Idu dani...

I kako ono beše, draga moja, ispade ti nedosledna. Ali, postoji jedan dobar razlog! Naime, juče sam napisala svoj drugi članak na blogu, a blog mi je na portalu na kome imam profil. I baš sam ponosna na taj članak, a ponosna sam i na prvi. Jeste da zvuči suludo to da sam potrošila ceo dan na pisanje tog članka, ali obrađujem korisne i edukativne teme, a najvažnije je da sebi dobro činim. Mesto da pizdim zbog nekih tekućih stvari, čemu sam sklona, spajam lepo (jer volim da pišem) i korisno (edukativno za široke narodne mase). Mada, jasno mi je da to skoro niko neće pročitati, ali baš me briga. Đuvegija me je pohvalio, ali možda ne bi ni pročitao, da mu nisam to juče SMS-ovala. Nudi mi se da mi bude hauzmajstor. Možda ću i da prihvatim, s obzirom na brojne hitne intervencije koje su neophodne mom brlogu.

I tako vodim 2 nezavisna života na Net-u. Ovde pišem sama sebi i pričam sa sopstvenim bićem, a tamo negde se publikujem. To mi se baš sviđa.

Čačkala sam malo šta pišu drugi sa ovog, je li, našeg govornog područja, ex YU, kad tamo uglavnom sve same nebuloze. Ima jedna riba što vodi svoj blog, poput ovog mog ovde, ali tamo. Mislim, bzvz skroz. Promašila je temu skroz. Još je napecala fotku Linde Fiorentino i krije svoj identitet. Jebote, koja glupost. Pa, šta se onda i kačiš? E, da, a pro po toga, idu mi na krasni svi oni što nemaju puno ime i prezime, već neke kretenske nadimke, i oskudne podatke o sebi. A tek kad vidim da su poćapavali fotke motora, cveća, gotike i sl., sa raznih site-ova, mislim, bljuje mi se. A, bljuje mi se i na one private profile. Kao sad ću ja da se primim pa da uputim nekom zahtev za prijateljstvom, da bih videla šta je tamo neko nažvrljao o sebi. Kako da ne! Ja sam odavno shvatila, da kada izađeš na Net privatnosti više nema. Tako da i ovaj moj blog može svako da čita ako hoće, ali ja svakako neću da uzmem megafon i da idem po BG-u i da pozivam čitaoce. Fućka mi se za publiku baš. Ovde pišem samo za svoju (napaćenu) dušicu.

Ah, da, kobajagi sam se sprijateljila sa još nekoliko ljudi, među kojima je i ona ženska. Paaaaa, i nije baš nešto talkative. Izgleda da ovaj narod konta da ako nisi online da onda i ne postojiš. I generalno, nemaju nikakvu inicijativu u komunikaciji. Ako ja prva ne pokrenem, ništa od toga. A, uglavnom ništa od toga ni kada pokrenem komunikaciju.

Inače, idu mi na živce svi oni koji me ne odgovore na poruku kada im je pošaljem. Tako da im više i ne šaljem poruke, pa ako hoće neka se jave, a ako neće ne zanima me. Kao što rekoh, ne živim na Internet-u. A, postoji i kategorija +, a to su oni koji se čak i ne udostoje da pročitaju poruku, ikad, nikad. Koje debilčine! Stvarno ne razumem šta nekom znači da natrpa gomiletinu ljudi u neke nazovi prijatelje, kad je to sve obična šarena laža.

Sinoć sam razmenila par reči sa mojim Peruancem. To je smarač samo takav. I glup je ko kurac. Muka mi je od njegove površnosti i glupih reči. Kako sam samo je divna, bajna, sjajna. Osećam da je serijski ubica. Dobro, sad serem, ali oduvek su mi išli na nerve ti blagoglagoljivi. A, da ne pričam što redovno staje, svaki dan, na moj profil i proučava me. Dobro je da je u Peruu, jer čini mi se da je malo žešće patološki tip.

Uskoro će mamić da mi dođe na čašicu razgovora, a i idem da nahranim jednu macu kojoj bacam ribice kroz prozor, na opšte zgražavanje komšiluka, hehehehe....