Voli me, ne voli me, voli me, ne voli me....

Dobra vest je da danas ne osećam neku prenaglašenu potrebu da bilo šta pišem. Sutra je slava, i neizrecivo se radujem što ću da idem kod tatice, al' za malo se radujem. Uopšte ne volim da idem kod njega i njegove mamice, jer je tamo atmosfera ko u zoni sumraka. Samo slušaš žalopojke i kukumavke, od čega mi je muka.

Sad sam mu poslala SMS da će sutra da isplaćuju penzije, pa se on javio i krenuo odmah da gusla kako ima on nešto novca što je uštekov'o, pa neće sutra u gužvu da se mlati da podiže novac. Ja mu mrtva 'ladno kažem da ne mora da se "gura", jer ima bankomat. Ha! I odmah kreće sad story kako on mora da otplaćuje dug za gas, pa koliko će da ga košta struja, jujuju, jadan on. Mislim se, zabole me baš, što nisi o tome razmišljao ranije, dok si trošio pare na cica-mace. Sad ćuti, kenjaj i brzine menjaj, kad nisi umeo bolje. No, poruka je u stvari drugačije priorode. Ja treba to malo da pročitam između redova i da shvatim da od takvog mučenika i paćenika ne treba ni da tražim lovu. Nema veze uopšte što me je zajeb'o za školarinu i što se pravi blesav. Kao on će meni da plati, i sve u svemu obećao je 100%, a učestvovao je sa 60%. I to ti je otac. Ko kolac. Dok se njegova guzica provodila po kafanama sa sojkom mlađom od njega 22 godine nije se ni setio mene, a sada ja treba da imam razumevanja za njega. Kako da ne! Mene on ne pita od čega i kako ja živim. Tako je lakše. Ćutati i praviti se blesav. Zar to nije toliko već viđeno!? I on je skot, ko što su muškarci u velikoj većini skotovi.

Baš me zanima da li će se setiti mog rođendana ovoga puta i toga da je poklon znak pažnje, jer nije bitna vrednost, već sam taj čin. Prošli put sam dobila jedno veliko ništa za rođendan. Znači, ni jebenu sitnicu u znak pažnje. Naravno, ja sam njemu kupila dezodorans za rođendan, iako smatram da ga nije zaslužio. Ali, opet, ja sam ja, a on je on.

Da, i još pride, treba sutra da se obučem kao polarni medved, jer se on greje pomoću štapa i kanapa. Kaže on: "Meni je važno da je kod babe u sobi toplo!" Pa, naravno. Mama mu je oduvek bila nabitnija i biće do kraja njenog života, i njegov zločin, i njegova kazna. Strašno. Od te matore veštice mi se uvek podizala kosa na glavi. Da sam ikada mogla da biram, njega, a samim tim i nju, ne bih izabrala ni jednog, ni drugog, za oca tj. za babu. Ali, pitanje je ko tu bira?!