prešlicavanje: Beopolis

Pročitajte Nebojšin post i priključite se potpisivanju peticije za "spašavanje" kultne beogradske knjižare "Beopolis"!

klikni ovde ----▼

prešlicavanje: Beopolis

.

.

.

Ekatarina Velika - Just Let Me Play Some Modern R'n'R Music

Koliko si ih ima(o)/la do sada?

Nekome je potrebno sekund ili dva da se seti, a nekome su možda potrebni sati i sati da se priseti i prebroji. ;-)

Nemojte da se snebivate da pogledate istini u oči i dobijete egzaktne podatke sa koliko njih ste zapravo imali seksualne odnose do sada, kada se uključi faktor geometrijske progresije.

Prema rezultatima koje sam dobila, a koji zvuče frapantno, imala sam do sada ukupno 20.639.144 indirektna seksualna partnera. Pravo čudo da nisam zapatila virus AIDS-a i riknula od SIDE, s obzirom da ova cifra približno odgovara populaciji ex SFRJ. ;-)

Utvrdite broj vaših indirektnih seksualnih partnera

Cela priča ima veze sa prevencijom od seksualno-prenosivih bolesti (STD).


Ovim postom apelujem na muškarce da shvate da su oni uglavnom prenosioci, dok su žene te koje češće trpe posledice, ali ne isključujem ni obrnuti tok događaja.

Ono što mene beskrajno iritira je činjenica da se u medijima isključivo skreće pažnja i alarmira da žene treba da idu na redovne ginekološke preglede, a muškarci i odlazak kod urologa??? - se nikada nije ni pomenuo!!!

Naravno da žene treba da idu na redovne polugodišnje ili godišnje sistematske ginekološke preglede koji uključuju manuelni pregled, kolposkopski pregled, vaginalni ili abdominalni ultrazvuk i uzimanje briseva sa grlića materice radi analize i utvrđivanja grupe vaginalnog sekreta tj. stepena čistoće vagine (VS) i grupe PAPA. Ja poznajem žene koje od kada su se porodile nisu išle na ginekološki pregled i to je u proseku 7 i više godina. Ili pak one koje su se istraumirale od grubih ginekologa, pa posle nisu ni odlazile na preglede. I to je poražavajući podatak.

Isto tako i muškarci treba da odlaze redovno kod urologa, i tom prilikom urolog će da im ispipa testise da bi utvrdio da eventualno ne postoji hernija (bruh, kila); nategne kožicu (ukoliko muškarac već nije "obrezan") i pregleda penis; opciono uradi ultrazvuk uroloških organa (bubrezi, mokraćni mehur i prostata); po potrebi uradi digitalnu palpaciju rektuma (potrebna je prethodna priprema, tj. pražnjenje creva) - jer je to jedini način da opipa prostatu. Taj deo pregleda nije bolan, ali je neprijatan, zbog psihološkog otpora koji imaju heteroseksualno orijentisani muškarci.

Da se ne lažemo, koliko to muškaraca je u svom životu posetilo urologa, osim kada je penis počeo da im se "raspada" ili su imali problema sa prostatom. Kada muškarci imaju problema sa erekcijom, što je sve češća pojava i među mlađim muškarcima, teško se odlučuju za odlazak kod lekara, jer u Srbiji i dalje vlada fama kao su Srbi veliki ljubavnici. I to je kao neki veliki blam - imati erektilnu disfunkciju. Nema blama, jer nema veće muke za muškarca od suočavanja sa ovim problemom; a kada se suoči, onda može i da se uhvati u koštac sa problemom.

Muškarci treba da znaju da se rak testisa najčešće javlja u dobi od 15 do 40 godine. A sve počinje od tvrde bezbolne kvržice na testisu, na koju mnogi i ne obrate pažnju. Takođe, za muškarce je važno da posle 40-te godine svog života rade jednom godišnje PSA test  - tumorski marker za prostatu.

Ono što je isto tako važno - to je transmisija (sa muškarca na ženu) koju sam pomenula. S obzirom da muškarci često nemaju nikakve siptome određenih oboljenja, te ona samim tim nisu ni vidljiva ili se ne manifestuju, odlazak kod urologa ne treba da bude bauk, već redovna navika osvešćenog muškarca.

21 dan
Stetoskop
JAZAS
Testiranje na HIV

Seksualno prenosive bolesti sa uglavnom nevidljivim siptomima (na početku), ali mogućim kobnim posledicama:
HPV
Hlamidija
Ureaplazma i mikoplazma
Hepatitis B
Hepatitis C - retko, ali se dešava

Seksualno prenosive bolesti

Seksualno obrazovanje mladih




Srbija po broju abortusa druga u Evropi!

Sve o kontracepciji

Naravno, nema razloga da se ustručavate, da u komentarima ne iznesete rezultate svog testiranja i/ili svoje mišljenje na ovu temu. A i da smo naši, naši smo. :-)

Igra detekcije - četvrti deo

Igra detekcije - treći deo
Igra detekcije - drugi deo
Igra detekcije - prvi deo

Touch and Go - Would You...?

Iza njegovih leđa, bilo je mnogo sveta i blještala su svetla menze sjedinjenih država američkih - McDonalds, ali ne i Pozorišta na Terazijama. Odmah se setio mučene Milice. Možda je mogao i da popije taj jebeni milkshake, i da učini to čeljade ispunjenim - bar na tren. Ali, lako je sada zboriti tako, praviti se junakom u društvu samoga sebe. Pa šta ako je mogao, kada to nije ni hteo. Uostalom, to je ludost. Šta ako bi se ona smrtno zaljubila u njega ili tako nešto? On ipak ne bi želeo da bude njen Romeo, ko što uostalom ne traži ni Juliju.

Imao je osećaj kao da se na kratko našao 'U raljama života' i dopisivao sa Šteficom Cvek. Onda se setio trokrilnog Bate Životinje u gaćama sa printom leoparda i one čuvene 'spike predigre' iz filma: 'Pa ti treba da znaš da ja nisam nikakav siledžija. Ja poznajem žensku dušu. Ima samo da vičeš to-to-to. Ima da padneš u nesvest i da me moliš da se ne zaustavljam. Takvi smo mi Srbi." + ono: "Ovo je sve bila predigra, a sad ću da te karam u cugu sve do jutra." Pa da, za te 'sofisticirane' scene Bata je bio pravi izbor. LOL Neotesani srpski šifonjerko. Ali on nije Bata, a ni Rade Šerbedžija koji sad najčešće glumi istočnoevropske špijune islednike i komandante parada, u produkcijama holivudskim. On je... Ko je on?

Na dnu kesice kokica ostalo je nekoliko neiskokanih zrna kukuruza kokičara, mnogo krupne soli i ljuspica koje su mu se pozavlačile u guste pravilno raspoređene zube. Tako mu je došlo da na sred ulice počne da čačka zube, ali to je tako odvratno - pomislio je. To će da uradi u toaletu 'Biblioteke', ionako uvek ima poneku čačkalicu pri ruci. Tamo će da 'sredi' svoju vilicu i 'otpusti' viškove iz svojih pribijenih zuba. Prelazio je jezikom preko zuba, sve je bilo hrapavo i zrnasto i bockale su ga ljuspice. Iskezio se sebi u izlogu Mc-a i video je žute zapele bobice - njegov osmeh je bio 'čaroban'.

U 'Biblioteci' koja nije biblioteka ipak ima puno knjiga koje možeš besplatno da čitaš dok ispijaš piće. Iako oni tamo prodaju knjige, lepo je što ne moraš da ih kupiš, a opet su ti sve kao na dlanu. Zato voli da ode tamo, jer ga ništa naročito ne fascinira u tom prostoru, a posebno ne, loš izbor muzike, prenaduvane cene, spora usluga uz uobičajeno 'jurenje' konobara da naplati račun i propali toaleti. To tako ne izgleda na njihovoj internet stranici, ali tako izgleda kada se nađeš u tom prostoru.

