Uz saglasnost drage Merkat na početak posta stavljam komentar koji je bio njena reakcija na post Nema "sigurne kuće", a koji glasi:
Vidim da od osoba koje su komentarisale ovaj post nema nikoga ko je imao lično iskustvo sa nasiljem u porodici (pri tom mislim i na nekoga ko poznaje žrtvu nasilja). Postoji jedna veoma bitna stvar, koju oni koji nisu imali bliskog dodira sa žrtvama nasilja ne mogu da znaju, a koja menja čitav pristup problemu: žrtve nasilja su potpuno blokirane strahom i nisu u stanju da razložno razmišljaju. Njima je potrebna pomoć. Njima je potrebna podrška. Ćutanjem i zatvaranjem očiju pred očiglednim nasiljem samo dodatno produbljujemo njihov strah. Tako se stavar još veća iluzija da je to što im se dešava "u redu". Moguće je da se nasilnik posle toga istrese nad svojom žrtvom, ali je manje verovatno, jer je tada on u strahu - on se oseća moćan samo kada je neko slabiji od njega. I neka si mu rekla sve što si mu rekla, serem mu se i ja u usta! Ako je ona i dobila batine posle toga i zbog toga, nisi ti kriva, a i to je (ma koliko će ovo zvučati odvratno, istinito je) samo jedno batinanje više u nizu. Ono što je žrtva dobila je preko potrebna moralna podrška, koja će joj možda pomoći da donese razumnu odluku. Možda... Mada, potrebno je mnogo više da bi se žrtva izvukla iz začaranog kruga, naročito ako je odrasla u takvoj porodici. Svejedno, postupila si ispravno. Za to je potrebno mnogo hrabrosti, svaka ti čast!
Smatram da je njen komentar najiscrpniji i najinteligentniji komentar koji sam do sada pročitala na bilo koji od mojih postova, a najviše cenim njenu iskrenost. Na mene je njeno mišljenje i njen stav delovao tako što me je podstakao da se ozbiljnije posvetim temi koja se tiče svih nas.
Porodično nasilje najčešće sprovodi muškarac nad ženom, a dešavaju se i obrnute situacije. Uopšteno govoreći, žrtve nasilja su slabiji; dakle, žene, deca i stariji ljudi. U ovom postu ja ću se baviti muškarcima nasilnicima.
Prema statistici, u Srbiji svaka druga žena trpi psihičko, a svaka treća fizičko nasilje!!! Ne okrećite glavu na drugu stranu i pomozite koliko god možete žrtvama nasilja! Jer njima je pomoć potrebna! Ne osuđujte žrtve nasilja! Žrtve nasilja nisu krive što trpe nasilje!
Muškarac nasilnik može da bude bračni, vanbračni partner, bivši partner, muški član domaćinstva koji može i ne mora da bude u krvnom srodstvu sa ženom koja je žrtva nasilja. Nasilnik može, ali i ne mora da živi pod istim krovom sa žrtvom nasilja.
Nasilnik deluje tako što sprovodi psihičko i/ili fizičko nasilje nad ženom i decom.
PSIHIČKO NASILJE kroz verbalnu manifestaciju podrazumeva vređanje; vikanje; pretnje; izgovaranje ponižavajućih kritika ili zabrana; ismevanje (koje je povezano sa drugim osobama ženskog pola), npr. "Ti si luda žena" "Ni ti nisi mogla da ispadneš bolja od tvoje majke" "Tvoje drugarice imaju loš uticaj na tebe"; ljubomorne ispade (zapamtite jednom za svagda da ljubav i ljubomora nisu prijateljice) - što može da se ogleda u optužbama da flertujete sa svakim muškarcem i da hoćete da se (ili se već) jebete sa svakim muškarcem koga pogledate na ulici, itd.
Tako to počinje, a nastavlja se psihičkim terorom, odnosno, kontrolisanjem vašeg kretanja (kroz vrebanje i špijuniranje); prisluškivanjem vaših telefonskih razgovora i preturanjem po vašoj tašni i vašim džepovima; ograničavanjem vaše komunikacije sa osobama koje su vama bliske; prečestim telefonskim pozivima (jer toliko vas "voli" da ne može da živi bez vas!!!); pretnjama da će da nanese zlo onima koje vi volite (vašoj deci, vašim roditeljima); uskraćivanjem sna (npr. iz straha da se nešto ne desi vašoj deci, vi ih noću čuvate i to konačno vodi u nervno rastrojstvo usled hroničnog nedostatka sna); uništavanjem vaše imovine i stvari koje su vama važne; pretnjama samoubistvom (koje se nikada ne ostvari); ignorisanjem i zapostavljanjem vas kao ličnosti (jer cilj nasilnika je da vas slomije kao ličnost i da vam utera strah u kosti do vašeg uništenja, tako da na kraju vi mislite da ste lude), itd.
Ekonomsko nasilje može da se posmatra kao vid psihičkog nasilja. To su situacije kada žena treba da se pravda muškarcu za svaki dinar koji je potrošila, i onda kada jeste i kada nije u radnom odnosu. Takođe, i zahtev da žena napusti radno mesto radi odgajanja dece i/ili pak sprečavanje i osujećivanje pokušaja žene da se zaposli i ekonomski osamostali. To je i uskraćivanje novčanih sredstava koja su potrebna porodici za zadovoljenje svakodnevnih potreba. Zatim, to je onemogućavanje vašeg daljeg školovanja ili pak napredovanja na radnom mestu (kroz širenje negativnih informacija koje imaju za cilj da naruše vašu reputaciju). Konačno, sva imovina se vodi na muškarca i vi ne raspolažete ničim.
FIZIČKO NASILJE podrazumeva namerno guranje u prolazu; šamaranje (počinje jednim šamarom iza koga sledi drugi i svaki sledeći); udaranje i po drugim delovima tela (glavom u glavu, šakama, pesnicama ili nekim predmetom), vučenje i čupanje za kosu; šutiranje nogama (gaženje); uvrtanje ruku; davljenje; gašenje cigareta po telu; grebanje; ujedanje; vezivanje; korišćenje noža i/ili pištolja kao pomoćnog sredstva da se "priberete" i ubistvo.
Oblik fizičkog nasilja je i seksualno nasilje. Svaki seksualni odnos koji ne želite svojom voljom a na koji vas muškarac prisiljava (čak i suptilnim metodama) je nasilje. Takvo seksualno nasilje u svom najekstremnijem obliku se zove silovanje koje nasilnik sprovodi nad žrtvom u (van)bračnoj zajednici i/ili van nje. Seksualno nasilje počinje od lascivnih seksualnih komentara tzv. šala koje vama ne prijaju i zbog kojih se vi osećate neprijatno; to je i neželjeno dodirivanje intimnih zona, ali i onih koje nisu intimne; neželjene seksualne ponude (vi i on; vi i više osoba, i sl.); seksualne ucene (pružanje seksualnih usluga za dobijanje i/ili ostanak na radnom mestu, pružanje seksualnih usluga radi polaganja ispita na fakultetu); seksualne prinude (seksualne radnje koje vi ne želite, bez obzira da li se radi o vaginalnoj, oralnoj i/ili analnoj penetraciji; prostitucija); gestikulacija, mimika lica i pokreti tela zbog kojih se vi osećate posramljeno i poniženo; prisiljavanje na gledanje pornografskih sadržaja i prisiljavanje na učestvovanje u pornografskim seansama, itd.
