Dva pesnika

Bila jednom dva pesnika...

Jedan lenj.
Drugi marljiv.
Jedan hipersenzibilan.
Drugi netalentovan.

Prvi je objavio
Tek nekoliko zbirki.
Drugi je objavio
Tomove ni o čemu.

Umreše pesnici...

Prvog (prepo)znaše
U celom svetu.
Drugog zaboraviše
Svi, osim podruma biblioteka.

Prvi je bio neplodan pesnik.
Drugi je bio plodan pesnik.

The Offspring - You're Gonna Go Far, Kid

Zašto ostaviti pušenje?

Ne znam za vas, ali ja sam Dave Allena obožavala da gledam i slušam kao klinka, a i sada mi je veoma drag. Enjoy!

P. S. Naročito korisno za sve one koji su dosledni kao Mark Twain koji je rekao: "Giving up smoking is the easiest thing in the world. I know because I've done it thousands of times."

Prestrojavanje

Natrag neću, a ne mogu dalje!
Ni dalje, ni bolje, ni gore!
Razjapljena čeljust me šalje!
U koje da se smotam odore?

U svečanome ruhu gamižem,
Da služim sablasnome opitu.
Razodenuta se(be) izdižem,
Od svetlosti bežim u osvitu.

Tek pomislim da sam draga, čila,
Dok čekam sve ono što doći neće.
A sebe sam u sebe sakrila.
Nije vredno - od života veće!

Ko da sve to naslućujem čedno,
Tamo gde besprizorno stojim.
Misli mi govore da sam jedno;
Činim da se sa sobom prebrojim.

Radiohead - Creep

Profesionalni vojnik

Kraj je...

Napustiću ovaj svet (osećam).
Ja želim da dezertiram!
Skinite mi uniformu,
Dok čekam poziv u NATO ide!

Samo traže moj potpis,
"Privoljavaju" me na pristanak!
Moram li, otići ću u "mirovne" i
Dići ću glavu visoko! (za koji kurac?)

Ne znajući šta je oružje,
Boriću se ni za koga,
Za pohlepu ideologija,
I maske na licima vladara!

Ali pre svega toga,
Molim vas, recite mi,
Zato što to moram da znam:
"Da li sam kriv što sam živ?!"

Desno krilo

Pritajene zlice živih rana
Klanjaju se svima vama!

Skramom zastrti demagozi
U potrazi "lakih" vena.

Lažovi, bludnici & narkomani,
Kliču za vama grobovi!

Govorite: "Uzmite oči naše,
I imajte dušu našu!

Porive svoje sakrijte
Iza pomahnitalih dveri.

Gutajte nas kao Prozac,
Navucite se na nas!

Otupite se Prošlošću
Prevarenoj Budućnošću!"

Bežite, bežite, bežite...
Sklanjajte se (od nas)!

Rammstein - Links 2-3-4

Novogodišnji speci(je)bal

Naša draga mlada koleginica Ivana je izrazila želju da napišem nekakav New Year's Special Edition for Single Women, pošto smo razmenile misli u komentarima na prethodni post - Korisni saveti za žene. U tekstu koji sledi ima nešto životnog S/M, ali šta bi život bio bez gospodara i robova. :)) Samo hrpa dosadnih i predvidivih likova. Ivana, uživaj! I svi ostali, naravno! :)

Forget the world, forget the people and we'll erect a different steeple. (The Lizard King aka Jim Morrison)

The Doors - Go Insane (demo)

Još jedan doček Nove Godine je pred njom. Ti dočeci uvek teže ka tome da budu slavodobitnički i zaricajući na nove odluke koje traju koliko i prvojanuarski mamurluk. Ovaj, čini joj se, ni po čemu neće biti zanimljiv. Njene drugarice, iz peska u kome su pišale i gradile dvorce, ne znaju ni šta hoće, ni gde hoće da idu. Ali znaju da hoće da idu - negde. Možda i bilo gde. To je zamena za neostajanje kući i nesmaranje sa ukućanima koje BTW gledaš svakog dana, a i oni tebe. Uzajamno gušenje, uz uobičajenu masnu i tešku zakusku, novogodišnji program koji se sastoji od ponavljačkih "zabavnih" emisija i izlizanih fazona. Ne znaš da li da se pišaš od tragikomedije ili strave koja te obuzima pri pomisli da je to finalni scenario, uz standardnu dekoraciju, gde ste se svi okitili trobojnim patriotskim girlandama, jer havajske su (fuj!) tako politički korektne. Samo još da staviš, mesto irvasovih, magareće uši, i da njačeš. Još kad pomisliš na one mreže od svetlećih kineskih svećica što ti stoje na prozorima, svaki treptaj te ugrize za srce. Tako su call girl-ovske, kao da sva okna liče na mamce za snošaje. Tako su crvenofenjerske. Tako su jadne u svojoj pretencioznosti da budu vesele i zabavne. Baš kao i peskoljubive drugarice.

*   *   *

So, fuck the New Year's Eve. Fuck everyone. Svaki dan je Nova godina. Zamisli da si turista u svom gradu. Obučeš svoj drage pinklice u svom devojačkom budoaru, udeneš jednu na lastiš izrađenu podvezicu (za svoju dušu ako ti se baš hoće) oko butkice. Ne čeka te ni konj, ni princ, ni kočija, pa ni ti sve njih na gomili, tako da ne moraš da se smešiš lažno, kao da je sve to very convenient što si se baš special obukla za taj occasion. Poneseš svoj omiljeni karmin i namažeš ga na sred ulice, jer to nije damski. Sedneš na neko mesto gde si uvek želela, a nisi smela i/ili nisi htela, jer baš je bzvz da sedneš sama. I zamisli, odjednom shvatiš kako možeš da prevrćeš očima, a da to nikoga nije briga. Da možeš da sediš raširenih nogu. Ne moraš da se dosađuješ slušajući "pokvarene" ploče, da trepćeš uljudno i da se smešiš svaki put kada si se ujela za jezik, da ti ne izleti kakva iskrena pomisao. Žvaćeš žvaku, niko ti ne sere što praviš balone. Puckaš balonima i baš te briga što se lepe po tvom licu.

Bio bih počastvovan da te grešno jebem u Novoj godini

Onda čuješ muziku oko sebe i/ili u svojim ušima. Možeš da igraš sama sa sobom. Jer, kada igraš sa nekim, onda se taj neko upilji u tebe značajno, jer si žensko koje "prima" signale, a "primanje" odašilje zlatnim odobravajućim ćutanjem. Ne moraš da razmišljaš da li ti je krenula žica na nekvalitetnoj čarapi od loše upredenih niti i zakinutog broja DEN-a, i da li imaš rezervni par u tašnici. Možeš da pričaš sa kim hoćeš u slučajnim uličnim susretima, ali i ne moraš da pričaš ni sa kim, ako to nećeš. Zamisli, npr. puknu te emocije u jednom trenutku i plače ti se. Inače, ne bi plakala pred poznatom publikom. Odmah bi bila u neprilici da odgovaraš na pitanja koja su suvišna. A ne bi mogla ni da se pravdaš kišom, ako ne pada. Zamisli samo takav ispad pred mužjakom. Oni se groze sentimentalnosti na javnim mestima. Za njih su suze ucenjivačko-iznuđivačko sredstvo za postizanje nekog cilja koji je njima nepoznat, a za koji imaju gen da neće biti povoljan po njih, jer oni su patrijarhalno izdresirani majmuni. Možeš da se zajebavaš sa konobarom, ako si baš raspoložena za to, što nikako ne bi mogla u prisustvu mužjaka, zbog izražene potrebe da se uvek premeri - čiji je duži. Mužjak traži tvoju nepodeljenu pažnju. Još treba da mu se diviš kako je pametan, dok priča o stvarima koje tebe ič ne interesuju. Ti si slušateljka nebuloznih životnih tokova i neverovatnih sposobnosti njegovih - na rečima. Ako i budeš nešto rekla, dok trepćeš svojim uvijenim trepavicama, to će svakako biti odobravanje svega što je on rekao, ah, ah, ah, a sa čime se ti uopšte ne slažeš. Idealno. Najvažnije je laskati, od toga nastaje potpuna erektilna funkcija. Ali, to je tako zamorno, zar ne?! Konačno, ne bi mogla ni da se napiješ - pošteno, a da se ne nađe neko dobronameran da ti ne sere zbog toga, jer to ne ostavlja baš povoljan utisak o tebi i tvojim navikama. Naravno, to ne znači da ćeš se at the end of the party puzeći vratiti kući, ali niko ti neće brojati gutljaje i premeravati granice koje treba i/ili ne treba da pređeš. Sve što radiš, radiš zbog sebe i sebi. Živela/e/i! Srećan da ti/vam bude svaki dan!

P. S. Ko radi, taj i grOši! Bojša aka prešlicavanje posle 10 godina pauze u radijskom etru - večeras na Radiju 202 u 19 časova. :) Ne propustite!

Korisni saveti za žene

Ovo je ženski post, jer tretira problematiku ženskog izgleda koji je za svaku ženu najvažniji, a ponajviše za ženu od stila i u trendu koja je osvešćena posebnošću trenutka kada Stara godina predaje štafetu Mladosti Novoj godini. I bludni sin Joža bi se složio sa mnom.

Portal Blic žena savetuje svoje čitateljke da se za najluđu noć opreme zavodljivim donjim vešom. Samo po sebi, mislim da je to dovoljno, pogotovo ako je veš providan. I oni nama kažu da se sve mi slažemo da za damu nema lepšeg poklona od tog zavodljivog donjeg veša. Ako se svi slažu, slažem se i ja. To je u stvari propagandni članak za slovenačkog proizvođača donjeg veša (tj. njihovu, kako kažu, novootvorenu prodavnicu, za koju znam da postoji najmanje 3 godine unazad), čija je manekenka voditeljka kviza TV slagalica koji se emituje na TV Bastilji, već ne znam ni ja koliko godina. Moja memorija ne seže tako daleko. Lepa voditeljka, kako u članku stoji da je lepa, nam govori da, pošto veruje u bajku, treba na sebi da ima nešto crveno, to je sebi i priuštila, a kao i većina žena, ona voli seksi donje rublje. Pun pogodak u ovom nepotrebnom članku bi bio da se voditeljka slikala (na opštu radost olinjalih muških gledalaca kviza) u tom izabranom seksi crvenom vešu, jer "provokativno" slikanje joj nije špansko selo. Mislim da će većina da se složi sa mnom, pa iz toga zaključujem da se i slažete. :))