Izabrao je sto na Galeriji, u delu za pušače, pored izloga, jer voli i da pogleda tu i tamo ljude koji prolaze. 'Izvolite, šta ćete da popijete?". "Jedan capuccino i čašu sveže natočene česmovače. I budite ljubazni, donesite mi pikslu, da ne tresem pepeo na pod." Konobar je klimnuo glavom kao lutka na koncu, a Max se na čas osetio kao puppet master. Više je voleo da ljudi prozbore koju, mesto da samo klimaju glavom kao da sve odobravaju. Ali... u 'Biblioteci' ima mnogo ljudi koji klimaju glavom i kikoću se sebi u bradu, skoro i da pričaju poluglasno - a oni u stvari 'ćaskaju' na svojim lap-topovima. Maxu to nije  jasno. Nejasno mu je koja je poenta tog njihovog egzibicionizma dok voajerišu nad i u sopstvenim životima? O čemu ti to Max - pomisli, ti se pre sat vremena bio oni, samo što to niko nije video osim tebe.

Max je svratio do toaleta i pogledao se u ogledalo. Dobro izgledam - pomisli. Onda je prislonio šaku na dozer, pomako ručicu ka sebi i istisnuo penu za pranje ruku. Oprao je ruke, osušio ih papirnim ubrusom, a onda posegao za zapakovanom čačakalicom koju nosu u zadnjem džepu somotskih pantalona. Otpakovao je i temeljno odstranio ostatke uživanja razonode svojih zuba.

Krenuo je ka svom stolu, konobar još uvek nije doneo poručeno, ali Max ne voli da čeka, već izvlači svoj Marlboro Lights 100's i Zippo upaljač sa ugraviranim stilizovanim slovom 'M' sa duktusima. Eto, on je bivši pušač koji ponekad puši. On je dosledan kao što je i Mark Twain bio dosledan po tom pitanju. Uvek je mogao da ostavi duvan, ali nikada nije znao koliko dugo će to da traje. Odmotao je celofan sa paklice, pomislivši, kako sada samo grozno izgledaju kutije cigareta, sa unapred odštampanim 'smrtovnicama'. Onda se setio fotografija koje su kružile emailovima 'Welcome to Marlboro Country' - a ono grobovi na sve strane. Gadno. Ali on i dalje puši ponekad cigarete. Zato mu i ne odgovara da bude sa pušačem, povući će ga ponovo. Ovako, dok solira, umerenije duvani.

Muškarac koji je sedeo za stolom pored Maxovog ga je zamolio za upaljač. Nagnuo se i kroz polušapat mu je rekao: "Molim vas, moram dami da pripalim cigaretu!". Dama. Mmmmm. Dobro izgleda. Nasmejao se i rekao: "Naravno, samo vi uslužite damu!" I ja bih je uslužio - pomislio je. "Hvala vam na upaljaču!" - reče nepoznati muškarac.

U međuvremenu, stigao je konobar, kafa, voda i piksla. Dama je dobila dupli espresso. Lepo, ne pije razvodnjeno, samo esenciju - zaključi Max. Merkao je kada će Dama da poželi da zapali narednu cigaretu, pa da predupredi nepoznatog muškarca, i da on onako vešto iz jednog poteza, upali Zippo i prinese ga Daminoj cigareti. 'Mlada damo, zadovoljstvo mi je da vam pripalim cigaretu!' 'Zahvaljujem gospodine, vrlo ste ljubazni!'

Uzeo je knjigu 'Dr Aron' da kobajagi lista, kao undercover, da bi slušao razgovor između njih dvoje. Posmatrajući iz prikrajka, ali i iz razgovora je shvatio da oni nisu u ljubavnoj vezi; da Dama živi sama; da se bavi pisanjem; da voli sebe i svoju mačku; da uživa u ispijanju kafe i obaveznim i neobaveznim razgovorima; da se zarazno smeje; da je duhovita; da je elokventna; da je lepo našminkana i da izazovno miriše; da ima negovane ruke i dugačke nokte nalakirane crvenim lakom; da nosi naočare; da ima plave oči i kratku crvenu kosu. Ali video je i da nema nameru da komunicira sa njim.

'Ako nemate ništa protiv, ja bih...' - započeo je Max rečenicu. 'Vi biste?' - izgovori Dama sa upitno raširenim očima ka njemu, dok joj se čelo nabiralo. 'Ja bih da vam kažem da me privlačite!' - izlete Maxu i ujede se za jezik. Dama je usporenim pokretima skinula naočare, držala ih u desnoj ruci, razvukla usta u osmeh, pokazala mu zube, treptala lagano, piljila u njega netremice, kao da ga je analizirala, a onda je spustila pogled, slegla ramenima, nasmešila se kao sebi da se smeši, zagrizla donju usnu, spojila obe usne  i ništa mu nije odgovorila.

Dobro, sad kad je ispao totalni kreten, može da se posveti 'Dr Aronu', kapijama vremena i Vesku Saviću. Knjiga inače košta 1.200 dinara. Dakle, Vuk Drašković baš svaku knjigu mora da stavi u tvrd povez - pomisli Max.

Kada su Dama i nepoznati muškarac ustali i spremali se za odlazak, skenirao je njenu figuru. Zgodna je - pomisli Max. Nazire se dosta toga, a ništa se ne vidi. Erotično. Vazdušasto korača i nosi 'normalne' čizme bez platformi. Ima neki svoj stil oblačenja. I to mu se dopalo. Nije naštancovana.

Sada može neometan iznenadnom pojavom Dame u svom životu, da uživa u ispijanju cappucina i svom divanjenju - gutljaj po gutljaj, dim po dim, dok veče lagano prolazi i Max pomalo mašta...

Igra detekcije - peti i poslednji deo

Intermezzo

A u međuvremenu... jedna pesma stara 100 godina :-))))))))), ali ja je mnogo volim... :-) Za one koji vole Gunse, i one koji će da ih zavole (ponovo)! Tip: Odvrnite zvučnike do daske. ;-)

Igra detekcije - treći deo

Igra detekcije - drugi deo
Igra detekcije - prvi deo

Metallica - Enter Sandman

Max baca pogled na mailbox. Milica je poslala već 3 poruke:

1. "Juhu, tu sam, 'de si tiiiii?"

2. "Sad sam pogledala 'Greh njene majke' - a ti ni porukicu da pustiš. :-(

3. "Ja još čekammmm, da mi poželiš laku noć! :-* :-* :-*

Jebote, Milica je psiho, fuckin' Freddie Cruger, ma Hitler čoveče - već me proganja, a ne zna ništa o meni; primačica neviđena. Moram da je se rešim, koliko je moguće, bez teških osećanja - po nju. 

Max: Zdravo Milice! Znaš šta, ja nisam baš onakav kakvim sam se predstavio. U stvari, nezgodan sam, idem po kafanama, volim da pijem, a ponekad se i pobijem. Nisam ja čovek za tebe, tako da nemoj da trošiš vreme na mene.

Milica: Ja sam se sad rasplakala. To nije lepo što si ti mene lagao. Meni si izgledao baš kao dobar mladić. Ne verujem da je to baš sve tako. Al' nema veze - možemo da se družimo. Evo, ako hoćeš, možemo sutra do Mc-a na shake-ić?

Max: Milice, ja se ne družim sa ženama. Kapiraš? I kad idem negde - idem sam. Ja sam solo igrač. Izvini, ako si očekivala nešto drugo - ali ja sam skot!

Milica: I jesi skot, a ja sam taman mislila da sam naletela na nekog normalnog dečka. Ti ne znaš kako je meni, ja sam poslednji put imala dečka pre 7 godina i on se oženio mojom najboljom drugaricom. Svi ste vi isti. Svi ste svinje.

Max: Milice, žao mi je ako sam te povredio. Ja neću biti tvoj dečko. Ne ljuti se na mene - zbog sebe, ja nisam toga vredan. Ja sam seronja.

