Bilo je nužno

- Da, da, sve mi jasno.

- Ma ne, čekaj da ti objasnim.

- Ama, jasno mi je.

- Nije ti jasno.

- Dobro, objasni mi.

- Vidiš, pozvala sam te da idemo zajedno na Sajam knjiga, to je bila jedna opcija. Pozvala sam te da idemo zajedno u Red Bar, gde se okupljaju oni iz Puzzle Groupa. Rekla si da te ne zanima. Pozvala sam te da idemo zajedno na predavanje o Theta talasima i za to si rekla da dok ne proveriš šta je to, ne znaš da li te zanima. A i rekla sam ti da može da bude i nešto četvrto.

- Da, znam. Na Sajam knjiga ne idem već nekoliko godina, onaj oktobarski, ne sviđa mi se više, a pogotovo kada sam videla onaj tvoj predviđeni scenario sa Bobićkom, odmah mi je pozlilo, a nikome više ne udovoljavam, osim ako i ja to ne želim. Što se tiče Puzzle Groupa, ti si imala razlog da te večeri odeš tamo. A to je polovna skijaška oprema. Ja, niti skijam, niti me te teme zanimaju, niti me zanima da se krljam sa veselim omladincima. Što se tiče Theta talasa, u ta sranja tek ne verujem i nije mi padalo na pamet da idem tamo da mi neko ispira mozak, pozivajući se na Tvorca i sl. Četvrta opcija koja bi možda bila odgovarajuća i za tebe i za mene je ostala nepoznanica i tebi i meni. Jer, prosto, zašto bih ja tebi nametala bilo šta? Bilo šta, što se ne uklapa u tvoju šemu? A od mene se očekuje da se uklopim? Zašto bih? Ne čapras divanim.

Zvala sam te tog vikenda da popijemo kafu. Rekla si da nemaš vremena i pitala si me šta planiram te večeri. Rekla sam ti da ne planiram ništa. Zar je veče jedino doba dana kada se izlazi negde? Onda si mi ti rekla kako bi rado popila kafu sa mnom, ali imaš previše obaveza. Ključna je ta što treba da umesiš milion torti kumi za slavu da bi joj se uvukla u zadnjicu, jer joj je muž dobro pozicioniran, pa će možda i za tebe da "potegne" kada treba. A od kuma - kurac. Ili nož u leđa. Istorijski dokazano. Ima da lete iz javnog preduzeća za telekomunikacije, kada ga utopi država. Imaju oni da plate te torte, i mnogo više od toga, čovek se bre nakrao u pizdu materinu. Ali što bi, kad ima ko to sve da uradi mesto njih. Imaš li ti granicu ispod koje se ne spuštaš nikome? Ta kuma ti duguje tričavih 1000 dinara od prošle godine, ne zna šta će od para, ali ti nećeš da "uteraš" svoj dug, jer nećeš da se zameraš i da ispadneš "jadna" za svojih 1000 dinara. I dokle ćeš da im skraćuješ predugačke pantalone? Usluga koja košta nekoliko stotina dinara, a tebi oduzima dragoceno vreme. Neka, bolje je ovako. Živelo licemerje! Ovaj svet u takvima bar nikada nije oskudevao, a i neće.

- Onda sam ti predložila da idemo na Žurku ludih šešira, poslala sam ti mail.

- Da, i odmah sam ti iznela i neke svoje predloge u odgovoru na mail (s obzirom da mi se ne žurči i ne klovniše uz tehno) o Slobodnoj zoni, o promenadnom koncertu na Kolarcu.

- Ja sam ti se javila telefonom, doduše tek sutra predveče. Pa i ne ide mi se na tu žurku, hoću kući da iskuliram, a i ne zavlači mi se nešto po bioskopskim salama, a u nedelju imam neke druge obaveze. Upisala sam se u Školu plesa, idem utorkom i četvrtkom uveče, tako da i ti dani otpadaju. A i biće lepo vreme iduće nedelje. A kad si ono rekla da su termini filmova? Pa, možda i ja pogledam neki sa tobom. Javiću ti se sigurno.

- Javi se kada imaš vremena da se vidimo. Ja ga imam.

Nisi se javila. U redu. Tvoj izbor. Znam da nikada neću stići na red; što od lepog vremena; što od tvojih dupeuvlakačkih pohoda; što od bivšeg jebača sa kojim ideš na bazen, da bi se očešala za besplatan termin koji je on dobio od firme; što od nesuđenog koitusa, kada te je lik ispalio kao zadnju seljanku, a ti si ga čekala picnuta za karež - da, sećam se, bilo ti je lakše kada si se izjadala i kada sam ti objasnila zašto te je ispalio. Možda ne pričam često, ali sve vidim. Ti i ja i nemamo ništa zajedničko. To smo u stvari utvrdile još odavno. Zar ne? Samo jednom sam rekla da mi je teško, i ti si mi tada rekla da ti se javim kada budem bolje volje. Rekla sam ti da se možda neću ni javiti više nikada.

