo hrapavo i zrnasto i bockale su ga ljuspice. Iskezio se sebi u izlogu Mc-a i video je žute zapele bobice - njegov osmeh je bio 'čaroban'.

U 'Biblioteci' koja nije biblioteka ipak ima puno knjiga koje možeš besplatno da čitaš dok ispijaš piće. Iako oni tamo prodaju knjige, lepo je što ne moraš da ih kupiš, a opet su ti sve kao na dlanu. Zato voli da ode tamo, jer ga ništa naročito ne fascinira u tom prostoru, a posebno ne, loš izbor muzike, prenaduvane cene, spora usluga uz uobičajeno 'jurenje' konobara da naplati račun i propali toaleti. To tako ne izgleda na njihovoj internet stranici, ali tako izgleda kada se nađeš u tom prostoru.

Izabrao je sto na Galeriji, u delu za pušače, pored izloga, jer voli i da pogleda tu i tamo ljude koji prolaze. 'Izvolite, šta ćete da popijete?". "Jedan capuccino i čašu sveže natočene česmovače. I budite ljubazni, donesite mi pikslu, da ne tresem pepeo na pod." Konobar je klimnuo glavom kao lutka na koncu, a Max se na čas osetio kao puppet master. Više je voleo da ljudi prozbore koju, mesto da samo klimaju glavom kao da sve odobravaju. Ali... u 'Biblioteci' ima mnogo ljudi koji klimaju glavom i kikoću se sebi u bradu, skoro i da pričaju poluglasno - a oni u stvari 'ćaskaju' na svojim lap-topovima. Maxu to nije  jasno. Nejasno mu je koja je poenta tog njihovog egzibicionizma dok voajerišu nad i u sopstvenim životima? O čemu ti to Max - pomisli, ti se pre sat vremena bio oni, samo što to niko nije video osim tebe.

Max je svratio do toaleta i pogledao se u ogledalo. Dobro izgledam - pomisli. Onda je prislonio šaku na dozer, pomako ručicu ka sebi i istisnuo penu za pranje ruku. Oprao je ruke, osušio ih papirnim ubrusom, a onda posegao za zapakovanom čačakalicom koju nosu u zadnjem džepu somotskih pantalona. Otpakovao je i temeljno odstranio ostatke uživanja razonode svojih zuba.

Krenuo je ka svom stolu, konobar još uvek nije doneo poručeno, ali Max ne voli da čeka, već izvlači svoj Marlboro Lights 100's i Zippo upaljač sa ugraviranim stilizovanim slovom 'M' sa duktusima. Eto, on je bivši pušač koji ponekad puši. On je dosledan kao što je i Mark Twain bio dosledan po tom pitanju. Uvek je mogao da ostavi duvan, ali nikada nije znao koliko dugo će to da traje. Odmotao je celofan sa paklice, pomislivši, kako sada samo grozno izgledaju kutije cigareta, sa unapred odštampanim 'smrtovnicama'. Onda se setio fotografija koje su kružile emailovima 'Welcome to Marlboro Country' - a ono grobovi na sve strane. Gadno. Ali on i dalje puši ponekad cigarete. Zato mu i ne odgovara da bude sa pušačem, povući će ga ponovo. Ovako, dok solira, umerenije duvani.

Muškarac koji je sedeo za stolom pored Maxovog ga je zamolio za upaljač. Nagnuo se i kroz polušapat mu je rekao: "Molim vas, moram dami da pripalim cigaretu!". Dama. Mmmmm. Dobro izgleda. Nasmejao se i rekao: "Naravno, samo vi uslužite damu!" I ja bih je uslužio - pomislio je. "Hvala vam na upaljaču!" - reče nepoznati muškarac.

U međuvremenu, stigao je konobar, kafa, voda i piksla. Dama je dobila dupli espresso. Lepo, ne pije razvodnjeno, samo esenciju - zaključi Max. Merkao je kada će Dama da poželi da zapali narednu cigaretu, pa da predupredi nepoznatog muškarca, i da on onako vešto iz jednog poteza, upali Zippo i prinese ga Daminoj cigareti. 'Mlada damo, zadovoljstvo mi je da vam pripalim cigaretu!' 'Zahvaljujem gospodine, vrlo ste ljubazni!'

Uzeo je knjigu 'Dr Aron' da kobajagi lista, kao undercover, da bi slušao razgovor između njih dvoje. Posmatrajući iz prikrajka, ali i iz razgovora je shvatio da oni nisu u ljubavnoj vezi; da Dama živi sama; da se bavi pisanjem; da voli sebe i svoju mačku; da uživa u ispijanju kafe i obaveznim i neobaveznim razgovorima; da se zarazno smeje; da je duhovita; da je elokventna; da je lepo našminkana i da izazovno miriše; da ima negovane ruke i dugačke nokte nalakirane crvenim lakom; da nosi naočare; da ima plave oči i kratku crvenu kosu. Ali video je i da nema nameru da komunicira sa njim.

'Ako nemate ništa protiv, ja bih...' - započeo je Max rečenicu. 'Vi biste?' - izgovori Dama sa upitno raširenim očima ka njemu, dok joj se čelo nabiralo. 'Ja bih da vam kažem da me privlačite!' - izlete Maxu i ujede se za jezik. Dama je usporenim pokretima skinula naočare, držala ih u desnoj ruci, razvukla usta u osmeh, pokazala mu zube, treptala lagano, piljila u njega netremice, kao da ga je analizirala, a onda je spustila pogled, slegla ramenima, nasmešila se kao sebi da se smeši, zagrizla donju usnu, spojila obe usne  i ništa mu nije odgovorila.

Dobro, sad kad je ispao totalni kreten, može da se posveti 'Dr Aronu', kapijama vremena i Vesku Saviću. Knjiga inače košta 1.200 dinara. Dakle, Vuk Drašković baš svaku knjigu mora da stavi u tvrd povez - pomisli Max.

Kada su Dama i nepoznati muškarac ustali i spremali se za odlazak, skenirao je njenu figuru. Zgodna je - pomisli Max. Nazire se dosta toga, a ništa se ne vidi. Erotično. Vazdušasto korača i nosi 'normalne' čizme bez platformi. Ima neki svoj stil oblačenja. I to mu se dopalo. Nije naštancovana.

Sada može neometan iznenadnom pojavom Dame u svom životu, da uživa u ispijanju cappucina i svom divanjenju - gutljaj po gutljaj, dim po dim, dok veče lagano prolazi i Max pomalo mašta...

Igra detekcije - peti i poslednji deo