Milica: Nisi ti vredan. Niko nije vredan. Ništa nije vredno. Ma, šta ja tebi uopšte više pišem. Nosi se i nemoj više da mi se javljaš!

Maxu je pao kamen sa srca. Mala Milica, jebiga - kolateral, mora da odraste i da se snađe u ovom surovom svetu.

Max je bio potpun iscrpljen od virtuelne komunikacije; to ga je otupelo, ugušilo i umrtvilo. Rešio je da zameni udobnost toplog stana za izlazak u grad. Koga će sada da cima da ide sa njim? Kome se po ovom minusu ide bilo gde? Hej drugovi moji, stari, oženjeni, sa sitnom decom, nema šanse, sad već dremaju i nije baš neki štos da ih prene iz njihovog polusna. Ma, 'stepski vuk' ide, pa gde stigne. Ukrcao se u svoj sivi na gas auto - 'Fiat Punto'. Nije 'kupio' foru 'kupujmo domaće', ako je to uopšte domaće, već ni za šta bolje nije imao novaca. A i ovaj mu gušu steže i reže, svakog meseca oko 110 evra, i tako još 5 godina. Moj 'Punto' - moj put - 'unto' finansijske propasti.

Bilo mu je potrebno nekoliko nanosekundi da se spremi za polazak. Kako je obučen, obučen je. Uskače u crne poluduboke kožne cipele, oblači crni dugački kaput, stavlja šal oko vrata - škotski karo i navlači crne kožne rukavice na šake. Jedan džep, drugi džep. Dokumenta, novčanik, mobilni, ključevi - sve je tu. A tu je i rezervna paklica cigareta, za svaku eventualnost, jer Max je bivši pušač. Spreman je.

Već je prošao 21 čas, te prema tome ima zeleno svetlo da može da se parkira bilo gde po centru i da ga to ne košta ništa. Baš ne ljubi 'Parking servis' koji će uskoro i od njegovog ulaza da napravi parking i to da naplaćuje. Od kuće do grada vozio je tako da je pikirao mesto što bliže raskrsnici Kosovske i Vlajkovićeve ulice. Tu ga je i pronašao, nešto iznad zgrade redakcije 'Glasa Javnosti'. Odlična pozicija, taman da protegne noge duž omiljene rute; uz Vlajkovićevu, gde često zastane da baci pogled na Skupštinu i 'konje' ispred nje, pa preko Trga Nikole Pašića... putem koji vodi u 'Biblioteku'.

Kako je zakoračio u Bezistan, taj nikada uređeni, a prelepi prostor u centru Beograda, sa predivnom propalom fontanom - setio se svih prodavnica koje su nekada bile tamo.

Setio se da je prva radnja sa desne strane bila radnja, gde su se prodavale hand-made lutkice od materijala i svaka je stajala na nekom svom postolju. To su bili ultimativni rođendanski hit pokloni u nižim razredima osnovne škole. Klinci su se takmičili ko će kome koju lutkicu da donese, a da ne bude 'duplikata'. Koji flashback!

Poslednja prodavnica u nizu - tu su se prodavale razne majice i fora je bila u preslikačima. Pre više od 25 godina, pola grada je nosilo majice sa svojim imenom - to su bila ispupčena, okrugla i plišana slova. Tu majicu i sad čuva u nekom budžaku. Bio je već mlađi punoletnik kada je nosio majicu sa natpisom (neispupčenih crvenih slova) 'Who killed Laura Palmer?' I devojke su smejale dok su prolazile i gledale ga kako ponosno 'šeta' to pitanje na svojim grudima. Tada je 'Twin Peaks' bila serija koja se gledala.

Bioskop 'Kozara'. Koliko filmova je tu pogledao, i koliko ulaznica je kupio od tapkaroša, i koliko se štrokavih semenki nagrickao. Da, to je bilo onda kada su tapkaroši zarađivali na preprodaji bioskopskih ulaznica i kada su bioskopi bili puni naroda, buke i ostataka od izgrickanih semenki bundeve i suncokreta. Neke devojčice su čak lizale i grickale ušećerene jabuke - ko na vašaru.

I one kabine za ufotkavanje u krajnjoj nuždi, što je inače viđeno u mnogim filmovima; kad 'njih dvoje' u fazi muvanja, eto baš tamo sednu, upilje se u objektiv, kerebeče i krevelje se, i onda to zabeleže za uspomenu i dugo sećanje. Baš je letos tu video jednu postariju ženu, tradicionalno obučenu, kako spokojno sedi u kabini na okrugloj stoličici i štrika laki letnji šal za prodaju. To su oni topli meseci, kada Beograd 'istera' kreativnost na ulice, da se vidi da i mi 'konje za trku imamo'. Scena sa tom starom ženom mu je bila nadrealna i vredela je jednog dobrog shota, da je imao fotoaparat pri ruci.

Da, to su bila vremena, kada su kokice i Coca-Cola još uvek bile (samo) deo američke 'kulture', što se kasnije i ovde omasovilo. Voli Max da pojede 'Pećinine' kokice, a pogotovo mu imaju šmek u poslednjih nekoliko godina, od kad su ubacili i onaj 'kolačić sreće' za svakog kupca. Otišao je po 'L' kesicu kokica i izvukao svoj 'fortune cookie' za to veče: "Niko ne zna šta nosi dan, šta li noć." Poruka koja je vanvremenska. Poruka koja mu kaže da ide gde ga noge lagane nose, pa šta bude...

Igra detekcije - četvrti deo

Ova pesma nema ime

Max kontemplira i dok Max kontemplira, rešila sam da ovde stavim jednu pesmu. Volim ovu pesmu. Ova pesma je specifična po tome što sam je napisala i posvetila jednom muškarcu, u koga sam se poslednji put u svom životu zaljubila. Da, bila sam već matora kokoška, kada se to desilo, ali izgleda da je moja emotivna labilnost dunula 'vetar u leđa' trenutku kada je pesma nastala. I što je najlepše od svega, ja sam dotičnom tu pesmu i poklonila. Verovatno mislite da sam budala. Možda i jesam. Međutim, iako me je on odbio, je li, iz različitih razloga, ostao mi je u sećanju zbog svog iskrenog nastupa i nekih reči koje je rekao. Do ovog trenutka sam mislila da ovu pesmu neću nikada objaviti, jer sam i sama sebi smešna kad okrenem točak unazad i setim se tih trenutaka, i svog 'performansa' - tj. čitanja pesme dotičnom. Ali, ovo je moja pesma, ja se ponosim njome i puštam je da ode od mene! Prijatno vam čitanje!

*  *  *

Srela te jesam, davno to beše

Spavao si u snovima mojim

A onda začuh korak koji pleše

I to upravo u ušima svojim

Pa ti više nisi samo san

Ti, ti stvarno dišeš i postojiš

Gledam te ko slika iz rama

Trenuci kraj tebe su otkriće

U srcu nosiš baklju promena

Dok orkestrom bez daha diriguješ

Pogledom zaokružuješ vidike

Dok se otimaš iz sveopšte vike

Sasečenog u snu te svi traže

Svako ima nešto 'važno' da ti kaže

Život bez snova i čuda je

Kad biti ili ne biti skroz zanemi

Kako vremenu da pogledaš u oči

Kad ti i sam pogled mrenu tvori

Istine nema koja ostaje trezna

Dok primiče se zatrlom cilju

Prišunjali smo se do sebe u strahu

Pogledamo se - i sve smo rekli

Šta je bilo juče i šta sutra biće

Imamo nešto naše i što naše nije

Tek, vidiš život nam ne smeta

Kada i padnemo, a ništa nas ne boli

Ima neki zakon verovatnoće

I taj čini šta mu se hoće

Retko kad nas pita kako nam je

I da li sustižemo sebe sami

Kao da nas osmatra iz drugog veka

Kao da ima pravo da nešto čeka

Čini se da je svest optička varka

I da smo nasukani kao krhka barka

Oduzmi šaku te tmurne zbilje

Zbroj je sa ništavilom svesti svoje

U beskrajnoj veličini trena

Vaseljena podrhtava od bezimena

Život je ili neuspela proba

Ili je odista truda vredan

Čuješ li da pojedini idu

Drugi udaraju glavom po zidu

Posmatraj te zvuke i te boje

Što u nama će da se spoje

Ko orkani što snove ti mute

I iskušavaju te, a ćute

Lutaš ko senka van domašaja sebe

Da se neviđene oslobodiš teskobe

A u iščekivanju iznenadnog bleska

Jedan ludi pesnik se igra oko živog peska

*  *  *

Igra detekcije - drugi deo

Igra detekcije - prvi deo

Prince - When Doves Cry

I da se podsetimo poslednje rečenice iz prvog dela:

"Ćao ja sam Max. Tvoj profil mi je zanimljiv, voleo bih ovim putem da saznam nešto više o tebi." :-)

Milica: Zdravo Max, ja se zovem Milica, ne znam šta te sve zanima, ali za početak da ti kažem da mi se dopala ona rečenica koju si stavio u profil. Pitaj šta god hoćeš, ja sam ti ko otvorena knjiga.

