Da li ja znam šta hoću?

Koga ja lažem? Pre oko 40 minuta sam se vratila iz grada. Neviđeno su me pukle emocije, tako da sam brisala suze u autobusu i jedva čekala da dođem kući, a onda sam samo malo zajecala, obrisala suze i shvatila ponovo da je i to pižđenje preveliki luksuz.

Naime, danas sam se videla sa đuvegijom posle nešto više od 2.5 nedelje. Našli smo se sa idejom da pogledamo zajedno Ljubav u Barseloni i hteli smo da pogledamo film u Tuckwood-u, međutim, oni su ga danas skinuli sa repertoara, pa sam ja popizdela, jer sam praktično doletela za 10 minuta od 29. novembra do tamo, isplazila jezik na uzbrdici i preznojila se ko vepar pred klanje.

OK, rešili smo da se prošetamo, i nastavili da šetamo pored Pionirskog parka i Starog dvora, preko Trga Nikole Pašića, i bacimo mi tu pogled na repertoar u Domu sindikata, kad tamo u 16 časova taj film. Kupili smo karte i sokiće u Soko Štarku koji se nalazi u Bezistanu i ušli u bioskop.

Film je bio neverovatan mix klasičnog, ali ipak prosečnog Woody Allen-ovskog pristupa, sa sve Almodovar-ovim glumcima, tj. Xavier Bardem i Penelope Cruz, pored Scarlett Johansson i još nekih glumaca čija imena ne znam. Odličan prikaz likova kroz suočavanje kroz sopstvene sexualno-emotivne stereotipe koji se pretapaju u samopreispitivanja i nove spoznaje o budućim pravcima u životima aktera. Vredi ga pogledati, a naročito zbog predivne Španije, pre svega Barselone.

Onda smo nastavili , kupili markice za prevoz, poručkali po parče pizze u piceriji na Trgu, ja uplatila ADSL u Sezamu, i konačno kupila dezodorans u Lush-u posle čekanja i čekanja da stigne. Sad više ne moram da se brinem da li ću da se usmrdim od drugih dezodoransa, jer je aromacream apsolutno nezamenljiv - savršen.

Onda smo otišli na kaficu u OKNO, lepo i dugo razgovarali, i pomalo popizdeli od techno muzike (ako se to uopšte muzikom može nazvati), pa sam ja imala ideju da odemo do Brod-a da za vreme happy hour-a naručimo i platimo po čašu crnog vina upola cene, međutim, sva mesta su bila zauzeta.

Onda smo se usaglasili da se ipak razilazimo i da idemo kućama, pa je đuvegija čekao i čekao sa mnom prevoz na stanici. Bila sam dovoljno "pametna" da na 1 ispod nule propustim autobus, jer mi se nije dopalo što nemam mesta da sednem. Posle će se ispostaviti da i nisam sedela, jer sam na prvoj narednoj stanici ustupila mesto ženi sa detetom koja je ušla u autobus.

Dok smo stajali na stanici i čekali, ja sam htela da ga grlim i da ga ljubim, ali nisam to uradila. U stvari htela sam da ga poljubim čim sam ga videla na vratima Tuck-a, a bila sam toliko "sigurna" da sam raščistila sama sa sobom. Međutim, ispostavilo se da ga samo nisam videla jedno vreme, a da se ništa kod mene nije promenilo. Ali, ja zaista ne znam šta hoću. Znam da mi prija njegova blizina i da kako ga vidim tako imam želju da ga dodirujem i da budem pored njega. Jebote, on mene privlači, ali me u izvesnom smislu i odbija. Kakva kretenska kombinacija osećanja kod mene!

Imam želju da budem sa njim za Novu godinu. Poslala sam mu u poruci, između ostalih delova poruke koji su bili bla-bla, da razmisli da li hoće sa mnom da dočeka Novu godine na mojoj gajbi, pa da mi to javi ovih dana. Možda sam uradila glupost, a možda i nisam, to sada ne znam. I ja baš jedem govna, prvo ga otkačim, a onda ga mamim. Neodgovorno skroz sa moje strane. Ali, nešto me uprkos svim mojim odlukama i dalje vuče ka njemu. Ne mislim da zbog prethodnih odluka treba ta osećanja da odbacim i neću da ih odbacim. Naravno, uvek postoji mogućnost da me on odbije. Ako i bude tako, šta da radim. Onda ću dočekati Novu, kao što sam prethodno i definisala, tj. sama u svom domu. Mada, realno gledano, drma me i PMS ovih dana, tako da... u tom periodu sam hipersenzibilna, ako ne računamo sve ostale dane, kada sam isto tako hipersenzibilna, hehehehehe...

Danas sam se konačno ošišala i ofarbala, tako da mi je frizurica baš slatka. Praktično sam danas bila bez šminke, jer mi izgleda da mi pred njim nije potrebna nikakva fasada. Njega ionako najviše privlači moj intelekt (osim mojih očiju), ako je za verovati. To je ono što je u stvari svima do sada beskrajno išlo na živce. Deklarativno su se palili na to, a hteli su guske sa mozgom za apotekarsku vagu i uopšte uzev sve one koje imaju usta, ali nemaju jezik.

Ostaje mi da se naoružam strpljenjem da dočekam njegov odgovor i da budem spremna i sportski da podnesem ako mi kaže: "Ne!"