Bubreg Addendum 2

Znam da sam vam se već verovatno popela na glavu sa ovom teškom temom.

Međutim, pošto ste vi odvojili svoje vreme da se unesete u sve ovo i da podelite sa mnom, ja onda moram da vam kažem i kakav je rasplet događaja nastao.

Prvo, pričala sam jedno 2.5 sata sa dotičnim telefonom. On je bio sav skenjan, zbog svoje, je li, kao što smo svi konstatovali, ishitrene odluke.

Složili smo se oko onoga oko čega smo se svi složili: '3x meri 1 seci!'

E, sad najlepši deo koji sam čula je da je on bolesnoj ženi 'ladno to tresnuo preko telefona. "Ja ću da ti dam bubreg!" Eeeeeeej čoveče! Pa, mogla je bre da se sruši od takve izjave, tresne glavom o nešto. Dobro, možda preterujem, ali ja to tako vidim. Nisu to bre izjave za preko telefona, mada, danas u ovim ludim vremenima, je l' kad 'face to face' komunikacija pada u vodu, nije za čuđenje.

I kreće lament, o, kako, o kako ću ja sada sebi to da oprostim. 'Alo, čoveče, to što si ti neodgovoran prema sebi, al' to ti ne daje za pravo da budeš neodgovoran prema drugima.

Navalila ja ko mutava, pričaj s bratom, pričaj s bratom. Kaže: "Kad dođe vreme!" Sunce ti poljubim, šta bre kad dođe vreme. Sad je vreme. On se isto pita, jer ako se nešto desi sa tobom, mož' da besi svoj život o obližnju banderu. Ne vredi - jok, to bre tvrdoglavo. Okay, iznesem onu opciju šta ako tebi skvikne preostali bubreg, pa se ispostavi da tvoja ćerka treba da ti da bubreg, sve zahvaljujući tvom humanizmu. Kaže: "A, ne, ona to ne bi ni saznala!" Baš lepo, sve treba kriti, ne treba se ni sa kim konsultovati pre donošenja odluka, a o posledicama ćemo da pričamo kad ne budemo imali nikakvu alternativu.

Setim se ja, on je nešto potpisivao kad je davao krv, ja mislila da je dao saglasnost za presađivanje organa ako pogine, umre ili nešto sl. - tj. da bude kadaverični donor. Kad jok, kaže on meni: "Ma nisam to potpisao, nisam lud, potpisao sam da budem donor kostne srži!" A, to se otprilike svodi na to da se upišeš na Listu dobrovoljaca, pa ako te ikad pozovu - ko zna da li ćeš ti tada da se usereš ili ćeš da stisneš zube i da ideš u bolnicu. A, ako te ne pozovu - super, al' bar si deklarisani dobrovoljac, humanista, altruista i tako to. Kaže on: "Znaš, to može da izleči leukemiju!" Rekoh: "Ne sve vrste leukemije!" I sad on krene da se pravi pametan. Nisam mogla to da slušam, jer znam da ne može. Sve u svemu, humanista u najavi!

I bilo je tu kojekakvih naklapanja, mene je zabolela glava. Sve u svemu, dođosmo do toga - on reterira, al' sad prvo sebi to da prizna, pa i dotičnoj ženi.

Opravdanje br. 1: Ne znam šta mi je bilo da to kažem - izvinite muški koji ovo čitate, ali to je tako klasično-proseravačka izjava koju jedan muškarac ume da uputi jednoj ženi.

Opravdanje br. 2: Osetio sam da ne treba da se javim na telefon (nema Caller ID), jer sam bio neispavan od prethodne noći (Sv. Jovan - pojelo se, popilo se), nisam bio koncentrisan, ali sam se ipak javio. - živela intuicija!!!

Zaključak br. 1: Shut the fuck up, before you say something stupid - again!

Zaključak br. 2: Nisi ni trebao da se javiš na telefon!

Zaključak br. 3: Upozorenje - koristi mozak za nešto drugo osim za friziranje i pijenje vode!

I tako smo se silno ispričali, a ni do čega nismo došli. Počinje on da se teši kako će on sa njom da ostane u kontaktu, pa ako se njoj pogorša stanje za jedno 5-10 godina????????????????? Dobro, lepo pereš svoju savest, 'ajmo dalje.

Nema dalje, završili smo razgovor, ali nije prošlo ni 10 minuta, zove on mene na mobilni, jer ja lajem na fiksnom i kažem mu kako uzvraćam poziv za 5 minuta.

Javim se. Kaže: "Je l' znaš šta je bilo?" Osetim miris olakšanja u njegovom glasu. "Zvala me Ona!" Da, Ona nema ime. To sam već primetila. Rekla mi je da ne mogu da budem davalac, razgovarala je sa doktorom iz KCS-a i rekao joj je da živi donori mogu da budu samo bliski srodnici, a sve ostalo pripada kategoriji kadaveričnih donora.

Da, baš lepo, problem se rešio sam od sebe. Nastavlja on: "Vidim ja ona će da napravi od mene heroja, pa sam joj ja rekao kako sam razmišljao???!!! o svemu ovome danas!" Iiiiiiiiiii... da li si joj rekao da ti nisi taj, da joj ti i tako i tako ne bi dao svoj bubreg. "Nisam. Nešto sam rekao, a nešto sam prećutao!"

Ja skačem na telefon, glavu 'oću da mu odšrafim. "Ti si govnar. Ti čak nemaš muda ni to da prevališ preko jezika!" Stvarno sam popizdela. "Ali, ostaću ja sa njom u kontaktu, tako da popijemo neko piće, odemo na kolače?????!!!!!" Baš lepo od tebe - rekoh. I sad ćeš tako da se kupaš, a? Jebem ti licemerje.

Sve vreme ja razmišljam šta je on imao sa njom u prošlosti. Ipak, nije logično da tek tako ponudiš nekome bubreg. I ja onako, en passant, pitam njega: "A je l' si imao ti nešto sa njom?" Kaže on: "Pa, i nisam!". "Hm, hm, znači jesi, bili ste u nekoj šemi?!" "Pa i nismo, kresnuli smo se jednom, to je bilo pre 12 godina. Ja sam tada bio u braku, a i ona je tada bila u braku, i ona tada nije živela u Beogradu. A posle smo se viđali kada ona dođe, na soku, kafi, ali samo jednom smo se..." "Znači, one night stand!" "E, a da znaš, baš sam se dobro pokazao tada!" Bam, bam, bam, meni već kipi iz ušiju: "Koja si ti egoistična džiberčina! Da li postoji trenutak u kome ti ne razmišljaš đokom?"

Šta da Vam kažem. Lepo mi je došlo da ga zadavim. I tako ljudi lupe, pa ostanu živi. I tako ljudi žive, a lupaju gluposti. I tako ljudi ne razmišljaju o drugim ljudima i njihovim osećanjima. I tako...

P. S. Još se gospodin našao pametan da u nekom trenutku razgovora, dotakne teme foruma i blogova, i 'vakih kretena koji sam ja, a i vi koji ste članovi blogerske zajednice, da kaže da mu nije jasno zašto mi imamo potrebu da pišemo i da se obraćamo čitavom svetu. E, pa zato, druže moj, zato - što loš glas treba da se čuje daleko i zato što je meni muka od taboo-a, od licemerja, od lažne dobrote, od lažnih humanista, od lažnog morala!!! Zato što ja ne znam ko sutra može da se nađe u sličnoj situaciji i zato što taj neko treba da zna šta ga (ne) čeka od populističkog altruizma.