Irena: Hello Max! A da ti nešto kažeš o sebi? ;-P

Marina: Maxi ćao! Simpa mi je tvoj profil. Nisi baš mnogo rekao o sebi, al' nema veze. E, nećeš verovati ali večita apsolventkinja uči da položi poslednji ispit. Naravno, čeka me i diplomski posle toga. Ne znam još koju temu ću da izaberem. Ma, sigurno neću nešto teško. Ovi moji klasići su se ubili radeći diplomski, po 4-5 meseci. To je užasno mnogo vremena. Jeste da ja multitaskujem na poslu već godinama i to mi ide od ruke, ali ko će da se smara sa diplomskim toliko dugo. E, Maxić da ne znaš nekog ko piše diplomske, a da ne traži puno para za to? Šta ti ono radiš?

Max odgovara Milici: Drago mi je Milice. Super, znači voliš umetnost? Šta još voliš?

Max odgovara Ireni: Hi Irena! A šta te zanima da saznaš?

Max odgovara Marini: Zdravo Marina! Toliko si toga napisala, da sam morao da pravim pauze u čitanju. Šalim se malo, nadam se da ti ne smeta. Slušaj, moj ortak radi diplomske, pa ću da ga pitam. A šta misliš da uzmeš za temu? BTW, ja prodajem životna osiguranja. Raspoložena za to? ;-)

Milica odgovara Maxu: E, ćao ponovo! Odgovaram ti odmah, čim sam dobila tvoju poruku. :-) Znaš šta, ja ne idem puno po muzejima, ali volim da slušam Van Gog. Đule je baš sladak, a i pametan je - bila sam u prvom redu, na koncertu u Areni i on mi je poljubio ruku - to je bilo tako romantično, suze su mi pošle na oči. Bila sam sa drugaricom sad skoro u onoj galeriji u Knezu, kad su izneli slike iz Narodnog muzeja, ali nisam primetila tog tvog Van Gogha. Pa video si šta volim, ja sam zaljubljena u prirodu i volim da maštam i volim sve što vole mladi. Još uvek skupljam salvete. Volim da odem u McDonalds na milkshake, antialkoholičarka sam, nikad u životu nisam zapalila cigaretu. Nisam baš nešto izlazila i imala sam jednog dečka, ali to je bilo davno. Trenutno slušam Sergeja Ćetkovića. Divan momak i baš lepo peva. Eto, nadam se da ti se sviđam. Ja sam obična devojka i prilagodljiva sam.

Irena odgovara Maxu: Mene srećo ništa. Ti si prvi uleteo u moj cyberspace. Ako 'oćeš istresi koju smislenu, da ne trošiš moje vreme za badava.

Marina odgovara Maxu: Jao Maxi, znam, to sam i ja pomislila. Ja užasno mnogo pričam, to mi svi kažu. Vidim da ti ne pišeš toliko mnogo. Okay, super, pošto ja ne zatvaram usta. E, super za tog ortaka. E, a je l' može tvoj ortak to da mi uradi za DŽ? Znaš šta, jeste da ja radim, ali je l' znaš koliko košta svakodnevno make-upovanje, krpe, cipele, izlasci. Stvarno ne mogu da dajem pare za diplomski, a hića mi je. Da, skoro da zaboravim, tema je: "Zloupotreba interneta na radnom mestu!" To mi je cool tema, uostalom ja se ne skidam sa chata. Kad može da mi završi diplomski? Maxić, meni još ne treba životno osiguranje. A i ne verujem ja baš u to. Znaš šta, ja imam već 10 godina staža, ipak je državna penzija najsigurnija. Pogledaj matorce, nije im loše. Ma, jeste sad će baš MMF nama da odredi šta ćemo da radimo. Uostalom, pa neću ja da se skrasim pored nekog 'tankog'. Maxić izgoogle-la sam ja tu priču o prodavcima životnog osiguranja. Izgleda da je to dobro plaćen posao!

Max rezimira...

Milica – jebote, katastrofa, debil, ima 27 godina, a razmišlja i opisuje stvari ko da ima 14 godina; sedi na izvol’te – kome je još to zanimljivo; žena-krpa; bolje da je otkačim odmah, šta ako se primi; mislim, Đule Van Gog vs. Van Gogh; ljubio joj ruku na koncertu i ona je plakala – koji patos čoveče; a tek Sergej Ćetković... rolling eyes

Irena – zajebana, zatvorena, neće ništa da kaže, ali ovo što su mi Milica i Marina istrtljale u 2 poruke mi je dovoljno

Marina – sponzorušica i grebatorka; a što sere, ja ne znam koji muškarac to može da sluša; jebote, državna penzija – bolje sestro ti razmišljaj na vreme, nije ti ovo Titovo vreme sigurnog posla i sigurne egzistencije; e, i odma’ mi uskočila na saldo – shit; nemam ja kintu da sponzorišem, a i nisam sponzor; baš sam dobro procenio – slatka plava prćasta plavušica sa dobrim apetitom – jeste, al’ za onu stvar; sad ću ja da stavljam njoj ular oko vrata i da je skrasim, kako da ne...

Igra detekcije - treći deo

Igra detekcije - prvi deo

Svi cenimo iskrenost. Je l' tako? Svi mi volimo da znamo 'na čemu smo' u relacijama sa drugim ljudima. Svi ističemo kako bi ovaj svet u stvari bio divan, kada bi svi bili otvoreni, iskreni, dobronamerni, saosećajni, milosrdni; i ima mnogo atributa koji mogu da pokriju naše projektovane idealne predstave koje bi želeli da vidimo u drugima i kod drugih. I svi smo mi deklarativno - divni, da ne kažem idealni. Naravno, kada govorimo o sebi pred drugima (relativno nepoznatima), često se posipamo pepelom i govorimo: "Znam da ni ja nisam idealna osoba, ali..."

*  *  *

Max je rešio da se posveti pronalaženju žene koja će mu, bar prema njegovim uverenjima - biti idealna životna partnerka - preko Interneta. Opekao se mnogo puta do sada, ali i dalje veruje u iskrenost. I dalje veruje da će ta iskrenost da bude temelj u nekom njegovom budućem odnosu sa budućom izabranicom srca njegovog. On jeste pomalo čovek starog kova i slabo se razume u ove moderne tehnologije, ali zato mu je njegov bratanac objasnio osnovne stvari, tako da se i sam otisnuo u kompjuterske vode.

