Misli moje, odjebite od mene (po)nekad...

Toliko se osećam fucked-up, da imam potrebu samo da pišem, pišem, pišem. Jezivom brzinom mi se misli roje i broje. Čak iako znam slepo kucanje, i kucam veoma brzo i precizno, imam takav neverovatan delay. A taj time-lag izgleda (po)stoji i u mojoj svakakvoj šašavoj glavi.

Dakle, pošto se kod mene sve vrti oko mog nikakvog love-life-a, a to me razume se preterano okupira, jer mi bio-clock kuca sve brže. I da, čitala sam negde da ženke kada hoće da prave svoje potomstvo, kao ja na primer, ali to nije as a must, onda nekako bivaju naklonjenije ka mužjacima koji su im (valjda) genetski kompatibilni. Ili je to sama varka prirode?

Zeznuto je to što ta priroda nije uspela da me prevari pre nego sam pregazila tridesetu, jer posle toga think pink varijanta deluje manje izvodljiva, a hormoni su već daleko stabilniji, pa Kupidonove strele postaju otrovne strelice. Taman posla da sam ja tamo neka baba-devojka, jer baba još nisam, a nisam baš ni devojka. Dakle, žena. Mislim, obična žena. A, opet i nisam obična. Svoja sam. E, kad smo kod toga. Kažu ljudi, tj. mužjaci, da im smeta moja svojeglavost. Šta reći na to?! Dobro su prošli oni koji me nisu poznavali kad bejah bebac mali. Šala mala, ili nije. Kao mlađa sam bila strožija nego sada. A, ni sad nisam baš blaga. Ne štedim ih! A, ni mene niko nije štedeo! A, i zašto bi!?

I, tako po 1001 jubilarni put u ovozemaljskome životu, ponadala se ja da sam upoznala muškarca koji ima šta da ponudi, tj. intelekt, šarm, pozitivu, emotivnost, privrženost, empatiju, pouzdanost, odlučnost, i uopšte uzev sve te divne osobine koje je nemoguće naći u jednoj osobi, iako svi težimo ka tome.

I, pošto ne kalkulišem sa emocijama, već im se onako potpuno prepustim, zanesem se ja malo, i tako tresnem o zemlju. Ne znam, izgleda da sam ovoga puta tresnula sa veće visine, nikako da naučim da se ne kurčim kad već ne umem da letim.

Naime, dotični mladić, da ga tako nazovemo ovom prilikom je complete lunatic. Naravno, da on ne misli tako. Pobogu, ko sam ja da imam svoje mišljenje, kada ga nisam ni upoznala. Aha, aha, rekoh ja sebi na to, da sam ga dovoljno upoznala da bih mogla da procenim šta za me jeste, a šta nije.

Sve u svemu, ne bih sada da ulazim u detalje. Šta je ono što je presudilo da mu odsečem glavu (u svojoj glavi - but of course)? E, pa nije mi se dopao jedan njegov postupak. Zašto? Zato što sam zaključila iz tog postupka da nisam (njemu, ne sebi) vredna, i da nisam "poznata", tj. da sam strankinja (njemu), i da kao takva, valjda, ne zaslužujem ni da me udostoji svog strpljenja i da ne sprovodi (sebi zacrtane) odluke, dok ne sačeka kakva klima će među nama da se razvije. A, on? I cannot fuckin' believe! Ma, ni trepnuo nije na moju zamerku. Još me je pitao što se ljutim. Čoveče, ne možeš tako da se ponašaš prema meni. Ne možeš, jer ja to ne dopuštam. Zapravo, main concern u mojoj glavi je bio taj što, 'ajd' uradio je što je uradio, ali, grešku nije uvideo i još se on drka što sam ja popizdela. Zašto? Zato što je on nekada nešto odlučio i toga se drži kao pijan plota, bez obzira na okolnosti koje su se izmenile u međuvremenu. Ali, šta se i za koga izmenilo? Očigledno, samo za mene. Mislila sam da sam počela da gradim emotivno-seksualni odnos sa njim. Užas! On je meni zamerio što sam ga isprozivala za kasno stupanje u seksualne odnose, i što sam bila "oduševljena" kad sam čula da živi sa g-đom mamom. Pitam se, pitam ja, koja cica-maca bi bila oduševljena. I koji kurac ja da radim sa njegovim visokim IQ-om, kad ga ne koristi? Pričao je o ljubavi, o (ne)razumevanju, o (ne)pripadanju, o otuđenosti od ljudi, o samoći, o svemu i svačemu, a gledao je što pre da me natakne na kurac. Any comment about that subject? Should I be straight-to-the-point? Yes, why not?! On ima manje seksualnog iskustva nego pojedini osnovci, a skoro svi srednjoškolci. I, nije baš otvoren za nova iskustva. O, daleko od toga. U kasnim tridesetim oni nije probao ni Cunilingus. A nije ni mogao da ga održi u erekciji, niti je pokušavao, jer kao da mu to nije bilo ni važno. Još kada sam čula da njemu sam coitus i nije bitan, uuuuuuuu, smrzla sam se. E, pa bitan je, bitan je, kao što je bitna i predigra, jer ne mogu da se samo predigravam, hoću i da doživim orgazam, ali ne želim biti jebana sa prstom, već sa kurcem. Kako voditi slepca za ruku po svetlosti kada nikada neće moći da je spozna? O emotivnim kapacitetima ne bih ovom prilikom. Mislim da je skroz emotivno sjeban, ili preciznije rečeno, emotivno feleričan.

I koji će meni takav? Naravno da mi ne treba. Ali, opet sam se sjebala. Zašto? Zato što je suviše nikakvih iskustava koji su na mene već ostavili preduboke tragove. I ne vidim da će se u svetlu tog dela mog života nešto značajnije izmeniti u bližoj budućnosti. A, teško mi je da to prihvatim, jer me izjeda moja želja za bliskošću i pripadanjem. Nema više mesta za supstitucije, volite svoju mačku, volite svoje hobije, volite svoje šta god. To su sve iluzije kratkoga veka.

A meni je potreban muškarac koji će da me voli i koga ću da volim i koji će biti otac našeg deteta!