Likovi: Dekan i bivša studentkinja
"Dobar dan profesore!"
"Dobar dan koleginice, izvolite sedite!"
"Da ne dužim priču, ja sam došla da tražim praksu u nekoj finansijskoj instituciji, jer to je obaveza Fakulteta prema Ugovoru koji smo potpisali, a koju Fakultet nije ispunio prema meni. U suštini, nije stvar isterivanja maka na konac, već tu praksu vidim kao mogućnost za potencijalno zaposlenje!
"Pa, koleginice, mi smo vama ponudili posao, ali vi niste to prihvatili!"
"Vi meni niste ponudili posao, već eventualnu mogućnost zaposlenja u osiguravajućoj kući!"
"Mogli ste da se prijavite za posao prodavca životnog osiguranja, ali vi ste to odbili!" - moćnik se podrugljivo kezi
"Da, odbila sam. Uopšte me ne zanima da prodajem životna osiguranja. Uostalom, za taj posao nije bitna stručna sprema, već to da ste tip 'prodavca'. I za taj posao mi ne treba ni preporuka, ni bilo šta slično!"
"Koleginice vi treba da znate da niste trebali da se bunite kada je profesor V. prodao vaš Seminarski rad i kada ste ga napali pred celom Katedrom!"
"A to ćutanje bi mi, pretpostavljam, donelo benefit?!"
"Niste trebali da se bunite zbog toga što je profesor doveo u pitanje autorstvo vaših radova, kao ni zbog netransparentnog načina ocenjivanja iz predmeta X i da upirete prstom u profesora K. koji je rukovodilac Katedre, da poklanja ocene 'izabranima' prema tome koliko mu je ko simpatičan i da govorite kako je on u vašim očima izgubio svaki profesorski autoritet."
"Ne, nego sam i tada trebala da ćutim!?"
"Niste trebali da prozivate asistentkinju koja je mlada i neiskusna, zato što nije dobro razumela šta joj je profesor rekao, pa je tako ispalo da je sve studente dovela u zabludu po pitanju formiranja konačne ocene iz predmeta X!"
"Gospodine profesore dekanu, vi ste imali prilike da se uverite u sve to svojim očima i ušima, ali vaš izbor je bio da ne dođete i vaš izbor je bio da verujete svojim doušnicima!"
"Niste trebali da zahtevate da se iz svakog predmeta sačine pisana pravila načina ocenjivanja i formiranja konačne ocene koji treba da budu sastavni deo Ugovora o studiranju, koji kako vi smatrate, profesori treba da poštuju i da ne sprovode svoju samovolju. Pa, koleginice, ovo je slobodna institucija, profesori imaju svoju slobodnu volju!"
"Mislim da kao obrazovan čovek znate razliku između slobodne volje i samovolje!"
"Niste trebali ni da razmišljate, a kamoli da širite ideju i priču drugim studentima da Diplomski rad treba da bude copyright svakog studenta!"
"Naravno, kako bi onda profesori preko svojih asistenata krali diplomske radove studenata, prisvajali ih kao svoje i ubacivali ih u svoje radove i/ili udžbenike!"
"Čuo sam već da ste vrlo arogantni, a sada imam prilike da to i vidim! Da ste ćutali, mi bi vam pomogli da nađete posao, a ovako, imate diplomu, pa se snalazite sami!"
oO Je l' se ovo stvarno desilo?Ako nije u pitanju izmisljena prica,da odustajem ja od fakulteta na vreme.:)
ReplyDeleteJa verujem da je situacija iz posta moguća. Lično nisam doživela, ali sam slušala slične priče. Dobar post, a i muzika :)
ReplyDelete@Emotivna., ova priča ne treba da te odvrati od pohađanja i završavanja fakulteta, jer to ćeš da uradiš zbog sebe i svog obrazovanja, a ne zbog drugih. :-) Da, ovo se stvarno desilo.:-)
ReplyDelete@Emo, svega ima na ovom svetu i to su teme o kojima se ćuti, kao što se ćuti i o mnogim drugim. Aaaaa, muzika je baš "čučnula" na post! Hvala! :-)
ReplyDeleteНе мислим да се о овим темама ћути. Бар о темама које је покренула бивша студенткиња:)
ReplyDeleteИ не мислим да их треба генерализовати и не уписивати факултете због таквих ствари. Ружне ствари се догађају, али се везују за појединце који би се тако понашали на било ком радном месту.