U početku je praćakao u plitkoj vodi, čačkao je neke teme koje njega zanimaju, a to su: 'Sam svoj majstor'; 'Mehanika u malom prstu'; 'Ko je (u stvari) ubio premijera?'; 'Preciznost vs. Tačnost'; 'Kapije vremena'; 'Vicevi'; 'Smelost nade'; 'Kako da retuširam staru fotku'; 'Gif animacije'; 'Tri stuba životnog osiguranja u Srbiji'; 'Stranglers discography'; 'Putovanja +evropske prestonice +Jordan'; 'Speed Dating'. Čuo je od svojih drugara da postoje internet portali gde se okuplja mahom populacija sa prostora ex YU da bi se matchovali po raznim osnovama i brzo ih je izgoogle-ao.

Facebook je, kako on vidi stvari, više za povezivanje starih friendova, ćaskanje sa onima koje i ovako i onako viđa svaki dan, može čak da ga iskoristi i u poslovne svrhe.

Tako se obreo na nekoliko već pomenutih portala. Imao je problem kako da smisli svoj nickname, jer je video da tamo retko ko obitava pod punim imenom i prezimenom. Da li da bude: "uglađeni gospodin" - ili je to suviše uštogljeno?; da li da bude neki nick koji u sebi sadrži BG - ipak on nije automobil da se registruje na taj način. Što je više razmišljao, svaki nadimak mu je delovao bezveznije. I kako koji nick ukuca u 'pretragu' - neko ga je već 'zauzeo'. Usput je 'ubio' svih 5 pataka na portalu i sada je preusmeren na neku online igru. Jebote to je zaraza, svi živi piče WoW. Vraća se nazad. On traži iskrenu personu, sličnu sebi - neka mu nadimak bude 'iskrendokoske' - možda je malo žargonski, ali baš mu leži - on je takav. Iskren do koske i bez predumišljaja.

Krenuo je da popunjava svoje generalije. Smetalo mu je to što se sve koncipira na prisilnim odgovorima, ali, popuniće ih, kada već nema drugog izbora. Ipak, ostaje mu da se razmaše u rubrici 'O sebi'.

Počinje da piše:

Ja sam - ne, neće da počne sa 'ja sam' - stavlja sebe u prvi plan 'ja pa ja'.

Osoba sam - suviše je ozbiljno

Ćao, ako se pitaš zašto baš ovakav nick - ovo mu zvuči kao pravdanje

Dok vetar ćarlija na obali plavog mora... - ovo je mentolski, pa on nikada nije umeo da napiše pesmu

I shvatio je da nema pojma šta da napiše, pa je na internetu rešio da potraži sentencu nekog poznatog umetnika - o ljubavi - valjda će umeti da je prevede sa engleskog, a ako i ne, pomoći će mu online prevodilac.

Ukucao je u pretraživač Google ključne reči: 'love +sincere +eternal quotes' Prvi sajt koji se pojavio na listi je nosio misao Van Gogha. Sjajno! Van Gogh je njegov omiljeni slikar. Jeste da ne voli reprodukcije, ali 'Suncokreti' su njegov omiljeni detalj, kada ujutru otvori oči. Da je zabeleženo da je naš Paja Jovanović rekao ovako nešto, ipak bi radije potpisao njega.

U bukvalnom prevodu misao je glasila: 'Љубав је нешто вечно; аспект може променити, али не и суштину.' Ako ga malo modifikuje, njegov intro će da glasi: 'Ljubav je nešto večno; prikaz može promeniti, ali suštinu ne!' Potpisaće da je to misao Vincenta Van Gogha - neće da bude plagijator i da se kiti tuđim perjem.

Ovo baš ima duboku poruku - misli Max u sebi i o sebi. On baš takvu duboku poruku i hoće da pošalje u etar. Rekli su mu ortaci da tamo ima toliko mnogo usamljenih žena - to jeste prilika za njega. Ali da ima i mnogo muškaraca (među kojima su i ti njegovi pajtosi) koji sarguju (sarge = muškarci koji virtualno ili stvarno redovno idu u akciju i 'skidaju ribe' ili bar to pokušavaju) žene - igraju se sa njihom željama, nadama, očekivanjima, osećanjima. Sad su u 'opticaju' MILF-erke (Mother I'd Like to Fuck). On to neće da radi. Nije neki klinac, koji pretenduje da u 40-toj godini svog života postaje Pick-up-Artist (PUA). Uostalom, to je samo još jedna sekta, nakazne (kolo)vođe koje re-mind-set-uju današnje klince - ali odlično marketinški upakovano i targetirano - 'effective brainwashing'.

Postavio je svoj profil. Sad se daje u pretragu ženskih profila - teško da će njemu neko da se javi. Moraće da definiše neke kriterijume pretrage, toliko žena ima, da mu ne bi bio dovoljan jedan život da ih sve pregleda. Dakle, želi ženu iz Beograda, od 27 do 37 godina, da se nije udavala, bez dece, od 170 do 180 cm visoka, jer ni on baš ne fura nešto mnogo preko 180 cm. Da ima dugačku plavu kosu, plave oči, da nije pušač, da je obrazovana. Naravno, fotka se podrazumeva. Ups, na njegovo iznenađenje po zadatim upitima dobio je preko 100 profila koje treba da pregleda. Biće to ozbiljan posao. Prva prepreka, mnogo žena je definisalo da samo 'prijatelji' mogu da vide njihov profil. Za sada će to da preskoči i da nastavi dalje da traži. Searching, searching, searching... hajde da izdvoji nekoliko interesatnih profila.

Potencijalna kandidaktinja br. 1: Milica, 27 godina, slatku facu ima, ima lepu dugu kosu, ali nije plavuša i ne vidi se boja očiju dobro; prijatelji su joj i žene i muškarci sa slikama životinja, dece i sl.; sama je, čini se da je malo punija, voli prirodu, duge šetnje, traži nekog romantičnog muškarca za zajednički život. Možda je premator za nju, a i devojka je zanesenjačko-idealistički tip - pomisli on.

Potencijalna kandidatkinja br. 2: Irena, 36 godina, deluje opasno na prvi pogled - ko neka domina; puši ko Turčin; skoro je iste visine kao i Max; prijatelji su joj sve neki poluodeveni muškarci - jebači dama i homoseksualci; napisala je neku modernu bajku mesto uvoda - deluje odjebavački. Max razmišlja u sebi - nema ni plavu, ni dugačku kosu, jedino što ima plave oči; a što volim žene koje puše u PM - pogotovo što sam ja ex pušač; ups, malo je preobrazovana za mene, to može da bude problem, a i razvedena je; ko zna šta je razlog?; ali deluje mi intrigantno.

Potencijalna kandidatkinja br. 3: Marina, 31 godina, pegava plavušica sa prćastim nosićem; lutkica sa naslovne strane; ima i sličku u bikiniju - zgodna cica; radi ko sekretarica i kako kaže večiti je apsolvent; voli da priča, da se zeza i da izlazi, iznad svega ceni iskrene i dobrodušne muškarce, i nada se da će ovim putem da upozna nekog pored koga će da se skrasi. Max priča samom sebi: "E, moj Max ovo je možda za tebe. Odgovara tvojim fizičkim kriterijumima, deluje kao vedra osoba, ne preterano zahtevna i ako je verovati ceni - iskrenost."

Za sada, Max nije u fazonu da piše svakoj pojedinačno posebnu poruku, pa je rešio da pošalje kratku poruku u vidu cirkulara.

"Ćao ja sam Max. Tvoj profil mi je zanimljiv, voleo bih ovim putem da saznam nešto više o tebi." :-)

Igra detekcije - drugi deo

'Ajmo malo - veselo, veselo... testiranje...

Evo jedne ankete koja ima 5 pitanja, i svako od tih pitanja ima ponuđenih 7 odgovora + opciju da navedete vaš odgovor.

Ukoliko želite - odgovorite u komentarima. Nezgodna stvar, ovo nisu anonimni odgovori. ;-) Zato ću ja prva da dam odgovore na pitanja.

Ah, da, možete da date i više odgovora na jedno te isto pitanje. :-)

1. Da li se seks za jednu noć računa kao prevara, pod pretpostavkom da imate stalnog partnera?

a. Ne

b. Ne, ako te ne uhvate u akciji

c. Da

d. Da, ako priznaš

e. Ma ne, jednom ko nijednom!

f.  Prilika čini čoveka lopovom ;-)

g. Šta je to?

h. Drugo: navedi odgovor!

