Dobra banka (TM): @Reš pečeni klijent

Poštovani g-dine Reš pečeni,

Neizmerno nam je zadovoljstvo što ste pokazali nedvosmisleno interesovanje za doživotnu saradnju sa nama.

Uz već pruženu besplatnu uslugu otvaranja Retarded Consumer tekućeg računa, nakon što smo Vam naplatili upit kod Kreditnog biroa koji niste tražili, ali, zakon ište svoje, te bez obzira da li imate redovne prilive i/ili odlive, naša ključna komparativna prednost u odnosu na konkurenciju, tj. drage nam suparničke banke je nešto što do sada niste imali prilike ni da zamislite.

Molim Vas, pre daljeg čitanja, udobno se smestite, duboko udahnite i opustite se...

Naime, po definiciji "dobijate" ekstra super bonus malus gratis kreditnu karticu, pod patentiranim nazivom Puppet Master. Vaše je da trošite, naše je da Vas monitorišemo. Prve dve godine usluge održavanja kreditne kartice su besplatne, te usluge naplaćivanja kamate na nekreditiranje. Nakon dve godine lojalnosti koje ćete nam dokazati, sledi u stvari prava stvar. Tj. tada stavljamo stvari na svoje mesto (čitaj: ponuda koja se ne odbija).

Naime, od prvog dana treće godine zaduživaćemo Vaš račun na mesečnom nivou u iznosu od tričavih 150 evra sa datumom valute ODMAH, na period od 12 godina, što bi ukupno iznosilo po isteku pomenutog perioda simboličnih 21.600,00 evra glavnice. Iznos pripisane kamate zavisiće od dinamike otplaćivanja glavnice i kamate. Od Vas, dakle, zavisi. Cirka 34% godišnje na iznos duga, ako ne poraste tromesečni EURIBOR i naša marža. Sve podatke koje ste nam dostavili, svojom glupošću, prodaćemo svakome ko je zainteresovan da vas spamuje sa raznoraznim ponudama, što telefonskim putem, što putem klasične pošte, što putem emaila. To se naročito odnosi na sve one kompanije koje ste promućurno izbegavali, jer ne zaboravite, mi znamo na kojim POS terminalima ste provlačili karticu. Ako Vam i padne na pamet da pokušate da uteknete, ne brinite, naći ćemo Vas. Ne znam da li se sećate, ali kada ste potpisivali onaj super povoljni Ugovor o otvaranju računa, niste čitali malecna slovca, gde je pisalo da imamo pravo na naplatu prvog reda na vašu nepokretnu imovinu. Da, mi smo povezani sa sudom, u smislu toga, da imamo uvid u bazu podataka overenih Ugovora o kupoprodaji nekretnina, te automatsku obavest ukoliko Vam eventualno padne na pamet da nekretninu otuđite ili je pak prenesete na ime drugog pravnog ili fizičkog lica.

Ludački se radujemo budućoj neraskidivoj uspešnoj saradnji.

Za sva dalja pitanja smo raspoloživo raspoloženi na raspolaganju.

S dubokim poštovanjem,
Marketing tim Dobra banka (TM).

Kako si srećo? Smem li da pitam? :)

Noćas beše divna zvezdana noć i crvčci što predu po njoj. Kao što je i sada. I beše prijatna svežina posle onih talasa gromoglasne grmljavine i ljute kiše koja se ispadala pošteno i ostavila nam visoku vlažnost vazduha za poštenu dušegupku.

Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.

Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavuji bez promuklih glasnih žica.

Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.

Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...

Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.

PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D

Flertujmo bez reči

Kada se umorim od čitanja i proučavanja tema koje me zanimaju, onda shvatim da treba i da se pošteno izvrištim od smeha. I tada, najčešće odem na B92, jer tamo ima ona fina rubrika - Život se zove, gde se dele nonsens saveti, najčešće redno. Da l' po važnosti ili sistemom slučajnog izbora, to ne znam. Logično, za šta bih se prvo uhvatila nego za naslov Kako da flertujete bez reči?

Istina je, i ovako i onako, sve ređe flertovanje praktikujem, jer nekako sve je manje muškaraca koji vole da flertuju i uživaju u flertovanju. A, to nije dobro. Flert, pa to vam je tako fina uživancija, čisto gustiranje. Ama, slojevita nauka, to se studira. Jeste, potreban je i prirodan talenat, ali vežba, vežba čuda čini. No, kako rekoh, ispala sam iz fazona, što ne znači da ne mogu da se vratim u formu.


