Jebeno Sortirane Opservacije

Ušao je u toalet da obavi veliku nuždu i pročita dnevne novine. Posle pola sata opili su ga mirisi fekalija, a zluradi naslovi su mu tiltali u slepoočnicama. To je bio neobičan spoj. On sere. Oni seru po njegovom mozgu. Obrisao je dupe novinama, podigao se sa WC daske, jednopotezno je namakao bokserice i farmerke, te povukao ručicu na vodokotliću, da voda spere, da govna odu. Fuck. Mora da sačeka na novo punjenje. Kao da se slon israo u šolju, a ne čovek. Dok okolo zvera i čeka da se vodokotlić napuni, primećuje kapi krvi u WC šolji. Usrao se. Prolitalo mu se dupe od hemoroida. Skida gaće, naslanja komad novina na anus. Sve je čisto. Nije njegovo dupe procvetalo. Dobro je. Odakle kapi krvi u šolji? Instiktivno je pogledao ka plafonu i lepo vidi kako krv lagano kaplje, kap, kap, kap... Samo mu to treba. Šta radi ovaj kreten u stanu iznad njegovog? Koga je zaklao? Svinju? Ženu? Taštu? Šta ako je zaklao ženu i on sada treba da bude svedok. Ne, praviće se da ništa ne zna, da ništa nije video. Popeće se na merdevine, izbrisaće plafon, pustiće vodu. To se nije desilo. Ali, desilo se. Mrtva je tišina. Čak nije čuo ni da neko zapomaže. Možda je bilo brzo. Možda nije nož. Oružje sa prigušivačem? Leš je donešen sa drugog mesta? Mesto da se popne na naredni sprat, pozvoni na vrata i vidi da li će neko da otvori, krenuo je kao usran golub da patrolira po prostorijama svoga stana. Da li da pogleda ponovo u tavanicu? Zvirnuo je kroz poluotvorena vrata, na plafonu je već bila povelika lokva krvi koja više ne kaplje, no se sliva kroz mlazove. Užas. Pozvaće policiju. Tome oni služe. Remećenje javnog reda i mira. Nema veze, zvučaće kao da je totalno lud, ali zvaće.

- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...
- Dobili ste policiju, molimo sačekajte, svi operateri su zauzeti...

I tako 5 minuta, 100 puta ista poruka sa automata, prijatan ženski vokal. Jebem ti policiju, nikada ne možeš da ih dobiješ kada ti treba. Konačno...

- Načelnik Drndarić ovde, izvolite.

- Slušajte, ja sam Ratko Rakić, zovem iz ulice Proklete Jerine bb, stan br. 13, iz naselja Pogrom. Ja na plafonu imam ogromnu fleku crvene boje. Mislim da je od krvi. Možda je komšija u stanu iznad mog nekoga zaklao. Ne znam. Pošaljite patrolu.

- Kako ste rekli? Aha, Ratko, dobro, ulica, dobro... Stižu za 10 minuta, ne brinite ništa.

Uradio je pravu stvar. Sada policija preuzima stvar u svoje ruke. Konačno može da odahne. Tek što je napravio sebi kafu, opružio se i zapalio cigaretu, trglo ga je zvono na vratima.

- Policija ovde, otvorite vrata.

Ratko otvara vrata, dvojica policajaca ga hvataju pod ruke, bacaju ga na zid i stavljaju mu lisice.

- Hej, ljudi, pa nisam ja ništa uradio.

- Ćuti Ratko, niko te ništa ne pita, to tek treba da dokažeš. Sve što sada kažeš može i biće iskorišćeno protiv tebe. Imaš pravo na advokata. Ukoliko nemaš para za istog, biće ti dodeljen po službenoj dužnosti.

- Idite u stan gore, idite u stan gore...

*   *   *

- Ništa ne pričaj, sve znamo. Ovo su inspektor Kokainović i mlađi pomoćnik Pedofilović. Oni su svoj posao uradili po zakonu i kodeksu časti, kao što se valja. Šta ti je to bilo potrebno crni Rakiću?

- O čemu vi ljudi pričate?

- Pretresli smo ti stan. Znamo da poseduješ drogu. Ili je diluješ ili se drogiraš, ili i jedno i drugo. To ćeš ti da nam kažeš.

- Kakva droga? Ja u životu ni joint nisam smotao, niti pirnuo.