2. Da li ste nekada nešto ukrali?

a. Ma jok, a ti kao nisi

b. Ne, nikada

c. Ne, jer nisam imao/la prilike

d. Kancelarijski materijal i tako neke sitnice, ništa krupno

e. Prilika čini čoveka lopovom, zar ne?

f. Samo kad sam bio mali/a - klikeri, lutke, automobilčići, odelca za Barbike

g. Da, time se bavim, ja sam šaner

h. Drugo: navedi odgovor!

3. Da li ste nekada prevarili svog ljubavnog partnera?

a. Nisam, ali nisam sigur(a)n/a da neću

b. Da, imam ili  ima(o)/la sam ljubavnika/ljubavnicu, šemu, kres-kombinaciju, one night stand

c. Nisam i neću, odlučio/la sam se za monogamiju

d. Ja sam u otvorenoj vezi i mi se 'viđamo' i sa drugim ljudima

e. Nisam do sada ni ima(o)/la partnera

f. Život je jedan, ne treba propustiti ni jednu priliku :-D

g. A ti kao nisi, 'ajd' nemoj da se praviš puritanka

h. Drugo: navedi odgovor!

4. Da li ste lagali ili lažete da bi izvukli neku korist od druge osobe ili drugih osoba?

a. Da, a kako drugačije opstati

b. Samo kada nemam drugog izbora

c. Lažem ko pas, ipak je moj interes na prvom mestu

d. Ne

e. Ne, jer ne umem dobro da lažem, pa me provale

f. Ja sam patološki lažov - čim zinem slažem

g. Ne, jer verujem da tako nešto nije dobro za moju karmu

h. Drugo: navedi odgovor!

5. Saznali ste da vas je partner prevario ili da vas vara u dužem vremenskom periodu. Kako ćete reagovati?

a. Oprostiću mu

b. Odmah ću da se okrenem i da odem - ko ga jebe - nije vredan

c. So what, i ja varam partnera

d. Praviću se da ništa ne znam, a usput ću da se izjedam u sebi

e. Za muškarce: Jebaću joj mater, naučiću je ja pameti!

f. Za žene: Ako treba ucenjivaću ga, pretiću samoubistvom, šta god - samo da je ostavi

g. Nemam takvo iskustvo

h. Drugo: navedi odgovor!

P. S. Moji odgovori:

1. c. f.

2. a. d. e. f.

3. b.

4. b.

5. b.

Bubreg Addendum 2

Znam da sam vam se već verovatno popela na glavu sa ovom teškom temom.

Međutim, pošto ste vi odvojili svoje vreme da se unesete u sve ovo i da podelite sa mnom, ja onda moram da vam kažem i kakav je rasplet događaja nastao.

Prvo, pričala sam jedno 2.5 sata sa dotičnim telefonom. On je bio sav skenjan, zbog svoje, je li, kao što smo svi konstatovali, ishitrene odluke.

Složili smo se oko onoga oko čega smo se svi složili: '3x meri 1 seci!'

E, sad najlepši deo koji sam čula je da je on bolesnoj ženi 'ladno to tresnuo preko telefona. "Ja ću da ti dam bubreg!" Eeeeeeej čoveče! Pa, mogla je bre da se sruši od takve izjave, tresne glavom o nešto. Dobro, možda preterujem, ali ja to tako vidim. Nisu to bre izjave za preko telefona, mada, danas u ovim ludim vremenima, je l' kad 'face to face' komunikacija pada u vodu, nije za čuđenje.

I kreće lament, o, kako, o kako ću ja sada sebi to da oprostim. 'Alo, čoveče, to što si ti neodgovoran prema sebi, al' to ti ne daje za pravo da budeš neodgovoran prema drugima.

Navalila ja ko mutava, pričaj s bratom, pričaj s bratom. Kaže: "Kad dođe vreme!" Sunce ti poljubim, šta bre kad dođe vreme. Sad je vreme. On se isto pita, jer ako se nešto desi sa tobom, mož' da besi svoj život o obližnju banderu. Ne vredi - jok, to bre tvrdoglavo. Okay, iznesem onu opciju šta ako tebi skvikne preostali bubreg, pa se ispostavi da tvoja ćerka treba da ti da bubreg, sve zahvaljujući tvom humanizmu. Kaže: "A, ne, ona to ne bi ni saznala!" Baš lepo, sve treba kriti, ne treba se ni sa kim konsultovati pre donošenja odluka, a o posledicama ćemo da pričamo kad ne budemo imali nikakvu alternativu.

Setim se ja, on je nešto potpisivao kad je davao krv, ja mislila da je dao saglasnost za presađivanje organa ako pogine, umre ili nešto sl. - tj. da bude kadaverični donor. Kad jok, kaže on meni: "Ma nisam to potpisao, nisam lud, potpisao sam da budem donor kostne srži!" A, to se otprilike svodi na to da se upišeš na Listu dobrovoljaca, pa ako te ikad pozovu - ko zna da li ćeš ti tada da se usereš ili ćeš da stisneš zube i da ideš u bolnicu. A, ako te ne pozovu - super, al' bar si deklarisani dobrovoljac, humanista, altruista i tako to. Kaže on: "Znaš, to može da izleči leukemiju!" Rekoh: "Ne sve vrste leukemije!" I sad on krene da se pravi pametan. Nisam mogla to da slušam, jer znam da ne može. Sve u svemu, humanista u najavi!

I bilo je tu kojekakvih naklapanja, mene je zabolela glava. Sve u svemu, dođosmo do toga - on reterira, al' sad prvo sebi to da prizna, pa i dotičnoj ženi.

Opravdanje br. 1: Ne znam šta mi je bilo da to kažem - izvinite muški koji ovo čitate, ali to je tako klasično-proseravačka izjava koju jedan muškarac ume da uputi jednoj ženi.

Opravdanje br. 2: Osetio sam da ne treba da se javim na telefon (nema Caller ID), jer sam bio neispavan od prethodne noći (Sv. Jovan - pojelo se, popilo se), nisam bio koncentrisan, ali sam se ipak javio. - živela intuicija!!!

Zaključak br. 1: Shut the fuck up, before you say something stupid - again!

Zaključak br. 2: Nisi ni trebao da se javiš na telefon!

Zaključak br. 3: Upozorenje - koristi mozak za nešto drugo osim za friziranje i pijenje vode!

I tako smo se silno ispričali, a ni do čega nismo došli. Počinje on da se teši kako će on sa njom da ostane u kontaktu, pa ako se njoj pogorša stanje za jedno 5-10 godina????????????????? Dobro, lepo pereš svoju savest, 'ajmo dalje.

Nema dalje, završili smo razgovor, ali nije prošlo ni 10 minuta, zove on mene na mobilni, jer ja lajem na fiksnom i kažem mu kako uzvraćam poziv za 5 minuta.

Javim se. Kaže: "Je l' znaš šta je bilo?" Osetim miris olakšanja u njegovom glasu. "Zvala me Ona!" Da, Ona nema ime. To sam već primetila. Rekla mi je da ne mogu da budem davalac, razgovarala je sa doktorom iz KCS-a i rekao joj je da živi donori mogu da budu samo bliski srodnici, a sve ostalo pripada kategoriji kadaveričnih donora.

Da, baš lepo, problem se rešio sam od sebe. Nastavlja on: "Vidim ja ona će da napravi od mene heroja, pa sam joj ja rekao kako sam razmišljao???!!! o svemu ovome danas!" Iiiiiiiiiii... da li si joj rekao da ti nisi taj, da joj ti i tako i tako ne bi dao svoj bubreg. "Nisam. Nešto sam rekao, a nešto sam prećutao!"