Frank Sinatra - My Way

I sad, ta-na-na-na. Kreće analiza:

1. Smejte se, iskreno. Nek vam se svi zubi vide. - Hm, šta reći. Komandni lanac u prvoj rečenici, podvučeno - iskrenim. Dalje, pa, evo ovako. Žene, pokušajte sebe da zamislite kako ste pokazale sve zube, raščerečite vilicu do bola. Još bolje, gledajte se u ogledalo dok to radite. I da li vam se dopada ono što vidite u ogledalu? Izgleda vam prirodno? Meni ne, definitivno. Plus, ako neki zubić nedostaje, to baš ume da bude šamarantno, zar ne?!
2. Dodajte ga za prijatelja na fejsbuku. (Ali izbegavajte “poke” opciju, jeziva je.) - Sad već oko FB-a nisam kompetentna da komentarišem. Ali ova stavka evidentno nije više trendseterska, jer tu je sada Google+, je li, na koji sam se i ja upisala, tj. oni će tek tako nešto da namunje. Pa da se ne lažemo, ne postoje online prijatelji, postoje samo offline prijatelji. Ali to "prijatelji" zvuči dobro. Daje lažnu nadu. Uostalom, virtualni svet to i jeste, svet laži, manje ili više. Za opciju poke nikad čula nisam, osim što znam šta ta reč sve znači u prevodu na srpski, ali našao se neko da to objasni na Yahoo Answers. Elem, iz svega zaključujem da bih ja išla na tu poke opciju, ako je zbog flertovanja.
3. Uhvatite ga za ruku ako je film koji gledate strašan. - To je sad ono da bi se muškarac osetio kao zaštitnik. Okay, može da prođe, iako jeste izlizana fora. Ali, to i dalje nema nikakve veze sa flertovanjem. A šta ako film nije strašan? Idemo dalje.
4. Pozajmite mu knjigu za koju mislite da će mu se dopasti i to sa sve podvučenim delovima koji vam se dopadaju (i ponekom primedbom, što da ne). - Oooooo, kakva glupost. Kakva indoktrinacija. Da, još ispada da je najbolje da ta knjiga bude Zašto muškarci vole kučke, pa će on onda lepo sve da shvati, i u redovima, i između redova, a o beleškama na marginama da i ne pričam, tu treba da se ocrta prikrivena strategija. On sam sa sobom i knjigom. Gde je tu interakcija? Beše ono pričamo o flertovanju?
5. Igrajte! Sa njim ili bez njega. - Odlično, ali priznajem samo tango - a to znači sa njim. Kad ulovite muškarca za igranje tanga, znajte da je to prava stvar. Jer, to je otprilike ista verovatnoća kao da ste dobile sedmicu na lotou. I tu ne da ima flerta, nego ima svega, govor tela i pogledi. Glavni zgoditak.
6. Obarajte ruke ili igrajte rat palčevima. Bilo šta što će vas naterati da se takmičite (I naravno, da se držite za ruke.) - Ma, 'ajde, kakvo bre obaranje ruku. Pa nisu bre žene kamiondžije u birtiji kojima se cedi masna prasetina niz bradu na masnom kariranom stolnjaku pored izlokanih flajki. I reč rat, pa to je izgleda postalo neizbežno. Ovo što su metnuli u zagradu, to jedino priznajem - držanje za ruke.
7. Budite zaista dobre u onome što radite – remi, šah, jamb, karaoke. Primetiće to! - A ne, budite samo onoliko dobre koliko da se on ne oseća ugroženo. Ne takmičite se, nego sarađujte. Uostalom, imajte u vidu da svako dokazivanje predstavlja glupost i da sve što pokažete da umete same, uvek ćete i raditi same. Naravno, bićete za to lepo poglađene po glavi. Jeste, flert i tako to, ali ako preraste u nešto više, onda one rečenice ispred važe.
8. Dodirnite ga bez razloga za neko mesto koje nije erogeno: zglob, lakat, nadlanicu… - Ovo je vrlo, vrlo individualna stvar. Neko baš to ne voli, da ne kažem da ga to odbija, da mu se odma' zmijski uvija neka žena oko njega. Što više atakujete, veća je šansa da će da zbriše. Samo nevidljivi lanci drže uzde. Nije ovo lepo od mene da kažem, ali tako je. Sve zavisi šta u stvari hoćete, ali i on.
9. Idite u bioskop ali samo ako se daje francuski film. - Jaoj, meni je asocijacija na bioskop vatanje. Baš zato što se skoro više niko i ne vata (retko vidim i omladinu da se po'vata), a i skoro niko ne ide po bioskopima. Zagarantovana diskrecija. Ali, rekoh, ako je zbog flerta, onda nije odma' da se preskoči flert, pa na vatanje. A valjda ovo francuski ima neke veze sa francuskim poljupcem, ko će ga znati. Mada, Francuzi imaju jako dobre drame za lečenje nesanice, a to je "kao stvoreno" za flertovanje, cccccccc.
10. Osmislite neki gest koji će značiti: “Ti. Ovde. Odmah.” - Ovo samo ako imate posla sa izdresiranim majmunom. I onda treba imati u vidu da je majmun majmun, pa se ne žalite posle, što ste ga takvim napravile, a on prihvatio tu ulogu.
11. “Naterajte” vašeg psa da flertuje sa njegovim. - A šta ako nemate psa? Mislim, ovo je vrhunac perverzije. Eeeeeeeeeeej, naterajte psa, sa ili bez navodnika, ma čist kretenizam. Da, kao tako ćete da mu vi "pokažete" šta u stvari hoćete. Pogotovo što su životinje pragmatične, one se odmah njušnu pod rep, pa im je jasno je l' ima "ono nešto" ili nema. Flert na stoti. :P
12. Našle ste novu simpatiju? Ponovite sve navedene trikove koji su delovali kod prethodnog momka. - Ovo simpatija zvuči simpa. Odavno to nisam čula, ni osetila. A i kad behu one moje simpatije, još u osnovnoj školi. Lepo je to bilo. No, rekla bih, da ova poslednja stavka u stvari perfidno nalaže nalaženje novih i novih i novih, sve zarad samo jednog - uvežbavanja taktike. A gde je tu osećaj zadovoljstva i gde je tu trajanje?