Pošto ovakva postavka stvari implicira da je najbolje Novu godinu provesti u intimnoj atmosferi sa intimnim družbenikom, treba poslušati i savete koje već pomenuti portal nudi. Osnovna stvar koju treba da radite na dnevnoj bazi je da flertujete s kim god stignete. To će da vam dokaže da ste seksualno visoko kotirane u očima onih sa kojim bi se možda parile, a verovatno i ne bi. To možete da činite bilo gde i bilo kad, i što češće to bolje. A time ćete i da izbrusite vlastite zavodničke potencijale. Uvek budite u pripravnosti i hvatajte skenerski poglede zabludelih mužjaka. Sve je u treningu. U mračnoj postelji uvek budite kao od majke rođene, bez obzira što je zima i što vam je hladno. 'Aj'te molim vas, ne cepidlačite o hladnoći, jer ako hoćete da On shvati ono što treba da shvati, vi morate da budete gole. Mužjaci su jednostavna bića i ne treba puno komplikovati. Kad ste već obnažene, možete da uradite i set zavodničkih fotografija, i ovako, i onako, što će reći i sa rubljem i bez rublja. Pre toga treba da se podučite da budete burleska dama. Takve fotografije možete da prebacite kasnije na memorijski stick, povežete ga se TV-om i da se onda "u krupnom planu" on divi vama, a vi divite sebi kako ste super pička. To garantovano rasplamsava strast, kako kaže portal. Pre toga, treba da se prečupate - skroz, samo da vam ostanu kosa, obrve i trepavice. Enough is enough. Da li je potrebno reći da treba da isečete kandže na nogama i da oblikujete nokte i odstranite zanoktice na prstima ruku. Naravno da je to suvišno. Saveti o nezi lepote mogu da potraju, pa se nećemo zadržavati na njima. Ono što mislim da je najpoželjnije je da se istuširate i operete kosu, on the first place, ali to nigde ne piše. Da je ovo portal, ja bih i to dodala kao poželjno, jer kad se dele saveti, onda treba da se dele u sitna crevca, tako da čitateljkama to bude as a must lista. Ne treba da propustimo da pomenemo fantaziranje, kome su žene sklone, je li. Tu, kako piše, treba odabrati - objekat. Što nedostupniji, to bolji, jer vam takav čuva čednost koju možda i nemate. Odabrani objekat vaših fantazija će biti vaša omiljena igračka sa kojom ćete u svojim mislima da radite šta god želite. Znači, u mislilima budite nasty, a priučenu čednost čuvajte za svog mužjaka, ko što će i on za vas. Da bi shvatile šta znači životinjska privlačnost, ne dozvolite svom mužjaku da se kupa. Nosite njegove iznošene majice i gaće. To je tako seksi. To će vas napaliti kao divlju zver. Zajebite fore sa kojekakvim Chanelima i sličnim glupostima, miris njegovog znoja, to je prava stvar. I naravno, šta drugo uraditi osim pobeći negde daleko - za vikende. Najbolje je da odete na ranč ili na selo, ako ste sa sela vi ili on, pa orite i kopajte, jer fizički rad oslobađa od svake frustracije, a možete i da se do'vatite u nekoj štali, na senu, dok vas opija miris balege. Ako ste fancy i imate casha, onda možete i da idete u spa centre, na vulkansko kamenje, kupke u đakuziju i sl. - valjda će da mu se digne. Zadovoljstvo cenu nema, a život je jedan, pa razmislite vredi li propustiti ovakve trenutke samo zato što ste gole i bose i što pas nema za šta da vas u'vati.

Donna Summer - Love To Love You Baby

Blogerska bajka

Pre mnogo vekova, dok nije postalo uobičajeno da ljudi komuniciraju mislima, još uvek su se bavili pisanjem koječega. U to vreme, praktično svi su nešto pisali. I svi su imali svoje blogove. Dobro, ne baš svi, ali, radi dočaravanja masovnosti, možemo da kažemo da se radilo o velikom broju ljudi. Pisanje blogova je kao "svrsishodna" aktivnost imalo neku svoju istorijsku konotaciju. Mogli ste sresti različite autore. Od onih koji vode online dnevnike o sopstvenim životima, zatim one koji, kako se to popularno kaže, "obrađuju" različite teme koje su u stvari pokrali sa stranih lokacija i uopšte manje poznatih mesta. Pa sve do onih čiji su blogovi bukvalni copy/paste različitih sadržaja, od masnih viceva do podataka koji se mogu naći prostim pretraživanjem, pod pretpostavkom da onaj koji pretražuje nije lenj. Blogeri su se služili raznim društvenim mrežama i alatima, da pojačaju i ojačaju svoj "uticaj", jer to - tako treba, što onomad reče veliki crveni vladar zemlje Sorabie. Tzv. elitizam nije zaobišao ni taj blogerski svet, i mnogi su zamislili da će postati labudovi izvijajući svoje guščije šije. Uistinu, to se i dogodilo. Statistički posmatrano, najbolji su bili oni koji nisu imali šta da kažu, ali su to umeli dobro da upakuju, prepakuju i prodaju. Tako su nastali i vertikalni i horizontalni lanci po kojima su se oni povezivali i jedni druge ljubili u dupe. Pošto tako glup i prozaičan koncept nije mogao dugo da opstane kao "nezavisan", nastupilo je "novo" vreme kada više niko nije imao šta da kaže. Oni koji vrede su se povukli, a ovi koji ne vrede su postali uvaženi članovi društvene zajednice i "vođe". Većina uvek pobeđuje manjinu, te je tako bilo i ovoga puta.

Small Penis

Small Penis from Espen Hobbesland on Vimeo.


Lean back, turn up the volume and enjoy our graduation film, "Small Penis". Be sure to watch all the way to the end as we have a great set of bloopers. :)

It's the story of Daniel, a man who all of his life has felt insecure because of his penis size. This changes when he joins a support group a little bit out of the ordinary.

The budget was about 4-500 dollars. Filmed in 5 days in Bergen, Norway. Shot on Sony XDcam, 1920x1080, 25p. Edited in Final Cut.

In case you are wondering, the language they are speaking is Norwegian.

P. S. Zar ovo nije divno? Šta mislite, zašto političari penetriraju narod u zdrav mozak? :)) Molim eventualne članove političkih partija da podele ovu radost sa partijskim drugovima. :)) Uzgred, dobro je ući u Novu godinu sa novim saznanjima. :D

Srećna vam Nova 2011. godina

Sve i da hoću, ništa savršenije i bolje ne umem da vam napišem od ovoga što klip ispod sadrži. To je to. Zgrabite 2011. godinu svojim čistim srcem i ona će vam (uz)vratiti! :)

Vladislav Petković-DIS - Naši dani

U vreme kada je Srbija ulazila u jedno od najburnijih i sudbonosnijih razdoblja svoje istorije, kad se nalazila pred ratovima (balkanskim i prvim svetskim), sve manje je bilo mesta za mračna raspoloženja i za društvenu kritiku. Pa ipak, 1910. Dis piše pesmu Naši dani, punu ogorčenja, potresnu lirsku optužnicu, jedinstven testament srpskog rodoljublja:

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigao se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči u džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
Ko jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
Naraštaji, koji sišu ko pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Uspinje se deset strofa ove pesme u sam vrh srpske satirične poezije. Ni u najboljim Domanovićevim satirama nije ovako avetinjski turoban, ovako jeziv „sprovod slobode“, na koji su se sjatili rojevi moralnih paževa, legije ćifta sa isherenim i nacionalnim zastavama. Gnušajući se tmine i moralnog smrada što su odasvud pritisnuli, Dis uključuje u ovaj lirski opis pakla sve što je Domanović nemilice kresao u brk ne samo narodnim vođama nego i narodu. Naši dani je lirska sinteza Dange, Mrtvog mora, Stradije, Vođe... To je ujedno i grmljavina porotnika strašnog suda i ropac davljenika. To je pesma probuđene savesti, poštene pobude, odvažne jednostavnosti. Potekla je iz duše što je pregorela sve opasnosti koje vrebaju u zemlji gde noć ume da pojede i u po bela dana, gde se za kritičku reč biva linčovan i zdrav zatvaran u ludnicu. To je pesma iskrenosti i istine koju možemo proveravati čak i po novinskim izveštajima. Pesma Naši dani opevala je misao Jovana Cvijića, o „krizi ideja i načela, krizi ustanova i uređenja, dinastičnih prevrata, krizi državnog opstanka i sa svim tim vezane krize savesti koje svu dušu potresaju...“.

U pesmi Naši dani lirskim jezikom je sažeta crna hronika početka dvadesetog veka. Kako pesnik potresno svedoči, bili su to dani velikih razočaranja. Majski prevrat iz 1903, kako je negde zapisano, izmenio je sirotinji jelovnik tako što su sa „luka i sirćeta prešli na sirće i luk“. Srbija je postajala sve gadniji „vašar političkih kockara, trgovaca klasa i liferacija, prodavaca časti i dostojanstva“. Dok je jednom rukom delila svojoj deci oružje i uniforme, država je očekivala od pesnika da je nazivaju Velikom Dobrom Majkom. Nisu joj bili dovoljni dobrovoljci. Kritičko rodoljublje Naših dana postaje nezamislivo i, čak, opasno. Tražile su se himne, ratničke pesme, borbeni zanos. Tako će i najsneniji pesnik srpskog jezika zaraćenoj domovini ponuditi stihove usiljene heroike u zbirci Mi čekamo cara.

[Tekst preuzet iz predgovora knjige Izabrane pesme - Vladislav Petković-Dis koji je napisao Vladimir Jovičić (str. 12-13). Knjiga je objavljenja u izdanju IRO „Vuk Karadžić“ iz Beograda, 1986. godine]

Piši Deda Mrazu

Pošta Srbije je danas objavila vest da je nagradila radove koji su pristigli pod lajtmotivom "Piši Deda Mrazu" (sekcija Vesti). Ova akcija je bila namenjena deci mlađoj od 10 godina.

Draga deco i dragi "inventivni" roditelji, ovim vas obaveštavam da nemate više šta da tražite na mom blogu, iako ja jesam krajem prošle godine napisala članak pod nazivom - Pismo Deda Mrazu. To vam pišem iz razloga, što je to bila najposećenija lokacija na mom blogu u prethodnih mesec dana. Zahvaljujem vam se na rastu traffica u tom smislu, i poručujem vam da pokušate da nekada nešto napišete i sami, jer iako na internetu razni ljudi pišu, to što pišu - nije besplatno i spada u kategoriju intelektualne svojine. Verujem da smo se razumeli.

Neka Srbija stane!

Najave poskupljenja što kroz podizanje cena, što kroz povećanje stopa PDV-a u narednoj godini ne donose ništa dobro za obične ljude. Je l' se izmenom poreske politike zove povećanje PDV-a sa 8% na 18% na kompjutere, južno voće i hotelske usluge? Diana Dragutinović, ti si štetna ovoj zemlji i ovim ljudima, ti si obična marioneta. O Mlađanu Dinkiću, toliko sam toga rekla. On i njegova klika G17 su uništili finansijski ovu zemlju i ovaj narod i kao konačan cilj imaju da separatišu ovu zemlju na regione - razjedinjenima se lako vlada. Mirko Cvetkoviću, tebe drže za premijera samo zato što si unjkav i što si "kapacitet" ličnosti koji ne može da zaseni tvog vlastodršca - predsednika Srbije.

