Dobrodošli u Biblioteku grada Beograda!

"Dobar dan želim, ja bih da produžim još nekoliko dana rok za vraćanje knjiga, u skladu sa krajnjim rokom!"

"Recite molim vas broj članske karte."

"Broj je 2XXX6."

"Dobro, a vi se zovete?"

"Zovem se XY!"

"U redu, knjige možete da vratite do 2. februara!"

"A zar mi nije rok za vraćanje 18. januar?"

"Jeste, drugi put produžavate rok za vraćanje, ali nema veze, kao da ga produžavamo od današnjeg dana, jer ja u stvari i nemam uvid u bazu korisnika!"

"Gospođo, da Vas pitam nešto. Recite mi, kako sada stoje stvari sa ovom pričom o digitalizaciji naslova, i svemu tome zbog čega je Biblioteka grada bila zatvorena mesec dana za korisnike!"

"Znate, Vi možete od kuće da pregledate elektronski katalog, jer nema više ručnog pretraživanja naslova, a nisu ni sve knjige u bazi!"

"Znam, to i radim svaki put, pa pravim neku selekciju, ali baza podataka ne funkcioniše, jer vi zapravo nemate tačne podatke, u smislu ako stoji da je neka knjiga pozajmljena to ne znači da jeste, i obrnuto! A o tome što nema svih knjiga u bazi, to da ne komentarišemo. To znači da ko ne zna tačno šta hoće, nema šanse da to ikada i pronađe!"

"U pravu ste, to je i dalje tako i ne mislim da će se promeniti!"

"Kakva šteta, kakav (namerni) propust, mislila sam da će bar informacioni sistem da se prepegla i da bude precizan prilikom upita, ali i da obuhvati sve naslove! Zapravo, moje pitanje se odnosilo na nešto drugo. Recimo, kao kada u američkim filmovima vidite nekoga ko sedi u biblioteci i lista digitalizovane novine iz tamo neke 1904. godine i skuplja podatke koji su mu potrebni."

"A ne, od toga nema ništa. Ko što nema ništa ni od Narodne biblioteke. Pa, budimo realni, pored svih obećanja, Narodna biblioteka neće proraditi bar još 2.5 godine. Ko što Narodni muzej u suštini ne funkcioniše već 10 godina."

"Znam sve to i to je stvarno žalosno. Znam i kakva je atmosfera kada dođem u Biblioteku, svi su smrknuti i prosto je mučna atmosfera."

"Ja ne znam više ni za šta radim, plate su mizerno male, ne znam ni za šta sam se školovala, dođe mi da dam otkaz."

"Ne znam koliko vam je to pametno. Eto, ja ne mogu ni da nađem posao. Zato sada pišem ili bar pokušavam da pišem, da ne bih bila destruktivna."

"To je dobro što pišete, i treba da nastavite to da radite. Šta da vam kažem, evo danas kobajagi ponovo radimo sa korisnicima, a bukvalno ni jedne knjige nema u policama, ni jedne. Ja sam dane i dane provela u podrumu Biblioteke i nećete verovati na kakve sam sve raritetne knjige naišla. Gde vi uopšte možete i da nađete podatke o njima, osim ako ne pročitate u fusnoti neke druge knjige?!"

"Slažem se. Žalosno je sve to. Kultura je poslednja rupa na svirali svakom establishmentu, ali zato se sponzorišu koncerti kojekakvih kukumavki i VIP gologuzije, dok nam se muzeji raspadaju, dok i dalje imamo besmisleno mali broj pozorišta... narod masovno posećuje galerije eventualno za Noć muzeja; "kulturni" život Beograda se odvija na splavovima i to je još kao naša komparativna prednost da privučemo strangere, ma mislim, muka mi je..."

"I zašto vi uopšte više i da dolazite u Biblioteku, kad možete sve da nađete na Internetu?"

"Ne mogu sve da nađem na Internetu!"

"Imate npr. jedan sajt, gde je čovek lepo okačio bezbroj knjiga i..."

"Znam na koji sajt mislite, ali, gospođo, to je najgore kršenje autorskih prava. Jeste da korisnici imaju benefit, ali gde su tu autori?!"

"Ma, koga je još briga za to?!"

"Očigledno, nikog!"

"Lepo smo popričale, hvala vam na razgovoru. Nadam se da vam je sada lakše, s obzirom na celokupnu situaciju."

"I jeste, i nije, ali lakše mi je kada ne moram sa svakim da vodim formalan razgovor i da se smeškam, ako mi se ne smeška!"

"Ja ne znam da li ste se smeškali, ali se jeste malo i nasmejali u razgovoru sa mnom, što i jeste bio moj cilj. Hvala vam još jednom i doviđenja."

"Doviđenja."