Summa summarum: Sve prethodno navedeno (ne mislim na ono što sam ja napisala ;)) nije ništa drugo do gomiletina gluposti. Jer, gde god se okrenemo svuda nas kreteni podučavaju kako da vršimo međusobne unutrašnje, ljudske i muško-ženske podele. Dok oni manipulišu predrasudama i strahovima, ljudi se dave u sopstvenoj nad/ne-moći. Jezik koji je korišćen u članku, tj. stavkama koje su preuzete sa sajta B92, je u većini onaj koji suštoj ispraznosti daje samo formu i ništa više.

Hvala na razumevanju!

Gluposti & budalaštine

Večeras sam se konačno smilovala da odem u prodavnicu. Ceo dan sam lektorisala i korektorisala neke moje priče. Ili što bi moja pokojna baba rekla, koLektorisala, jer je za nju bivši muž moje bivše tetke bio po zanimanju - koLektor. :)) Inače, da, užas. Treba mi lični asistent - doborovoljac za navedene radnje, a ko baš insistira, a pri tom i voli, ne bih se bunila ni protiv pomoći u kućnim poslovima. Ali, to sam samo usput nabacila, ako baš neko nema pametnija posla i voli da bude društveno koristan. :) Čekam raširenih ruku, a ako je muško, da ne bude zabune, ne i raširenih nogu. Dobro, da se uozbiljim malo.

Dakle, bila sam večeras, kao što već pomenuh, kod robovlasnika Miroslava Miškovića u Mini Maxiju. I šta sam videla, a što do sada nisam? Ništa posebno, osim da u popodnevnoj smeni radi sve manje i manje ljudi. Ja inače više volim noću da idem po samoposlugama, jer ne volim gužve, pa tako i "pratim" tu drugu smenu. I to znači da se ti ljudi ubijaju od posla. Ali, bukvalno. Razmišljam da bi bilo dobro da se napravi nekakav simpozijum političara i kontroverznih biznismena. Beogradska arena je dobro mesto za to - taman bi se svi nagurali, i onda samo - ma, milina, tepih bombe na Arenu, i mirna Bačka. No, ipak moram da pazim šta pišem i da se pozovem na odricanje od odgovornosti za prethodnu rečenicu, jer ne znam ja ko sve ovde dolazi i čita. 

