Gluposti & budalaštine

Večeras sam se konačno smilovala da odem u prodavnicu. Ceo dan sam lektorisala i korektorisala neke moje priče. Ili što bi moja pokojna baba rekla, koLektorisala, jer je za nju bivši muž moje bivše tetke bio po zanimanju - koLektor. :)) Inače, da, užas. Treba mi lični asistent - doborovoljac za navedene radnje, a ko baš insistira, a pri tom i voli, ne bih se bunila ni protiv pomoći u kućnim poslovima. Ali, to sam samo usput nabacila, ako baš neko nema pametnija posla i voli da bude društveno koristan. :) Čekam raširenih ruku, a ako je muško, da ne bude zabune, ne i raširenih nogu. Dobro, da se uozbiljim malo.

Dakle, bila sam večeras, kao što već pomenuh, kod robovlasnika Miroslava Miškovića u Mini Maxiju. I šta sam videla, a što do sada nisam? Ništa posebno, osim da u popodnevnoj smeni radi sve manje i manje ljudi. Ja inače više volim noću da idem po samoposlugama, jer ne volim gužve, pa tako i "pratim" tu drugu smenu. I to znači da se ti ljudi ubijaju od posla. Ali, bukvalno. Razmišljam da bi bilo dobro da se napravi nekakav simpozijum političara i kontroverznih biznismena. Beogradska arena je dobro mesto za to - taman bi se svi nagurali, i onda samo - ma, milina, tepih bombe na Arenu, i mirna Bačka. No, ipak moram da pazim šta pišem i da se pozovem na odricanje od odgovornosti za prethodnu rečenicu, jer ne znam ja ko sve ovde dolazi i čita. 

Bila sam nadrkana i gladna. Nadrkana od premora, a gladna od toga što ništa nisam jela čitav dan, i normalno, besna što moram da čekam dva kretena koji kupuju polovinu izložene delikatesne robe u rashladnim vitrinama. Rogovi mi rastu, jebote. Oni, te 200 gr kulena, te 300 gr ove, pa one kobasice. Ja gledam, mislim se, idite bre u pizdu materinu, a meni treba samo 200 gr crnih maslina, popizdeću dok sačekam. A i lepo mi se vidi na licu kako sam prebledela od napada akutnog popizditisa. Ali, radi mi mozak, ili kako se to već zove kod žena, je li? :)) I sad tu odmah pored, vidim ja jednu devojku - zaposlenu, i ja joj priđem, ljubazno se nasmešim i zamolim je onako sestrinski da mi učini. I devojka mi izmeri te masline, u kurac. I ja joj se fino zahvalim. Radi ona poslovica - umiljato jagnje dve majke sisa. A ovi naručuju li naručuju, bole ih kita što se sjatilo oko njih naroda. I malo smo se onako pogledali u oči. Imam utisak da su pomislili da sam pakosna zbog toga što oni toliko toga kupuju, a kod mene oskudan broj artikala u korpi. Međutim, kurac, ko bi pretpostavio da sam toliko izdrkana da ne podnosim nikakvo čekanje. Uostalom, ja ta delikatesna suvomesnata govna ne jedem.

Dok sam stigla na kasu, eto ti njih, utrčali ispred mene. Normalno, kad su gurnuli kolica taman ispred mog nosa, umal' što se nisam skršila. Mislim, prost narod, Srbija, šta reći, je li. I rešim ja malo da se zajebavam i pitam: "A što kupujete toliku robu, šta će vam?" Kaže, mužjak, glava porodice: "Ćero, spremamo se za sv. Nikolu." Ja kao: "Hihihi, a je l' će sv. Nikola to sve da plati ili?" "Dete, nemoj da zajebavaš, platiću na kreditnu karticu." "Dobro, rekoh, nemojte odmah da se ljutite. Mislim, ja onako, bolje bi vam bilo da malo prištedite. Ionako će samo familija da dođe da se naždere, a vi sve to treba da platite, zar ne?" I sad gledamo se mi, tako, onako, kad će ti ženka: "A, je l' ideš ti kod nekog na sv. Nikolu?" "Ne idem, nisam vam baš ja neko slavsko društvo, imam dobar cug, a i mogu da pojedem, mislim, nisam rentabilna, pa me ljudi izbegavaju", i smejem se kao budala. "Imamo mi sina, fin dečko, ima 32 godine, završio fakultet..." Kuku-lele, pomislim ja. I ja kao, slatko se smešim, ma obuzela me čista ekstaza, jebote, već me gledaju kao snajku, a vidim ima da se jede kod njih, nije loše, teška su vremena. :))))))) I ja 'ladno: "Je l' mogu da vam kažem - mama, jer tu ste negde po godinama kao moja majka?" (a lažem kao pas, mada je to ružno reći za psa) "Znate, nisam baš nešto ovih dana u fazonu da se udajem, ali ako se predomislim, doći ću!" "Baš si ti neki zajebant, a?", reče glavešina. "Jesam, a što da ne?" "Pa, meni se to sviđa." "Da, da, verujem, a i sinu, tj. mom budućem mužu bi se to sigurno svidelo, hahahahaha." I tako, lepo smo se zabavili. I svako ode svojim putem.

Drugim rečima, zabava je svuda oko nas, samo je treba inicirati. Nisu baš svi nadrkani (kao ja), hoće narod malo i da se nasmeje, pa makar i kiselo.

Eto, neću sada da vam pišem šta sam jela, jer otkud znam da li ću nekome da pravim zazubice. Očekivana inflacija u prva tri meseca naredne godine je oko 12%. Mislite o tome. :))