Čekaonice i radnje razne u njima

Baš se nešto mislim, što bre ja ne volim da idem tamo gde se nešto čeka?!

Gde god odem, uvek moram nešto da čekam i vazda mi neki fali.

Odem npr. kod zubara i uvek čekam. Uvek se uvali neki "hitan" slučaj pre mene. Slatka je ona sestra što radi, i tako mi se lepo iskezi svaki put, i mune me u pletenu fotelju sa udobnim jastučićima, da mi se ne žulja zadnjica. I kaže mi da se poslužim časopisima koji stoje, a mogu malo i da bacim okce na TV. Čime bre ženo da se poslužim? Sve vam bajati časopisi, ko oni po frizerskim salonima. Ko je kome uvalio, kako, kada i zašto. Vidim, imaju prefinjen čitalački ukus. Bacim pogled na TV, kad ono sneg, usred leta, i osim snega šušti im (K)košava sa TV-a. Probala ja par puta da namestim, ispala mi antena; nema veze, ja stavila prst u rupu. Al' ne vredi da stojim pored TV-a, kad ga i ne vidim iz te perspektive. Pošto je to prerađena gajba, tamo ima i kujna. I svaki put kad dođem, sestrica zaboravila da isključi šporet od kuvanja kafe, pa ga ja isključujem. Budnom oku prave domaćice, to ne može da promakne. ;-P I ona mi se uvek lepo zahvali. Mudrica mala. A još na ringli drži paklicu pljuga, plastičnu pikslu i ženski roman za prosperitetan ljubavni život. Ne znam samo kako se do sada nisu samospalili. Od njihovog silnog luftiranja me je uhvatila i poznata srpska bolest koja nastaje od promaje. Ušinuo mi se vrat. I sad ja tako ukočena treba da sednem i da se "opustim" u zubarskoj stolici. Pre toga slušam urlanje junaka koji neće da primi anesteziju. I konačno dođem na red... Kaže mi zubarka, nije loše, nije loše. Vidim da si u međuvremenu koristila ono šta sam ti preporučila. Jesam kurac koristila. Od tad je prošlo šest meseci, a ja mazala dva dana gel za desni sa hijaluronskom kiselinom, pa mi se smučilo; i čistila prostor između zuba otprilike 3-4 puta mesečno; žvakala žvake do iznemoglosti; i nisam koristila pastu koju si mi preporučila, a nisam ni svako veče prala zube. Mislim se, jeste, baš ste mi svi vi pametni, uvek imate da preporučite proizvode od kojih dobijate najbolji rabat i koji su najskuplji na tržištu.

Odem ja kod frizera. Hvala onoj stvari da sam se ošišala pre godinu i po dana. Više nisam mogla da podnesem taj poludnevni boravak kod frizera. A ne dobijem ni užinu u međuvremenu. Kafu gledam da izbegnem, jer je kuvaju u onom smrdljivom plastičnom kuvalu, a šoljice samo plaknu u šamponjeri punoj dlaka. I pošto mene mnogo vole babe, uvek mi se nakači neka baba da mi priča svoju life story. Što je još lepše, ja to slušam sve vreme, dok mi mozak ne proključa. Usput, moja frizerka kaže kako je sad i njoj lakše što sam se ošišala, iako joj je bilo žao da mi skraćuje onako divnu kosu. I onda se svi slože kako sam ja imala divnu kosu - za tri glave - i odma' me se sete po tome. Ako baba malo zaćuti da uhvati dah, ja iskoristim priliku da maznem neki od onih časopisa. Tu se posavetujem o svojoj Lepoti i Zdravlju; o tome kako da upecam mužjaka; kako da mi stimuliše G tačku sa i bez lubrikanata; gde da kupim kremu za povećavanje grudi i smanjivanje dupeta. I tako, ima tu dosta mudrih misli. Onda mene frizerka u jednom trenutku pita, šta mi je, što sam se oneraspoložila. Pa kako bre da se ne izbedačim, kada vidim da nikada neću biti takva lepotica, kakva treba da budem, kad mi obrade facu i telo u Photoshopu. Postajem bre zlobna i pakosna. Nije ni čudo što onda niko neće ni da me pogleda, pored svih tih zanosnih dominžos cica ispeglanih i preplanulih lica.

