Pusti vodu da govna odu...

Ne da mi đavo mira, pa i ne spavam u ove sitne sate. Žderem čips, a pre toga sam pila vino, i sad imam odvratnu gorušicu.

Čitala sam po nekim ženskim časopisima da zavisno od našeg raspoloženja, a to se pre svega odnosi na žene, posežemo za različitim vrstama ukusa. Tako npr. oni koji se teše slanim grickalicama (kao ja) su u stvari stalno ljuti zbog nečega. Ima to nekog smisla, jer ja jesam ljuta već neki vremenski period, s tim da taj osećaj zamenjuje osećaj tuge. Osećaj zadovoljstva je sve ređi i ređi.

Sada podrigujem kao svinja na kiselinu, što i nije čudo s obzirom na količinu vina. Ali, boli me dupe, jednom se živi, proći će ova gorušica.

Elem, šta sam htela da napišem. Danas sam rešila da konačno presečem svoju neprirodnu pupčanu vrpcu povezanu sa mojim fantaziranjem o đuvegiji. Danas, tj. juče je bio 4-ti dan kako sam ga pri-SMS-ovala da li hoće da bude sa mnom za Novu. Pederčina se nije ni javila od tada. I naravno, kod mene je baš taj 4-ti dan kritična tačka što se ishoda bilo čega tiče i na taj dan obično pravim rezove. Na žalost, žderem se sve vreme, ali nekako izguram to vreme i onda načisto popizdim i puknem.

Tako sam mu poslala SMS, u kome sam mu na samom početku rekla: "Zbogom!" i explicitno rekla da je NE mogao da mi kaže odmah, a ne da ga čekam toliko, kada bi njegov odgovor i tako i tako bio NE, ali to NE nikada ne bih ni čula od njega, jer on čak nema muda ni da to kaže. U SMS-u sam se savladala do ivice pristojnosti, da reč muda, zamenim rečju herc. Napisala sam mu da zaboravi da sam ikada postojala i da mi se ne obraća više. I naravno, pošto ja ne bih bila ja, da se metaforično ne prokenjam, napisala sam mu nešto oko sedenja na obali i brojenja zrna peska na dnu, kao jedne opcije i kao druge, ulaska u tu vodu, bez obzira na nemanje saznanja o zrnima ispod njegovih nogu i činjenice o uvek prisutnoj neizvesnosti o putovanju u nepoznato.

Nepatvorena pederčina mi je odgovorila sa 3 pitanja za redom, čiji je zajednički imenilac samo jedno pitanje koje prevedeno na prost srpski jezik glasi: "Koji je pa tebi sad kurac?"

Naravno, nemam nameru da mu ikada više išta napišem, a ni kažem. Dovoljno sam istupila i reči, i pero, i to je besmisleno. O svojim emocijama ovoga puta ne bih. Jebiga, i ja sam guska kada sam dopustila sebi da se u dubini svog srca nadam da će se on ipak setiti i udostojiti me makar odgovora. Poenta i jeste bila u tome da mi on pruži odgovor koji je mogao biti, i bio bi odbijanje. Ali je mene, kao i obično, povredila ta količina bezobzirnosti koja je evidentna u ponašanju tipičnih pizdi, kao što je on. Tipična pizda jednostavno nikada ništa neće uraditi iz straha da ne pogreši i propuštaće sve prilike i imaće dovoljno materijala da kuka nad svojom jadnom sudbinom. I takve pizde onda očekuju razumevanje. Za šta razumevanje?

Svako ko prvo traži, a ne daje ništa, i nema prava ni na šta!