Najbolja prijateljica

"Uf, Tanja, da nisi došla u firmu preko mog prijatelja i tebi bih se udvarao. Al' nema veze, ovako smo mi drugari, pa možemo o svemu da pričamo, hehe." - baljezgao je otac njene najbolje prijateljice.

"Ja kad pogledam žene, ma može da nema ni ruke, ni noge, al' samo da ima sise!" - sve oblizujući usne i naizmenično skupljajući i šireći užagrene oči

* * *

Dotični poletni čikica, s nedostatkom mozga i potentnom neprobirljivom patkom je u međuvremenu umro - od srčanog udara. Valjda ga je izdalo slabo srce, dok je kao zec guzio neku sisatu snajku. Bar je tako mislila njegova gospođa koja je vodila računa da njihovim ćerkama ne nedostaje tatino često izostajanje iz porodičnog doma - i da sve ostane u porodici. Posmatrajući mlađu ćerku, setno je pomislila, da bez obzira što je ona njena ljubimica - napravila ju je iz očaja, ne bi li "vezala" muža za kuću. Al' prevarila se. Njega je bilo moguće obuzdati isto kao i obuzdati uragan. Smrt muža je relativno lako podnela, jer on je u stvari bio "dobar" muž. Bio je na poziciji direktora i bio je "sposoban" da dobro obezbedi porodicu. A onda je gledala svoju stariju ćerku Ivanu - i u njoj je videla njega. Ćerka joj je nimfomanka, promiskuitetna do besvesti i lišena svake moralne kočnice i odgovornosti za svoje postupke.

* * *

Bio je organizovan službeni put nedaleko od Beograda i nekoliko njih su se uputili na usavršavanje i razmenu poslovnih veština i iskustava - tzv. Seminar, koji je za pojedine bio Sperminar. Kako nijedno takvo okupljanje ne prođe bez bančenja i pijanki, tako nije ni ovo.

Ivana je rekla Tanji: "Čekaj me noćas da se vratim, ja ću tiho da kucam, a ti mi otvori vrata da se ušunjam, da me niko ne čuje!"

"Ivana, nećeš valjda da se tucaš sa njim, pa imaš kući svog muža!" - zavapi Tanja

"E baš hoću! Sad mi se jebe i idem da se jebem!"

* * *

Vratila se u sobu pred zoru, sva raščupana i razmazana, tiho zagrebala na vrata i Tanja joj je otvorila.

"Jao Tanja, ne znaš kako je bilo dobro; on je rikao kao svinja dok je svršavao u mene!" - šištala je ko prava guska.

Tanja je belo gleda i kaže joj: "Nadam se da si koristila kontracepciju."

"Naravno da nisam." - odbrusi Ivana

"Šta ako si ostala trudna?"

* * *

"Tanja, ja ne mogu danas da pijem kafu, smeta mi njen miris."

"Da li ti pokušavaš nešto da mi kažeš?"

"Trudna sam."

"Čije je dete?"

"Šta ima veze čije je - dete je dete!"

"Ti bre nisi normalna, ja bih na tvom mestu abortirala."

"Ma 'ajde šta ti je, ne pada mi na pamet!"

* * *

Ivanina majka je radila kao laboratorijska sestra. Pošto Ivana nikako nije ostajala u drugom stanju, njen muž Dragan je dao uzorak sperme na analizu. Rezultat - azospermija. Sterilan potpuno. I svi su znali da je to tako, samo on nije nikada to saznao.

* * *

Poslovni partner, (ne)suđeni jebač je iz poslovnih, ali i privatnih razloga došao u njihovu firmu. Ivana je uspaničeno uletela u Tanjinu kancelariju i kroz suze je molila: "Sakrij me Tanja, ne sme da me vidi, sve će mu biti jasno."

Tanja ju je sakrila kao njena odana prijateljica. I svaki put se ponavljala ista scena, kada bi on dolazio i pokušavao da je vidi. On nikada nije saznao da je jedne noći, pijan ko letva, napravio svoje i njeno dete.

* * *

Rodio se dugoočekivani sin prvenac i Ivanin muž Dragan je bio najsrećniji čovek na svetu. Dobio je toliko željeno dete.