Ja skačem na telefon, glavu 'oću da mu odšrafim. "Ti si govnar. Ti čak nemaš muda ni to da prevališ preko jezika!" Stvarno sam popizdela. "Ali, ostaću ja sa njom u kontaktu, tako da popijemo neko piće, odemo na kolače?????!!!!!" Baš lepo od tebe - rekoh. I sad ćeš tako da se kupaš, a? Jebem ti licemerje.

Sve vreme ja razmišljam šta je on imao sa njom u prošlosti. Ipak, nije logično da tek tako ponudiš nekome bubreg. I ja onako, en passant, pitam njega: "A je l' si imao ti nešto sa njom?" Kaže on: "Pa, i nisam!". "Hm, hm, znači jesi, bili ste u nekoj šemi?!" "Pa i nismo, kresnuli smo se jednom, to je bilo pre 12 godina. Ja sam tada bio u braku, a i ona je tada bila u braku, i ona tada nije živela u Beogradu. A posle smo se viđali kada ona dođe, na soku, kafi, ali samo jednom smo se..." "Znači, one night stand!" "E, a da znaš, baš sam se dobro pokazao tada!" Bam, bam, bam, meni već kipi iz ušiju: "Koja si ti egoistična džiberčina! Da li postoji trenutak u kome ti ne razmišljaš đokom?"

Šta da Vam kažem. Lepo mi je došlo da ga zadavim. I tako ljudi lupe, pa ostanu živi. I tako ljudi žive, a lupaju gluposti. I tako ljudi ne razmišljaju o drugim ljudima i njihovim osećanjima. I tako...

P. S. Još se gospodin našao pametan da u nekom trenutku razgovora, dotakne teme foruma i blogova, i 'vakih kretena koji sam ja, a i vi koji ste članovi blogerske zajednice, da kaže da mu nije jasno zašto mi imamo potrebu da pišemo i da se obraćamo čitavom svetu. E, pa zato, druže moj, zato - što loš glas treba da se čuje daleko i zato što je meni muka od taboo-a, od licemerja, od lažne dobrote, od lažnih humanista, od lažnog morala!!! Zato što ja ne znam ko sutra može da se nađe u sličnoj situaciji i zato što taj neko treba da zna šta ga (ne) čeka od populističkog altruizma.

Bubreg Addendum

10:00 Još sam u krevetu, ne ustaje mi se, hlaaaaaaaadnoooooooo, čitam lakšu literaturu. Zove me mama, nema vode, isključi bojler da ne ode sve u majčinu. Bla, bla, bla, pretresle sve teme, a naročito goruću o 'bubregu'. Naravno, ja ni mililitra pijaće vode u kući nemam. Baš me briga, jedem pomorandže. Jedino mi ide na krasni što nemam čime da se umijem i operem zube.

11:00 Non-stop razmišljam o 'bubregu' i to me nervira. Palim kompjuter, pijem nes kafu, pušim, naravno, gledam poštu, odgovaram na mailove, odgovaram na vaše poruke i usput i sama šaljem komentare. Već sam iskopala medicinsku enciklopediju i čitam sve na temu disfunkcije rada bubrega. I ja sam imala jedno iskustvo u mojoj porodici, doduše radilo se o mojoj babi staroj 85 godina i nešto je moralo da počne da otkazuje u njenom organizmu.

12:15 Shvatim da nisam upalila mobilni telefon, što inače radim kada se probudim. Stižu poruke.

Moj već pomenuti prijatelj: 'Nađi na Netu pesmu Zorana Predina "Mentol bonbon." Gledam, ne mogu da verujem. Pomislim, ti si bre mentol čoveče. Ne kažem to - za sada. Odgovorim na poruku i kažem mu da se javi kad ubode vremena. 'Ajd da pogledam da vidim šta kaže Predin. E, pa ne mogu da pogledam jer moja Mozilla ne prepoznaje HTML5 video format. Hvala lepo, zbog toga neću na IE, a neću ni Chrome. Dobro, uvek postoji alternativno rešenje, nalazim ga ovde.

Sledeća poruka je od moje drugarice: "Je l' ti se ide večeras na 'Poslednju šansu', ako ima karata?" Pomislim, u PM, sve metafora do metafore. Poslednja šansa. Ironično." Kažem da mi se ne ide iz više razloga, mada na mah i nisam mogla da se setim šta je 'Poslednja šansa'. Mojsilovićkina predstava - čija tematika me uopšte ne zanima. Ako nekoga zanima - evo.

I jedan propušten poziv, što je baš lepo ispalo, jer me ne bi ni interesovalo da razgovaram sa onim koji je uputio poziv.

Usput otapam ribe pomoću štapa i kanapa, da nahranim onu moju gladnu četu mačaka, što svaki dan mirno čeka ispod mog prozora svoju porciju papalina.

Sad mi ruke smrde na tu ribu i ja ih mažem onim sredstvom što se popularno zove 'za suvo pranje ruku'. Lepe mi se prsti za tastaturu. Bezvezan osećaj.

.

. tika-taka-tika-taka

.

 Javi se.

.

.

.

13:53 "Šta radiš? Da li si bio u KCS-u?

"Da, ali nisam ga našao. Videću u ponedeljak."

.

.bavim se se uobičajenim kućnim poslovima

.

14:30 Čitam odgovor na poslati mail od moje prijateljice, žene vrlo zrelih godina koja od svoje mladosti živi u Americi i koju sam takođe zamolila da mi iznese svoje mišljenje. Ona mi je rekla da ću verovatno da padnem u nesvest kada iznese svoje mišljenje. Ona misli da je njegova odluka vrlo OK. U Americi je to zapravo lančani proces, jer oni tamo podele ljude prema krvnim grupama i onda se jednostavno switchuju. Smatra da ne treba gledati samo sebe, već i dobru stranu stvari - jer njegovo dobro delo će da jednoj ženi koja živi od dijalize do dijalize da pruži nov život. Kaže, ako Bog da njegovoj familiji neće biti potreban bubreg, a ako se i to desi može neki drugi član porodice da bude dobrovoljac. I rekla da je taj altruizam na svom mestu i ona smatra da je njegov gest za svaku pohvalu. I rekla je da zna da se ja ne slažem sa njom u vezi toga, ali da je to OK.

.

.

.

Svi smo mi različiti i različito gledamo na događaje oko nas, pa i u nama samima. Ali ja zaista ne znam kako je biti u nečijoj koži dok to nije tvoja koža - ma koliko neizmerno empatski odreagovala. Teško je staviti se u takvoj situaciji na bilo čije mesto, a ne biti totalno subjektivan.

Ne znam da li ću još pisati o svemu ovome, možda hoću, a možda i neću.

Želim da se zahvalim damama - Amarilis, Emo_Serpici i Mergrey, koje su učestovale u ovoj teškoj temi i teškim odlukama - iznoseći svoje mišljenje. Veoma cenim što ste odvojile svoje vreme i iznele svoja gledišta. Na muci se poznaju junaci. Hvala vam na tome!

Bubreg

Intro

Hodaš ulicom, nekim svojim poslom, u relativnoj žurbi, na semaforu ili nekoj raskrsnici ugledaš osobu koja ti je drugarica, kakva ne znam, niste se videli 5 godina.

Ne razmenjujete značajno puno uobičajenih kurtoaznih pitanja i odgovora, već odmah prelazite na konkretne životne teme. Ti znaš od ranije da ona ima zdravstvenih problema. Ti problemi su vezani za rad bubrega. U međuvremenu stanje se drastično pogoršalo i ona sada ide na hemodijalizu 3 puta nedeljno. Na listi čekanja je da joj se presadi bubreg od donatora. Ima dvoje dece, muž ju je otkačio zbog njene bolesti.

Ti si inače osoba osetljiva na probleme drugih ljudi i uvek pomažeš ljudima onoliko koliko je to u tvojoj moći. Ovog puta iznenađuješ i sebe i kažeš: "Ja ću da ti dam bubreg!"