Pozivam vas na totalni bojkot i potpuno suzdržavanje od kupovine svih proizvoda koji vam nisu neophodni za svakodnevno preživljavanje. Ne punite kasu lopovima. Pozivam vas da ne ulazite u Miškovićeve prodavnice, hipermarkete, tržni centar Delta. I ja imam problem, jer  moram dobro da razmislim gde ću i šta da kupim od osnovnih životnih namirnica, jer problem je što nema baš puno izbora - monopolista drži maloprodajne prehrambene objekte.  Pozivam vas da ne uđete u Matićev TC Ušće i ne kupujete brendiranu robu koju šiju deca iz azijskih zemalja. Pozivam vas da poručite svima da se ne utrkuju da kupuju stanove po "povoljnoj" ceni od "samo" 1290 evra po kvadratu na Voždovcu, jer tu lokaciju će graditi "podobni" i "lojalni" sistemu. Sem toga, i vrapcima na grani je jasno da taj kvadrat može da košta 500 evra. Pozivam sve one koji godinama nisu plaćali usluge Infostana, da se ne obaziru na ponudu koji im isti nudi, a to je da sa njima sklope Sporazum (Ugovor je obaveza!!!) da će da izmiruju svoje zastarele obaveze (za period od 10 godina unazad). Prema Zakonu o obligacijama DUG zastareva po isteku roka od godinu dana. Zapamtite to. To važi i za plaćanje RTV pretplate TV Bastilji. Nemate Ugovornu obavezu. Nikada ništa niste potpisali. Vaši podaci su ukradeni iz baze podataka Elektroprivrede Srbije. Elektroprivreda Srbije takođe nudi svojim korisnicima "nove usluge", a to znači da vi treba kao majmuni da se upecate i da im dostavite svoje podatke, davanjem kopija ličnih karata, sve u ime toga da bi vam oni "olakšali" život time što ćete da dobijete upit stanja preko npr. mobilnog telefona i slične usluge. Za koga EPS ažurira bazu podataka? Što se Telekoma tiče, pretplata na fiksnu telefoniju je odavno bezobrazno skupa i ne uključuje ništa, kao i telefonski impulsi. Telefonirajte preko Interneta. Telekom ionako kao jedan od strateških resursa neće još dugo biti javno preduzeće. A neće ni EPS još dugo biti javno preduzeće. Raspižđavanje javnih dobara služi da bi se pokrio budžetski deficit i da bi se kupio socijalni mir do sledećih izbora. To vam je valjda jasno. Jer, kreiranje budžetskog deficita ima samo socijalnu ulogu i ništa drugo. Ulogu protočnog bojlera. Mnogo je opasniji deficit tekućeg platnog bilansa, jer to je pokazatelj zaduženost zemlje prema inostranstvu. Ova zemlja je prezadužena. Samim tim i njeni stanovnici. Suzdržavajte se od kupovine. Štedite. Jer sutra ćete imati još manje. Podignite pare iz banaka. Srušite oligarhijski bankarski sistem! To je jedini način da se krene sa reformama. Da se pohapse lopovi, da im se oduzme imovina, pa ispočetka.

Danas, ko jeste i ko nije je mogao da isprati "udarnu" i "udarničku" vest na svim televizijama, a to je skupština Demokratske stranke. Običan čovek je mogao da stekne utisak da se zapravo radi o parlamentarnim izborima, s obzirom na pompu koja je podignuta i nivo "gotovosti" koji je zastupljen. Jedan, jedini i večiti kandidat za predsednika je bio Boris Tadić. Kada Boris Tadić bude pisao svoje memoare ili pak romansiranu autobiografiju, njen naziv će glasiti Ja, Boris Tadić, kroz decenije, vekove i milenijume. Ni Tito nije imao toliki apetit za despotizmom. Kandidati za potpredsednička mesta su njih 4 na 3 mesta: Dušan Petrović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac. Pogađajte ko će da izvisi?  Elektronski sistem za glasanje je "pao", ćorave kutije rade posao, glasovi se "ručno" broje - upravo. Preostalo dvoje, njima su mesta obezbeđena, i to su Bojan Pajtić i Jelena Trivan. Pretpostavljam da je Nadi Kolundžiji toplo "preporučeno" da povuče svoju kandidaturu. Ostali kandidati za glavni odbor i šta već sve ima na repertoaru, nisu nam poznati, a ni "ko kosi, ni ko vodu nosi", ali verujem da je čitav dan u Sava Centru klanica za sve te mahom javno slabo vidljive, a veoma lukrativne pozicije. Ko i dalje ima dilemu, gde idemo, mogu da kažem da idemo u pizdu materinu, bukvalno. Boris Tadić ide na rekonstrukciju svojih sjebanih tetiva, ali tamo mu neće uraditi rekonstrukciju sjebanog mentalnog sklopa, pa osim što će kroz neko vreme moći da pika neometano basket, ništa drugo se neće promeniti. Boris Tadić nije legitimni, niti bilo kakav naslednik vizija dr Zorana Đinđića, jer dr Zoran Đinđić bi poručio sadašnjem rukovodstvu DS-a, kao i svim ostalim pajtosima iz pozicije i opozicije sledeće:



Dr Zoran Đinđić: "Ko vama daje pravo da vi budete umorni u ime ovoga naroda? Ako ste umorni, idite pa spavajte, bre! Dakle, ako ne bude izglasano ovo, šta će biti izglasano? Ništa! Još godinu dana ćete spavati, pa još deset godina, pa još sto godina, kao Trnoružica koja čeka svoga princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život, preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se sa političke scene, pa idite pa spavajte u nekoj bajci!"

Ovo je himna Srbije! Ustanite, zapevajte, zamislite se! Učinite nešto! Za sebe! Za svoju decu! Za njihovu decu! Za decu njihove dece!

Originalna praznična ideja

Drage koleginice i kolege blogeri ovih dana obrađuju temu - neiscrpnu - slanje čestitki povodom nadolazeće Nove Godine. Dakle, stiže nam i treba slati čestitke. Što lične, što poslovne.

Ujedno, ovo je i dobro vreme za upucavanje biznis panterima. Kako ih pridobiti i zadržati? Recimo ovako. Imate sekretaricu. To je lepo, ali nije dovoljno. Potrebno je i da je dotična - izgledna. I da je slobodoumna. Nisam mislila na slanje dirty kancelarijskih scena, tipa tipkanja na tastaturi u krilu direktora ili kakvih eksplicitnijih. Pogotovo, ako ste kao direktor bolji frajer od konkurenta vam. Tu se odma' postavlja pitanje - kome je duži, a to će da odbije i otera konkurenciju.

Predstavljam vam originalnu ideju. Treba da nabavite muslin (providan materijal) u crvenoj boji. Zatim belo krzno, veštačko, ne da derete zeca, jer ne treba životinje da trpe zbog perverznih ljudi. Da, i krojačicu da nabavite. Ona će da uzme meru sekretarici, ali pravu, krojačku, a ne ono što se obično smatra - uzimanjem mere. Sašiće joj ogrtač od crvenog muslina koji će dedamrazovski biti opšiven belim krznom. I sve će da se nazire ispod toga, a ništa baš jasno neće da se vidi. Odnosno, panterima će da zacure žvale. Zatim ćete nabaviti profesionalnog fotografa koji će uraditi fotosešn sa sekretaricom, pa ćete zajedničkim "snagama" izabrati najbolje fotografije, prema broju konkurencije, te personalizovati prema "ukusima" pojedinaca. Za one koji više vole "da vide", može i varijanta kao sa fotografije, pa varijacije na temu. ;)

Koji je efekat? To ćete da vidite prvog radnog dana nakon novogodišnjih i ostalih praznika. Nećete moći da uđete u sopstvenu firmu, od silnih slinavih poslovnih pantera. Pošto će panteri biti obuzeti testosteronom, odnosno tada će misliti kurcem, to je idealna prilika da ih skomatate i privolite ih da je vaš proizvod i/ili usluga ono što je njima - neophodno. Iskoristite priliku i odmah tražite avansno plaćanje, dok se ne priberu. Još bolje, uzmite cash. Ruka ruku mije. :))

PMS: Ko želi da mu pošaljem originalnu novogodišnju čestitku, neka ostavi svoju adresu - javno. :)) Kad ste poslednji put dobili novogodišnju čestitku u poštansko sanduče, ali ne virtualno, nego ono - pravo?

Život

Taj smeli ponor
U kome sam ja

Ta ogromna crna rupa
To sam ja

To suvo lišće na granama
Ta crna zemlja na ljudima

To je njihov oblik praštanja
To je celina iznuđivanja

Ceo jedan život
Dajem ti za dva

Makar samo trena
Ali lepa, dva

Menjam te živote
Nisi mi više lep

Kratak si, a dug si
Ja nemam vremena u tebi

Dan je dug
Godina je kratka

Sve te godine
To si ti

Ti me teraš da živim
Ne daš mi da stanem

Za tebe nema kraja
Nema ni početka

Ti samo ideš dalje
Ti se nikad ne odmaraš

Ti ne znaš za umor
Ti ne znaš za san

Ti si zatvoreni krug
Ti mi samo okrećeš

Ponekad je dosadno
Ponekad je već viđeno

Ne brineš ti za to!
Je l' znaš da ne znaš?

Ne znaš da staneš
Nećeš da priznaš

A, plašim te se.
Šta ako kažeš: "Kraj!"

Gluposti & budalaštine

Večeras sam se konačno smilovala da odem u prodavnicu. Ceo dan sam lektorisala i korektorisala neke moje priče. Ili što bi moja pokojna baba rekla, koLektorisala, jer je za nju bivši muž moje bivše tetke bio po zanimanju - koLektor. :)) Inače, da, užas. Treba mi lični asistent - doborovoljac za navedene radnje, a ko baš insistira, a pri tom i voli, ne bih se bunila ni protiv pomoći u kućnim poslovima. Ali, to sam samo usput nabacila, ako baš neko nema pametnija posla i voli da bude društveno koristan. :) Čekam raširenih ruku, a ako je muško, da ne bude zabune, ne i raširenih nogu. Dobro, da se uozbiljim malo.

Dakle, bila sam večeras, kao što već pomenuh, kod robovlasnika Miroslava Miškovića u Mini Maxiju. I šta sam videla, a što do sada nisam? Ništa posebno, osim da u popodnevnoj smeni radi sve manje i manje ljudi. Ja inače više volim noću da idem po samoposlugama, jer ne volim gužve, pa tako i "pratim" tu drugu smenu. I to znači da se ti ljudi ubijaju od posla. Ali, bukvalno. Razmišljam da bi bilo dobro da se napravi nekakav simpozijum političara i kontroverznih biznismena. Beogradska arena je dobro mesto za to - taman bi se svi nagurali, i onda samo - ma, milina, tepih bombe na Arenu, i mirna Bačka. No, ipak moram da pazim šta pišem i da se pozovem na odricanje od odgovornosti za prethodnu rečenicu, jer ne znam ja ko sve ovde dolazi i čita. 

Bila sam nadrkana i gladna. Nadrkana od premora, a gladna od toga što ništa nisam jela čitav dan, i normalno, besna što moram da čekam dva kretena koji kupuju polovinu izložene delikatesne robe u rashladnim vitrinama. Rogovi mi rastu, jebote. Oni, te 200 gr kulena, te 300 gr ove, pa one kobasice. Ja gledam, mislim se, idite bre u pizdu materinu, a meni treba samo 200 gr crnih maslina, popizdeću dok sačekam. A i lepo mi se vidi na licu kako sam prebledela od napada akutnog popizditisa. Ali, radi mi mozak, ili kako se to već zove kod žena, je li? :)) I sad tu odmah pored, vidim ja jednu devojku - zaposlenu, i ja joj priđem, ljubazno se nasmešim i zamolim je onako sestrinski da mi učini. I devojka mi izmeri te masline, u kurac. I ja joj se fino zahvalim. Radi ona poslovica - umiljato jagnje dve majke sisa. A ovi naručuju li naručuju, bole ih kita što se sjatilo oko njih naroda. I malo smo se onako pogledali u oči. Imam utisak da su pomislili da sam pakosna zbog toga što oni toliko toga kupuju, a kod mene oskudan broj artikala u korpi. Međutim, kurac, ko bi pretpostavio da sam toliko izdrkana da ne podnosim nikakvo čekanje. Uostalom, ja ta delikatesna suvomesnata govna ne jedem.

