I doći će i taj dan kada ću, pošto se budem dobrano ponizila da čekam u kilometarskim redovima za novi crveni pasoš, sesti na voz ili avion i otići put Beča.
Naravno, tamo ću odsesti u nekom jeftinom smeštaju, da bih pare trošila uglavnom na kulturne aktivnosti, ali pošto ja mnogo volim da maštam, našla sam jedan luksuzan hotel u kome bih zapravo odsela da su okolnosti drugačije.
To je hotel Sacher koji se nalazi u srcu Beča, preko puta Bečke opere i u neposrednoj blizini pešačke zone. Ništa me neće sprečiti da uđem u hotel i da za trenutak osetim da sam deo onoga što su u taj hotel utkali, a to je miris i ukus iz doba Habsburške monarhije.
Hotel je karakterističan po tome što ga je 1876. godine osnovao Eduard Sacher - sin originalnog tvorca nadaleko čuvene i svima poznate Sacher torte koja ove godine puni 178. godina od kada je prvi put napravljena. Svakako, neću propustiti da Sacher tortu pojedem baš ovde uz šolju bečke kafe. :-)
Tokom brojnih godina postojanja hotela Sacher njegovi gosti su bili, ali i dalje ga posećuju brojni poznati umetnici, predstavnici visokog društva, poslovni svet i političari.
Sobe i apartmani su opremljeni tako da svaka prostorija odiše jedinstvenim šarmom, a zajedničko im je da zidove krase poznate zbirke slika, pažljivo odabrani antikviteti, elegantan nameštaj i materijali koji plene svojim raskošem.
U hotelu Sacher postoji i Spa centar koji pruža luskuzne tretmane individualno prilagođene, kako bi svaki klijent nakon odabranog paketa usluga u potpunosti regenerisao i svoj um i svoje telo.
U hotelu se nalaze i brojni restorani i barovi u kojima čovek može da se opusti i uživa. Zašto ne popiti piće u Plavom baru, u večernjim satima kao uvertiru pred odlazak u Operu ili pak sumirati utiske nakon odslušane operske arije.
Za večeru mi idealno izgleda Crveni bar, gde se u autentičnom i pomalo konzervativnom ambijentu služe specijaliteti austrijske i bečke kuhinje i vina iz domicilnog regiona; i sve to uz nezaobilaznu klavirsku pratnju koja sasvim sigurno upotpunjuje uživanje u prostoru; svakom lagano izgustiranom zalogaju hrane i otpijenom gutljaju vina.
Moguće je da se venčate baš u ovom hotelu, da napravite prijem za svoje prijatelje i/ili poslovne partnere ili bilo koju vrstu događaja koja će svima zajedno doneti zadovoljstvo i za takve aktivnosti ćete imati na raspolaganju značajan broj salona.
A onda, put pod noge, valja iskoristiti pametno vreme koje je na raspolaganju i videti što je više moguće u Beču.
Nadam se da ste uživali u ovom virtuelnom putovanju u Beč, bar onoliko koliko sam ja. :-)
Joooj,Zverčice,doturi lavorče,sve mi niz bradu...
ReplyDelete:)
Nekad davno, u prošlom veku, kad bejah jako mlada, nađoh se u Beču i prva stvar, koju sam uradila, pre bilo kakvih kulturnih obilazaka, bila je da sam pojela Sacher tortu i popila kafu u pomenutom hotelu, baš iz gore opisanih razloga. Iako sam se kasnije uverila da Bečlije uglavnom danas tretiraju Sacher isključivo kao turističku atrakciju i da tamo ni u ludilu ne idu, mislim da je ugođaj sjajan. Želim ti da što pre staneš u red za pasoš!
ReplyDelete@Emo, evo me, ja došla - malo kasnim doduše, pa ne znam da nisam malo probila termin sa doturanjem lavora. :-D
ReplyDelete@Amarilis
ReplyDeleteNeverovatno, baš ta priča kod tebe, samo pre par decenija. Lepo! Normalno da je atrakcija za turiste, to me ništa ne čudi što tako misle. Pa ni ja ne idem po beogradskim splavovima, hehehe. ;-P
Ne staje mi se u red, ali... nekako ću sebe prijateljski da ubedim. :-)
Kakav raskos od enterijera,a nisam probao ni Sacher tortu.
ReplyDelete