Forget the world, forget the people and we'll erect a different steeple. (The Lizard King aka Jim Morrison)
The Doors - Go Insane (demo)
Još jedan doček Nove Godine je pred njom. Ti dočeci uvek teže ka tome da budu slavodobitnički i zaricajući na nove odluke koje traju koliko i prvojanuarski mamurluk. Ovaj, čini joj se, ni po čemu neće biti zanimljiv. Njene drugarice, iz peska u kome su pišale i gradile dvorce, ne znaju ni šta hoće, ni gde hoće da idu. Ali znaju da hoće da idu - negde. Možda i bilo gde. To je zamena za neostajanje kući i nesmaranje sa ukućanima koje BTW gledaš svakog dana, a i oni tebe. Uzajamno gušenje, uz uobičajenu masnu i tešku zakusku, novogodišnji program koji se sastoji od ponavljačkih "zabavnih" emisija i izlizanih fazona. Ne znaš da li da se pišaš od tragikomedije ili strave koja te obuzima pri pomisli da je to finalni scenario, uz standardnu dekoraciju, gde ste se svi okitili trobojnim patriotskim girlandama, jer havajske su (fuj!) tako politički korektne. Samo još da staviš, mesto irvasovih, magareće uši, i da njačeš. Još kad pomisliš na one mreže od svetlećih kineskih svećica što ti stoje na prozorima, svaki treptaj te ugrize za srce. Tako su call girl-ovske, kao da sva okna liče na mamce za snošaje. Tako su crvenofenjerske. Tako su jadne u svojoj pretencioznosti da budu vesele i zabavne. Baš kao i peskoljubive drugarice.
* * *
So, fuck the New Year's Eve. Fuck everyone. Svaki dan je Nova godina. Zamisli da si turista u svom gradu. Obučeš svoj drage pinklice u svom devojačkom budoaru, udeneš jednu na lastiš izrađenu podvezicu (za svoju dušu ako ti se baš hoće) oko butkice. Ne čeka te ni konj, ni princ, ni kočija, pa ni ti sve njih na gomili, tako da ne moraš da se smešiš lažno, kao da je sve to very convenient što si se baš special obukla za taj occasion. Poneseš svoj omiljeni karmin i namažeš ga na sred ulice, jer to nije damski. Sedneš na neko mesto gde si uvek želela, a nisi smela i/ili nisi htela, jer baš je bzvz da sedneš sama. I zamisli, odjednom shvatiš kako možeš da prevrćeš očima, a da to nikoga nije briga. Da možeš da sediš raširenih nogu. Ne moraš da se dosađuješ slušajući "pokvarene" ploče, da trepćeš uljudno i da se smešiš svaki put kada si se ujela za jezik, da ti ne izleti kakva iskrena pomisao. Žvaćeš žvaku, niko ti ne sere što praviš balone. Puckaš balonima i baš te briga što se lepe po tvom licu.
Bio bih počastvovan da te grešno jebem u Novoj godini |
P. S. Ko radi, taj i grOši! Bojša aka prešlicavanje posle 10 godina pauze u radijskom etru - večeras na Radiju 202 u 19 časova. :) Ne propustite!
Amin! :)
ReplyDeleteDa ne moramo da nosimo neke haljine "srednje" dužine, opisujući neka "drugarica" mi šta će da nosi za Novu godinu i pokazujući prstom dužinu koja joj jedva dupe pokriva. Da ne moramo da slušamo o mužjakovoj omnipotentnosti, uvek je omnipotentnost u pitanju, i to sa sve onim lovačkim pričama kao dokazom, koji mi zaista nismo tražile. Ali zaista! Da pucamo balonima! Aaah, obožavam to...
Hvala, Zverko, na podsetniku kako uživati u malim stvarima.
@Ivana, drago mi je. :) Zadovoljstvo je bilo moje. :) Samo hvataj u letu sve te divne sitnice koje čine život lepim i dobrim. :)
ReplyDeleteKad se setim, sis, tih godina, pred svaki doček 5 dana izgladnjivanje do maksimuma, padanje u nesvest, biranje haljine 3 meseca pre, kupovanje cipela, kuraca-palaca, a onda ti u sekundi pukne žica na čarapi ili ti je neka krava namerno progori cigarom :D A bubrezi, gola leđa, bešika, sve to onda pati, da ne pominjem žuljeve :D I sve to zbog VAS MUŠKIH MI DRAGIH. :*
ReplyDelete@JQ, da upravo je to najgora stvar, raditi bilo šta zbog drugih. Bilo muškaraca, bilo žena.