Bila sam nadrkana i gladna. Nadrkana od premora, a gladna od toga što ništa nisam jela čitav dan, i normalno, besna što moram da čekam dva kretena koji kupuju polovinu izložene delikatesne robe u rashladnim vitrinama. Rogovi mi rastu, jebote. Oni, te 200 gr kulena, te 300 gr ove, pa one kobasice. Ja gledam, mislim se, idite bre u pizdu materinu, a meni treba samo 200 gr crnih maslina, popizdeću dok sačekam. A i lepo mi se vidi na licu kako sam prebledela od napada akutnog popizditisa. Ali, radi mi mozak, ili kako se to već zove kod žena, je li? :)) I sad tu odmah pored, vidim ja jednu devojku - zaposlenu, i ja joj priđem, ljubazno se nasmešim i zamolim je onako sestrinski da mi učini. I devojka mi izmeri te masline, u kurac. I ja joj se fino zahvalim. Radi ona poslovica - umiljato jagnje dve majke sisa. A ovi naručuju li naručuju, bole ih kita što se sjatilo oko njih naroda. I malo smo se onako pogledali u oči. Imam utisak da su pomislili da sam pakosna zbog toga što oni toliko toga kupuju, a kod mene oskudan broj artikala u korpi. Međutim, kurac, ko bi pretpostavio da sam toliko izdrkana da ne podnosim nikakvo čekanje. Uostalom, ja ta delikatesna suvomesnata govna ne jedem.

Dok sam stigla na kasu, eto ti njih, utrčali ispred mene. Normalno, kad su gurnuli kolica taman ispred mog nosa, umal' što se nisam skršila. Mislim, prost narod, Srbija, šta reći, je li. I rešim ja malo da se zajebavam i pitam: "A što kupujete toliku robu, šta će vam?" Kaže, mužjak, glava porodice: "Ćero, spremamo se za sv. Nikolu." Ja kao: "Hihihi, a je l' će sv. Nikola to sve da plati ili?" "Dete, nemoj da zajebavaš, platiću na kreditnu karticu." "Dobro, rekoh, nemojte odmah da se ljutite. Mislim, ja onako, bolje bi vam bilo da malo prištedite. Ionako će samo familija da dođe da se naždere, a vi sve to treba da platite, zar ne?" I sad gledamo se mi, tako, onako, kad će ti ženka: "A, je l' ideš ti kod nekog na sv. Nikolu?" "Ne idem, nisam vam baš ja neko slavsko društvo, imam dobar cug, a i mogu da pojedem, mislim, nisam rentabilna, pa me ljudi izbegavaju", i smejem se kao budala. "Imamo mi sina, fin dečko, ima 32 godine, završio fakultet..." Kuku-lele, pomislim ja. I ja kao, slatko se smešim, ma obuzela me čista ekstaza, jebote, već me gledaju kao snajku, a vidim ima da se jede kod njih, nije loše, teška su vremena. :))))))) I ja 'ladno: "Je l' mogu da vam kažem - mama, jer tu ste negde po godinama kao moja majka?" (a lažem kao pas, mada je to ružno reći za psa) "Znate, nisam baš nešto ovih dana u fazonu da se udajem, ali ako se predomislim, doći ću!" "Baš si ti neki zajebant, a?", reče glavešina. "Jesam, a što da ne?" "Pa, meni se to sviđa." "Da, da, verujem, a i sinu, tj. mom budućem mužu bi se to sigurno svidelo, hahahahaha." I tako, lepo smo se zabavili. I svako ode svojim putem.

Drugim rečima, zabava je svuda oko nas, samo je treba inicirati. Nisu baš svi nadrkani (kao ja), hoće narod malo i da se nasmeje, pa makar i kiselo.

Eto, neću sada da vam pišem šta sam jela, jer otkud znam da li ću nekome da pravim zazubice. Očekivana inflacija u prva tri meseca naredne godine je oko 12%. Mislite o tome. :))

Poezija je...

Trenutno se bavim čitanjem koječega, a na šta sam "pretplaćena" u Google Readeru. Naletela sam na nešto što se zove Mikro-antologija: No Sleep poezija. Pročitala sam svih (pet) pesama različitih autora, uglavnom poznatih široj javnosti, a koje su se našle u tom članku. Molim vas da pesme pročitate, pa da prodiskutujemo. Pitanja o kojima razmišljam su: Da li takva sorta poezije za vas predstavlja poeziju ili nešto drugo? Kakav utisak ponesete u sebi nakon čitanja ove poezije? Kako se osećate? Ne bih da vas udavim sa pitanjima, zanima me vaša lična impresija. Ovom prilikom neću izneti svoje mišljenje, to ću ostaviti za rubriku komentara. Ali priložiću jednu pesmu, koju ću napisati očas posla.