Dok sam stigla na kasu, eto ti njih, utrčali ispred mene. Normalno, kad su gurnuli kolica taman ispred mog nosa, umal' što se nisam skršila. Mislim, prost narod, Srbija, šta reći, je li. I rešim ja malo da se zajebavam i pitam: "A što kupujete toliku robu, šta će vam?" Kaže, mužjak, glava porodice: "Ćero, spremamo se za sv. Nikolu." Ja kao: "Hihihi, a je l' će sv. Nikola to sve da plati ili?" "Dete, nemoj da zajebavaš, platiću na kreditnu karticu." "Dobro, rekoh, nemojte odmah da se ljutite. Mislim, ja onako, bolje bi vam bilo da malo prištedite. Ionako će samo familija da dođe da se naždere, a vi sve to treba da platite, zar ne?" I sad gledamo se mi, tako, onako, kad će ti ženka: "A, je l' ideš ti kod nekog na sv. Nikolu?" "Ne idem, nisam vam baš ja neko slavsko društvo, imam dobar cug, a i mogu da pojedem, mislim, nisam rentabilna, pa me ljudi izbegavaju", i smejem se kao budala. "Imamo mi sina, fin dečko, ima 32 godine, završio fakultet..." Kuku-lele, pomislim ja. I ja kao, slatko se smešim, ma obuzela me čista ekstaza, jebote, već me gledaju kao snajku, a vidim ima da se jede kod njih, nije loše, teška su vremena. :))))))) I ja 'ladno: "Je l' mogu da vam kažem - mama, jer tu ste negde po godinama kao moja majka?" (a lažem kao pas, mada je to ružno reći za psa) "Znate, nisam baš nešto ovih dana u fazonu da se udajem, ali ako se predomislim, doći ću!" "Baš si ti neki zajebant, a?", reče glavešina. "Jesam, a što da ne?" "Pa, meni se to sviđa." "Da, da, verujem, a i sinu, tj. mom budućem mužu bi se to sigurno svidelo, hahahahaha." I tako, lepo smo se zabavili. I svako ode svojim putem.

Drugim rečima, zabava je svuda oko nas, samo je treba inicirati. Nisu baš svi nadrkani (kao ja), hoće narod malo i da se nasmeje, pa makar i kiselo.

Eto, neću sada da vam pišem šta sam jela, jer otkud znam da li ću nekome da pravim zazubice. Očekivana inflacija u prva tri meseca naredne godine je oko 12%. Mislite o tome. :))

Šamar

Kada ti život udari šamare, ti se onda pitaš - zašto? U čemu grešim? U čemu greše drugi? Na trenutak, uhvati te osećaj bespomoćnosti i malodušnosti. Onda se pitaš da li želiš da se tome prepustiš? Odgovor je - ne. To je najlakše. Najjednostavnije je kopati po blatu. Da li želiš da riješ po blatu kao svinja koja traži bisere? Nema bisera u blatu. U blatu ostaješ da ležiš, ali ne znaš da li je "živo". I ne želiš to da znaš. Tj. znaš, zato i nećeš da se valjaš po blatu. I onda očekuješ - šta? Razumevanje? Nema razumevanja. Drugi ljudi te ne razumeju. U tim trenucima to je sve što tražiš. Da ti neko ko ti je blizak, kaže: "Da, razumem kroz šta prolaziš." Samo to i ništa više. Međutim, život je kurva i poigrava se. Testira tvoje granice izdržljivosti. Testira tvoje sposobnosti da se boriš. Da se boriš i da pobediš sebe. To je jedina pobeda koju možeš da ostvariš u životu. To je jedina zastava koju možeš da razviješ iznad svoje glave i koja zaslužuje da se vijori. Tražeći saosećajnost, ti nailaziš na otrovne reči. Reči koje te još više povređuju. Jer, niko ne zna ono što nije doživeo. Niko ne (sa)oseća ono što nije osetio u sebi. Empatija je zgodna reč, ali empirijski neuhvatljiva. Stepeni iste su individualni.

I ne tražiš - ogledalo (u drugima). Ne. Ali, ni osudu. Ni pljuvanje. Ni vređanje. Ni omalovažavanje sopstvene ličnosti. A to je ono što najčešće sledi. Da te "trgne". Ono što je dobro za tebe, nije nužno dobro i za drugog. Ne postoji opšte dobro, opšta istina, opšti pristup. Postoji ego i u takvim momentima. Ego drugih koji puca na tvoj ego. Tada te drugi pozivaju na razum. Razum kao vrhunsku odbranu od osećanja. Od sećanja. Tvoji porazi drugima služe kao materijal za pametovanje. Za sve šuplje reči od kojih ti neće biti ni dobro, ni bolje. Možda samo gore. Drugi znaju. Drugi te "osvešćuju". I ti pomisliš da je neverovatno kolika količina praznoverja i gluposti se prosipa ispred tebe. Solucije. Ponuđene i neponuđene. Rečene i neizrečene. Lebdeće, uhvatljive i neuhvatljive. Nasumično odabrane iz različitih domena memorijskih sastava drugih. Onog racionalnog dela koji ne pomaže. Racionalizacija. Amputacija. Do apsurda. Okreni i drugi obraz. Dobićeš pesnicu u glavu. Ali, pošto ti sve to možeš da izdržiš, to i dobijaš. Neki ljudi su preslabi i život se pred njima prostire kao holivudski crveni tepih po kome oni zabluđeni gaze i hode. Nije važno gde. Lutaju. Ali ne postavljaju pitanja. I to je dovoljno. Samo budale mogu da budu srećne, jer ne razmišljaju ni o čemu. Zar to nije ono nebo koje je njihovo? Zar to nije ovaj svet koji je njihov? I kada sve to znaš, ne možeš zbog toga da se raduješ, ali ni da tuguješ. Jer, te tuge su ono što te ubija. Ne očekuj, ali traži. Jednog dana i naći ćeš. Ali, pazi šta tražiš. Misli o tome. Energije se prepoznaju i pronalaze. No, to ne znači da će ti pojedini energetski udari prijati. Ali, izgleda da nekada deluju kao elektrošokovi. Brutalno. Ispeglaju ti percepciju do besmisla. Da li tražiti smisao u besmislu ili obrnuto?

Jebeno Sortirane Opservacije

Ušao je u toalet da obavi veliku nuždu i pročita dnevne novine. Posle pola sata opili su ga mirisi fekalija, a zluradi naslovi su mu tiltali u slepoočnicama. To je bio neobičan spoj. On sere. Oni seru po njegovom mozgu. Obrisao je dupe novinama, podigao se sa WC daske, jednopotezno je namakao bokserice i farmerke, te povukao ručicu na vodokotliću, da voda spere, da govna odu. Fuck. Mora da sačeka na novo punjenje. Kao da se slon israo u šolju, a ne čovek. Dok okolo zvera i čeka da se vodokotlić napuni, primećuje kapi krvi u WC šolji. Usrao se. Prolitalo mu se dupe od hemoroida. Skida gaće, naslanja komad novina na anus. Sve je čisto. Nije njegovo dupe procvetalo. Dobro je. Odakle kapi krvi u šolji? Instiktivno je pogledao ka plafonu i lepo vidi kako krv lagano kaplje, kap, kap, kap... Samo mu to treba. Šta radi ovaj kreten u stanu iznad njegovog? Koga je zaklao? Svinju? Ženu? Taštu? Šta ako je zaklao ženu i on sada treba da bude svedok. Ne, praviće se da ništa ne zna, da ništa nije video. Popeće se na merdevine, izbrisaće plafon, pustiće vodu. To se nije desilo. Ali, desilo se. Mrtva je tišina. Čak nije čuo ni da neko zapomaže. Možda je bilo brzo. Možda nije nož. Oružje sa prigušivačem? Leš je donešen sa drugog mesta? Mesto da se popne na naredni sprat, pozvoni na vrata i vidi da li će neko da otvori, krenuo je kao usran golub da patrolira po prostorijama svoga stana. Da li da pogleda ponovo u tavanicu? Zvirnuo je kroz poluotvorena vrata, na plafonu je već bila povelika lokva krvi koja više ne kaplje, no se sliva kroz mlazove. Užas. Pozvaće policiju. Tome oni služe. Remećenje javnog reda i mira. Nema veze, zvučaće kao da je totalno lud, ali zvaće.

- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...

I tako 5 minuta, 100 puta ista poruka sa automata, prijatan ženski vokal. Jebem ti policiju, nikada ne možeš da ih dobiješ kada ti treba. Konačno...

- Načelnik Drndarić ovde, izvolite.

- Slušajte, ja sam Ratko Rakić, zovem iz ulice Proklete Jerine bb, stan br. 13, iz naselja Pogrom. Ja na plafonu imam ogromnu fleku crvene boje. Mislim da je od krvi. Možda je komšija u stanu iznad mog nekoga zaklao. Ne znam. Pošaljite patrolu.

- Kako ste rekli? Aha, Ratko, dobro, ulica, dobro... Stižu za 10 minuta, ne brinite ništa.

Uradio je pravu stvar. Sada policija preuzima stvar u svoje ruke. Konačno može da odahne. Tek što je napravio sebi kafu, opružio se i zapalio cigaretu, trglo ga je zvono na vratima.

- Policija ovde, otvorite vrata.

Ratko otvara vrata, dvojica policajaca ga hvataju pod ruke, bacaju ga na zid i stavljaju mu lisice.

- Hej, ljudi, pa nisam ja ništa uradio.

- Ćuti Ratko, niko te ništa ne pita, to tek treba da dokažeš. Sve što sada kažeš može i biće iskorišćeno protiv tebe. Imaš pravo na advokata. Ukoliko nemaš para za istog, biće ti dodeljen po službenoj dužnosti.

- Idite u stan gore, idite u stan gore...

*   *   *

- Ništa ne pričaj, sve znamo. Ovo su inspektor Kokainović i mlađi pomoćnik Pedofilović. Oni su svoj posao uradili po zakonu i kodeksu časti, kao što se valja. Šta ti je to bilo potrebno crni Rakiću?

- O čemu vi ljudi pričate?

- Pretresli smo ti stan. Znamo da poseduješ drogu. Ili je diluješ ili se drogiraš, ili i jedno i drugo. To ćeš ti da nam kažeš.

- Kakva droga? Ja u životu ni joint nisam smotao, niti pirnuo.

- 'Ajde, 'ajde, nemoj da se praviš mutav i blesav. U tvom kompjuteru smo pronašli preko 10.000 fotografija obnažene dece u nepristojnim i ponižavajućim pozama. Znamo i da mrčiš decu. Verovatno si ih i drogirao. Majku li ti jebem pedofilsku.

- Ovo je neka greška. Ja čak i ne posedujem kompjuter. Vi niste normalni.

- Mi nismo normalni, je l'. Sad ćemo mi tebi da pokažemo ko nije normalan. Drž' ga, udri, mamicu mu...

*   *   *

- Sad smo ti "razbistrili" memoriju Rakiću. Iskaz je spremljen, potpiši.

- Prvo da ispljunem krv iz usta, pa da vam se najebem mile majke, oca i cele familije - drotovi podmićeni. Kurac ću da vam potpišem. Ne potpisujem ništa.

- Slušaj brate, ovo je za tvoje dobro. Za ovo se "pristojno" robija. A zatvorenici baš ne gotive pedofile. Ne gine ti redaljka, Rakiću.

- Mi to sada ulazimo u zonu pregovora?

- Na tebi je da priznaš i da potpišeš kao što i jeste.

- Šta ako neću?

- Nema neću. U toj varijanti, odavde ćeš da izađeš samo u horizontali.

- A koji je deal?

- Pametan si ti dečko, počinješ da shvataš.

- Priznaćeš da si ubio V. K.