Profil nasilnika
Ne možete da ga prepoznate u masi, jer se ničim posebno ne ističe. Siledžije su siledžije samo u 4 zida, kada to niko ne vidi. U stvarnosti, to su obične kukavice i licemeri koji nekada i sami osuđuju nasilje, a onda odlaze kući i to isto nasilje sprovode nad ženom i decom. Zapamtite, nasilnik neće promeniti strukturu svoje ličnosti i manir svog ponašanja uz pomoć vaše ljubavi. Nasilnik traži žrtvu, jer samo iživljavanjem nad slabijim od sebe, on se oseća moćno. Nasilnik manipuliše vašim strahovima. Ukoliko nasilniku pokažete da se ne plašite, vi time slabite njegovu poziciju moći. To znači da vi (što je i normalno) osećate strah u sebi, ali nepokazivanje straha razoružava nasilnika, jer on se hrani vašim strahom. Nasilnik će radi zaštite sebe biti spreman da okrene celo vaše okruženje protiv vas i najčešće će vas proglašavati ludom ženom koja svašta umišlja, sve dok vas ne satre potpuno i dok i vi same ne posumnjate u sopstveno mentalno zdravlje. Pošto vas prebije i ubije boga u vama, nasilnik će:
- vas moliti na kolenima za oproštaj;
- plakati kao malo dete;
- obećavati da se tako nešto više nikada neće ponoviti (do sledeće prilike za nasilje);
- obećavati da će se on potpuno promeniti (do sledeće prilike za nasilje);
- vam nuditi nezaboravan seksualni odnos kroz koji ćete se pomiriti;
- "pristati" na sve što vi tražite (do sledeće prilike za nasilje);
- govoriti vam kako bez vas (i vašeg deteta) njegov život nema smisla;
- "pretiće" samoubistvom ako ga ostavite (ali se nikada neće ubiti);
- "pucaće" na vašu saosećajnost i svest da mu pomognete, jer on vas "voli" (do sledeće prilike za nasilje);
- reći da vas "voli" pošto vas je prethodno zlostavljao i/ili prebio.
Konačno, kada žena ima posla sa patološkim slučajem nasilnika, a to su oni što kažu: "Bićeš moja ili božja!", pitam ja vas, šta onda? Nema tog sistema koji će da vas zaštiti i omogući vam normalan život.
Zbog toga, žene, pamet u glavu!!! Čim prepoznate prve znake nasilja, bežite koliko vas noge nose. Bežite i ne okrećite se za sobom. Nije sramota biti žrtva nasilja!
Sramota ovog društva koje je na žalost i dalje patrijarhalno jeste što se nasilnici ne procesuiraju brzo i efikasno, i što se ne izopštavaju iz društvene zajednice, i što se njihovo ponašanje ne osuđuje i sistemski i kroz osudu najbliže okoline tj. javnog mnenja. Da li ćemo i dalje da sedimo i čekamo da neka žena bude ubijena, pa da se oglase mediji koji će 3 dana da trube o tome i konačno se opet ništa konkretno neće preduzeti?!
Nasilnike staviti na stubove srama, otpustiti ih sa radnog mesta, oduzeti im imovinu, zabraniti im (zakonski) pristup ženi i deci, utamničiti ih!
Bravo! Ovo si baš detaljno uradila. Sada će mnogi shvatiti da u svojoj okolini ipak imaju (potencijalne) nasilnike, i postati svesni koliko su okretali glavu. Važno je znati uhvatiti i one male nagoveštaje nasilja, a onda pogledati žrtvin izraz lica - tada će vam sve biti jasno.
ReplyDeleteJa ću pokušati da problem opišem iz ugla žrtava, kako bi ljudi mogli bolje da shvate šta se događa u njihovim glavama i kako mogu da im pomognu.
Wow! Koliki citat! Ostala sam bez reči...
ReplyDeleteHvala!
Nema potrebe da mi se zahvaljuješ, ali da ti kažem HVALA! Ipak, nekako su nam se talasne dužine poklopile i ti si mene podstakla.
ReplyDeleteJa se iskreno nadam da će biti žena kojima će ovo pomoći ili pak nekoj drugoj ženi iz njihovog okruženja.
Znam da nije ni malo jednostavno prepoznati te početne znake nasilja, a obično se takvi znaci tumače kao izrazi "velike ljubavi" i tu počinje upadanje u zamku ili začarani krug, kako si ti to definisala, i za šta mislim da je pravi izraz.
Potpuno te podržavam u pisanju posta koji će biti iz perspektive žrtve nasilja, jer za to je potrebna velika hrabrost.
Ostaje mi samo da verujem da ljudi neće ostati tvrdog srca i da će pružiti utehu i podršku žrtvama nasilja, jer to je najvažnije, a to najčešće izostaje.
Bravo za oba posta, sjajno si ovo obradila i drago mi je da si reagovala, da nisi bila još jedna u nizu ljudi koji su okrenuli glavu. Strašno je to što se dešava u porodicama, često mimo očiju javnosti i još je strašnije što se niko ne bavi ozbiljno i kontinuirano ovom temom.
ReplyDeleteZahvaljujem na komentaru! Zato svako od nas treba da se bavi ovom temom, a ne da čekamo da nam procveta limun žut. Nasilje koje se dešava u porodicama je horor, ali to malo ljudi zanima, očigledno. Mene nezainteresovanost pojedinaca ozbiljno zabrinjava. Ono što se dešava drugome, može da postane i lična stvarnost.
ReplyDeleteKad naša Zverka obradi temu, onda je to odrađen posao.
ReplyDeleteIpak, tema je suviše ozbiljna.
Kao što se naglasila problem je i u zataškavanju od strane samih žrtava. Nikad se doduše ne zna kad neko može da postane žrtva nasilja i ne treba ćutati, pre svega.
Zahvaljujem! Pročitaj post koleginice Merkat, kako bi shvatila u kakvu patologiju upada žrtva usled izloženosti permanentnom nasilju. "Ne treba ćutati", uz dužno poštovanje tebi, je samo parola. To je upravo najveći problem, trenutak kada će osoba izložena nasilju uopšte smoći snage da progovori o onome što joj se događa.
ReplyDeleteМоје скромно мишљење које је споро сазревало ових неколико дана (зато нисам коментарисао одмах; можда је ово већ стотинак пута речено у оквиру твоја два поста и поста колегинице Меркат) је да је жртвама насиља најчешће врло тешко да проговоре о томе, а да и када проговоре наилазе на зид оних који или не могу, или не желе да помогну. Комбинација свих околности (страха жртве од последица, страха других од супротстављања насилнику, али и невољно окретање главе) доводи до таквог стања у коме се опет све врти у том "зачараном кругу". И опет сви виде оно што је јасно, али мало ко иступи, престане да се прави да не види и макар покуша да се супротстави.