San je došao
Kao noćna mora.
Bila sam uhvaćena
U - net.
Na meni samo
Duplo golo.
Kratka suknjica.
Klitoris mi plazi.
Merka me matorac.
Bludni sin.
Upotrebljiv,
Nerashodovan.
Mogu ga uzeti.
Vidim mu jezik i kurac.
Merka me,
Juri me.
Trpa mi
Svoj debeli jezik
U usta.
Nabijam ga
I ja njemu.
On se davi,
Koprca se.
Dobra kita beše!
Najebala sam se noćas
Za čitav život.
Vanvremenski...
A onda se san završio.

Imam poziv

- Ja sutra idem na Sajam knjiga, Bobićka će da potpisuje knjige na štandu Čigote (prim. aut. Čigoja je naziv štamparske kuće), pa eto, to ti jedan poziv, ako hoćeš da ideš.

- Hvala ti na pozivu, ali ti znaš da sam ja neopevani drkadžija i da ne volim gužvu.

I cannot fuckin' believe. Pre ću da odem u Čigotu i da im ostavim brdo para da bih pasla listove zelene salate, dok me oni gone kao ovcu po zlatiborskim proplancima, ne bih li zategla svoj gluteus. Popodne ću na pištaljku da mlatim rukama u bazenu do struka, dok moje noge prave značajan otpor u mutnoj bazenskoj vodi, a celulit se topi kao sladoled na letnjem suncu.

Ili ću da ti se pridružim, ali ću pre toga da se najedem Perperovih pljeskavica sa mnogo luka, jer to je usputan i otmen momenat koji krasi Paradu izdavača. Naravno, ako stignem na red od kontigenta izgladnele omladine iz provincije, tek istovarene iz autobusa na tlo Sajma. Popiću i jedno pivo, da me stondira.

Da mi živac ne proradi, dok ti budeš čekala pokorno u redu sa uvelim i ucveljenim tetkama koje sline nad likom i delom Mirjane Bobić-Mojsilović. Šta ako mi priđe neki idiot sa kamerom i pita me šta mislim o književnim radovima M. B. M.? Iskreno ću mu reći da je promašio osobu, ali ne i pitanje i pokazaću rukom prema tebi. Ti ćeš reći svetu - svoje mišljenje! Kako te je potresla Azbuka mog života. Kako se u njoj svaka žena prepoznaje. Ona ostaje, on odlazi.

Suze mi se slivaju niz butine. Para mi izlazi na uši. Muka mi je. Previše je za mene. Neka sledeći put stave meso u pljeskavicu i neka izvade pacove iz fabričkih kazana gde mešaju hmelj i vodu.

Inače, dobro sam. :)

Miloje i ja

Pošto više ne radim (osim za slavu) nego što radim (za pare), iznova se vraćam da osvežim statistiku nezaposlenih lica koja se evidentiraju u Nacionalnoj službi za zabušavanje i zajebavanje.

Tako su oni meni zakazali pre desetak dana stručno konsultovanje sa stručnim licem ili ti savetnikom za zapošljavanje, što je imalo za cilj da unapredi moju poziciju na tržištu snage robova. Mislim, ne teraju oni uopšte tebe da se javiš u to vreme kad su ti zakazali, osim ako ne slomiješ glavu u međuvremenu ili te ne zvekne neki drogirani vozač, što vozi besnu makinu. Ako nemaš opravdanje što se nisi javio/la, onda te brišu sa evidencije narednih 6 meseci. Tak'a su pravila igre i tako se inače u Srbiji (statistički) rešava problem zaposlenosti.

Elem, došla ja na vreme, kao i uvek, normalno, prvo me poslali u pogrešnu sobu i tamo neke dve dromfulje džakaju i preživaju. Dadoh radnu knjižicu i plavi kurton, pardon, karton i kaže ona meni: "A, Vi, šta ste po zanimanju?" Ja je gledam, mislim se, idi bre u pizdu materinu i kažem joj: "Pa piše u radnoj knjižici." Jebiga, ona popizdela, jer nije ona od mene tražila da se zamara i gleda u radnu knjižicu. Vidim, ne joj se dojmim, a ni ona meni. I kaže mi: "Znate šta, pogrešno su Vas uputili, to je kod kolege Miloja, on je inače tu sad na zameni, u sobi toj i toj." I tako se pozdravismo i ja odoh kod Miloja.

