Tebe sam tražio... a ti, šta si očekivala?!

Rekao joj je: "Ja sam tebe tražio godinama!"

Onda je ona to rekla meni, i ja sam stavila prst duboko u svoje grlo i zatražila joj kofu da se ispovraćam.

"Ti baš nisi romantična!" - odbrusi mi.

"Ti si baš naivna!" - rekoh joj mirno.

*  *  *

Upoznali su se pre 20-ak godina. On je oženjeni gospodin budžovan - uslužni jebač udatih žena, a ona je radila trećerazredne poslove i bila udata za patološki slučaj koji je ogrezao u ljubomori, alkoholizmu i siledžijstvu. I valjda to tipovima u mačo-tripovima baš imponuje, da krešu nešto što je mnogo nižeg socijalnog statusa od njih. Tu su baš moćni. Jer nisu egal... tako i profesori univerziteta krešu kafe-kuvarice i kafanske pevačice, a vole i studentkinje da ubodu, dok uspešni "poslovni" ljudi vole cupike sa mozgom za apotekarsku vagu koje lepo trepću i smeškaju se, dok im prave dekoraciju u "poslovnim" pregovorima i rado se podaju itd. Sastali su se nekoliko puta u hotelima koji iznajmljuju sobe na sat (ali to se u javnosti zove - sobe za dnevni odmor), a koji se kao i u svakom (vele)gradu najčešće nalaze blizu saobraćajnih čvorišta. Jednog dana, ona je njega čekala, a on nije došao. I još jednog dana se ponovio isti scenario, jer su "randevue" zakazivali unapred - jer takve su bile okolnosti. On je jednostavno nestao, odlepršao, izgubio mu se svaki trag.

*   *   *

Danas skoro svako svakog može da nađe ako to hoće, čak i bez korišćenja računara. On je nju pronašao posle mnogo godina na jednoj društvenoj mreži.

Tada joj je otkucao poruku: "Umalo što nisam umro, kad sam video da si to ti! Da li si ti svesna koliko sam ja čeznuo i nadao se ovom trenutku?" On je, kad je dolazio iz te daleke zemlje, sedeo na nekakvim trgovima i čekao je, nadao se da će ona baš tu i baš tada da prođe. Njemu su obrisi njenog lica (i tela) izlazili kao duhovi. On je stalno mislio na nju. On je nju tražio i tražio i tražio...

Pusto žensko… I ona je želela da joj se neko nada i da zna da je neko čeka. Iako je taj neko nju povredio. Jeste, žene se emotivno vezuju preko seksa (ne mora da bude obrnuto uvek), kao i muškarci koji hoće da se (po)vežu na taj način. Bila je ponosna na sebe što je hrabra i što mu je SVE sasula u lice (lice monitora), i što je on, za divno čudo - sportski podneo. Rekli bi da je čovek Lucky Loser (Srećni Gubitnik), ako takvih uopšte ima igde osim u knjigama. Ćaskali su putem Messengera blizu godinu dana, jer su ih fizički delile hiljade kilometara. Ljudi, godinu dana je dugačak period za (velika) nadanja i (neispunjena) očekivanja.

On je njoj pričao tj. kucao kako će oni da budu "mi" i ona mu je verovala. I ona je bila "mi", jer je verovala u "mi". Oni su pravili planove o nekoj vrsti zajedničkog života, jer g-đa supruga dotičnog nije nameravala da se vrati iz uređene u neuređenu državu. Samim tim, ona je mogla da bude kvazi-supruga. Rekla je da ne može da zna koliko će to da traje, ali koliko god da traje – bar godinu dana, ona je spremna i bolje je i to, nego da bude sama i da čeka nešto što se možda nikada i neće ostvariti. A sa njim može da joj bude lepo, jer on je u stvari jedno duboko osećajno biće.