* * *

Tanja i Ivana su se kao najbolje prijateljice posećivale porodično. Tanjina ćerka Sofija je volela da ide kod njih u goste. Prijala joj je atmosfera u njihovoj kući. Dragan je bio otac kakvog ona nikada nije imala, iako je formalno egzistirao. Topla i nežna osoba, zaštitnik svoje porodice, domaćin, pravi drugar, vedre naravi i sve u svemu, o njemu sve u superlativu. Ali Sofiji se nikada nije sviđala Ivana. Jednostavno "smrdela" joj je.

Jednom je rekla mami, kad su bili kod čika Dragana i Ivane: "Mama, ona će ti doći glave!"

"Sofija, sine, šta ti je, nemoj tako da pričaš!" - Tanji je bilo neprijatno

"Mama, tako će da bude, ja to osećam!"

Tanja se blago nasmešila, pomilovala svoju ćerku po kosi i rekla joj: "Pile mamino, nemoj ti da se brineš za mamu."

* * *

Tanjin muž Zoran je oduvek jurio druge žene. Pripadao je onoj sorti osionih džukaca, koji na pitanje svoje žene: "Gde ideš?", onako nacifran za večernju "šetnju", odgovara: "Idem u švaleraciju!" Ona je ispočetka mislila da se on zeza, ali on se nije zezao. Godinama je trpela njegova neverstva, živeći u teškoj zabludi da njeno dete treba da ima oca i da je to glavni razlog da ostane u braku sa njim.

* * *

Jednog davnog leta, veći broj kolega i koleginica je zajedno sa svojim porodicama otišao na letovanje. To letovanje je za nekog bilo idealno vreme za odmor i razonodu, a za neke idealan paravan za preljubničke odnose.

* * *

Po povratku sa letovanja, ubrzo je postalo vidljivo da je Ivana ponovo ostala u drugom stanju. Po firmi su počeli da tipuju ko je sada otac. Tanja je već odavno posumnjala da nečeg ima između Ivane i njenog muža.

Skupila je hrabrost i pitala je: "Ivana, a čije dete sada nosiš?"

"Znaš šta, Tanja, nemoj pogrešno da me shvatiš, ali... nemoj da se ljutiš na mene... nisam mogla da se suzdržim... on me je ljubio od glave do pete..."

Tanja joj nikada ništa nije rekla, prekinula je komunikaciju sa njom i to je ujedno bio kraj Tanjinog braka.

* * *

U periodu kada se Ivana porodila sa drugim detetom, i rodila ponovo sina, Dragan je bio na službenom putu i Zoran je počeo sve češće da dolazi - da vidi svoga sina. Čak je i širio i peglao pelene, što nikada nije činio za svoju ćerku Sofiju. Ivanu je počela da hvata prpa - razmišljala je kako da ga otkači, pre nego što se Dragan vrati. Niko ne zna koju mu je žvaku prodala, ali Zoran je reterirao. Njemu ionako briga za potomstvo nije bila jača strana. On je više bio tip koji ide i seje spermu po vaginama tuđih žena.

* * *

U međuvremenu Ivana je rodila i ćerku koju je napravila sa kolegom iz kancelarije, koji je bio na glasu da pravi žensku decu.

* * *

Ni Sofija nije više bila tako mala i shvatala je i povezivala događaje, ali to je držala za sebe. Dugo ju je mučila želja za osvetom Ivani. Mučila ju je činjenica da ona u stvari ima polubrata. Želela je da uništi Ivanin život i da razmota celo klupko laži. Tu misao je držala godinama u glavi i čekala trenutak. Jednog dana, nakon mnogo godina ukazala joj se prilika da ode u kuću čika Dragana i Ivane. Otišla je tamo da bi videla tog mladog čoveka za koga zna da joj je polubrat. Pogledala ga je u oči i videla je svoje oči. Htela je da plače, ali nije,  jer nije htela da to bilo ko vidi. Onda je ugledala čika Dragana, posle toliko vremena. Tog divnog i plemenitog čoveka koji je svoj život posvetio svojoj porodici. I tada je shvatila da svojim odmotavanjem klupka ne bi uništila Ivanin život koji je ionako obična laž, već njegov život - a on to ne zaslužuje.

Dragan je bio i jeste otac svojoj deci i otac kakvo bi svako dete samo poželelo da ima!