ReplyDeleteЧитајући о психичком и економском насиљу присетио сам се пар немилих ситуација из дела свог живота у којима сам био потпуно немоћан, а имао сам јаку жељу да то спречим. Најгоре је кад си клинац, а они који су старији и који треба да реагују не реагују када треба, него тек када остану сами, почну да шапућу о томе. Жртви због тога ништа није боље... Претпостављам да је то био онај страх од реакције, нико нема храбрости (не бих да користим онај уобичајени израз) да се супротстави, и опет све у круг.
Сада мислим да је све то прошло, али још увек када се сетим тих ситуација, нешто ме притисне. Немоћ је опасна, нарочито када треба зауставити насиље, у каквом год облику оно било.
E stvarno, svaka čast!
ReplyDeleteOdradila si ga odlično. Treba se aktivirati Ministarstvo za kulturu, da sprovedu kampanje po školama, da deci daju do znanja kako se sve ponaša i šta radi nasilnik, verujem da su deca razumnija, i da će ukoliko prepoznaju nasilnika u ocu/majci, biti spremna da ih prijave ili bar razgovaraju sa njima, i ohrabre ih, na šta bi ih "predavači" uputili.Ako su i sami žrtve nasilja, opet verujem da je lakše prići dečjem mozgu i uputiti ih na pravi put. Jer kao što si čini mi se sama rekla, sklonost na nasilništvu se prenosi "s kolena na koleno", deca beže iz jedne sredine u drugu u kojoj se nasilje kao lajtmotiv ponavlja, možda u školi, u vidu nasilja nad životinjama... Kako god... Dakle porodica je ta u kojij se formiramo najviše. Deca su budućnost. Ako dopremo do njih, smanjićemo nasilje i kojem god obliku.
Ja bih prva radila kao volonter.
Pretpostavljam da nisam nabola ministarstvo, ali ti ćeš se baviti time, ja ću izlagati. :)))
ReplyDeleteVerujem da bi biti puno onih koji bi želeli da priđu "organizaciji" i da volontiraju zarad opšteg dobra. Na kraju zašto se ne bismo potrudili da i našoj deci obezbedimo mirniju budućnost.
P.S. Jesam otišla predaleko?
To je u domenu Ministarstva za socijalna pitanja. U siromašnoj državi, gde je narod siromašan i gde više ne postoji srednji sloj ljudi, a vlast i oni bliski njoj prebogati i odvojeni od svake realnosti - ovo nije tema broj jedan. Pojavljuju se tu i tamo stidljivo kampanje protiv nasilja. Videla sam nedavno na televiziji - hajde da je nazovemo tako, reklamu koja kači temu vršnjačkog nasilja koje je u jezivoj ekspanziji. Da, slažem se, neka vrsta pokreta protiv nasilja je nešto što bi moglo da doprinese osvešćivanju i pruži podršku žrtvama da nisu usamljene i da se neko bori i za njihova prava. No, mora se delovati i na uzroke, a ne samo na posledice. BTW, naravno, da nisi otišla predaleko.
ReplyDeleteKao sto rece na pocetku posta, nema nikoga sa tim iskustvom. Ja imam iskustvo te vrste, i verujte, jezivo je tesko. Prvo je potrebno vreme da zaista prihvatis da si izmanipulisana, izmaltretirana, i par puta isprebijana, a da za to (bez obzira kolko zelis da ih nadjes) nema realnih razloga. Jos uvek sam u tome, i veoma mi je tesko, ali jedno sam shvatila. Moram da nadjem nacin da to resim, jer uostankom u takvom braku ugrozavam i decu...
ReplyDeleteDraga @osmice, zaista mi je žao što si u braku sa nasilnikom. Ne znam koliku i kakvu pomoć možeš da dobiješ od svoje najbliže okoline (tvojih roditelja, brata, sestre) i da li imaju razumevanja za tebe i tvoju decu? Teška je to situacija. Ja ne želim da ti upućujem lažne reči podrške. Reći ću ti samo jedno. Ja sam imala 12 godina kada su se moji roditelji konačno razveli. Ja imam oca koji je nasilnik i ženomrzac i sa kojim danas nemam kontakta. To je čovek koji se nikada nije pokajao za svoja zlodela i neće. Moja majka praktično nije imala nikakvu podršku tokom najkriznijeg perioda svog i našeg života. Kao dete, sve sam prošla i znam, znam da je izlaz samo razvod i neživljenje pod istim krovom. Traume ostaju za čitav život i laže onaj ko kaže da se vremenom zaboravlja. Ne, ne zaboravlja se. Zbog sebe, zbog svoje dece, skupi hrabrost, skupi istrajnost da se raziđeš od skota. Ne dozvoli da jedan pogrešan izbor upropasti tvoj čitav život. Ako išta znače ove reči, želim da znaš da sam svim srcem uz svaku ženu i svako dete koji su žrtve porodičnog nasilja, te samim tim i uz tebe i tvoju decu. Najvažnije je da prevaziđeš strah koji nosiš u sebi, jer se on hrani tvojim strahom. Verujem u tebe, verujem da si sposobna da izađeš iz začaranog kruga nasilja. Ne posustaj, ne odustaj, imaj taj cilj u glavi i porušićeš sve prepreke koje ti stoje na putu. Budi hrabra, jer ti to možeš!
ReplyDeleteDraga osmice,
ReplyDeleteZnam jednu stvar sigurno - intimno, lakše ti je da se odlučiš da sve to prekineš za dobrobit nekog drugog, nego radi svoje sigurnosti. Znam da bi te sada, kada si tek uspela da shvatiš i prihvatiš da nešto tu nije u redu, neki osećaj silom usađene "krivice" sprečavao da razložno razmišljaš. Zato se, za početak, koncentriši na to da treba da spasiš svoju decu, i svoju odlučnost crpi iz činjenice da si im potrebna da ih zaštitiš. Ta činjenica ti daje odgovornost, ali i moć, jer te već pomera sa bezizlazne pozicije bespomoćne žrtve, na poziciju nekoga ko može i MORA da zaštiti nekoga ko je u ovoj situaciji zaista bespomoćan. Ti si već napravila jedan veliki, i možda i najteži, korak koji te vodi van začaranog kruga, time što si shvatila i prihvatila da postoji problem, i što si ga podelila sa nekim, makar i anonimno.
Postoje Sigurne kuće, i funkcionišu, znam, jer sam nedavno bila svedok tome - majka sa dvoje dece, koja je pobegla od muža koji je sitni kriminalac i siledžija. Njih troje je boravilo u Sigurnoj kući neko vreme, dok nisu uspeli da nađu trajnije rešenje. Sada žive normalno, starije dete se upisalo u srednju školu i srećno je što je daleko od onakvog života.
Zapamti: sve je bolje od života u konstantnom strahu!
Mnogi nasilnici izgube interesovanje kada straha više nema. Čak i ako to nije slučaj, moraš to prekinuti što pre!
Budi hrabra i odlučna, tvojoj deci treba pomoć, a pomažući njima, pomoći ćeš i samoj sebi!