- 'Alo, kamo dalje, sad sam i ubica.

- Jesi, brate. Tvoji otisci su na revolveru. Malopre smo se igrali ruskog ruleta, ti si držao sebi uperen pištolj u otvorena usta i lizao hladan metal. Zar ne?

- Ja bih ipak da budem diler droge, to mi je nekako najgotivnije - ako mogu da biram.

- Sine, to je bio test. Morali smo da te "prevaspitamo". Ubio si čoveka, ende. Priznaćeš ubistvo. Ubistvo je bilo iz nehata, smanjena uračunljivost i te fore. U pitanju je kontroverzni biznismen, imamo svog sudiju - neće puno da te odrapi. A imaćeš i respect kada te uglavimo u CZ. Ubice su na ceni. Jajare i pedofile niko ne voli.

- I sve to - zašto?

- Pa, vidiš Rakiću, zajebao si se što živiš u stanu u kome živiš i što si bio kući tog dana. I baš si našao da sereš kada ne treba. Jebiga, život je sranje, šta da ti kažem. Je l' znaš ti uopšte ko živi u stanu iznad tvog?

- Nemam pojma.

- E, pa vidiš, gospodin je uvaženi političar - veliko mudo. Prs'o je malo. Pukla mu je opcija u biznis pregovorima sa pomenutim lešom. Kratak fitilj, skraćena puška, namrgođena njuška... kraj znaš. Dobićeš cash; par transakcija, da se ne uđe u trag; otvorićemo ti firmu na Devičanskim ostrvima, sve legalno, 100 soma evra.

- Malo je. Raise-uj ponudu ili me pakujte u mrtvački sanduk.

- Dobro, koliko tražiš?

- Milka evra. I to odmah, a ne kada izađem iz zatvora. To je minimum za moj upropašćeni život.

- Okay, we have a deal. Evo ti olovka, potpiši priznanje, pa te vodimo u pritvor do suđenja.

*   *   *

U ime naroda, Ratko Rakić se proglašava krivim za ubistvo sa predumišljajem uvaženog člana društvene zajednice V. K. S obzirom na izuzetno teške okolnosti koje su postojale u izvođenju ovog slučaja, isti se osuđuje na doživotnu robiju, tj. minimum 40 godina robije, nakon čega će, ukoliko u međuvremenu ne premine, moći da podnese zahtev za pomilovanjem. Dum-tras, presuda je overena. Mogućnost žalbe se odbacuje, jer se radi o političkom ubistvu. Zatvorenik se upućuje na odsluženje kazne pod specijalnim uslovima u Zabelu.

- Nismo se tako dogovorili.

- Jebiga, puk'o deal Rakiću. C'est la vie.

*   *   *

- Oooooooooooooo, stig'o nam zelembać. Biće nama zabave. Momci, koji će prvi da ga "overi"? Da izvlačimo šibice, a?

- 'Alo ljudi, ne zajebavajte se sa mnom. Ja sam komandant Jebeno Sortiranih Opservacija.

Idealno & Pragmatično: Ućutkana demokratija

Poštovani blogosapatnici,

Sve vas pozivam da odete na linkovani blog, da post pažljivo pročitate i da zajedničkim snagama doprinesemo da događaji u Ćićevcu ne ostanu u zapećku.

To znači da vas molim da proširite vest koristeći sve alate koji su vam dostupni.

Unapred vam se zahvaljujem što ćete to i uraditi!

P. S. Budimo ljudi, pokažimo da imamo herza.

Bilo je nužno

- Da, da, sve mi jasno.

- Ma ne, čekaj da ti objasnim.

- Ama, jasno mi je.

- Nije ti jasno.

- Dobro, objasni mi.

- Vidiš, pozvala sam te da idemo zajedno na Sajam knjiga, to je bila jedna opcija. Pozvala sam te da idemo zajedno u Red Bar, gde se okupljaju oni iz Puzzle Groupa. Rekla si da te ne zanima. Pozvala sam te da idemo zajedno na predavanje o Theta talasima i za to si rekla da dok ne proveriš šta je to, ne znaš da li te zanima. A i rekla sam ti da može da bude i nešto četvrto.

- Da, znam. Na Sajam knjiga ne idem već nekoliko godina, onaj oktobarski, ne sviđa mi se više, a pogotovo kada sam videla onaj tvoj predviđeni scenario sa Bobićkom, odmah mi je pozlilo, a nikome više ne udovoljavam, osim ako i ja to ne želim. Što se tiče Puzzle Groupa, ti si imala razlog da te večeri odeš tamo. A to je polovna skijaška oprema. Ja, niti skijam, niti me te teme zanimaju, niti me zanima da se krljam sa veselim omladincima. Što se tiče Theta talasa, u ta sranja tek ne verujem i nije mi padalo na pamet da idem tamo da mi neko ispira mozak, pozivajući se na Tvorca i sl. Četvrta opcija koja bi možda bila odgovarajuća i za tebe i za mene je ostala nepoznanica i tebi i meni. Jer, prosto, zašto bih ja tebi nametala bilo šta? Bilo šta, što se ne uklapa u tvoju šemu? A od mene se očekuje da se uklopim? Zašto bih? Ne čapras divanim.

Zvala sam te tog vikenda da popijemo kafu. Rekla si da nemaš vremena i pitala si me šta planiram te večeri. Rekla sam ti da ne planiram ništa. Zar je veče jedino doba dana kada se izlazi negde? Onda si mi ti rekla kako bi rado popila kafu sa mnom, ali imaš previše obaveza. Ključna je ta što treba da umesiš milion torti kumi za slavu da bi joj se uvukla u zadnjicu, jer joj je muž dobro pozicioniran, pa će možda i za tebe da "potegne" kada treba. A od kuma - kurac. Ili nož u leđa. Istorijski dokazano. Ima da lete iz javnog preduzeća za telekomunikacije, kada ga utopi država. Imaju oni da plate te torte, i mnogo više od toga, čovek se bre nakrao u pizdu materinu. Ali što bi, kad ima ko to sve da uradi mesto njih. Imaš li ti granicu ispod koje se ne spuštaš nikome? Ta kuma ti duguje tričavih 1000 dinara od prošle godine, ne zna šta će od para, ali ti nećeš da "uteraš" svoj dug, jer nećeš da se zameraš i da ispadneš "jadna" za svojih 1000 dinara. I dokle ćeš da im skraćuješ predugačke pantalone? Usluga koja košta nekoliko stotina dinara, a tebi oduzima dragoceno vreme. Neka, bolje je ovako. Živelo licemerje! Ovaj svet u takvima bar nikada nije oskudevao, a i neće.

- Onda sam ti predložila da idemo na Žurku ludih šešira, poslala sam ti mail.

- Da, i odmah sam ti iznela i neke svoje predloge u odgovoru na mail (s obzirom da mi se ne žurči i ne klovniše uz tehno) o Slobodnoj zoni, o promenadnom koncertu na Kolarcu.

- Ja sam ti se javila telefonom, doduše tek sutra predveče. Pa i ne ide mi se na tu žurku, hoću kući da iskuliram, a i ne zavlači mi se nešto po bioskopskim salama, a u nedelju imam neke druge obaveze. Upisala sam se u Školu plesa, idem utorkom i četvrtkom uveče, tako da i ti dani otpadaju. A i biće lepo vreme iduće nedelje. A kad si ono rekla da su termini filmova? Pa, možda i ja pogledam neki sa tobom. Javiću ti se sigurno.

- Javi se kada imaš vremena da se vidimo. Ja ga imam.

Nisi se javila. U redu. Tvoj izbor. Znam da nikada neću stići na red; što od lepog vremena; što od tvojih dupeuvlakačkih pohoda; što od bivšeg jebača sa kojim ideš na bazen, da bi se očešala za besplatan termin koji je on dobio od firme; što od nesuđenog koitusa, kada te je lik ispalio kao zadnju seljanku, a ti si ga čekala picnuta za karež - da, sećam se, bilo ti je lakše kada si se izjadala i kada sam ti objasnila zašto te je ispalio. Možda ne pričam često, ali sve vidim. Ti i ja i nemamo ništa zajedničko. To smo u stvari utvrdile još odavno. Zar ne? Samo jednom sam rekla da mi je teško, i ti si mi tada rekla da ti se javim kada budem bolje volje. Rekla sam ti da se možda neću ni javiti više nikada.

Prošle zime kada sam ti rekla da je trulo i ponudila konstruktivne razgovore koji će imati za cilj rešavanje problema u tvom i mom odnosu i gde će biti završeno sa tvojom dominacijom u vremenski neograničenim monolozima koje ja ne mogu više da slušam, jer nisam programirana tako, ti si plakala. Jebote, ti si plakala sve vreme, kao da sam ja frajer koji te kara u zdrav mozak. A pre toga smo zajedno rešavale tvoj ljubavni problem iz virtuelne realnosti koji se preselio u stvarnost. Zar sam i tada morala da slušam lična poređenja. "Ti nisi kao ja, ja sam osećajna, ja sam osetljiva, moja duša truć-truć, moje srce truć-truć". Pa, naravno da nisam na tako prozaičan način. Da li je to problem? Da li je problem i u tome što sam rekla da bih mu za takve postupke i ponašanje nabila sekiru u glavu? Ti si pravdala skota, imala razumevanja za njega. Pa nisi mu ti majka, jebote. Ti ideš do kraja. Do kog kraja? Sopstvenog uništenja?! I danas se naježim kada mu spomeneš ime. On je rekao ovo, on je rekao ono - pametan čovek, u pičku lepu materinu. Ma ne, ti uopšte nisi materijalista, samo ti se čini. A dotični uopšte nije stipsa, samo ti se čini. Ispao je čovek prema tebi. A i ti prema sebi samoj. Sagni se ponovo, brisaće patos sa tobom ponovo. Da, ja sam ta hladna kučka koja ne razume ljubav, nego reže glave i ostale organe, kao na giljotini. Ah, ljubav ("dvojinu su stari Sloveni imali u rečniku" - mi smo je izgubili/e) - na koji način? Koja bre ljubav? Povraćalo mi se više od svega. Znam, drkadžija sam. Ali, bar se ne izdajem za super tolerantnu i fleksibilnu osobu i ne govorim ono što ne mislim da uradim, niti govorim ono što ne mislim. Najveće uvrede sam čula od ljudi koji su se izdavali za prijatelje. Mislili su da me poznaju. A nisu znali ništa o meni. Jer im se fakalo za mene. Što je i logično. Od silnih njihovih monologa, ja nisam stigla na red. Prosto, nije bilo ni mesta, ni potrebe, ni vremena, ni razloga, očigledno. Hvala im na tome! Poneko se i javlja/o, samo kada mu (je) nešto treba(l)o. Prestala sam da se odazivam na pozive. Kada se vi javite, a ja nisam kući, i ostane mi vaš ID, shvatite da ja nisam u obavezi da vam uzvratim propušteni poziv. Capito? Ni u kakvoj obavezi ja nisam. Da li shvatate? Sve je dobrovoljno.