Stižem ispred sobe, kucam na vrata, hvatam se energično za kvaku, ulazim i kažem: "Dobar dan Miloje, ja imam zakazan razgovor kod Vas sad u 10:00." Jebote, iznenađenje, čovek me je očekivao. Lepo. Profesionalno. I sad odma' počelo trkeljisanje sa podacima. Da proverimo fakultet, poslednje radno mesto, šta ste radili, adresa, brojevi telefona su validni, kućni, mobilni, je l' tako?" "Sve je ko što piše, Miloje, ništa ne brinite."

I reče: "Da li ste popunili ovaj Upitnik?" A ja znam na šta misli, al' baš i ne moram da znam i baš me boli kurac da popunjavam Upitnik. I ja kao: "Jesam, jesam..." On meni: "Mislim, sad." Ja njemu: "A sada nisam, ranije sam. Kaže: "E, pa moraćete i sad." Mislim se, to ćeš tek da vidiš.

I sad, da se Miloje meni predstavi: "Evo ovako, da ja Vama kažem kako ja radim. Ja sam ranije zvao ljude, kad se pojavi neko radno mesto, ali to više ne radim (ja klimam glavom i trepćem). Ja sam shvatio da od tog posla nema ništa (ja klimam glavom i trepćem). Mislim, ovde razni ljudi dolaze i ljudi su iz raznih razloga na evidenciji (ja klimam glavom). Sve se zasniva na Vašem ličnom angažmanu (ja klimam glavom i trepćem). I ja ću sada Vama da odštampam sve što imam ovde u bazi podataka. Ponudu ja neću da sortiram, znači sve što ima, a i nema baš nešto, al' dobro. (ja klimam glavom i trepćem) Vi to možete da pogledate i da mi kažete da li ste zainteresovani za nešto, pa ako jeste da Vam dam broj telefona. (ja klimam glavom i trepćem)"

E, konačno nešto i ja da kažem: "E, pa Miloje, lepo ste Vi meni to izneli, ja se slažem sa Vama. Mene pravo da Vam kažem zanima kako ja da se zaposlim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ono, siguran posao, nije neka lova, ali nije loše, je li?"

Kaže Miloje meni: "Pa teško." I krenem ja: "Pa kako ste se Vi zaposlili ovde?"

"Pa, znate to je bilo prvo neko volontiranje, pa kao pripravnik, ono za ljude do 30 godina." Mislim se, jes kur moj, a ti stariji od mene garant. Baš si ti imao manje od 30 godina pre 2-3 godine, al' ajde, bi mi nezgodno (tek se upoznajemo) da mu tražim ličnu kartu, mada, fakat, što da mu ne tražim, kad on ima sve moje podatke.

I sad će meni Miloje: "Znate, ne ide to tako lako za posao, mora da Vam neko bude baš blizak da bi nešto učinio za Vas."

I tu ja počnem da vrištim od smeha i 'ladno kažem: "Mislite, ono cash, coitus i ta priča?"

I sad vidim čoveku neprijatno, izgleda da ovakve budale kao što sam ja ne svraćaju svaki dan.

"Pa, mislim, sad Vi baš onako."

"Tako ja to, odma' prevodim na svoj jezik, nemojte Vi to pogrešno da shvatite."

"Dobro, eto, ja sam Vam dao ponudu (sad već misli na onaj listing radnih mesta kafe-kuvarica, viljuškarista, pedikira, fizičkih radnika i sl.), pa Vi razmislite, pa mi recite, a možete i odmah. Da li Vam nešto odgovara?"

"Ne, ne odgovara mi."

"Eto, sad smo se upoznali, pa Vi navratite, recimo jednom nedeljno."

"Dobro, je l' onako samo da banem ili da Vas zvrcnem telefonom pre toga?"

"Samo Vi dođite kad hoćete. Tu sam ja. (i onda da ispadne duhovit)  Ali nemojte pre 8 ujutru i posle 2 popodne."

Ja se blagougodno smeškam i kažem: "E, Miloje, a ja baš mislila da dođem u 5 ujutru, takav mi bioritam."

I tako smo se Miloje i ja upoznali i fino proćaskali.

P. S. Razlozi zbog kojih sam na evidenciji su povlastica za prevoz i to da mogu da uzmem potvrdu da plaćam komunalije 50% niže od regularne cene. Naravno, i to, što smatram da svi koji su nezaposleni ili rade na crno treba da budu tamo iz razloga da bi se videlo koliko je katastrofalno malo ljudi koji su zaposleni, kojima se uplaćuju doprinosi i koji primaju zarade.