Nemas pojma koliko mi znaci podrska, Merkat. U pravu si, najteze je bilo prihvatiti cinjenicu da postoji neresiv problem. Do skoro sam nalazila razna opravdanja za njegovo i svoje ponasanje, razne razloge i ,,logicna'' objasnjenja. Tesko mi je bilo da priznam da sam sebe u potpunosti dala nekom ko je do te mere sebican i egocentrican da je u stanju da me sutira i samara, a nakon toga kaze da i ja snosim deo krivice zato sto nisam smela da ga uvredim rekavsi mu da je alkoholicar. Da, ima periode kada pije, i to se desavalo u takvim periodima. Ali, nije samo to, vec i konstantno kritikovanje, ljubomora i manipulacija. Moram da prekinem... HVALA
ReplyDeleteGledala sam na brzinu, i nisam videla divnu poruku podrske koju mi je poslala retkazverka. Zao mi je sto si imala takvo iskustvo, sto ga imaju i moja deca, i ja. Ponekad se zgadim samoj sebi, kako sam mogla da budem tako glupa! Naravno da je bilo znakova, ali sam za sve nasla opravdanje, htela sam da mu pomognem da shvati da je zivot dobra i lepa mogucnost koja ti je data. A desilo se ovo. U mestu u kome zivim nema Sigurne kuce, na srecu, meni i ne treba, rekla sam majci i bratu sve, pruzaju mi podrsku i pomoci ce mi kada nadjem stan. Pocela sam da ga trazim, i nadam se da cu uskoro da se preselim. Ne znam kako ce se stvari odvijati kada se to desi. Vrlo je vezan za sina, a i on za njega. Zvuci paradoksalno, ali je posvecen deci, i pazljiv i odgovoran prema njima. Valjda me je to i omelo da ranije shvatim kakav je zaista. Ceo taj slucaj je poprilicno komplikovan i netipican, kada budem stala na noge, pisacu vam o tome, jer nisu u toj situaciji samo neuke i nezaposlene zene. Ja sam obrazovana i intelektualac, radim, i nije mi nezamislivo da se obratim psihologu ili nekoj ustanovi za pomoc. Ipak sam napravila pogresan izbor i vezala se za tog coveka. Zelela bih da znate da mi vasa podrska zaista mnogo znaci, vraca mi veru u ljude i govori mi da je neko u stanju da razume na pravi nacin ovo sto mi se desava.
ReplyDelete@Osmice, zaista nema potrebe da osuđuješ sebe. Sve mi smo u životu povukle mnoge pogrešne poteze. Nema veze, važno je da ustameo, dignemo glavu gore i idemo dalje u nove životne pobede. Kao što ćeš i ti da nastaviš dalje sa svojim životom i sa tobom i tvoja deca. I naravno, da, nasilje nije povezano svojom zastupljenošću (samo) sa nižeobrazovanim svetom. Svuda je podjednako zastupljeno. Čak bih rekla da je kod ljudi sa više obrazovanja koji su nasilnog karaktera to vrlo perfidnije i da umeju da počnu sa simptomima pasivne agresije, da bi "sklznuli" u aktvinu. Draga osmice, zamisli samo sebe i svoju decu za nešto manje od pola godine, kako bez ikakve strepnje sedite u novom stanu i kitite jelku i celu kuću za doček Nove godine. A to vreme će brzo doći. Budi hrabra, veruj u sebe i sjajno je što imaš podršku svoje primarne porodice. Velika je to stvar. Ljubi decu i voli i sebe i njih. Biće sve dobro, videćeš. Puno te pozdravljam. :-)
ReplyDeletepocela sam da placem, na toj komentar, pogotovo na deo o buducnosti u novom stanu... Tesko mi je...Znam sta moram da uradim, i necu odustati, ali mi je tesko kad vidim kako mu se nas sin raduje, kako se sve vise vezuje za njega, a ja cu morati to da prekinem. Rekao mi je da mu se gadim jer sam mu rekla da je kukavica koja nije u stanju da se suoci sa samim sobom i prihvati odgovornost za svoje postupke. To me vise ne povredjuje samo me uverava da postupam ispravno. U pravu si Retkazverko, pocelo je sa finom malipulacijom, tipa: lepse ti stoje ravne cipele od stikli, ne volim zene sa mnogo nakita, volim kad ti je kosa kratka-dolazi ti vrat do izrazaja... zavrsilo se sutiranjem dok je klecim na podu i skupljam igracke, imam temperaturu i bronhitis. Probala sam to da svarim, cak smo odnedavno krenuli u Porodicno savetovaliste, na moje insistiranje. Naravno, nisam rekla nista o tome, nasa savetnica je otisla na odmor nakon 2 razgovora i rekla mi da misli da cemo mi vrlo brzo resiti nas problem. Naravno, kad joj nisam odmah rekla sve. Ne znam tacno zasto nisam. Zbog sramote, straha, krivice i cega sve ne. Sada mi je trenutno prioritet starateljstvo, jer je to vanbracna zajednica. Moram da podnesem tuzbu, da nadjem advokata koji ce je napisati, a nisam u zavidnoj finansijskoj situaciji. Moracu da trazim pomoc od brata i prijatelja, a bas mi se ne mili da to radim...Znam da me podrzavaju, ali je sve to moja greska, a njih cu da opteretim da mi novcano pomazu. Razmisljala sam o drugom resenju, za sada ga ne vidim. Samo jedno znam sigurno, oporavicu se i vraticu im sve (materijalno) sto pre mogu. Osecam obavezu. Mozda je to dobro, tera me da budem racionalna. Nisam izgubila veru, vidim da postojite, vi, ljudi koji shvataju, koji imaju razumevanja i malo vremena da posvete nekome ko se izgubio. To mnogo znaci, zaista. Veliki pozdrav i hvala :-)
ReplyDeleteSjajno je to što te tvoja porodica podržava! To znači da si ti prešla još jedan korak više. Sada imaš i jednu obavezu više: moraš prekinuti to maltretiranje i zbog tvoje porodice, koja je sada angažovana u tome, i koja će patiti ako to ne rešiš.
ReplyDeleteMislim da možeš preko SOS telefona da dobiješ pravni savet, a možda čak i pravnu podršku. Vanbračne zajednice su u zakonu izjednačene sa bračnim (mislim da je to posle 5 godina zajedničkog života), a naročito ako iz te zajednice ima i dece.
Nadam se da je njegov "povremeni" alkoholizam poznat i zvanično. Ako nije, probaj da to nekako ozvaničiš.
Ovo je vrlo važno: ako ga još ni jednom nisi prijavila kada te je istukao, moraš to da uradiš. Uradi to pre nego što odeš. Moraš! Pa makar ga svesno izazvala na to. Znam da ovo zvuči užasno, ali, ako nemaš i zvanični dokaz da te je tukao, ne računaj na komšije da će svedočiti (ako uopšte i znaju za to). I sve to lepo potkrepi lekarskim nalazom povreda. Svedočenje tvoje porodice nema tu težinu. A taj zvanični dokaz mnogo znači i pri određivanju starateljstva. Jer, bez dokaza se sve svodi na tvoju reč protiv njegove. A znam kako nasilnici mogu da budu šarmantni i ubedljivi.
