Igra detekcije - peti i poslednji deo

Igra detekcije - četvrti deo
Igra detekcije - treći deo
Igra detekcije - drugi deo
Igra detekcije - prvi deo

Depeche Mode - Never Let Me Down Again

Od mnogo maštanja može da se "prolupa". Pogledao je svoje desno rame i na njemu je čučao nečastivi. Zar opet?


"Ja sam te stavio u fioku svoje podsvesti - ne prilazi mi!" - zavapi Max


"Zdravo Max, nismo se dugo videli!" - ceri mu se đavo u lice


"Šta je, ne raduješ se što me ponovo vidiš? Max, vreme je, vreme je..." - kevće nečastivi


"Kako da mu kažem?"


"Pogledaj ga u oči i reci mu - to je bar jednostavno!"


"Ali ja ni sebi neću da gledam u oči!"


Kada ću ja da skupim muda i da kažem: "Oče, ja te ne volim! Ja nikada neću biti kao ti! Nikada neću biti apsolutista, nikada neću omalovažavati druge, nikada neću biti tiranin. Ti odvratni matori samodovoljni skote! Ti.... tebe se plašim... sebe se plašim!"


"Od tebe zavisi Max!" - reče mu đavo i elegantno preskoči na rame osobe koja je sedela za stolom pored njegovog

*   *   *

Imao je trideset godina kada je otišao iz roditeljskog doma. Nije imao hrabrosti da to uradi ranije. Bio je suviše komotan i suviše slab da bi se odupreo fašisti koji je cedio poslednju kap njegove ličnosti. Otac ga je gušio, nipodaštavo, omalovažavao - od njegovog prisustva Maxa je podilazila jeza koja se penjala od malog nožnog prsta do vlasi na glavi. "Slatki" tatica je sa naročitim sadizmom uživao da mu "zavuče" pred publikom: "Od tebe, sine moj, sutra može samo da postane kamen, o koji će svinja da se češe!" Kako je to bolelo...

Svoj novi dom je okitio mnogim detaljima koji su bilo ništa drugo do urbani kič, sve ono što nije mogao da radi kada je živeo sa roditeljima, radio je sada. Kupovao je dobru garderobu, kvalitetne knjige i skup alkohol. I pravio je mnogo dobre žurke, gde su njegovi ortaci balili nad ribama koje su dolazile. I svi su mu zavideli kako ima dobre "drugarice". I Max se hvalio da mu je jednom jedna riba koja je slovila za najbolju ribu u društvu, došla na gajbu, pozvonila i kada joj je on otvorio, ona je ljuštila bananu i simulirala oralni seks. To je bila riba zbog čijih su sisa svi leti trčali na nudistički deo plaže na Adu Ciganliju i drkali na nju.

Majka, a naročito otac su stalno vršili pritisak na njega da se oženi. Dobro mu je došlo kada ga je kum pozvao na zajednički izlet sa drugaricom njegove žene. Upoznao je simpatičnu devojku 10 godina mlađu od sebe, koja je bila emotivno uzdrmana zbog ljubavnog odnosa koji se nedavno okončao u njenom životu. Brzo su se spajtašili i mic po mic, počeli su da žive zajedno. Posle 6-7 meseci su se venčali. Voleo je Max nju, kao što se voli kućni ljubimac, ali njoj to nije bilo dovoljno. Ipak, iako je bila pronicljiva, nije uspela da provali sve njegove "nedostatke". Nekoliko godina braka, koliko je potrajao, nije doneo radost ni njoj, ni njemu, tako da su se razveli "zbog neslaganja naravi" - kako to obično stoji u brakorazvodnim spisima. Maxu je bilo najlakše da optuži svoju bivšu ženu kao glavnog nosioca za propast braka i čak joj je i rekao da je ona "kurva sa jeftinim, ali efektnim osećanjima". Maxova žena nije bila kurva i on to zna, ali tako je bilo najlakše i najlakše je reći strancima da si se razveo, jer te je žena varala sa drugim muškarcem.