Kao i svaka prosečna "guska" bila je dostupna kad god se njemu "pridigao" da ona bude dostupna. Trčala je na svaki bip koji se čuje kada stigne nova poruka na kompu. I radovala se kao što se raduju uspaljene tinejdžerke. Nema ničeg lošeg u radovanju, ali: "Kome se ti raduješ?!" Naročito se radovala onim iznenadnim porukama u danima koji su kod "porodičnih" ljudi rezervisani za porodicu – a to su vikendi. E, samo da malo proćaskam sa njim, pa ću ponovo da ti se javim. "Dobro dušo, ako misliš da je to pravi put, ti to uradi, ja ne bih!"

*  *  *

Na početku virtuelnog obnavljanja "ljubavne romanse", dolazila sam joj sa svojim komentarima kao so na ranu, kao neželjeni vaginalni spazam, kao lisica iz Basne koja se na sav glas hvali da je sad in nemati rep, jer je ona upala u klopku i ostala bez repa.

Preterala sam sa iznošenjem svojih opservacija, priznajem. Preterala sam, jer je volim kao sestru. Volim je kao što volim sebe. Preterala sam, jer sam znala šta će da se desi. Volela bih da se to nije desilo. Volela bih da ona jednog dana ovo pročita, ali sada je prerano za to.

Volela bih da ona sada nije duboko povređena. Imam zabranu da postavljam pitanja i zato igram ko kiša oko Kragujevca, ali boli me njena patnja i njeno razočaranje. Zato što ta žena mogu da budem i ja. Zato što ta žena može da bude svaka žena. Ja ne verujem u potiskivanje emocija, ja verujem u to da makar 100 puta izrekla i isplakala isto, i treba – zbog sebe, dok ne izgori i ne sagori kretena. Dok ne prežali sebe. A onda, glavu gore i u nove pobede!

*   *   *

Konačno, posle mnogo meseci u kojima on čas dolazi, čas ne dolazi, jer mu u poslednjem trenutku iskrsne "nešto" – doputovao je i to na nekih 10-ak dana, kao za početak dok "ne sredi stvari".

Iste večeri (ah, kardinalne greške u ženskom pristupu) ona se brzometno isporučila na njegovu kućnu adresu. Atmosfera nije bila ni malo topla i romantična, jer u toj kući ne živi niko, pa je to, iako namešteno, sve ogoljeno, pusto i obezdušeno. Ničim je nije obradovao, ni sitnom pažnjom u vidu nekog simpatičnog poklončića ili još bolje gestom koji bi je možda oborio sa nogu. Alo, ti si toj ženi punio glavu glupostima godinu dana, valjda si nešto ukapirao o njoj do sada???!!! Valjda je smatrao ono što mnogi muškarci smatraju danas, da je on sam dovoljan na meniju. Menú je bio egzaktan, kažu da je to kao da preskočiš sva predjela i jela i odma’ dobiješ desert. Koliko je bio svež i ukusan, ja to ne znam, a to i nije presudno u ovoj priči. Glavno, dočekali su i to "ljubavničko jutro" zagrljeni i sve po PS-u.

Rekao je da će da joj se javi, da se dogovore za dalje, pa joj se nije javio, ni SMS porukom, ni glasom. Prošao je prvi dan, startovao je i drugi dan i ona je već dobrano popizdela. Konačno, tokom trajanja drugog dana gospodin Svinja joj je poslao neku seljačko-prozaičnu poruku u stilu: „Da li si živa?! Eeeeeeeej??? Na to, ona njega zove telefonom (kardinalna greška br. 2) da mu se opet isporuči sa svojim, kako, zašto, zbog čega i tome sl. pitanjima. On ’ladan ko dobro o'lađen špricer. Kao da se ništa nije dogodilo. Njoj ništa nije jasno. Otkud sad odjednom ta promena? Sve je ostalo na tome da će on njoj opet da se javi. Prvi dan, drugi dan, treći dan, četvrti dan, peti dan!!! Nije se javio! Žene su čudo, kad misle da imaju za nešto ili nekog da se bore. Kakva onda muda imaju. I inače, žene imaju muda. Ona odluči da mu bane na gajbu u ranim jutarnjim satima (jer posle neće moći da ga nađe), da se "razračuna" sa njim, tj. da se objasne o nastalom problemu.