Kada te sledeći put izudara, pokupi decu (nemoj ni slučajno da ih ostavljaš same sa njim, ne zato što bi ih povredio - jer ti kažeš da ne bi, i ja ti verujem - nego zato što može da ih odvede negde, gde ne možeš da ih nađeš) i pravac kod prvih komšija da pozoveš policiju. Ili se spakuj sa decom u auto (ako ga imaš) i pravac u policijsku stanicu. Unapred spremi tašnu sa dokumentima, novcem, ključevima i onim što ti je neophodno za brz izlazak iz kuće, i stavi je na mesto gde možeš brzo da je pokupiš pri izlasku, a da mu ne bude sumnjivo.
Ovo je radikalno, ali neophodno, da bi ti olakšalo buduće korake.
Čitam komentare i ne mogu da verujem kako je teško i koliko je hrabrosti potrebno suočiti se sa nečim kao što je nasilje u porodici.
ReplyDeleteOsmice,samo napred, preduzela si veliki korak samom pričom o tome što ti se događa, sve ostalo je lakše kada ima ko da te podrži.Imaj na umu (mislim da je to nekorekao u komentarima,ali ću ponoviti) da ćeš ga najviše razoružati ako mu pokažeš da ga se više ne bojiš. Ako viče na tebe - viči jače. Ne dozvoli da vidi strah, jer upravo mu strah omoguućava da manipuliše.
Jedino sa čim se nikako ne slažem je da treba da izazivaš batine da bi kasnije na sudu nešto lakše dokazala. Pusti sada sud, najvažnije ti je da pobegneš od njega,a lako će to sve ići kasnije. Merkat, ne ljuti se,ali savet ti zaista nije na mestu, jer je opšte poznato kakve su povrede izazvane porodičnim nasiljem (psihičke, fizičke,a neke i sa fatalnim ishodima) i ne trebs podsticati ljude da svesno pristanu na te povrede zarad nekih kasnijih pobeda nad državnom administracijom.
Toliko od mene.
Nadam se da će sve biti u redu i držim palčeve Osmici.
Draga @osmice, zaista, ali zaista nisam htela da se rastužiš. Nekako sam mislila da bi ta vizuelizacija novog doma u miru, dobro došla u ovom trenutku kada je totalni haos. Vidi, pokušaj korak po korak. Važno je da se izboriš za starateljstvo nad decom. Ne mislim da je podsticajno izazivati kretena da se (ponovo i ponovo) iživljava nad tobom, stoga ne mogu da dam podršku tom delu komentara koleginice Merkat. U ovoj našoj nesrećnoj zemlji čovek-žena mora da se osloni na lične mogućnosti, i bogu hvala podršku najbližih (nema tu mesta stidu, jer svi pravimo greške). To što si ti već "izašla" sa pričom o svom životu je veliki pozitivan pomak i to je za svaku pohvalu. Molim te, ne vraćaj se nazad, molim te. Biće puno teških trenutaka, ali svaki dan, pomisli, ovo je jedan dan manje koji me deli od puta do ostvarenje mog cilja. I neka ti to bude podsticaj. Mislim na tebe i želim da znaš da makar u mislima (ma koliko tu zvučalo nerealno) pružam svoju podršku. Moraš imati dobrog advokata za ovaj postupak. Dobra okolnost je što se deca u 90% slučajeva dodeljuju majci. Pozdravljam te i želim ti svako dobro!
ReplyDelete@Retka Zverka
ReplyDeleteKao što rekoh - radikalno je. Ali znam o čemu govorim, stoga znam i zašto je to neophodno.
Svakako ne treba da se to ponavlja, dovoljno je samo jednom da ga PRIJAVI, ali na žalost za prijavljivanje mora imati razlog, i posle toga nema potrebe ponavljati mučenje.
@Kajzer
ReplyDeleteKao što rekoh: znam o čemu govorim. Naravno, to je moj savet.
Retka zverko nisi me rastuzila, zahvaljujem ti, jer nisam plakala mesecima, a bilo mi je potrebno. Jedno obicno plakanje.
ReplyDeleteNe mogu da se slozim sa Merkat, mada vidim da ima najbolje namere, ne bih mogla da podnesem tako nesto jos jednom, i onako sam bila vrlo blizu totalnog raspadanja.
Kajzer, hvala. Znaci mi to sto jedan pripadnik muskog roda ima takav stav.
Otisla sam, sada sam kod majke sa decom. Koristim bratovljev racunar, sve moje stvari su jos uvek tamo. Podnela sam zahtev za starateljstvo, nadam se da ce to brzo da se resi. A njegovu reakciju mozete da zamislite.
Zabola sam mu noz u ledja, otela dete (razgovarala sam s njim i obavestila ga da cu to da uradim, valjda je mislio da je to samo prica), ne trezni se vec danima, i nije ustanju da normalno razgovaramo cak ni telefonom.
Moracemo da resimo neka elementarna pitanja, ali sam strpljiva. Znam sta treba da radim i necu odustati.
Hvala vam svima, mnogo ste mi pomogli. Kada budem imala vise vremena, pisacu vam o tome kako je to izgledalo, treba da se zna kako te stvari pocinju. I treba da se zna da nije lako prekinuti tek tako zivot s nekim i nastaviti dalje, pogotovo kada su tu i deca.
Pozdrav :-)))
Samo napred, Osmice.
ReplyDeleteSvaka čast na hrabrosti!
Osmice, da znaš da si mi ulepšala dan sa ovako divnim vestima. Pa ti si jedno hrabro žensko čeljade. :-) Bravo za prave poteze! Pusti kretena, praviće on još pizdarija i gledati da te "slomije". Ne daj se, ne odustaj, samo hrabro napred. Sve će doći na svoje mesto, samo se dobro "naoružaj" živcima i strpljenjem. I ljubi decu. :-) Do pobede! :-)
ReplyDeleteBravo, Bravo, osmice! Drago mi je da si to uradila, sada je sve što dolazi lakše, ne posustaj!
ReplyDeleteZnam ja da je moj predlog grozan, i pretpostavljala sam da će ovako biti dočekan. Ja sam insistirala na tome da bi ostao pisani trag, koji je jako važan. Ali, gledaj sada da ga prijaviš za bilo kakvu glupost, i da ne dozvoliš da policajci "imaju razumevanja" za "čoveka koji pati", već budi odlučna u nameri da ostane pisani trag u obliku prijave, a naročito ako mogu da ga zateknu u pijanom stanju (za šta je sada odličan momenat). Ako te uznemirava telefonom - prijavi ga! Ako ti preti preko ljudi - prijavi ga! Ako ti dođe na vrata i pravi scenu - prijavi ga!. Insistiraj da dođu na lice mesta i da naprave zapisnik, bez obzira šta oni budu pokušali, samo da te odgovore. Za indirektne pretnje (telefon, poruke i sl) napiši pisanu prijavu, navedi svedoke i odnesi je u policijsku stanicu. OBAVEZNO! Da se zna ko je u celoj priči žrtva!
Što se tiče njegovih izjava... naravno da ćeš sada biti najgora, najpokvarenije, napodmuklija (a kao da je do sada imao lepe reči za tebe?), ali ne obaziri se na to, pa makar čula da se neko i složio sa tim - sve su to idioti, koji ne znaju šta bulazne.
DRŽI SE, uz tebe sam!
Pokusacu da vam objasnim situaciju u kojoj se nalazim. Poprilicno je specificna, i zaista me zanima vase misljenje, ako budete zeleli da ga podelite sa mnom. Trudicu se da iznesem cinjenice.