Ta Dama koju je sreo u 'Biblioteci' je bila samo demon  njegove nerazjašnjene i potisnute prošlosti. Neodoljivo ga je podsetila na bivšu ženu. Neverovatna fizička i mentalna sličnost. Čak identična mimika i pokreti rukama. I sada zna da mu je žao što ju je godinama lagao, ali drugačije nije moglo. Voleo bi Max da je neko drugi, voleo bi, ali nije...

Potonulo se išunjao iz "Biblioteke", spustio lagano do svog parkiranog automobila, seo, upalio auto i krenuo put kuće. Sve vreme, na zadnjem sedištu kola đavo je skakao od sreće i podsticao ga da izađe iz sebe. "Ne mogu, ne mogu..." - borio se Max.

Parkirao je iz kola, izleteo kao oparen i bez daha odjurio do stana. U stanu je već bila žurka. Tamo je bio neki đavolski bal. Maxovo srce je lupalo ko ludo, krv mu je šiknula u glavu, osećao je kako mu para izlazi na uši, osećao je da ludi ili da je već lud. "Ja moram sa nekim da razgovaram, poludeću!" - prodrao se Max

Upalio je kompjuter, nakačio se na net. Sav se tresao. Kome da pričam? Kome? Nepoznatoj osobi? Hvala bogu, sponzoruša Marina se nije javila - ne bi ni mogao da se smara sa logorejičnom fuficom.

Irena je bila online. To je znak. Znak je, jer je u njenom profilu video nešto, što ga je nagnalo da može da priča sa njom.

Max: "Zdravo Irena, ako nisi previše zauzeta, hajde malo da proćaskamo!"

Irena: "Reci, slušam te!"

Max: "Ja nemam vremena za formalnosti, strašno mi se žuri!"

Irena: "Ne razumem ili razumem?! Moraš sa nekim da pričaš, a ja sam ti idealna osoba, jer me ne poznaješ i ja te neću osuditi!"

Max: "Irena, Irena... ti meni čitaš misli..."

Irena: "Reci Max, šta te muči?"

Max: "Irena, ja u stvari... kako da ti kažem... mislim... oni tvoji likovi na friend listi, da li su ti oni stvarno prijatelji ili su samo virtuelni!"

Irena: "Stvarno ih poznajem, sve do jednog. Štooooo, hoćeš da te upoznam sa nekim?"

Max: "Ti se sad zezaš sa mnom, ali dobro, i treba da me zezaš!"

Irena: "Dobro Max, ja čekam da čujem šta imaš da mi kažeš!"

.

.

.

Max: "Irena, ja sam homoseksualac. U stvari i nisam. Ja sam latentni homoseksualac. I ovo je prvi put u mom životu da sam ovo izgovorio glasno, dok ti kucam poruku!"

Irena: "Dobro došao u Klub! Ja sam lezbejka! Sad si sa svojima!"

*   *   *

Ja se zovem Max, imam 40 godina. Ja sam homoseksualac koji pod pritiskom društvenih normi do sada nije smeo da prizna sebi ko je. Ja sam pržio ortake da jebem najbolje ribe, a ja sam sa njima samo pričao noćima. Ja sam se oženio da bih se sakrio u braku koji logično nije mogao da potraje. Ja sam svoju bivšu ženu prozvao kurvom, jer sam hteo da vidim u njoj drolju u koju mogu da se utopim. Ja sam impotentan, jer sam celog svog života gušio svoju seksualnost. Ja sam danas prvi put u svom životu iskren do koske i nemam predumišljaja.  Moj omiljeni umetnik je Van Gogh, jer je i on imao homoseksualnih aspiracija, mada ne znam da li ih je i ostvario. Ja sam sebi "otfikario" kitu, on je sebi otfikario uvo. Ja sam ljudsko biće. Sada mogu da kažem: "Oče, ja te mrzim. Mrzim što te nisam 'pobedio' i što sam sebe tako surovo kaznio!" Ja i nisam tražio životnu partnerku, nego životnog partnera. Ali nisam bio svestan toga do sada ili nisam želeo da budem svestan. Ja svoju muku nosim u sebi već 25 godina. Znam da ni ja nisam idealna osoba, ali...