Prošle zime kada sam ti rekla da je trulo i ponudila konstruktivne razgovore koji će imati za cilj rešavanje problema u tvom i mom odnosu i gde će biti završeno sa tvojom dominacijom u vremenski neograničenim monolozima koje ja ne mogu više da slušam, jer nisam programirana tako, ti si plakala. Jebote, ti si plakala sve vreme, kao da sam ja frajer koji te kara u zdrav mozak. A pre toga smo zajedno rešavale tvoj ljubavni problem iz virtuelne realnosti koji se preselio u stvarnost. Zar sam i tada morala da slušam lična poređenja. "Ti nisi kao ja, ja sam osećajna, ja sam osetljiva, moja duša truć-truć, moje srce truć-truć". Pa, naravno da nisam na tako prozaičan način. Da li je to problem? Da li je problem i u tome što sam rekla da bih mu za takve postupke i ponašanje nabila sekiru u glavu? Ti si pravdala skota, imala razumevanja za njega. Pa nisi mu ti majka, jebote. Ti ideš do kraja. Do kog kraja? Sopstvenog uništenja?! I danas se naježim kada mu spomeneš ime. On je rekao ovo, on je rekao ono - pametan čovek, u pičku lepu materinu. Ma ne, ti uopšte nisi materijalista, samo ti se čini. A dotični uopšte nije stipsa, samo ti se čini. Ispao je čovek prema tebi. A i ti prema sebi samoj. Sagni se ponovo, brisaće patos sa tobom ponovo. Da, ja sam ta hladna kučka koja ne razume ljubav, nego reže glave i ostale organe, kao na giljotini. Ah, ljubav ("dvojinu su stari Sloveni imali u rečniku" - mi smo je izgubili/e) - na koji način? Koja bre ljubav? Povraćalo mi se više od svega. Znam, drkadžija sam. Ali, bar se ne izdajem za super tolerantnu i fleksibilnu osobu i ne govorim ono što ne mislim da uradim, niti govorim ono što ne mislim. Najveće uvrede sam čula od ljudi koji su se izdavali za prijatelje. Mislili su da me poznaju. A nisu znali ništa o meni. Jer im se fakalo za mene. Što je i logično. Od silnih njihovih monologa, ja nisam stigla na red. Prosto, nije bilo ni mesta, ni potrebe, ni vremena, ni razloga, očigledno. Hvala im na tome! Poneko se i javlja/o, samo kada mu (je) nešto treba(l)o. Prestala sam da se odazivam na pozive. Kada se vi javite, a ja nisam kući, i ostane mi vaš ID, shvatite da ja nisam u obavezi da vam uzvratim propušteni poziv. Capito? Ni u kakvoj obavezi ja nisam. Da li shvatate? Sve je dobrovoljno.

Teško mi je. Istina. Ali, postoji samo jedna osoba od koje neću odustati. A to sam ja! A tebi, i svima ostalima, a ima vas, mogu da poručim da ste mi učinili veliku uslugu time što ste bili ono što jeste - ništa. Sada više ne moram da brinem za prijatelje, jer ih nemam. Jer, prijatelji moji bivši, pravila igre ste znali oduvek, ali niste ih poštovali. Ja ne visim nikome na čiviliku. Ne ispunjavam ničije hirove. Ne popunjavam ničije vreme, samo zato što je neko zaludan, pa ne zna šta će sa sobom. Ne ispijam kafe kada mi se ne piju. Ne pričam kada mi se ne priča. Ništa ne radim "timski", osim ako i ja to hoću. Ne žalim se - ne mračim vas. Ne hvalim se - nikada i nisam. Dala sam vam sve što sam imala. Uzeli ste sve, a sada se jebite svi! Dosta je bilo! Boli me kurac da slušam šta ste jeli prošle subote, kada ste srali, a kada niste. Da vodim besmislene razgovore, a pogotovo telefonske, još grđe da se mailovima gađamo, a živimo u istom gradu... i da sa vama oživljavam vaše prošle događaje po 1001 put, u kojima nisam ni učestvovala; o ljudima koje ne poznajem, da slušam? Zašto? Pa gde ste bili vi kada sam ja zinula, svaki put ste me preklopili. To se svima događa. O, da. Svi vaši saveti koje nikada nisam tražila bili su prepuni pročitane moronske literature, mudrosti pokupljenih u gradskom prevozu, čak i projekcije vaših neostvarenih želja - umal ' što nisam postala stjuardesa u svojih 36. Ja nisam pokusni kunić. A da ne pričam o tome što ste non-stop vrteli jedne te iste ploče, vrlo često plitke i dosadne, kao pokvareni gramofoni. Ne mogu više. Razočarana sam i tužna. Komunikacija je mrtva. U tom grmu leži zec. Niko više nikoga ne sluša. Ljudi ne čuju jedni druge. Volela bih da bude smak sveta. Ovaj svet je otišao u kurac krasni. I ne treba više da postoji ovakav kakav je.

P. S. ...u svakom porazu
ja sam video/la
deo slobode
i kad je gotovo za mene
znaj
tek tad je počelo... (Milan&Magi)