Odem ja kod ginekologa. Idem kod privatnog, jer su mi se ovi državni smučili. Mada ne volim ni ove privatne. Normalno, gledam da to bude u mesecu kada se odobrava popust od 50%. Ionako mi deru kožu s leđa, pa da me manje oderu. I tamo kada odem, uvek mi se nasmeši profi kez sestra - osmeh 6-ica. Kezila bih se i ja tako za te pare koje uzimaju per capita. Tu obično ne čekam mnogo, ali čekam, jer stignem malo ranije. Tu su termini napakovani tako da smo sve mi uredno klasifikovane ko polutke u zamrzivaču. Piče nas ko na traci. Jebiga, privatnik, kapitalista, nema gubljenja vremena. Atmosfera u čekaonici je blago rečeno ko za 40 dana. Čekaonica mala, klaustrofobična. Da je viši plafon, mogli bi da stave stolice na dva nivoa, da ne sedimo jedne drugima u krilu. Ja uvek kada sednem moram da nabijem sebi noge oko vrata, da bi oni koji prolaze mogli da me zaobiđu. Konačno, dođe i moj red, sestra mi kaže da izvolim, i ja izvolim. Dočeka me doktorka, isto vrlo poslovno ljubazno izdresirana i kaže mi da sednem, da mi pokupi generalije. Uf, što to mrzim. Uvek se osećam ko kod islednog sudije. Tako ona učuka sa dva prstića u komp tu moju statistiku, godine, da li sam rađala ili nisam, da li se redovno jebem ili se ne jebem, da li koristim zaštitu ili ne, da li sam imala neke STD bolesti i slično. I nije da je mene sada nešto blam, ali nekako se uvek osećam bezveze, treba mi vremena da se opustim. I onda, rk-krk, izvol'te iza paravana da se obnažite od dole do pola, pa na onaj odvratni ginekološki sto. Sad podmeću neke papirčine za jednokratnu upotrebu, pa dok namestim dupe na taj papir skoro da počne da liže onu mušemu ispod. Sva se ukrutim, ko da će ne znam šta da mi radi. I ona mi kaže da se opustim, a ja u totalnom grču. I uvek postavljam neka pitanja, a ti doktori, mamicu im njihovu, toliko su sujetni, da im svako pitanje smeta. Sve imaš tretman ko da imaš dva grama mozga, pa kad ti dr nešto kaže, a ti samo treba da klimaš glavom i da je poslušaš. Ko da je posisala svu pamet ovoga sveta. Samo radi naracija, sad ćemo da uzmemo bris za VS, sad ćemo da uzmeo bris za PAPU. Znate, materica vam je zavaljena. Jebote, znam, zavaljena je od kad je zavaljena, to ne može da se promeni. Sad ćemo da uradimo vaginalni UZ, pa natakne kondom na njega sa sve lubrikantom... I onda, uf, uvek strepim šta ću sve da čujem. I obično uvek bude neko sranje, manje ili veće, pa premrem od strave i užasa. Još dok dočekam rezultate za par dana. A svi su oni toliko pametni, da ti isto, ako treba, odma' preporuče najskuplje vaginalete na tržištu. Pa, normalno, jeste skupo, al' kad je za ribicu - nek' košta šta košta! Nije bre to potrošna roba, mora da se ulaže u nju - da traje.

Posle ginekologa, obavezno mi pripadne muka, pa moram da odem u samoposlugu da kupim si nešto, da se oraspoložim. Uuuuuuu, kad vidim gužvu sa vrata, pa red, odmah bih da pobegnem. Dobro, kažem sebi, 'ajde nije ti ni prvi ni poslednji put da čekaš u redu. Tol'ke godine si gledala narod kako strpljivo čeka u redu za BUŠ program. Čak je i tvoja majka kupila onaj rasklopivi tronožac što ga ribari nose, da im noge ne otpadnu od čekanja, dok im riba ne zagrize mamac. Pila si mleko u prahu iz socijalne pomoći, što si kupovala od onih što su ih valjali na kartonskim kutijama. Nisi htela da dreždiš od 5 ujutru ispred prodavnice i da se biješ sa komšijama. Tada su sve babe bile devojke i imale su sitnu decu za podoj, pa su prioriteno dobijale svoj litar mleka i turale u neprovidne torbe, da se ne zamere komšijama. Šta ti je sada teško da sačekaš, kad svega ima?! Stvarno si besnulja. I nikako da shvatim kad će bre već jednom svuda da uvedu one brze kase, da kad imaš nekoliko artikala u korpi, ne čekaš da ona/j ispred tebe istovari tri komada kolica. Jer uvek ispred mene bude neko ko je ojadio pola samoposluge. Pa dobro, povoljni su uslovi plaćanja. Robu nosiš odmah, a platiš je tamo negde sledećeg proleća, pa se onda pitaš koji ti je moj sve to trebalo. Nema veze, u proleće ideš na dijetu, pa ne moraš ni da jedeš, tako da ti je lakše što si dekintiran/a. Počinje Uskršnji post, i ti kao pravi vernik postiš na vodi, da se približiš svome tvoritelju. To je zdravo, i nadasve korisno, kad pomisliš da si izvršio/la genocid nad prasićima, unapredio/la proizvodnju fabričkih ruskih salata, dobio/la dodatne bonuse u pekari kao kupac meseca, ispio/la tone kafa i ispušio/la šlepere cigareta u omiljenom kafiću. Tada se iskupljuješ u potpunosti. I ne misliš da si budala što plaćaš kamatu na sve što si proturio/la kroz dupe.