ReplyDeleteMoj otac je bio alkoholicar, ali nije bio agresivan. Majka je prodorna zena, ali patrijahalno vaspitana, ovo joj je bio drugi brak. Trpeli smo posledice ocevog alkoholizma, najvise u finansijskom smislu, jer majka nije radila. Bila sam kao mala izuzetno vezana za njega, bio mi je blizi u emotivnom smislu od majke, koja je uglavnom bila preopterecena. On se razboleo kada sam bila na trecoj srednje, i poslat je u invalidsku penziju. Nista od faksa...nije bilo sanse da odem na studije, jedva se zivelo od njegove penzije i sezonskih poslova koje je majka radila. Zelela sam da upisem Akademiju primenjenih umetnosti, otkad znam za sebe.Mnogo sam citala, valjda sam na taj nacin odlazila na neka druga mesta. I tako sam odmah nakon zavrsetka skole, pocela da radim. Bila sam vec dve godine u ozbiljnoj vezi, on je hteo da se zeni, i ja pristanem. U medjuvremenu sam shvatila da se moj otac trudi da sto pre umre, imao je operaciju, ali je odmah nakon toga poceo ponovo da pije i da pusi, sto mu je bilo strogo zabranjeno. Svakim danom mu je bilo sve gore, ali ni jedan argument nije prihvatao, kao dovoljno dobar razlog da pocne da se bori za sebe. Udala sam se i rodila devojcicu, ali sam shatila da je to bio beg. Razvela sam se kada je ona imala godinu dana, i sa tim covekom imam korektan odnos, realan, posvecen nasoj devojcici. Znam da to nije bila greska, nas dvoje smo bili isuvise mladi da bi shvatili da smo potpune suprotnosti.
Svog sadasnjeg partnera sam upoznala na poslu. U startu sam bila fascinirana njegovom licnoscu, imali smo mnogo zajednickih interesovanja i osobina. Zaljubila sam se preko usiju. Bio je u braku koji nije funkcionisao godinama (i to su svi znali), dvoje dece, i mnogo je pio. Pricao mi je o tome kako je pokusavao da ozivi taj brak, ali nije uspeo, zena ga je varala na svakom koraku, i dosta je pila. Pricao mi je tome kako je njegova majka ekstremno sebicna i negativna osoba, a zive svi u istom stanu, otac je te godine kada smo se upoznali umro. Jedino je njega dozivljavao pozitivno, ali je isto tako bio svestan i da ga je on sprecavao da se razvede kada je hteo, zbog dece. Zelela sam da mu pomognem. Ubrzo smo zapoceli vezu, iako je jos bio u zvanicnom braku, on je prakticno ziveo kod mene. Odlazio je kuci u 4 ujutru da bi ga deca videla kada se probude. To je tako funkcionisalo oko 4 godine. Bio je vrlo ljubomoran a ja sam pokusavala da mu dokazem da nema razloga za to. Napokon se i zvanicno razveo,prestao da pije, cerka je otisla u SAD na studije, on je ostao sa majkom i mladjim sinom. Godinu dana je proslo od njegovog razvoda, moj otac je umro, i ja sam potpuno otisla u aut.
ReplyDeleteTrazila sam da mi konkretno kaze sta ce se desiti sa nama, zelela sam porodicu. Dobila sam neodredjen odgovor, i da mu treba vremena, tek je izasao iz haosa, i da ja ne znam sta trazim, jer nisam svesna ko je njegova majka, i da ce mi zagorcati zivot, a on to ne zeli. Rekao je da zeli da mi pruzi najbolje, a kad ce to biti, ne zna. Bila sam u haosu. Primetila sam da se jedan tip interesuje za mene i pocela sam da flertujem sa njim, izazvala sam da se pojavi tkzv. emotivna veza. Pokusavala sam da nesto dokazem sebi, njemu, svima, i da pronadjem izgovor, da pobegnem (opet!)
ReplyDeleteSituacija se najednom promenila. Pristao je na zajednicki zivot, za vrlo kratko vreme je to reseno i ja sam sa cerkicom presla da zivim kod njega. Vrlo brzo ostala u drugom stanju, rodila divnog sina. Prezivljavala sam pravu torturu vezano za moju izdaju, kako je zvao moj zapoceti flert sa drugim muskarcem, bez obzira sto je znao da je to bio samo nacin da privucem njegovu paznju. Uza sve to, moram da priznam da zaista nisam bila svesna ko je njegova majka. Od prvog trenutka je pocela netrpeljivost i izivljavanje, u pocetku manje-vise kontrolisano, da bi preraslo u pravu tiraniju. Ne samo nadamnom i mojom cerkom, vec i nad njim, njegovim sinom i nasim sinom. Tesko je to zamislivo, da jedna baba maltretira celu porodicu, ali tako je, apsolutno je neprikosnovena u svom stavu da ima prava da uradi, kaze i postupa kako ona zeli, da vredja, vristi, ucenjuje, manipulise...On je ponovo poceo da pije, firma u kojoj je radio se raspala (ja sam mnogo ranije dala otkaz, uzela otpremninu i pronasla drugi posao), ostao je bez posla, ziveli smo od moje plate tj. porodiljske plate. Pokusavao je da nadje posao, ali bezuspesno. Na kraju je poceo da radi na gradilistu, sezonski. U kuci je bio haos, i ja sam nakon mnogo pokusaja da ga osvestim, pokupila decu i otisla kod majke. Ostala sam tamo oko mesec dana, u tom periodu je on zvao, trazio da pricamo, nedostajala sam mu, i nas sin. Obecao mi je da ce se promeniti, prestati da pije. I ja sam se vratila. Zaista je bilo bolje neko vreme, ali je postepeno pocelo sve da se vraca na staro, pogorsalo se kada sam opet pocela da radim. Njegova majka je postajala sve agresivnija, plasila sam se da ostavim decu samu sa njom, tako da je moja majka pocela da dolazi da cuva maloga kada neko od nas dvoje nije kod kuce. Jos veci haos. Njega je majka optuzivala da je nesposoban i slabic, da ga ja vrtim oko malog prsta, da ne vodim racuna o njegovom sinu...Stalno se raspravljao sa njom oko toga, tvrdio da gresi, molio da prekine to da radi, ali bez uspeha. Da, zaboravila sam da naglasim da je i ona alkoholicar, bivsi prosvetni radnik. Sve je postalo jos gore. On je imao faze pijanstva i faze prisebnosti. U jednoj od faza pijanstva me je isamarao. Rekao je da sam ga izazvala, da mu je zao i da nikada vise to nece da se ponovi. A ja sam to prihvatila. Zapoceo je privatni posao koji bas i ne donosi neke rezultate (finansijski), u kuci je vladao pravi pakao. Ja sam nakon raznoraznih pokusaja da razgovaramo, jednostavno odustala. Postala sam svesna da necu moci da ga nateram da shvati da moramo da odemo iz te kuce, da se odvojimo od te zene, da on mora da se resi problema povremenog alkoholizma. Kada ne pije, vrlo je svestan i sebe i mene, i toga sta se desava, ali je uvek tu bilo prisutno jednostavno kako. Jedva smo prezivljavali sa jednom platom i onim sto on zaradi. Koliko je bio u stanju da radi, s obzirom na to da ga je sin svaki drugi dan zvao da dodje kuci i intervenise kada njegova majka napravi haos onako pijana.
