Hvala Ti! :-)

Nedavno sam napisala post o poklanjanju.

Iz ovog cyber prostora najednom se pojavio jedan čovek koji mi je poklonio nešto "konkretno". Kao da je osetio da je to baš ono što želim odmah i sada.

Nemojte biti indiskretni pa pitati šta je to konkretno!

Mogao je da mi pokloni kitu cveća, ali mi je nije poklonio - još uvek!

Ono što mi je poklonio je jedan divan gest ustupanja nečega nekome, odnosno deljenja.

Ja mu se ovom prilikom zahvaljujem i želim da mu kažem da me je pomalo "dobio".

Ovo nije Fontana želja, tako da ne mogu da ispunim želje, čestitke i pozdrave, ali zato...

Poklanjam ti ovu pesmu, jer ona je napisana za tebe, a ti znaš ko si!

Uživaj!!! :-*

Dok bezimena stojim

Osmeha razvučenog do poda

Čini mi se da taktove brojim

Do tačke koja traži da se doda...

Lice nemam i nemam glasa

Da iskažem sve svoje...

Al' baš si ispao dasa!

Što si uradio - e to je!

Ove reči padaju sa neba

I moja senka izvire iz krša.

Da li to tebi treba?

Ne znam, ali moja duša leprša!

Da li pesma krije drugo lice?

To samo zna pesnik.

I može da te reši nedoumice.

Priviđenje je moj ili tvoj lik!?