Zima (mi) je...

Zima je... noćas je ledeni vetar ludački duvao o tvoja prozorska okna...

Da imaš šalone, davno bi bili počupani, pogotovo ako su već odviše stari... pohabani korozijom što izjela je osnovni sloj boje na metalnoj podlozi i rđe koja ždere esenciju... ili pak izvitopereni od sunca i kiša što su godinama pržili i udarali po ogoljenom drvetu... zato što je tebe, tvog oca, brata ili nekog desetog muškog mrzelo da sastruže do kraja ostatke višedecenijskih premaza za drvo, da oglođe štok i udahne mu novi život. 

Možda ti je noćas odletela izbačena plastična roletna. Bilo ti je mrsko da u pola noći, podižeš svoje poluutrnulo truplo i pomislio si da i nije neka gre'ota ako te gomile plastike ujutru i ne bude na tvojim prozorima. Imaš metalne roletne?! Metal je gromoglasnije i zvonkije talambasao tvoju Eustahijevu tubu čitave noći. Mrzelo te je i da ih privučeš i da ih podigneš.

Zato si poluukočeno ležao i osluškivao fijuke vetra koji su ti se, u zavisnosti od tvog momentuma, čas činili sablasni, čas su te uveseljavali.

Ono što si morao to si i uradio, ustao si u pola noći da odeš i isprazniš svoju umornu prostatu, jer nisi više mali, a ni previše star da bi piškio u krevet... jeza te je podilazila... onda si pogledao kroz prozor svoje sobe... i nisi video ništa... bio je mrkli mrak... i čuli su se zvuci...

Čekao si šta će sledeće da se desi, dok si sakrivao glavu ispod toplog jorgana. Da vetar prođe, da dan dođe, da sunce izađe - i ti sa njima.

Kada je svanulo jutro, sunca nije bilo, samo teško sivo nebo iznad tebe. Osetio si da ti je po glavi hladno, promolio si jednu ruku izvan jorgana i shvatio si da ti se ne ustaje. No, ipak nisi "ulovio" hranu juče, tako da moraš u "lov". Kada si se obukao više si ličio na belog polarnog medveda, što zbog viška kilograma koje si nabacio za praznike, što zbog toga što ti je garderoba kabasta.

Na ulicama nije bilo ni ljudi, ni životinja, a ni prirode. Svako je sedeo i čekao u svom "brlogu". Tih nekoliko stotina metara koje prešao si u oba smera su te dobro "otreznili". Tvoj dah se ledio i bio je sasečen vetrom koji je ulazio u svaku (ne)otvorenu poru na tvom licu, što ga do kraja nisi zaštitio šalom. Pomislio si da ti i nemaš dilemu između toga, da li je prihvatljivije trpeti hladnoću ili glad. Znao si da glad možeš da istrpiš, ali hladnoću nikako. 

Uznemiravala te je stalna pomisao da ima mnogo ljudi koji trpe i jedno i drugo, i mnogo toga drugog, što se ne vidi na prvi pogled.

Zima je... hladno je... sledila ti se krv u žilama... "sit gladnom ne veruje"... siti gladne ne pitaju... gladni su nepoželjni...