Teško mi je. Istina. Ali, postoji samo jedna osoba od koje neću odustati. A to sam ja! A tebi, i svima ostalima, a ima vas, mogu da poručim da ste mi učinili veliku uslugu time što ste bili ono što jeste - ništa. Sada više ne moram da brinem za prijatelje, jer ih nemam. Jer, prijatelji moji bivši, pravila igre ste znali oduvek, ali niste ih poštovali. Ja ne visim nikome na čiviliku. Ne ispunjavam ničije hirove. Ne popunjavam ničije vreme, samo zato što je neko zaludan, pa ne zna šta će sa sobom. Ne ispijam kafe kada mi se ne piju. Ne pričam kada mi se ne priča. Ništa ne radim "timski", osim ako i ja to hoću. Ne žalim se - ne mračim vas. Ne hvalim se - nikada i nisam. Dala sam vam sve što sam imala. Uzeli ste sve, a sada se jebite svi! Dosta je bilo! Boli me kurac da slušam šta ste jeli prošle subote, kada ste srali, a kada niste. Da vodim besmislene razgovore, a pogotovo telefonske, još grđe da se mailovima gađamo, a živimo u istom gradu... i da sa vama oživljavam vaše prošle događaje po 1001 put, u kojima nisam ni učestvovala; o ljudima koje ne poznajem, da slušam? Zašto? Pa gde ste bili vi kada sam ja zinula, svaki put ste me preklopili. To se svima događa. O, da. Svi vaši saveti koje nikada nisam tražila bili su prepuni pročitane moronske literature, mudrosti pokupljenih u gradskom prevozu, čak i projekcije vaših neostvarenih želja - umal ' što nisam postala stjuardesa u svojih 36. Ja nisam pokusni kunić. A da ne pričam o tome što ste non-stop vrteli jedne te iste ploče, vrlo često plitke i dosadne, kao pokvareni gramofoni. Ne mogu više. Razočarana sam i tužna. Komunikacija je mrtva. U tom grmu leži zec. Niko više nikoga ne sluša. Ljudi ne čuju jedni druge. Volela bih da bude smak sveta. Ovaj svet je otišao u kurac krasni. I ne treba više da postoji ovakav kakav je.

P. S. ...u svakom porazu
ja sam video/la
deo slobode
i kad je gotovo za mene
znaj
tek tad je počelo... (Milan&Magi)

Neizlečiva bolest

Život od prolaznosti se brani
I besana noć mi dušu hrani.

Sad samo naša ljubav me budi;
Hipoteza hoće da me sludi.

Stavljam glavu na jastuk ćutanja,
A pod njim ječe moja lutanja.

Ti nepodnošljivi glasni zvuci,
Javom usidreni krici i muci.

Da ode noć u dan, da svane mi san...
Bi li ti na putu tom bio umoran?

Koju odbranu za se da sročim?
I kako u srce tvoje da kročim?

Nikada ne kucam - samo ulazim;
Nepozvana, eto tako dolazim.

Da pružim ti ruke, dodirnem te,
Pre no što mi se sećanja vrate.

Mene život od ljubavi ne leči;
Samo traži neke nove reči.

Bez naslova

Inspiracijo života
Telo mi je
Umorno
Strano

Dodirujem rečima
Osećaj tuge
Spava mi
U grudima

Žudim
Za tvojim rukama
Na meni
Tvojim usnama

Savladaj sebe
Govorim stalno
Misli mi
Ka tebi plove

Samo se
Nadam
Doći ćeš
U pogodno vreme

Pogledom me
Upiti
Kroz poluosmeh
Oteti

Čitanje sa usana

Nije jednostavno, složićete se. Međutim, uz manje ili više truda (sproću ličnih sposobnosti) - moguće je. Teg koji vuče u disbalans je kada nije u pitanju vaš maternji jezik, već npr. engleski, osim ako niste bilingualni. Predlažem sledeću vežbu kao dobru i svrsishodnu za vaš mozak. Upalite TV, prešaltate kanale do sadašnjeg Universala, a što ranije beše Hallmark. Znam, tamošnji filmovi i serije su budi-bog-s-nama. Ali, sačekajte, dodatna prednost je što takvi leče insomniju - garantovano. Pada se u komatozni zimski san nakon gledanja. A ledeno doba je oko nas, tako da... budite bez brige, tek što nije. No, da se vrnemo na izučavanje veštine.

Udobno ste se smestili, seli, legli, kako već preferirate. Gledate u ekran i namah pomislite da nešto nije u redu sa vama. Ne povezujete sliku, zvuk i titl. Ništa ne ide sinhrono. Kasno je, možda vam se pričinjava. Onda se unesete bolje, pa čak i bliže priđete ekranu da se uverite da vas oči ne varaju, ali i da nabijete uši na zvučnike. Daljom analizom detektujete da je redosled dešavanja ovakav: prvo ide titl, zatim zvuk i na kraju slika. Ne možete da kažete da to nije izazov koji treba da savladate. :D

Prelazite u akciju. Čitajući titl, prvo utvrdite dijalog na maternjem jeziku, istovremeno pratite glasove - dijalog, monolog, šta već, na engleskom koji stižu sa izvesnim zakašnjenjem, i na kraju, samo se fokusirate na sliku i gledate kako otvaraju usta i ponavljaju ono što ste već čuli. Vežbajte. Nakon 30-tak minuta to već ide. To vam je neka vrsta simultanog sinestezijskog multimedijalnog praćenja. Neće proći puno vremena, a vi ćete i govoriti strani jezik i naučiti da čitate sa usana na stranom jeziku. Onda isključite ton, prelepite traku preko titla i opušteno gledate nemi film. Tada možete da se fokusirate i na neverbalnu komunikaciju, ali to je nadogradnja. Prvo savladajte osnovno.

Poziv na saradnju

Dobar dan!

Danas se obraćam svima onima koji su prijavljeni kao čitaoci na mom blogu, da ne kažem da su moji sledbenici (kako to engleski jezik interpretira), a postove koje objavljujem - ne čitaju. Dakle, poruka za sve prijavljene koji ne čitaju - uklonite se sa liste čitalaca. Ne žudim za mnoštvom. Cifre mi ništa ne znače. Još manje lažna kurtoazija. Hvala na razumevanju!

P. S. BTW, testirajte se na mogućnost prisustva virusa HIV-a u vašim organizmima, da utvrdite da li isti jeste ili nije razlog vašeg oslabljenog imuniteta.

Who am I?

I was born yesterday
And am over 1000 years old

Don't know a thing
And I've seen everything

I'm nobody and nothing
The herd said: "No!"



P. S. Srećan Dan republike, poštovaocima. Svima, uživajte u današnjem sunčanom danu!

Poezija je...

Trenutno se bavim čitanjem koječega, a na šta sam "pretplaćena" u Google Readeru. Naletela sam na nešto što se zove Mikro-antologija: No Sleep poezija. Pročitala sam svih (pet) pesama različitih autora, uglavnom poznatih široj javnosti, a koje su se našle u tom članku. Molim vas da pesme pročitate, pa da prodiskutujemo. Pitanja o kojima razmišljam su: Da li takva sorta poezije za vas predstavlja poeziju ili nešto drugo? Kakav utisak ponesete u sebi nakon čitanja ove poezije? Kako se osećate? Ne bih da vas udavim sa pitanjima, zanima me vaša lična impresija. Ovom prilikom neću izneti svoje mišljenje, to ću ostaviti za rubriku komentara. Ali priložiću jednu pesmu, koju ću napisati očas posla.

San je došao
Kao noćna mora.
Bila sam uhvaćena
U - net.
Na meni samo
Duplo golo.
Kratka suknjica.
Klitoris mi plazi.
Merka me matorac.
Bludni sin.
Upotrebljiv,
Nerashodovan.
Mogu ga uzeti.
Vidim mu jezik i kurac.
Merka me,
Juri me.
Trpa mi
Svoj debeli jezik
U usta.
Nabijam ga
I ja njemu.
On se davi,
Koprca se.
Dobra kita beše!
Najebala sam se noćas
Za čitav život.
Vanvremenski...
A onda se san završio.

Chill AUT

Uživajte u tekstu, muziciranju, a naročito u gitari. ;) Jebiga, petak je veče. :D

Psiho zona

Gledam šta je ko napisao danas. I vidim da nam se koleginica Charolija uzrujala što joj je jedna mlada vampirica sa sajta za spojke i jebačine pod nazivom Karike ukrala post Psihopate su svuda oko nas...mislite o tome. Jebala joj je milu majku, što podržavam, kao što i rekoh u komentaru kod nje. Nemoj Char da se sekiraš, što bi rekao Velja Selja, oni samo kraduckaju. :D Ima vremena, kada porastu i izrastu u velike, onda će da budu političari i da kradu an gro. :))

I pomislim, paranoja mi je proradila iz fundamenta, a da nije i mene neko pokrao (da ne kažem da me proganja :))? Kad tamo proseravanja, vicevi, pesme do mojega, patetika do jaja, tek ponešto da čovek kaže, e ovo je duhovito, ili lepo, ili dobro, ili nekakvom K koristi. I naletim na Psiho test. Pošto volim da rešavam kojekakve testove, rekoh 'ajd' da se zabavim. Lepo odgovorim na sva pitanja i evo, ovako stoje stvari sa mnom, tek da znate sa kim imate posla. :)

Dakle, zatvorila sam oči, vizualiziram. Ja ulazim u šumu, šuma je svetla, obasjana dnevnom svetlošću, u mojim očima bilista. Bingo. Pa ja sam relativno zadovoljna sopstvenim životom. Odnosno, ja sam srećna u stvari. Ništa stres i ta sranja. I vidim put. Ja uvek vidim put. Još se nisam svrtela. Ja očekujem da sredim svoj život. Mlađa sam osoba, dakle, jer put uglavnom vide mlađi ljudi. To je povezano sa životnim planovima, pa eto, ja vidim uvek pomalo krivudav put koji vodi, ko zna gde, u pizdu neku materinu. To ispada da sam onda i malo stariji ljud.

Dalje, nailazim na ćup. Taj ćup vidim kao nekakav zlatni, bronzani, dekorisan, svakako nezarđao i nepatiniran. Izgleda mi vredno. Nije da ne pomišljam da li ima nešto da se izvadi iz tog ćupa. Uzimam ga u ruke, dobro ga pregledam, detaljno, analiza pada, vraćam ga na mesto. Ćup simbolizuje bogatstvo. To znači da sam spremna sebe uvek da nagradim, ali i da sam praktična i da ne mislim da sve pada sa nebesa plavih. Mada istovremeno ne bih imala ništa protiv dobitka na lutriji, da se razumemo. :) Isto tako imam moralni kodeks, jer nisam lakomisleno uzela ćup koji nije moj, te mi samim tim i ne pripada.

Iz šume izlazim na čistinu. I šta vidim? Vidim potok, taj potok žubori, voda lagano protiče, voda mi je do kolena, ja je jednostavno pregazim i pređem na drugu stranu obale. Voda ovde simbolizuje seks i odnos prema seksu. Znači, nemam ništa sproću seksa, da se lagano odvija. Pošto mi je voda do kolena to ukazuje da mi isti nije od presudnog značaja u životu, ali pošto ulazim u tu vodu, ipak i nije da mi seks ne prija.

Iznenada, ugledala sam medveda i to pravog, a ne plišanog. I on je mene ugledao. Ali ne zanimam ga previše, a ni on mene. On se zabavlja sa svojim zajebancijama. Sad ja treba da prođem pored medveda. Što se mene tiče, ja prolazim i nastavljam dalje, medved me kulira. Medved predstavlja odnos prema stresu i rešavanju problema. Dakle, videla sam odistinskog medveda, što znači da imam probleme u životu i da sam istih svesna. Pošto medved ne reaguje na mene, odnosno on se bavi svojim poslovima, to znači da sve probleme koje imam mene ne zabrinjavaju preterano. I pošto medved ne obraća pažnju na mene, to znači da nisam izložena toj količini stresa koja bi mi ugrozila zdravlje. Izgleda da pošto ja mrtvo 'ladno prolazim pored medveda isto tako i rešavam probleme. Ili ih ignorišem, pa sačekam povoljan trenutak ili ih jednostavno rešim i idem dalje. Sjajno.