Дакле, на факултетима ћете срести, као и на сваком другом месту, добре и оне, мало боље људе.
Ћутање је злато? Не бих се сложила. У покушају да сачувам достојанство и мирну савест рећи ћу оно што мислим, без обзира на евентуалне последице.
Наравно, такав разговор мора да искључи бахатост и дрскост, са обе стране. У супротном, ћутање се стварно претвара у злато :)
Pošto je u pitanju "bivša" studentkinja, da ne kažem svršena, možda bi samo ono X., K, V. i ostali inicijali trebalo da budu navedeni punim imenom i prezimenom. Ovako jeste jedna univerzalna priča o tužnoj relanosti našeg obrazovanja, ali ja bih na tvom mestu pucao pravim mecima, kad već imam neko oružje u rukama. A tebi je tvoj blog tvoje prvo oružje, i ofanzivno i defanzivno!
ReplyDelete@Mergrey
ReplyDeleteTo što se ne ćuti nije dovoljno, jer nema kvalitativnih pomaka u našem visokoškolskom obrazovanju. Da se razumemo, ja sam se borila za opšte stvari, dok je sve ostale bolelo dupe, jer oni završavaju fakultet i odlaze. A što ćemo sa onima što dolaze za nama?
Na raznim mestima srećeš razne ljude, i one koji nešto vrede i one koji misle da vrede i one koji ništa ne vrede - a takvi imaju najviše mišljenje o sebi. Profesori su veoma sujetna sorta ljudi, čast izuzecima koje sam imala prilike da upoznam.
Drskost i bezobrazluk je uvek odgovor na nečije isto ponašanje i stav. Ja se ne povlačim i idem do kraja. Kad neko sruči kofu govana na mene, ja sručim 10! Posledice, takođe, snosim samo ja.
Hvala ti na uključivanju i stavu koji si iznela!
@Marjan
ReplyDeleteStvar je u tome da nema oružja u rukama. Ja nemam pisane dokaze, osim svojih, samo usmene, a to ne može da bude niti argument, niti oružje za neku dalju borbu. Sem toga, ja sa govnima ne volim da imam posla, pustim vodu i... ćao.
Za konkretne društvene promene, u bilo kom segmentu, pojedinac ostaje samo pojedinac koga na kraju proglase ludim, neuračunljivom i sl. Dakle, potrebna je grupa ljudi sa sličnim stavovima koja je spremna da se angažuje i da fura stvari do kraja. A tu već nailazimo na razne prepreke. I svi su jaki na rečima...
Meni je moj blog mesto gde sam iznosila, iznosim i iznosiću sve što ja hoću. Da li je to ofanziva ili defanziva - to je na svakome da proceni.
Mogla sam da ćutim, ali nisam ćutala. Borila sam se, nisam pobedila. Pa šta? Meni lično je mnogo važniji pokušaj, nego ishod, jer ne može uvek da bude pozitivan.
Zahvaljujem ti se na iznetom komentaru!
Jbg, večito pitanje - ići glavom kroz zid ili plivati u prljavoj vodi. Oni kojima ne smeta prljavština ni ne razmišljaju o tome, a oni koji ne mogu da podnesu prljavštinu, često završe kao luzeri,ali sa neverovatnim osećajem satisfakcije što nisu ,,uspeli" i ostali u prljavštini. Situacija se zakuvava onima koji, pored sebe, hrane i sitnu decu - oni obično nemaju pravo da isteruju pravdu na uštrb svoje porodice,ali to je druga priča. Meni je drago što si bila lajavi krelac i što nisi odabrala liniju manjeg otpora.
ReplyDeleteBaš lepo! Samo da ti kažem, ja nisam lajala, ja sam imala argumente, ali sve je to ipak la-la-la-lajanje, auuuuuu... :-) Ja ne plivam u prljavoj i mutnoj vodi i verovatno zbog toga jesam luzerka, iz ugla posmatranja većine. Ali, to je moj izbor! Ne gajim osećaj satisfakcije, ali dovoljno mi je što mirno spavam i što pre svega sebe, a i sve ostale mogu da pogledam u oči. :-)
ReplyDelete