Žena je u šoku, neverici, zaprepašćenju - kao grom iz vedra neba - potencijalno spasenje ili samo još jedna dobronamerna duša koja i ne zna šta sve to može da nosi - plače.

Dolaziš kući, razmišljaš o tome što je rečeno i sada znaš da nema nazad. Ti držiš svoju reč i sada nema povlačenja. Sutra ćeš otići u Klinički centar Srbije kod nefrologa sa kojim ćeš se konsultovati.

Ipak, nisi toliko siguran u ono što je izjavljeno, treba ti nečije mišljenje, bratu ne smeš da se obratiš - jer ti se neće svideti ono što će ti reći; jednoj osobi kažeš i ta osoba nije odreagovala ni osuđujuće, niti burnim aplauzom. Nije ti rekla - ni moj, ni nemoj, samo ti je predočila mogući razvoj događaja i postavila ti je nekoliko ključnih pitanja.

Ostalo je još samo da ti postavi jedno pitanje razlučeno na bar 3 opcije.

"Šta misliš da ti kojim slučajem zaista i odlučiš da to uradiš, ispostavi se da postoji solidan nivo kompatibilnosti između tebe i primaoca, tebi uzmu bubreg, ženi presade bubreg:

1. njen organizam odbaci bubreg i puj pike ne važi - ona ostaje da živi sa jednim nikakvim bubregom, u još gorem stanju, a ti ostaješ bez jednog svog bubrega;
2. njen organizam prihvati bubreg, a tebi zdravstveno stanje krene da se pogoršava i npr. dođeš u situaciju da sad tebi treba nov bubreg - i spletom okolnosti jedini kompatibilni donator za tebe je - tvoja ćerka;
3. obe ove varijante kombinovane - njen organizam odbaci donirani bubreg, tvoj jedini bubreg otkazuje???!!!"

Nadam ste da ste sve pažljivo pročitali, jer me zanima šta bi vi uradili da se nađete u sličnoj situaciji. Molim vas da iznesete svoje mišljenje bez oblandi.

Poklanjanje

Recimo da je kucnuo čas za darivanje dragih ljudi. Hm, meni nikada nije bilo jednostavno da se odlučim šta da poklonim  konkretnoj osobi.

Odabiru poklona pristupam temeljno i  ne rukovodim se činjenicom da treba meni da se dopadne, jer poštujem da ne vredi raspravljati previše o ukusima. Poštujem ukus drugih, čak iako uopšte nemamo dodirnih tačaka po tom pitanju.

Ne mislim da se pokloni biraju prema prilici i/ili povodu, već se biraju prema osobi koju darivamo. Ono što je za mene vredno za nekog drugog nije i obrnuto. Količina pažnje koja se usmerava poklonom je najvažniji elemenat, a ne količina utrošenog novca.

Nije mi jednostavno ni kada su u pitanju žene, ni kada su u pitanju muškarci. Znam da se razlog ovakvog mog pristupa krije u tome da sam ja zapravo ona koju nije lako zadovoljiti poklonom. Odnosno, da budem jasnija, jedini pokloni koji su mi se ikada dopali su oni koji su nosili dušu u sebi i gde sam osetila da je osoba koja mi ga upućuje unela svoju kreativnost. Često mi je draža bila ruža napravljena od staniola od poklona koji se uobičajeno kupuju ženama, poput toaletne vode, bombonjere, nepotpisane knjige, jeftinog nakita i sl. To je tako svakidašnje i mene je oduvek asociralo na odrađivanje forme.

Posebno su me nervirali poklonodavci čiji pokloni nose u sebi poruku elementarnog nedostatka stila - od kvazi-izbora, preko ponovnog korišćenja papira za umotavanje, nikakvih ili bezličnih poruka - jer eto nikad nemaju ideju šta bi napisali.

Oduvek sam bila bezobrazna i poklone koji mi se nisu sviđali sam prosleđivala dalje. Jednostavno, nisu za mene i ne trebaju mi. Nekom drugom su bolje pristajali.

Ako bih se romantično zagledala u svoju prošlost, ono što nikada nisam dobila ni od jednog muškarca do dana današnjeg to je ljubavna pesma koju je posvetio meni ili pravo pravcijato ljubavno pismo - razume se, sa dozom patetike. Volela bih da mi se to desi jednog dana, a do tada... može da protekne i ceo Nil.

Eeeeee, zato je važno da čovek ume sebe da obraduje sitnicama i da prema sebi iskaže ljubav. Jer tada će biti svestan koliko iste te sitnice mogu drugima da ulepšaju svakodnevicu. I tada će biti sposoban da njegov poklon nosi njegovu emociju koja će u drugome da pobudi istinski doživljaj da tu osobu volimo i da marimo za nju i njene potrebe.

Ja ne znam šta je to što vi volite da dobijate na dar, jer vas ne poznajem, osim na ovaj posredan način, putem čitanja vaših blogova i vaših komentara. A ja da budem iskrena, ne verujem puno u virtuelni svet, tako da ako sa nekim budem imala prilike i da se pogledam u oči, moj doživljaj će svakako biti potpuniji i merodavniji.

Pošto vas ne poznajem, mogu samo da nagađam. Ja ću vama danas da poklonim jednu pesmu koje pišem od svoje 12-te godine i koje ne želim da objavljujem javno, jer to je moja najdublja intima - bar ja to tako doživljavam. Ono što sam do sada objavila je retko i takvo će da ostane.

I da me ne shvatite pogrešno, ne volim da dajem komentare na bilo čije pesme i zato ih ne dajem, niti ću ih davati. Komentari koji u sebi sadrže samo: lepo, divno, sjajno, samo napred i sl., za mene su nedostojni nečijeg truda koji je osoba utkala u svoje delo i traže od te osobe da uzvraća istim takvim odgovorima, za šta smatram da su izlišni. Ja mislim da ljudi pišu pesme, da bi se oslobodili od sebe i zato nikada ne treba pitati pesnika ili bilo kog drugog umetnika šta je time hteo da kaže, jer doživljaji su individualni i takvi treba i da ostanu. I ne treba mu soliti šta treba da ispravi u svojoj pesmi, jer to onda više nije njegova pesma, to je onda svačija pesma. I još nešto, ne zamerite, ali pesma je živa, i nju treba čitati naglas i sama percepcija zavisi od intonacije i raspoloženja.

Ova pesma nije moja prva pesma, verovatno čak ni omiljena, jer takva ne postoji. Ona je samo jedna od mnogih pesama nastalih pre 20 godina, jer od tada nosim u svom srcu svoju najveću doživljenu, ali neprežaljenu ljubav. Ova pesma je napisana kada Njega još nisam upoznala, ali sam bila smrtno zaljubljena u Njega i znala sam i datum i vreme i mesto na kome ćemo se upoznati. :-)

Želim da te nađem

Ti si moj željeni spokoj

Ostao negde daleko

Iza čitavog sveta

Cela jedna večnost i

Samo jedan tren

Ti si moj neiskazani i

Neostvareni poljubac

Moje sreće život.

Moje telo podrhtva

Ja vrištim

Vrištim u sebi

Mislim svakoga dana

Šta ti radiš?

Da li si i ti sam?

Da li tebe neko voli?

Možda te nikada neću naći

Ako više ne postojim

Svoj lik ne prepoznajem

Da li tvoje oči još uvek sijaju?

Da li te i sada boli

Kada se zagledaš u naše sunce?

Možda si ti samo deo moga sna

Samo jedan nedoživljeni trenutak

Jedno moje proleće

Jedna moja jesen.

A tvoj smeh divni

Poput svih mojih tuga,

Jedan razlog za sutra.

Ti si moj izgubljeni mir

Naši su životi nestalni

Oni su samo kratak trag.

Nikada nisam verovala

Da će naša ljubav prestati.

P. S. Ja uvek plačem kada čujem Ekatarinu Veliku i 'Ti si sav moj bol', jer sam ih često slušala sa Njim. Za mene ne postoji zaborav. Hvala vam na pažnji!