Vreme je da se krene sa kozmetičkim tretmanima. Kao što pomenuh, došlo je proleće, a meni celulit visi sve do kolena. Kako sada da uskočim u suknjice i da pokažem par svojih divnih nožica sa sve pomorandžinom korom. A tu je i leto. Nije baš neki fazon da idem na plažu u ronilačkom odelu, ako već ne ronim. Pre sam išla na redovna čerupanja dlaka kod kozmetičarke, pa je ona primetila te nevesele nabore na mojim nogama. Kaže, nije strašno, ali ima tu posla. I sad ja gledam, šta ću, da li ručna masaža, da li LPG, da li mezoterapija, da se koknem malo na elektrostimulaciju, pošto me mrzi da vežbam. Čime da se mažem u međuvremenu? Da l' da skupljam soc od kafe? Kažu, kofein je zakon. I pošto sam stipsa, mislim se ja, šta fali ručnoj, prihvatljiva cena, a ova mala valjda zna svoj posao. Aha, zna ga, ko što ja znam da masiram. I tako, zakažem ja svoj prvi anti-celulit tretman ručne masaže. Masira ona mene, ja se derem ko magarac i kažem joj da me boli. Kaže ona da mora da boli, uz krvožedni osmeh - sve za lepotu! Ma idi bre, da li si ti normalna, neću to da trpim. I masira ona, i ja protestujem, i sve tako. I posle toga sam se osećala ko da me je pregazio nekadašnji brzi voz iz Sarajeva. E, još i platim za to mučenje. Stvarno sam kreten. I već vidim ja, nije to za mene. Odvučem se kući maltene četvoronoške, prespavam tu noć i sledećeg jutra se probudim, sva slomljena i sjebana. Uspravim se nekako, da manje ličim na pavijana, dopuzim do ogledala, kad imam šta da vidim. Meni dupe oplavljeno iz sve snage. Ja u totalnom šoku. Boli svaka tačka koju dodirnem. Tada sam shvatila da definitivno nisam za BDSM, što je inače sad popularno. Još sam na poslu i koleginicama pokazivala corpus delicti. Možeš misliti. Pa šta, one su mi ionako kupile super fancy vibrator za rođendan, što je kod mog bivšeg muža izazvalo dodatni pad samopouzdanja.

Je l' tako, vreme je i da se vidim sa nekim, pa da zajedno čekamo da nam nešto padne sa nebesa plavih. Odem kod drugarice u goste, pozvala me ona. Prvo što sam se načekala prevoza. Ona živi tamo gde voze trolejbusi i kad god ja idem kod nje, oni saobraćaju sa Slavije, jer se opet (kao i uvek) sjebala mreža ili je aktuelan neki happening. A i taj njen trolejbus ide ko antibiotik. I uvek mi ispred nosa ode trolejbus. Kaže ona meni, možeš ti i na drugi način da dođeš do mene, pa tamo preko nekog brda, kroz neke mračne ulice da prolaziš. Ma jok, gde ću tuda da me skovitla neki manijak ili narkoman, znam ja, čekaću ja ovaj. I tako, čekam ja više od pola sata, preslušala onu moju muziku u mobilnom 300 puta već - ko mi je kriv kad je ne ažuriram. I na kraju, opet idem na onu varijantu preko 7 gora i 7 mora. Dolazim posle jedno sat i po vremena puta, ispižđena skroz, zvonim na vrata, niko mi ne otvara. Zovem na mobilni, kaže ona, tu sam, nego sam u kujni, pa ne čujem zvonce. Konačno, uspentram se uz stepenice, skinem se, ne skroz, i taman da sednem, kad krene ona naša poznata nasrtljiva gostoljubivost. Znaš šta, imam to, to, to... Ma super, daj mi čašu vode za početak. Hoćeš kafu, nes, mućenu, nemućenu, čaj. Čekaj, imam neki liker od bok-te-pita-kad, ne piješ vinjak, dobro. E, imam vino, nije neko, donela kuma na slavu; sok od malina što je moja keva pravila. Molim te, daj mi samo vode, crći ću od žeđi.

Baš sam nešto žedna i gladna, odoh ja… ne mogu više da čekam… mene danas čeka torta i svećice! :-)