Nada

I opet iz mene izvire buijica. Opet se u meni rađa nada. Ona nada od koje sam pobegla, tako sam se uplašila. I ovo poslednje pismo koje si mi poslao. Zaljubiću se u tebe, a to neću. Plašim se da te zavolim. Plašim se, i zato hoću da te gurnem od sebe. Plašim se da ćeš i ti biti samo još jedna pucanj u prazno, da opet neću biti ni tačna, ni precizna, a potrebno je i jedno i drugo. I suza suzu stiže dok ovo pišem. Raspada mi se duša. Raspadam se. Sedim kao kreten ispred kompa, paralisana, i čekam tvoja pisma. Znam da je to suludo. I znam, da ti nećeš moja pisma, da ti hoćeš mene. Ili recimo da ćeš to znati kada budeš znao ko sam ja. Imam osećaj da više nemam šta da dam, da sam se davala preko svake mere, i da sam sada u nekom jebenom vakuumu, iz koga mogu da izađem samo ako ja to odlučim. Ne može niko da me gurne, ni napred, ni nazad. Ali, ja neću da pobegnem od ovih oseta koji me preplavljuju, jer neću da sakatim svoju dušu. Znam da sve to će da prođe i da ću da ustanem jednog jutra, umivena suncem i nasmejana i da neću pomisliti da je sve sranje i da ja u stvari čitav život samo tražim (ali ne nalazim) svoju srodnu dušu. I, doći će taj dan. No, bojim se da ne bude prekasno, bojim se šta će od mene tada (p)ostati. Ne znam da li imam snage za još jedan gubitak, jer ako se u nešto upuštam onda moram biti spremna da podnesem svaki ishod. I lažem, lažem, lažem, besomučno lažem sebe da ne želim da te vidim, a crkavam od želje za tobom. A neću to da ti kažem. Nije stvar u tome da hoću da ostanem dosledna sebi i da neću da pogazim ono što sam rekla. To je najmanji problem. Nema te sujete u ovom trenutku koja bi me sprečila da sve okrenem naglavačke. Ali, sumnjam, da ne znam šta hoću. I pošto ne znam šta hoću, najlogičnije je da dok ne saznam, i ne radim ništa, jer svaki moj taj (magnoveni) potez može biti pogrešan. Želim da si ti sve ono što nikada u životu nisam dobila, želim da si ti taj - jedan i jedini - stvoren na ovoj planeti za mene! I želim da sam ja ta - jedna i jedina - stvorena samo za tebe! Jebali me moji pusti ideali! Jebali me snovi! I znam da te neću pozvati, znam, ovoga puta ću čekati. Ionako nemam ništa, pa nemam šta ni da izgubim. Znam da čekaš moj poziv da se vidimo, ali i ja čekam tvoj poziv. Samo ne znam da li ćeš ti to ikada uraditi. I ne želim ništa od tebe dok te ne upoznam. Kada te upoznam i kada me upoznaš, tada ću moći jasno da te vidim. Do tada, pizdeću i čekaću te...