Među nama rečeno, ja stvarno nemam blagog pojma gde mi se šta nalazi po kući. Stekao bi se utisak da živim u velelepnoj palati, sa bezbroj tajnih odaja i skrovitih mesta. Dragi dome, ako te poznajem ko što poznajem sebe, onda smo mi zauvek stranci. No, da sada na stranu manemo, lirski momenat.
Braćo i sestre, uhvatio me je neizdrž i neviđena alavost kada sam pročitala da je na Badnji dan Mlađan Nezamenljivi a.k.a. Mlađan Božić Bata podelio iz državne kase, ko da mu je očevina, svakom licu koje dosadašnjim "uspešnim" privatizacijama nije steklo besplatne akcije, niti pak naplatilo dividendu od istih, niti pak te iste akcije otuđilo i time steklo imovinsku korist u vidu gotovine ili nekog drugog finansijskog instrumenta, te je na dan 31.12.2007. bilo punoletno, bilo državljanin republike Srbije i bilo upisano u birački spisak – 1.700 dinara + Potvrdu vlasništva za 5 akcija NIS-a.
Vox populi:
Play it again, Sam!
Don't fool us!
Play it again, Sam!
Don't fool us!
Za jedan dan, 300.000 ljudi je ’apilo svoje share. Malo li je, pomislim, pa to je preko 6% od ukupno prijavljenih. Moram i ja da požurim da se upišem u Knjigu akcionara, po prvi put u svom životu, jer kada te akcije izađu na Beogradsku berzu, iste će doživeti neslućenu tržišnu vrednost. Ko to kaže, ko to laže, da onda to ne može da bude i 1000 evra?! :-P Nikad se ne zna, strpljen spašen. Uvertira za odigravanje ovog čina je da iz zatvorenog, NIS postane otvoreno akcionarsko društvo. Nije za zanemarivanje činjenica da aktuelna vlasnička struktura sve govori, odnosno, kada u zatvorenom akcionarskom društvu postoji jedan većinski vlasnik (51% Rusi), njemu se u principu jebe da kupuje akcije od malih akcionara, jer ima kontrolni paket u svojim rukama. Kaže državni organ, leva noga Mlađanova – Nebojša Ćirić, Upravni odbor NIS-a će tu Odluku da donese sredinom ove godine. Odlično, pomislim, to onda znači da bi i Hemofarm koga je nemačka Štada kupila pre 3,5 godine i pretvorila ga istog momenta (kada je postala 95% vlasnik kapitala) u zatvoreno akcionarsko društvo, mogao ponovo da iskoči na scenu i da oživi naše plitko finansijsko tržište?!*#?!
U međuvremenu, ko ’oće pare od akcija, može, ali ima da zaključi Ugovor o kupoprodaji i da ga sudski overi, i to će da ga košta ko što mu uslovno vrede akcije koje ništa i ne vrede dok NIS ne izađe na Berzu.
Kako god, ipak ja treba da uzmem svoj (u)deo, dok dele. Za nezaposlena lica, svaki dinar je veliki ko kuvajtski dinar. A i Potvrda na papiru dobro dođe, samo da je dovoljno mekan papir.
Ne gubim ni časa, bacim se u potragu za izgubljenim blagom. Ima tamo na terasi, u starom stolu, jedna fioka svaštara, i tamo, ma znam ja, pametna sam ja, je ta moja Potvrda da jesam sticalac prava na "besplatno" i da mi je jadno preduzeće PTT otvorilo račun, gde sada leže i MOJE pare. Samo ja ne znam koji je broj tog računa. Sapletem se nekoliko puta provlačeći se kroz krš i lom na terasi, izgubim ravnotežu, oderem nadlanicu prihvatajući se za španski zid (model hrastova kora), usput tresnem i glavom o zid, izvučem fioku i... imam šta i da vidim. U fioci, ni traga ni glasa od tih mojih Potvrda. Gomila gluposti se tu kurva, i tamo u sred ničega – 5 evra. Opsa-sa-tra-la-la. Tih velikih 5 evra, jer za malog čoveka je to veliko, stavim ja u svoj novčanik – za berićet. Će se oplodi samo od sebe.
Znači, i dalje ne znam koji mi je broj računa. Pa šta, ko da sam jedina. Ima sigurno i drugih aljkavih i nemarnih koji su to zaturili, iscepali u besu kada su shvatili da od toga nema ništa, itd.; a država je majka, pa će svima da nam podeli naše.
Razmišljam da li da lažem kad odem u Poštansku, pa da kažem: "Znate, opljačkali su me neki klošari u GSP-u, pokupili mi sva dokumenta iz tašne, ali dajte vi meni MOJE!" Uf, previdim ključnu stvar u toj laži. Pa ja bre imam ličnu kartu bajatu skoro 10 godina – kako je to providno. Ne mogu da lažem tako masno, a onda da im stavim pod nos tu ličnu kartu. Opet, kako su sad uveli one trake, žutu liniju i sve to, ne znam ni koj će mi zapadne na šalteru, a pošto sam kurate sreće, ne vredi da računam na faktor prijatnog iznenađenja.
Dakle, iscrpela sam sve opcije koje nemam, i rešim ja, biću iskrena. Otići ću na šalter i reći ću: "Dobar dan, došla sam da podignem novce i NIS-ove akcije, ne znam koji mi je broj računa, pa me vi izbunarite preko JMBG-a i dajte mi MOJU državnu apanažu!" Šta ako me odjebu i kažu: "To je vaš problem, ne možemo da vam otvaramo nov račun, dok ovaj stari koji niste ni koristili ne zatvorimo, a gašenje računa košta... bla-bla-bla..."
Prošao me je entuzijazam. Ima dana za sve to. Ionako je grozno vreme i košava duva ko blesava. Neću ni da idem, da me izduva vetar, pa posle da me boli glava. A ima i mnogo gripoznih i onih sa sličnim simptomima. Iskočiće to negde samo od sebe, kada se najmanje nadam i očekujem. Što da se maltretiram, ionako su to male pare.
Stiže mi SMS poruka. Piše mi mama: "Dragička! Kod mene je tvoj rn za akcije. :-)" Eto, dobro je, ima ko da misli za mene, ne moram da uprežem vijuge.
I nekako sam onda bila srećna i zadovoljna. Samo se pitam, šta mi bi da uopšte i pišem o ovome. ;-)
Pišeš o tome, recimo zato da bih ja mogla da se ispovedim i da kažem da nemam pojma gde su ti moji dragoceni papiri a moja mama kaže - tako ti i treba, stalno ti je glava u oblacima, isti si otac, sva si u haosu. Eto ti, čudo je taj naš Mlađa !
ReplyDeleteTako je. ;-) Ljubi je majka. Znala sam da nisam jedina nemarna. Za veliko čudo-mudo, sada ćemo da nazdravimo, pogledamo i odslušamo roma(n)siranu biografiju nenadjebivog! ;-P Podesi zvučnike i uživaj! LOL
ReplyDeleteSacekacu malo sa dizanjem, dok kurs ne bude 1:1
ReplyDelete;)
Što doduše može potrajati čitavu večnost, ili nadam se da neću ispasti obavešteni optimista, da se odigra prilikom sledećeg pomračenja sunca trihiljade i neke godine. :-)
ReplyDelete