Opsesivno-sentimentalna budala

Dobro jutro, dobar dan!

E, pa, kad sam se danas probudila u cik zore, hehehehehehehe, u 11 sati, shvatila sam da ne moram da spremam baš sve sa mog planiranog novogodišnjeg menija, jer ako budem sama za Novu godinu, zaista mi ne treba tolika količina hrane. Ionako sam nakokala par kila više, tako da mi dodatni višak nije neophodan.

Đuvegija počinje lagano da me cool-ira, a to počinje sve od upućenog poziva njemu da dođe kod mene i da bude sa mnom za Novu godinu. Poruke su mu sve distanciranije i službenije i sve duže čekam na njegove odgovore, iako u porukama koje mu upućujem nema ni trunke ozbiljnosti i predumišljaja. Mislim da od toga da on dođe kod mene nema ništa, a što se mene tiče, ja nemam nameru da ga podsećam na to pitanje više. Ako se udostoji da pruži odgovor, u redu, a ako se ne udostoji, onda ću i ja njega malo da prcam sledeće godine. Kao što je poznato, ne volim da me bilo ko ignoriše, a svaki odgovor mi je prihvatljiv, čak i onaj koji se meni ne sviđa.

Još nešto, neću ni da mu šaljem SMS-ove, dok on ne pošalje sledeći. Znam da ovo zvuči kao da imam 5 godina, ali sve je reciprocitet, pa i međuljudski odnosi. Ako daješ, onda i uzimaš, a ako samo daješ, a ne uzimaš ili ne dobijaš ništa zauzvrat onda si kreten ili mazohista, ali svakako ne dobra za samu sebe. Ne treba zaboraviti da su mužjaci (milion puta dokazano) obične svinje, i kao takve ih i treba tretirati. Ne mogu da zamislim kako još jednom upućujem poziv (iz koga isijava očaj) đuvegiji za Novaka, iz koga se čita poruka: "Da, jebeno mi je stalo do tebe, nemoj to da mi radiš! Budi pored mene!" Ne, to sebi neću da dopustim. Uostalom, kako bih ikada saznala kako će on da reaguje ili ne reaguje, ako ga preduhitrim sa svojim podsetnim pitanjem. On ne treba da zna da me je u izvesnom smislu izbacio iz ravnoteže, jer taj osećaj će kod mene da prođe, samim tim, što ga on ne podgreva, a kod mene je sve što je daleko od očiju, daleko i od mog srca. Zapravo, svaki njegov korak je pogrešan. A, ja, ja bih volela da nije tako. Ali, tako je.

Ne znam koliko će mi još vremena biti potrebno u ovom mom životu da se oslobodim (opsesivnih) misli koje samo meni stvaraju nelagodu i nemir. Ja od toga nemam ništa, osim možda da se osećam više živom kad me šibnu hormoni. A, opet, taj PMS je čudo, pravim od muve slona. Juče mi je baš bio bad day, ali sam znala da će da prođe, i da ću da osvanem svežije i izluftiranije glave.

I, da, priznajem da se nadam i da još uvek čekam da mi se javi, makar tim jebenim SMS-om i da mi napiše: "S******, sa zadovoljstvom ću da dođem kod tebe i da provedem vreme sa tobom za doček Nove Godine. Jedva čekam da se vidimo!"

Mada, izvesnije je da će da bude: "S******, znaš šta, ipak ne mogu da dođem kod tebe za Novu Godinu. Nadam se da razumeš. Znam da sam odvratan. Nemoj da se ljutiš, tužan sam za praznike, nisam neko društvo, videćemo se neki drugi dan!"

A, najgora varijanta koja je takođe izvesna je da jednostavno is-cool-ira moj poziv, kao da mu ga nikada nisam ni uputila.

Čekaj, čekaj, srce moje i odgovor će ti se sam pokazati! A, u međuvremenu, zasuci rukave i kreni, konačno kreni da raščišćavaš svoju kuću i svoju glavu i napravi sama sebi štimung, a on, ako hoće da dođe, dobrodošao je! To je samo njegov izbor!