I kao sto rekoh, ja sam prestala da pokusavam, bila sam u potpunoj depresiji. Nisam nocu mogla da spavam, ujutru nisam mogla da se probudim, jedva sam funkcionisala. Postala sam i ja agresivna, pucala sam po savovima. On je reagovao na to kao da ja to radim namerno, tvrdio da sam sebicna i da sada kada treba, nisam u stanju da zapnem i da se trgnem. Da treba da se radi da bi se iscupali...Slagala sam se s njim, ali sam pokusavala da mu kazem da ja, jednostavno vise nemam snage, da mi treba pomoc. Pre par meseci, opet u alkoholisanoj fazi, nakon svadje, sutnuo me je i isamarao. Rekla sam mu kada se otreznio da je to za mene kraj, da sam presla sve svoje granice trpeljivosti. Kleo se da mu je zao, da je svestan sta je ucinio, pristao je da odemo u Porodicno savetovaliste (sto sam predlagala par puta pre).
ReplyDeleteOstatak znate tada sam pocela da ostavljam komentare.
Otisla sam kod mojih, pronasla stan, uskoro se useljavam, deca (moja cerkica i nas sin) su sa mnom. Prvih dana njegove reakcije su bile ekstremne. Od toga da sam u pravu, pa sam sutradan najvece djubre, pa sam opet potpuno u pravu (jer cudo da si i ovoliko izdrzala, napravio sam ti pakao od zivota, i tebi i deci), pa faza kad zeli da se ubije, jer je potpuno promasio u zivotu i izneverio sve koje voli. Pitala sam se kako ce to na kraju da odluci da posmatra. Ili ce da opravda sebe i svoje postupke i proglasi mene djubretom, ili ce se suociti sa sobom. Iznenadio me je i izabrao ovo drugo. Kaze da je potpuno svestan svega, da ne zeli da me ubedjuje ni u sta, da ce potpuno da razume ako vise ne zelim nikakav kontakt sa njim (sem onog neophodnog, zbog sina), da je shvatio da je on jedan patoloski ljubomoran tip, uz to i sujetan, i da je to tesko priznavao sebi, mada je bio svestan. Kaze da je svestan toga da mora da se odvoji od majke, jer je to jedini nacin da se skoncentrise na resavanje egzistencijalnih problema, i licnih (hoce da nastavi da ide u Savetovaliste na razgovore sa psihologom). Kaze da ce prihvatiti bilo koju moju odluku, i pita da li ima nade, da jednoga dana, kada stanemo na svoje noge, oboje, razmislim o tome da opet budemo kompletna porodica. Jer on ne zeli da nas izgubi i spreman je na radikalne poteze (u smislu rada na sebi).
Sta ja da kazem... Rekla sam mu da jedino sto mi treba sada je vreme da se smirim, da mi ne pada na pamet povratak na staro, da bi to bilo lepo ako je moguce, ali ne mogu da mu verujem na rec. Zelim da mu verujem, ali se pitam da li ce zaista imati snage za to.
This comment has been removed by the author.
ReplyDeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteIzvinjavam se za duple komentare, kopirala sam tekst jer je bio predugacak za jedan komentar...
ReplyDeleteDraga Osmice, prvo nema potrebe da se izvinjavaš za duple komentare, niti bilo šta drugo. Ja nisam ovde da tebi sudim, kao što ne bih volela ni da se bilo ko drugi nađe koji će suditi o tvom životu i tvojim odlukama. Aman, zaman, ti si jedna snažna i hrabra žena koja je uspela ono što mnoge žene nikada neće moći, na žalost. A to je: draga moja, dižeš se iz blata po ko zna koji put i tu je tvoja snaga! Tu je tvoja veličina. To si ti! I znaš šta, ko nije pogrešio, taj nije ni živeo. Ne osuđuj sebe, ne osvrći se u prošlost. I zapamti, ne daj nikome na sebe. Nikada više. Budi kraljica u svojim očima. Ti to možeš. Veruj u sebe, veruj svojoj intuiciji, veruj postupcima drugih ljudi. Jer reči mogu biti jako prazne i iza njih ne mora da stoji apsolutno ništa. Da li je On vredan tvojih preispitivanja i da li on zaslužuje još jednu šansu, to je veliko pitanje. Alkoholičari su najobičniji slabići, tj. ljudi slabih karakternih osobina i to nije ništa novo. Ja znam samo za jedan jedini slučaj žene koja je svog moža otrgla iz šaka alkoholizma. Ali taj nije bio agresivan ni prema njoj, ni prema deci. Deset godina je on bio alkoholičar, ona je išla po kafanama, izvlačila ga odande, dovlačila kući, itd. I kada mu je konačno pripretila (hej, posle čitavih 10 godina), ili deca i ja, ili alkohol, on je počeo da se leči. Ali, taj čovek je bio jedan u milion drugih koji se ne odluče na takav korak, već podlegnu svojim porocima i potonu do kraja. Sklonost ka alkoholizmu je negde i genetska priča i rekla bih da mnogi nisu svesni toga dok ne ulete u tu vrstu zavisnosti, a onda je to često reka bez povratka. Moje mišljenje je da su tvoja osećanja uskomešana i rovita i da treba dovoljno da voliš i da poštuješ sebe i da ne donosiš bilo kakve odluke dok god nisi sigurna da znaš šta činiš i kakve dalje posledice mogu da budu. Daj sebi vremena i prostora za običan svakodnevni život, obične stvari i sitna zadovoljstva. Ja ti želim svako dobro.
ReplyDeleteHvala na iskrenom komentaru. Ti me ne osudjujes, ali sam na zalost okruzena osobama koje su osudjivale i na neki nacin jos uvek osudjuju moj nacin funkcionisanja. Neki od njih su zlonamerni (kao npr, moja bivsa svekrva), neki, jednostavno, nesvesni u potpunosti toga na koji nacin njihov stav moze da deluje na mene. Bilo je trenutaka kada nisam verovala sebi, zbog toga sto drugi nisu verovali u moje izbore i nacin na koji sam izabrala da gledam na zivot i ljude. Ovih dvadesetak dana je period u mom zivotu koji me je izuzetno osvestio, ne samo mene, vec i coveka kog volim. Naterala sam sebe da uradim nesto sto je i mene i njega stavilo pred svrsen cin. Moralo je nesto da se desi i na neki nacin da se razresi klupko nerazumevanja, patologije, povredjenosti i nesvesnosti. Znala sam da postoje samo dva nacina: ili ce doci do poricanja problema, ili ce se svesno prihvatiti i sagledati u potpunosti, pa da vidimo kako dalje. Moja osecanja jesu bila uskomesana zbog toga. Sada sam mnogo sigurnija u sebe, znam ko sam, a znam i ko su ljudi oko mene. I naravno da dajem sebi vremena, drugacije je nemoguce. Trebace mi vreme da sredim utiske, da razjasnim uzroke i prihvatim posledice, ne samo svojih postupaka, vec i tudjih. To je neophodno da bi mirno mogla da nastavim dalje, i to me raduje. Raduje me saznanje da ZNAM ko sam, i da imam snage da se uhvatim u kostac sa svime sto mi zivot donese.
