Neodlučna

Pomisli ona: "Ko kakva neodlučna mlada se ponašam." Odjednom joj se nude neki takozvani izbori. Zašto je neodlučna? Šta je koleba? Zašto pridaje važnost tom trenutnom stanju koje će svakako da prođe?

Pomisli, možda je u pitanju njen ego. Iako bi ona najviše volela da taj ego u njoj ne postoji, prija joj kada joj laskaju, iako ne voli to ni sebi da prizna. Deljenje komplimenata nije nikako drugačije doživljavala nego kao laskanje. I često joj nije bilo jasno kako da reaguje u tim situacijama. Tako se neretko smešila, više usiljeno, zahvalivši se darovacu komplimenta. Mada, često je dovodila u pitanje iskrenost i još više nameru komplimenata. Još češće je želela da se komunikacija ne nastavi tim tokom.

1.

"Javi se ako hoćeš da se vidimo ovih dana!" - zapištala je SMS poruka na njenom mobilnom telefonu.

Neću da ti se javim. Zovi ponovo. Šalji poruke. "Otkud ti sada i šta više hoćeš!?" - pomisli ona, a odgovor zna. Đavo joj nije dao mira, želela je da provocira svojim porukama, pa je to i uradila.

Rekla mu je da mu je poruka baš "stimulativna" i da ona baš sada sedi i čeka da je on skine sa ofingera. Na to on posla poruku koja je u svojoj suštini sadržala to da za poetisanje i pravljenje priča nema mesta - sve se zna. Drugim rečima pitanje je: "Hoćeš ili nećeš?"

Njoj je zapravo muka od takve nabeđene muške preduzimljivosti, pa je to i iskazala time da ma kako ono što joj nudi je možda i "zlatno", ima radosti i draži u otpakivanju poklona - ili nisu sve seke iste, pa prema tome... Tu on reterira i kaže joj da on njoj zapravo ne nudi samo snošaj, jer on voli sve u vezi sa njom. Kakva ordinarna budalaština! Kakva jeftina laž za jedan snošaj! Nije to poenta pakovanja.

I naravno, ona krene da prosipa sarkazam na temu uzbuđivanja oko njenog personality-ija, te istovremenog "serviranja" na tacni. I on nastavlja, ne odustaje, šegači se sa cinizmom kao seksualnim stimulansom i predlaže laskanje uživo, jer je tako slađe. Naravno, ona hvali njegovu upornost, jer ceni tu osobinu, ali... i još mu pomenu onu narodnu, da ne jebe lep nego uporan.

Posle toga, zvao ju je telefonom, da je i pita za detalje dogovora. Kog dogovora? Ali on nije primio njenu poslednju poruku. Nije mu jasno zašto mu ona laska, a neće ga. Pokušava on nju i dalje da ubedi kako ne treba da propušta "stvari". Jeste, ne treba, ali na njoj je krčma. Ima vremena da plete šalove i džempere, da bude vrsna domaćica i sve to - kad ode u penziju. Može kafa, ne može kafa. Šta je kafa? Gde kafa? Može, ali da se on ponaša pristojno i da ne skače na nju, jer ona to neće. Ipak, pošto on neće da ne skače, rešio je da opet ne odustane i da je ponovo zove - da "pričaju" telefonom. Da li će je upecati ili neće, ko to zna?! 

2.

"Ne mogu, a da ne primetim kako imate divan parfem!" Odjednom, prenu je taj neki glas i ona pogleda mladog čoveka koji sedi pored nje, zatrepta očima, nasmeši se ko stidljiva devojčica i reče mu: "Hvala vam!"

Gleda levo, gleda desno, jer vidi potencijalan razvoj događaja, a ne želi da učestvuje u tome. Upita sebe, a što bi meni smetalo da proćaskam malo. Ali često zna čitav arsenal pitanja koja slede, a ona ne voli da odgovara na ta pitanja. Nekako su joj iritabilna, svakidašnja i misli da odgovori na takva pitanja ne daju nikakav prikaz. To su uglavnom statistički podaci o nekome koji ne govore ništa. A ona ne voli da iznosi statističke podatke.

Došao je trenutak da se napusti mesto događaja, javni gradski prevoz i mladi čovek još jednom reče: "Zaista, divan vam je parfem, nekako je osvežavajući i prija. Nadam se da vam ne smeta što sam se ja u jednom trenutku nagnuo prema vama." Ona ga gleda i kaže: "I ako jeste, bili ste diskretni, tako da, eto meni je drago da vas moj parfem ne guši!" Kakva glupa izjava. Šta je time uopšte htela da kaže. Nastavi on: "Znate retko je danas da ljudi mirišu, mislim, to je valjda zbog toga što je besparica!" Ona izvali: "Pa, nije ovaj parfem skup!" Pri tom je niko i nije pitao za cenu, niti je u tome poenta. I ona sama uhvati sebe kako kreće da priča, pa je ćapi unutrašnji policajac da stane.

Našli su se na stanici i ona ga je upitala gde se nalazi jedno mesto, na osnovu čega je on zaključio da ona ne živi u tom kraju. I možda bi komunikacija i potrajala, tj. usledilo bi pitanje u kom kraju grada ona živi, da nisu stajali na sred ulice i da je zamalo nije udario autobus. Ljubazno mu se zahvalila, pozdravila ga i otišla svojim poslom.

Onaj iz prve priče joj je veoma poznat, prilično bezobrazan, zna šta joj nudi ili ne nudi, kako god, zavisi od ugla gledanja i nju ta parterna gimnastika koja je sama po sebi svrha, i ne zanima. Onaj drugi je neki nepoznat lik koji se doima kao ljubazan i pristojan na prvi pogled, ali ona ga je jednostavno otpilila.

Ni jedan ni drugi nisu ni pravi, ni pogrešni, samo su statistički podaci u njenom svakodnevnom životu. :-)