Konačno, stižem na plažu. Uvek vidim divnu plažu, sitne kamenčiće, sunce sija iz sve snage, miriše mi bor, zapljuskuju blagi talasi i tako to. Sve u svemu lep prizor. Ali nikada ne vidim mnogo ljudi na plaži, tek nekoliko. I oni su udaljeni od mene, ali ne toliko da ne bih mogla sa njima i da prozborim koju. Ovako to ide. Plaža predstavlja način na koji se odnosim prema ljudima. Pošto sam videla nekolicinu ljudi to je zapravo optimalan broj ljudi kojima ja dopuštam da mi se približe, odnosno nisam preterano društvena. I to znači da mi nije potreban čopor ljudi, niti pak publika. Test kaže da je ovo i pokazatelj izbalansiranih ličnosti sa realnim odnosom prema drugima. ;) Pošto su ljudi dovoljno blizu, to znači da imam potrebu da uspostavljam kontakte sa ljudima.

Eto, to vam je to. A vi se zajebavajte sa testom, ako ste raspoloženi za to. :)

Prejebotvorine (deo drugi)

Nikako ne valja da se u jeku ekonomske, duhovne (bogami i duševne), ali i moralne krize prepustimo kolotečini i da se ne sprdamo, tj. da ne krekećemo iz žabokrečine. :)

Već danima me vrebaju neke izreke, pa nikako da napravim od šireg uži izbor, i da ga namaknem na ukupno komada 2, koliko ćemo danas da obradimo, a i da skrajnemo na još po koju mudroliju.

Šta je pisac hteo da kaže sa: "Veži konja gde ti gazda kaže"?

Koji su nadničili, a i koji nisu, tj. koje to tek čeka, ovo je jedna od značajnih rečenica sa kojom će se susresti na radnom mestu onda kada prvi put iznesu svoje mišljenje. Ako vas pitaju za mišljenje, imajte u vidu, da vas ne pitaju da ga ISKRENO iznesete, već da potvrdite ono sa čime se većina slaže. Tako prelazite u tabor svrstanih, jer nesvrstane niko ne voli, da ne kažem da ovde čovek teško opstaje nestvrstan, jer "ako nisi sa nama, onda si protiv nas." Kao izraziti individualac ja sam uvek bila nesvrstana, te dobro pretpostavljate i neomiljena u kolektivu, iako su me na neki perverzan način ljudi onako iz prikrajka gotivili, ali to nisu smeli da kažu, jer "važno je šta većina misli i važno je ne zamerati se".

U "modernom" zapadnjačkom svetu smatra se da je najpoželjnije da ste "team player", tj. to vam je jedan od predeterminisanih više nego poželjnih uslova, osim uslova da imate "soft skills" (to znači da što veštije ližete dupe poslodavcu). Za to "timsko igranje" ja imam svoje tumačenje. Naime, u Srbiji to izgleda ovako. Tim se formira od idiota i kretena, gde se svi šlepaju i ne rade ništa, dok nekoliko njih vuče budale na svojoj grbači. Zasluge naravno pripadaju svima, a kritike onima koji vuku za sve. Jer kada dođe razgoropađeni "gazda", svi se pokriju ušima i kažu ti: "Pa, je l' sam ti rekao, veži konja gde ti gazda kaže." Drugim rečima: "Nemoj mnogo da sereš nego radi kako ti se kaže." I vi onda znate, da je konj utekao - ionako niste hteli da ga vežete, za "gazdu" vas boli kurac, a kolege bi najrađe istim napušili. Ali, to im ne kažete, nego čekate trenutak da im surduknete istom merom. Šta, sad se čudite? To nam je u kolektivnom nasleđu. A što se gazde tiče, gledate kako da mu se najebete mile majke, kada vam se ukaže zgodna prilika. A uvek se ukaže, to znam iz iskustva. Što bi narod rekao: "Ničija do zore nije gorela". Pa neće ni "gazdina". ;)

U sklopu čitave te sado-mazo robovlasničke priče ide i to da "Što se mora, nije teško." Kako bre nije teško? Kad nešto moraš, to gledaš da izbegneš koliko god i dokle god možeš. Bar je tako kod mene. Ja to doživljavam kao da mi se postavlja alternativa između toga da li da stavim glavu na giljotinu ili da mi stave omču oko vrata. I nije baš neki izbor, da može da se kaže "biraj od dva zla manje". O težini možemo na široko da opletemo, ako treba i za pojas da zadenemo. Ali, hej, sve što pada pod moranje je kuluk i teško je. Osim ako je osoba izraziti mazohista, te nađe svoj pandan u sadisti kome će da udovoljava u ovoj bolesnoj konstelaciji.

Osim kod poslodavca tj. robovlasnika, sve ove kombinacije vas vrebaju i u svakodnevnim međuljudskim odnosima, jer uvek ima neki Firerčić koji bi da gazduje i da se prosipa kako je baš super "lako" moranje. Uostalom, ako svi tako rade, zašto ne biste i vi.

Očekujem Vaše komentare, pišite! (ovo je ukradena ideja iz hot-line headline-a, gde neoskudno razgolićena riba dahćući i uzdišući u slušku mazno progovara: "Očekujem Vaše pozive, javite se...") :))

Idemo, ali gde?

Nepomično je stajala satima. Kao figurina u parku porušenih uspomena. Ni vetar joj nije pomicao vlati kose. Ni sunce što je padalo iza brda joj nije mreškalo očne nabore. U visini usana podignutoj desnoj šaci, među kažiprstom i srednjim prstom, stiskao se osušeni opušak. Poluizgorelog filtera. Kao poslednji ugarak izvučen iz ugaslog žara. Osećao se miris plastike i katrana. Smrdljiv i sasušen. Kao ubrani poljski cvet istrgnut iz života. Iz svog korena. I time osuđen na kraj, pre koga će ga ugostiti natočena hladna umorna voda iz otrovanih reka. I poseklim cvetovima daju aspirine. Leče ih od propadanja, produžavaju im agoniju, da bi se divili njihovoj "lepoti". Kao što se dive zarobljenim majmunima u kavezu, belim medvedima što crkavaju u neprirodnim uslovima, pticama koje više ne umeju da polete, kljukanim guskama čije se zadnjice raspadaju, da bi od njihovih jetri pravili paštete. To je specijalitet. To je classy. To nije za svakoga. To je za one koji imaju "stila". Mučićemo svako drvo, mučićemo svaku životinju, mučićemo svakog čoveka. Stvorićemo "bolji" svet u kome će ponosno ostati i stajati samo mašine. Ali njih neće imati ko da programira. Navodnim empatskim algoritmom čipovani roboti će hoditi planetom. Sa nama imate "sigurnu budućnost". Ona se zove smrt. Ona se zove potrošačko društvo. Zato haj'mo sada svi u kupovinu. Haj'mo trošiti ono što nikada nismo zaradili. Haj'mo biti robovi. Haj'mo kupovati ono što nam ne treba. Haj'mo provoditi vikende u tržnim centrima i megamarketima. Haj'mo listati dodatke u novinama koji nas obaveštavaju o sniženjima precenjenih roba i usluga. Haj'mo sedeti u kafićima i ispijati skupa pića i slušati zvuke tehna - te jednolične, vrišteće, zapomagajuće krike što u sebi nose otupelost i prazninu, kao i vreme u kome živimo. Haj'mo živeti sada, a ne misliti na sutra. Haj'mo živeti ludo i brzo. Brzo i ludo. Od brzine od koje više ništa ne razaznaješ, jer ti sve(t) promiče i ti "moraš" da juriš dalje (za njim) kao upregnut konj sa teškim tovarima na plećima. I ludo je, jer ludost je "živeti" brzo. U brzini ti se utapaš i daviš. Ako si dobar plivač, nebitno je, bujica je snažnija, a virovi usisavaju. Ako nisi, pojas za spasavanje će biti izduvan ili najboljem slučaju suviše daleko od tebe, da ga dobaciš oko svoga vrata. Odavno je ispumpan, ne vredi. Ili nisi bio dovoljno brz da ga preotmeš onome što ga je preoteo tebi. U brzini se (ne) zaboravlja da ti nisi jedini na svetu i da svet ne čeka na tebe. Postaješ osoran i bezobrazan, jer i drugi su takvi. A oni su uspešni. Bar tako misle. U čemu? Odgovori mogu biti različiti. Zavisi šta je za koga uspeh, tj. šta kome pričinjava zadovoljstvo. Nekome je npr. zadovoljstvo da maltretira druge ljude. I to čini jer mu se može. I ljudi lako postaju robovi. Mi smo robovi bezumnog sistema. Šalim se. Sistema nema. Ali mi smo robovi. Kako je najlakše porobiti jedan narod? Ako je narod nekritički nastrojen, odnosno naučen da ne misli svojom glavom i pri tom nedovoljno obrazovan, ništa lakše. Sve što mu serviraš, progutaće. Samo treba da znaš kako da serviraš, da prilagodiš određenom mentalitetu. Tu nam pomaže antropologija. Mapiranje naroda, zarad zloupotrebe. Masama je lako manipulisati. Samo treba stvoriti privid da "izbor" postoji, da postoji "pravo glasa", da postoji mogućnost "slobodnog izražavanja", da postoji "demokratija". A onda se sprovodi despotizam. Haj'mo jesti govna. To je ono što najbolje umemo da radimo.

[Fade out: Sa širokim lažnim osmesima na licu, usnama izgriženim do krvi, pomahnitalo se cerimo, krajnici nam ispadaju iz grla, oči su nam iskolačene, kadar se zamrzava... Idemo, ali gde?]

Svetlanina drugarica

I Svetlana, moja best friendica, je potvrdila ono što i ja znam. Sve su to bili trenuci slabosti. Čuj sad to objašnjenje pred sobom?! Dobila sam predlog da pišem dnevnik, da vodim zabeleške o svom životu. Svetlana je inače starija od mene 10 godina. Rekla mi je da je njoj vođenje dnevnika bila sjajna stvar da upozna sebe, a i da joj je bilo skroz cool da se vrati u n godina ranije. I kaže da to možda jeste balast. Mislila je na čuvanje svih tih uspomena iz rane mladosti, ali opet, ima tu detalja kojih se rado podsetiš, a ima i one koje bi da zaboraviš. I desi se jednog dana da to čitaš kao da je neko drugi bio glavni učesnik te priče, mislim - priče, kapirate. I da ti je, nije ti više bzvz, smeješ se nad tim. Sad mi nije baš smešno. Meni se sad skoro desila ta neka priča i malo me je bacila u bad. Ali, ispala sam kao neka ribetina, pa mi je to kao nazidalo ego ovih dana. Idemo hronološkim redom.