ReplyDeleteSuch a waste of time. Je l' slušaš Bojšu na 202-ci? Upravo se vrti pesma "I Want an Alien for Christmas". :)
My, my, sad kad pomislim koliko sam uludo utrošenih mučenja za doček Nove propustila, pa to je strašno. Hvala, Zverka, što me podseti. :)
ReplyDeleteI, svake "obične" večeri je, by the book, provod mnogo bolji nego te Nove. To se već podrazumeva. :)
@Maro, lucky you. Ne mogu, a da ne priznam, da sam i ja bila u grupi onih koje su uludo potrošile te novogodišnje noći. Nije ih bilo puno, ali bilo ih je. Jebiga. :) Meni, se, btw, odavno riga na neopevanu histeriju u koju se upada tim povodom. :)
ReplyDeleteSinglice drage, ne dajte se lako u ludoj noci novogodisnjoj. Mislim, da vas neko iznervira, da do nezeljene zabune doslo ne bi...:)
ReplyDeleteEvo, ljubim vas sve njeznjo, na obraz desni, kano Jovanka Jozu kad je onomad krenuo na operaciju u Sloveniju.
Sretnu vam Novu godinu od srca zelim!
@SD, za mene će biti dovoljno ludo, to što neće biti ludo. :) Mnogo se ti meni pravdaš, cccccc.
ReplyDeleteNego, što se Tileta tiče, nije njega Jovanka tada poljubila u obraz, jer tada nisi ni bili zajedno, tako da surova koncepcija pada u vodu. :)
P. S. Što se mene tiče, ili u usta, ili ravno u dupe, pa kako ko shvati. :D
Uh, ovaj "provod" u paru (s mužjakom, svakako) bolno tačno si opisala. Mog čoveka ako neću i ne slušam, šro najčešće i radim jer znam sve što će izgovoriti, pa čak i gde će zastati. A kad se tu nađu drugi muškarci, iako na njihove pametnjakovićke tirade mogu da odgovorim brzinom munje i pojedem ih za doručak, uglavnom oćutim da ne budem napadna (žensko sam, pih!).
ReplyDeletePride svi "moramo" da budemo veseli, da se smejemo i prežderavamo... Pa gde je tu provod? Uglavnom ga nikad nema kad je "naručen".
@Miljo, je l' da? Čak sam pomislila u jednom trenutku da sam previše bacila akcenat na mužjake, pa da će opet da ispliva moj hate u prvi plan. :)) Ja najviše "volim" kada se nađem u društvu više muškaraca, pa onda gledam kako se oni "nadmeću" u onoj već opisanoj igri. :)) To što čuješ za jedno veče, dovoljan ti je arsenal budalaština za celu godinu. :D Tako je, samo ono što se desi nekim svojim prirodnim tokom može i da nas "ogreje". :) Planovi koji se izvršavaju na pištaljku iz niskog starta su dobri samo za trku na 100 m. :)
ReplyDeleteMeni se sviđa ono kad kažeš, svaki dan je Nova godina. I ume da bude, smo kad odlučimo. Kada sam bila mlađa, svi su me u čudu gledali, pošto sam javno mrzela taj nazovi prozanik, da ne objašnjavam zašto, mnogo toga si ti bolje objasnila u postu, I drago mi je da vidim da nisam jedina, koja mu ne pridaje značaj.
ReplyDelete@amarilis.online
ReplyDeleteZamisli, kako je malo potrebno da odlučimo da nam je svaki dan - sada, neponovljiv/o, a ne da se iščekuju nekakvi glupi praznici, i da se vreme meri od i do tog i tog datuma. :)
Ni meni nije jasno zašto su ljudi spremni da za NG svašta nešto rade, a da tokom godine žive ko balvani?
ReplyDelete@Charolija
ReplyDeleteZato što su mediokriteti.