- 'Ajde, 'ajde, nemoj da se praviš mutav i blesav. U tvom kompjuteru smo pronašli preko 10.000 fotografija obnažene dece u nepristojnim i ponižavajućim pozama. Znamo i da mrčiš decu. Verovatno si ih i drogirao. Majku li ti jebem pedofilsku.

- Ovo je neka greška. Ja čak i ne posedujem kompjuter. Vi niste normalni.

- Mi nismo normalni, je l'. Sad ćemo mi tebi da pokažemo ko nije normalan. Drž' ga, udri, mamicu mu...

*   *   *

- Sad smo ti "razbistrili" memoriju Rakiću. Iskaz je spremljen, potpiši.

- Prvo da ispljunem krv iz usta, pa da vam se najebem mile majke, oca i cele familije - drotovi podmićeni. Kurac ću da vam potpišem. Ne potpisujem ništa.

- Slušaj brate, ovo je za tvoje dobro. Za ovo se "pristojno" robija. A zatvorenici baš ne gotive pedofile. Ne gine ti redaljka, Rakiću.

- Mi to sada ulazimo u zonu pregovora?

- Na tebi je da priznaš i da potpišeš kao što i jeste.

- Šta ako neću?

- Nema neću. U toj varijanti, odavde ćeš da izađeš samo u horizontali.

- A koji je deal?

- Pametan si ti dečko, počinješ da shvataš.

- Priznaćeš da si ubio V. K.

- 'Alo, kamo dalje, sad sam i ubica.

- Jesi, brate. Tvoji otisci su na revolveru. Malopre smo se igrali ruskog ruleta, ti si držao sebi uperen pištolj u otvorena usta i lizao hladan metal. Zar ne?

- Ja bih ipak da budem diler droge, to mi je nekako najgotivnije - ako mogu da biram.

- Sine, to je bio test. Morali smo da te "prevaspitamo". Ubio si čoveka, ende. Priznaćeš ubistvo. Ubistvo je bilo iz nehata, smanjena uračunljivost i te fore. U pitanju je kontroverzni biznismen, imamo svog sudiju - neće puno da te odrapi. A imaćeš i respect kada te uglavimo u CZ. Ubice su na ceni. Jajare i pedofile niko ne voli.

- I sve to - zašto?

- Pa, vidiš Rakiću, zajebao si se što živiš u stanu u kome živiš i što si bio kući tog dana. I baš si našao da sereš kada ne treba. Jebiga, život je sranje, šta da ti kažem. Je l' znaš ti uopšte ko živi u stanu iznad tvog?

- Nemam pojma.

- E, pa vidiš, gospodin je uvaženi političar - veliko mudo. Prs'o je malo. Pukla mu je opcija u biznis pregovorima sa pomenutim lešom. Kratak fitilj, skraćena puška, namrgođena njuška... kraj znaš. Dobićeš cash; par transakcija, da se ne uđe u trag; otvorićemo ti firmu na Devičanskim ostrvima, sve legalno, 100 soma evra.

- Malo je. Raise-uj ponudu ili me pakujte u mrtvački sanduk.

- Dobro, koliko tražiš?

- Milka evra. I to odmah, a ne kada izađem iz zatvora. To je minimum za moj upropašćeni život.

- Okay, we have a deal. Evo ti olovka, potpiši priznanje, pa te vodimo u pritvor do suđenja.

*   *   *

U ime naroda, Ratko Rakić se proglašava krivim za ubistvo sa predumišljajem uvaženog člana društvene zajednice V. K. S obzirom na izuzetno teške okolnosti koje su postojale u izvođenju ovog slučaja, isti se osuđuje na doživotnu robiju, tj. minimum 40 godina robije, nakon čega će, ukoliko u međuvremenu ne premine, moći da podnese zahtev za pomilovanjem. Dum-tras, presuda je overena. Mogućnost žalbe se odbacuje, jer se radi o političkom ubistvu. Zatvorenik se upućuje na odsluženje kazne pod specijalnim uslovima u Zabelu.

- Nismo se tako dogovorili.

- Jebiga, puk'o deal Rakiću. C'est la vie.

*   *   *

- Oooooooooooooo, stig'o nam zelembać. Biće nama zabave. Momci, koji će prvi da ga "overi"? Da izvlačimo šibice, a?

- 'Alo ljudi, ne zajebavajte se sa mnom. Ja sam komandant Jebeno Sortiranih Opservacija.