Moj sudar sa Filipom. Čoveče, sudar dva suprotna sveta pod pečurkom GSP-a (pečurka je radi fore, ali to više ne postoji ni u naseljima na levoj obali Dunava, FYI). Cool, upoznajemo se. Gospođa mama njegova je poslala kola, da se ja ne cimam u čarima smrdljivih buseva. Imala sam i svog šofera. Imali smo i destinaciju. Kasnije će se ispostaviti da nije zajednička. Piči Fiki, prikazuje svoje veštine. Vau, glumi Floyda. Of course, počinje spika u fazonu drveće, cveće, proleće. Pričamo priče radi. Korektno. Znaš kako to već izgleda kada mamin sin otrgnut od njenih skuta i suknje oslobađa svoj duh kroz flert sa nekim, u ovom slučaju sa mnom - na slepo. Mislim, furka je bila na slepo. Pre toga smo se samo znali iz priča naših dragih g-đa majki. Ključ je pao putem telefonske žice. Bilo je tu nečeg u pristupu, što ne znači da me je impresioniralo. Čak naprotiv. Osetila sam isti onaj poriv adolescencije koji se uspavao u meni. Očarao me je svojim pitanjem: "Koliko si visoka?" Fuck, je l' ovo casting?! Tip je malo smuvan očigledno. "Nadam se da nisi viša od 175 cm." Pitanje koje podrazumeva da će još dugo da se nada, ali ni on ne zna čemu. Mislim da ni moj odgovor nije bio duhovit. "Visoka sam 180 cm." Koji šok, a? Uau! Odmah sam mu nabila komplekse, tj. probudila u njemu neprijatnu istinu. On kaže: "Ja sam visok tako 183-4 cm!". Okay, nije ti loša ideja, ako možeš da je isteraš do kraja. Bez štikli i sličnih aksesoara, naravno. Nisam u trans fazonu.

No već idemo u neku pripizdinu. Mislim prirodu i krajolik, je li. Svrha je bila da se oplemeni (da ja oplemenim) peder-bal na koji nailazimo?! Nastaje muk kada sam se pojavila na vratima sobe. Očekivali su da vide neku razrooku ribu koja po defaultu jednog frajera šacuje, a obojica se nadaju.  Ili bar ribu sa dve leve noge. Konačno, najbolje sa mozgom za apotekarsku vagu. I to ti je neki štos. Naravno, tu se ja upoznajem sa svima, itd, itd. Atmosfera se podgreva, a kako drugačije nego džiberski. Suprotni pol uporno pokušava da leči svoje komplekse na meni, neumesnim pogledima, bezobraznim rečima i drskim ponašanjem. Ma, znam vas klošari, svi ste isti. Daj Filipe, odmah si mi udario registraciju. Već si me svukao i krešeš me pogledom. Interesuje te moja boja gaćica. E, pa ne nosim ih. Daješ mi da duvam balon, jer znaš da neću uspeti, da bi ga ti tako olizanog stavio u usta i šetao pred svima. Balite majmuni, nemojte da se ustručavate. Osećate potrebu da me imate, znam.

Filipe, je l' ti to mene pokušavaš instant da zavedeš, maybe?! Piće ti dobro ide, vino je do jaja, al' ti je doza prevelika. Svesrdno mi ulivaš poverenje pomahnitalo mi dolivajući crno vino u čašu. Hoćeš da me napiješ? Zajebao si se. Umem ja da sečem. Muvao bi ti mene, ali nemaš muda i ne umeš da muvaš mene. Ne smeš da sedneš pored mene, treseš se ko usrani prutić na jačem povetarcu. Tvoj pogled, WTF, nagoveštava mi kratkovidost, ali ne vida, nego tvojih vidika. Kapiraš? Ipak, važno je da ti oližem posekotinu iznad usne. Važno je, babe, da svi vide da si frajer. Da vide moj jezik iznad tvojih usana. Makar na tren bićeš vođa čopora. Dragi moj mudoseru, čemu start posle glupe partije šaha, gde sam te matirala? Čemu ta tvoja glupost koju si nazvao "uslovna pobeda"? O čemu ti to? Mislim, nauči da gubiš. To je bila obična partija šaha. Što uopšte sereš o tome, kada znaš da ćeš na kraju jesti sopstvena govna. Nothing personal.

Prilično je bila napičena fora da bi ti u tom trenutku uopšte i bio sposoban da sagledaš i odvojiš mogućnosti od želja. Zaboga, pa ja sam Marijina ćerka, a ti si Lidijin sin. Ne bi bilo zgodno da tucaš njenu ćerku, mada je izazov. A i suviše je neprijatna ta tema seksa. Mislim, 'alo, ljudi su nezgodni po tom pitanju - šta će ko da misli. A ribe? Ribe dižu noseve, mesto da šire noge i ustupe svoja tela na oltar bluda, seksa i perverzije. Frajerima se slabo diže na to, mada kurac nema oči, što će reći, daj-šta-daš. Pa nisam ja u tom fazonu. Da li ja tebi ličim na kevu Terezu? Jebote, Fiki, koji ste svi vi luzeri. I ti i tvoji ortaci. Ipak, ispalo je skroz glupo što me nisi pošteno ni potucao, a već si dig'o repić. Nema veze što ti je mali, pa to svi znaju, važno je da je veseo. Ma, ne, okay, znam ja da te boli kita, ali u stvari pošto ti je Desanka keva, budi obazriv u količini upotrebe desnice. Formulacija stvari nalaže da smo se sreli u povoljnom trenutku, al' ti nisi znao ni šta hoćeš, a i da jesi, ne bi znao - kako. Žao mi je što je tako, mož' misliti koliko samo. Više žalim nedojebane ljude, nego nedojebane pičke.

U suštini, želim ti, ma sve najbolje. Sad ti vidi da l' ćeš to da nađeš na dnu flaše ili na nekom drugom mestu. To je ipak samo tvoj izbor. Ne dozvoli da mangupi utiču na tebe. A što se tiče toga da deluješ na žene kao preparat za parenje stoke i antibiotik, to se teško uklapa u sliku koju si ostavio o sebi. Ni jedan, ni drugi ne leče impotenciju. A ta tvoja nabiflana strast koju tako teatralno glumiš, pa... drugarski ti kažem, to ti je samo jedan uzrok više za impotenciju.

Tvoje glupe navike te nikako ne čine šarmantnim, što ti svakako ne primećuješ. A i pošto je suviše glupih oko tebe, nije teško biti faca među njima. Daj, jebote, pljuni već jednom u tu svoju facijanu i postani čovek. Good luck and goodbye!

Eto, to je to, za početak, a ja ću da vidim kako će da mi ide to dnevničko zapisivanje događaja. Sad razmišljam da li da pokažem Svetlani ovo što sam napisala ili da čuvam za sebe. Faka mi se za Filipa. Uostalom, još sam klinka, ko zna koliko ću još takvih morona da se nagledam u životu.

Anđeo čuvar

Sećanje na S. J. 

Zovem se ili sam se zvao S. Umro sam pre 8,5 godina. Moja majka još uvek ne veruje da sam mrtav i često doziva moje ime i u snu i na javi. Moj otac me retko spominje, ali ne prestaje da misli na mene. Moja mlađa sestra me se i ne seća. Bila je malecna kada sam prestao da dišem. Zna me samo po zajedničkim fotografijama, igračkama koje sam joj ostavio i iz priča koje drugi pričaju o meni.

Moja majka je bila i ostala mučenica pored moga oca. Ona je žarko želela samo jedno - da ima svoju porodicu, ali nije znala kako će se život surovo poigrati sa njenim željama. Nikada nije definisala svoju želju koja bi u sebi sadržala dodatno pitanje - kakvu porodicu ja želim i sa kim? Znam da me je volela najviše na svetu. I ja sam voleo nju. Ako sam ja morao da umrem da oni više ne bi bili zajedno, meni bi to bilo prihvatljivo saznanje, ali... moja mlađa sestra je rođena tako što je moja majka ostala trudna, jer nisu koristili zaštitu, a moj otac nije izvadio svoj ud na vreme. Da, tako je nastala moja sestrica T. Otac nikada nije želeo da se ona rodi, ali majka ni po koju cenu nije htela da odustane od nje i nije abortirala. Nakon moje smrti T. je postala jedino zbog čega vredi da oni i sami sebi ne oduzmu živote zbog mog odlaska. A sećam se kako sam umeo nekada da mrzim T. i kako sam pomislio da bih je udavio u kapi vode, kada je njenim rođenjem sva njihova pažnja bila preusmerena na nju. A danas mi je drago da je T. živa, a ja mrtav. Jer ja, u stvari, i nisam hteo da živim u tom životu koji mi je bio (pred)određen.

Znate, ja sam u stvari trebao ranije da se rodim. Ali, nije bilo tako. Ta inkarnacija mi nije bila namenjena. Još kada su se moji roditelji zabavljali, otac je paralelno održavao seksualne kontakte sa jednom ženom - koleginicom sa posla. Ta devojka je bila zaljubljena u njega do ušiju. Istina, ni on nije bio ravnodušan prema njoj. I mislim, ako to uopšte može da se poredi, da ju je voleo iskreno za razliku od ambivalentnih osećanja koje je gajio prema mojoj majci. Uloga moje majke se zvala - "rezervna klupa". Ali, to je bila ona priča, zabavljaju se dugo, treba da se uzmu, nije vreme za promene, za nove ljubavi... Sada kada sedim na oblačku i sviram harfu to mi sve izgleda smešno, sve te ljudske gluposti zbog kojih bivaju osuđeni na zajedništvo koje nikada nije smelo da se desi.

Devojka sa kojom je održavao seksualne odnose jednog dana sva radosna mu je rekla: "D., ja sam trudna, tako sam srećna što ćemo imati sina!" Tajac. To nije smelo da se desi. Ali, desilo se. Objašnjavao joj je kako on nju voli i kako će je uvek voleti,  i kako će u njegovom srcu ostati jedna i jedina, ali on je pred ženidbom, sada ne može da odustane. Uostalom to svi očekuju od njega. I rekao joj je: "Mislim da je najbolje da abortiraš. Ja ću platiti, nije problem." Nije problem? U čemu nije problem, pitam ja vas? Gotovo, to je bio kraj krajeva. Devojka nije bila spremna i nije želela da gaji sina sama i abortirala je. Rekla mu je: "Da Bog da ti se zatrlo i seme i pleme!" Reči su lek i otrov. Reči su dar i prokletstvo. Reči imaju snagu, imaju frekvenciju. Moj prokleti otac. Najsrećniji čovek na svetu kada sam se rodio, i najnesrećniji kada sam umro.

Ja sam bio teško bolestan. Bolest je došla iznenada posle mog 7-og rođendana. Ništa, ali ništa na ovom svetu nije moglo da me zaustavi da ne odem. Svoje zadnje mesece proveo sam u bolnici, sa majkom koja je bdela nadamnom i dan i noć. Iritirao me je taj njihov bolesni nagon da me održe u životu po svaku cenu. Ja sam bio pomiren sam sa sobom. Pokušali su sve, i tradicionalnu medicinu, i alternativnu, horde ljudi su se molile za moje ozdravljenje, ali... ne shvatate, ja sam već bio mrtav. Ja sam bio ubijen u stomaku žene koja je volela mog oca i koji je voleo nju. Onda me je prokletnik ponovo posejao u stomak moje majke koju nije voleo, a koja je volela njega. Da li je moguće da sam "izabrao" takve roditelje? Šta sam ja zgrešio? Ništa. Napravljen sam da bi me ubili, a onda rođen da bi umro od neizlečive bolesti. I ovde na nebu pričaju da su naše dečje duše posebne i da nas nema ove naše nesrećne roditelje ne bi imao ko da čuva. I ne samo roditelje. Ovde ima mnogo dece koja čuvaju celu planetu. Najneviniji uvek prvi odlaze, a onda za njima i najbolji. Tako vam je to, nema tu neke posebne mudrosti. Mi smo anđeli čuvari.


Na mom grobu piše:
S. J. je preminuo kao 7-godišnji dečak
Neutešni roditelji i sestra nikada ga neće zaboraviti