ReplyDeleteA On...jeste vredan toga da mu pruzim drugu sansu. Trebace i njemu vremena da se sa samim sobom sporazume, i svestan je toga. Trebace vremena da vrati moje poverenje u potpunosti, i to zna. A verujem mu zbog toga sto vidim, cujem i osecam da se menja i oslobadja, po prvi put na pravi i potpuni nacin je u stanju da sagleda sebe i svoje postupke. Po prvi put za 10 godina. Alkohol jeste bio problem, u stvari posledica problema, sa kojima nije bio u stanju da se suoci. Valjda sam ga ovim svojim postupkom naterala da razmisli sta gubi a sta dobija, i drago mi je zbog toga. Svesna sam da ovo nekome moze da zazvuci naivno. Nije nimalo.
Ono sto sada shvatam je da nekoga mozes da volis na pravi nacin tek kada ga zaista prihvatis, kada sa zaista svestan ko je ta osoba i zbog cega je takva kakva je. Nas dvoje smo jedno drugom otkrili svoje najmracnije strane i mnogo se uzajamno ispovredjivali. Puni strahova i predrasuda, prenosili smo jedno na drugo odgovornost. Nismo bili zaista osvesceni.
Na neki nacin naterali smo jedno drugo da se sa tim suocimo, da shvatimo svoje strahove i patologije. To nije nimalo lako.
Naravno da treba vremena, i dajem ga sebi, isto kao sto ga i on daje sebi. Jedino tako cemo moci da se jednog dana pogledamo u oci i kazemo jedno drugom sta svarno hocemo.
Da li u oblik verbalnog nasilje podrazumela svakodnevno izazivanje da se pocini glupost, da ce biti krvi do kolena, do prosjackog stapa, da svakodnevno se biva proklinjan na sav glas, teranje iz kuce, psovanje sve po spisku, pretiti i sl. Ako jeste, kako dokazati?
ReplyDeleteMoram da naglasim da nije muska osoba u pitanju, vec baba, oceva majka.
ReplyDeleteZdravo Kristina! Pitanje je kome dokazati? A što se tiče same definicije, pre bih rekla da je to "gajenje" i trpljenje matorog baksuza, bez obzira da li je muško ili žensko u pitanju. Baba očigledno ima lošu karmu, a čini mi se da to konstantno širenje negativne energije (kroz sve što si navela) sigurno ne može ništa dobro da izrodi. Naravno, da je baba čist tiranin, bar prema mojim shvatanjima. Ja se pitam gde je tu otac da svojoj majci "začepi" usta i zašto (nije imao i) nema muda da to uradi?!?!?! Da li mu je jednostavnije da gleda da njegova majka uništava celu porodicu, a da on nikada neće imati snage da joj se odupre i da je "stavi" na svoje mesto?!
ReplyDeletePokusava se uvek na lep nacin. Objasnio joj on neke stvari, ali uvek se zavrsi gadno. Ona zeli nas iz kuce da istera. Navukla nas je na tanak led. Prodali smo svoju kucu i dosli kod nje da zivimo, jer je stara, treba joj pomoci. Sad nas opet tera, isla kod advokata. Kaze to je njena kuca. Toiko truda i para utrosili u tu kucu. Zeli da bude carica da se sve radi kako onda kaze iako ne valja. Vec nas je jednom oterala kada je najmladja sestra imala samo 3 meseca, ali opet smo se vratili. Oprostili joj, ali dzaba kad je vestica to. Ne mozete ni da zamislite sta je ta zena uradila. Sad je stvarno smetla sa uma, ne znamo sta da radimo. Svaki dan pravi dzumbus. Nas decu proklinje da plivamo u krvi. Najgore je sto je takva kod kuce, a kad prica sa drugima izgleda kao najnormalnija osoba. Meni je vec svega dosta i zelim da svojima nekako pomognem a ne znam kako.
ReplyDeleteKristina, zaista ne znam šta da ti kažem. Ili je baba slučaj za psihijatriju ili je beskrajno bezobrazna. Kod psihijatra ne možete da je odvedete bez njene volje, tako da... A to dvostruko ponašanje (prema ukućanima i svima ostalima koji to nisu), to me ništa ne čudi. Iskreno, mislim da tu nema života, i da je najbolje da se počistite iz kuće, ako mislite da i sami ne skrenete s uma. Jer, bolje je živeti i u jednoj sobi i imati svoj mir, nego li trpeti takvog zlotvora. Za kajanje je sada kasno. Baba vas je zajebala sa svojom pričom o svojoj starosti i nemoći, kuću ste prodali, uložili pare u njenu imovinu (ako je takva raspodela imovinsko-pravnih odnosa), tako da gledajte kako da nastavite sa svojim životima, jer koliko ja vidim dok baba ne umre, tu rešenja nema. A skotovi obično jako dugo žive.
ReplyDeleteHvala na komentarima! Pozz
ReplyDeleteKristina, izgleda da obe imamo iskustva sa nenormalnim babama, kod mene je u pitanju svekrva, koja je mom suprugu i meni gotovo unistila zivot. Ako si procitala prethodne komentare, bice ti jasno kako se zavrsilo. Izgleda da se potpuno isto ponasaju, ja zaista mislim da su one bolesne i da im treba lecenje, ali kao sto rece Zverka, ne moze se nista bez njihove saglasnosti. Ja sam se sa decom odselila, a suprug ce da proda stan i da njoj obezbedi pristojno mesto za zivot ,a mi planiramo da kupimo neku kucicu i da svoje zivote najzad unormalimo. Ali tesko je...Ona sada pravi pakao njemu od zivota i preti tuzbom itd. Bez obzira na to, on je uporan da to istera do kraja, to je jedini nacin.
ReplyDeleteAko ikako imate mogucnosti, sklonite se od zla. To je jedini savet koji mogu da ti dam. Srecno!
@osmice, lepo od tebe što si dala podršku Kristini.
ReplyDeleteMožda nije moje da komentarišem, ali... rizikovaću da me ispljuješ i uradiću to. Pogledaj molim te svoje komentare kada si počela da pišeš ovde. Tvoj muž jeste nasilnik i to se neće promeniti. To što je tvoja svekrva kreten, to ne opravdava nasilničko ponašanje tvog muža. Nemoj da shvatiš ovo kao kritiku. Samo imam osećaj da ti lagano "peglaš" odgovornost muža nasilnika kroz njegovu majku koja nije ništa bolja. Misli na sebe, dušo draga, i na svoju decu. Nasilnik ostaje nasilnik - to se neće promeniti nikada. To samo može da znači da će da se primiri određeno vreme, ali promeniti svoju suštinu - neće. Zajebi sentimentalisanje i sagledaj činjenice. Proći će ti život u davanju šanse nekome ko to ne zaslužuje. Žao mi je, ali moje mišljenje je da druge šanse ne treba da bude, jer niko nikada ne menja svoju suštinu, već samo formu. No, odluka je na tebi i svakako ti želim samo najbolje.