Sa vrata ju je optužio da je ona verovatno došla misleći da će da ga nađe na gomili sa nekom drugom. Da li ljudi polaze od sebe kada optužuju druge? Nije joj verovao da to nije tako, već da nju boli što se on ponaša kao tipična muška svinja. Tražila je objašnjenje i bila rešena da mu ga iščupa iz usta, pa makar i klješta koristila.

Konačno, ispade mu nemušti jezik iz usta. "Znaš, one noći kada smo bili zajedno, tebi je zvonio mobilni telefon za buđenje. Ti si već ustala i bila si u kupatilu. Ja sam uzeo telefon da isključim alarm i pošto se ne snalazim dobro (laž, jer je tehnički vrlo pismen), ja sam "slučajno" ušao u tvoj telefonski imenik. Tamo sam video gomilu muških imena koja su sa iste lokacije, na kojoj sam te ponovo našao. Ja sam shvatio da si ti kurva i u meni se sve odjednom preseklo i više nisam hteo da te vidim. (o. a. A ti nisi kurvar, pa ti to smeta, čak i da je istina, a nije!!!) Počela je da mu se pravda (kardinalna greška br. 3). Da ja vas pitam, šta je on imao da kopa po njenom telefonskom imeniku? Čovek traži dokaze da opravda svoju patološku ljubomoru. Ej, da vidite samo kakve ja sve likove i nickove imam u mobilnom, pa to bi se svakom prosečnom prevrnuo želudac. Ali to je moj telefon, moj imenik, i udaram packe po prstima, ako ga neko uzima neovlašćeno. A o zdravo-za-gotovo da i ne pričam. I tako je odjednom njegova velika ljubav prema njoj zgasla totalno. Ona je samo jedna od "onih".

E sad, njoj to nije bilo dovoljno pa je htela da ipak "istera stvari do kraja". U stvari, htela je da bude pored njega dok joj se ne smuči – tj. dok se ne vrati odakle je i došao. Pojedine žene koriste i taj autodestruktivni mehanizam. Ne osuđujem, daleko bilo, ali smatram da to predstavlja visok stepen samopovređivanja i nepoštovanja sebe.

"Je l’ sam 'kurva'?" "Jesi!" "U redu, ti misli tako i zbogom!" Dobro, ja sam drugačija. I ja sam jednom bila "kurva" jednom patološki ljubomornom tipu i imala sam puno problema u vidu raznih uznemiravanja zbog toga, ali i to je život. Niko me nije štitio, da se razumemo. Borila sam se sama. Nikom ne piše na čelu ko je i šta je. Mene su mnogi ismevali zbog toga, jer kako to ja nisam uspela da provalim ranije (ali mnogi nisu bili u mojoj ili njenoj koži). Pa eto, nisam. To su oni bolesnici koji te optužuju da flertuješ sa konobarom, ako kojim slučajem sa takvim ikad i ugledaš dešavanja u spoljnom svetu. Pitajte se ljudi, šta rade po srpskim zatvorima babe od 70+ godina koje su trpele džukele čitavog života, i onda im konačno zviznule sekire u glave. Ne propagiram nasilje, ali propagiram prava žena (kao i svih ostalih) na svaku vrstu nezavisnosti i slobode. Sloboda je odgovorna rabota i možeš da mašeš njome do granice dok nekog ne udaraš po nosu. Sve ostalo je ropstvo.

*   *   *

Velika je stvar u svemu ovome što se čovek otkrio "brzo", ako ne računamo svo ono prenemaganje i zavlačenje od godinu dana, preko blagoglagoljivih poruka i nebuloznih obećanja i njima sl. sranja. Zato, ja sam tebe tražila godinama, da ti kažem da si skot i svinja zbog toga što si otišao bez traga i glasa i što sam poverovala u celu tvoju priču, da je to iz određenih političkih razloga moralo da bude tako. Dušo, ti si za svoju ženu pričao da je belosvetska orgijašica. Zajebala sam se, od sada ću uvek biti na strani žena. Ti si taj koji ćeš da se daviš u svojoj ljubomori, pa se i udavi u njoj. Gledaj samo da budeš sam i da nikoga ne povučeš sa sobom! Putuj Igumane i ne brini za manastir! Zbogom!