Zatim, apelujem na vas da se priključite prikupljanju potpisa koje je u zavisnosti od vremenskih prilika ispred ili unutar knjižare Geca Kon u Knez Mihailovoj ulici br. 12. Cilj je da se raskine Ugovor o privatizaciji tj. tajkunizaciji IP Prosveta i da Geca Kon ostane knjižara!!!
IP Prosveta je kupio tajkun Dejan Pantović koji drži IPS (Plato knjižare, Mamut). To mu je državni aparat omogućio, kao što mu je omogućio i da kupi IP Rad. Ljudi, poznato vam je da to nisu knjižare, već prodavnice preskupe uvozne bespotrebne robe. A ono što tamo zovu knjigama, to je samo razbibriga za široke narodne mase. Da je dotični diktator, to sam imala prilike da čujem od ljudi koji su radili u Mamutu, za šaku kikirikija pod neviđenom presijom, kao uostalom i od ljudi iz Prosvete. Jebo me Plato, kad sam i sela u njega. Više nikada.
Knjižara Geca Kon je na veoma atraktivnom mestu i ima tamo mogućnosti da se napravi recimo neka kockarnica ili tako nešto slično što bi tajkunu donosilo profit. Koga danas zanima kultura???
Sve čega se politički šljam dotakao sa svojim jahačima apokalipse su sjebali u ovoj zemlji!!!
Jeste, ono što se dešavalo pre nepune 2 godine, kad su se skupljali potpisi da knjižara Geca Kon ostane knjižara za vijek vijekova je bila farsa u stvari. Tamo se neki politički šljam (recimo Gorica Mojović) islikao za televiziju i taj isti šljam je IP Prosveta prodao dotičnom tajkunu pre 5 meseci.
IP Prosveta je 25.09.2009. godine prodata Mediji IItj. IPS-u po ceni od 3.200.000 EUR. Privatizacioni prospekt je radila firma Factis d.o.o., a ljudi koji su tamo glavni su radili u agenciji CES Mekon u kojoj je radio i Mirko Cvetković, koja je pod sumnjivim okolnostima dobijala poslove privatizacionog savetnika kada je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju. Iz Cvetkovićeve radne biografije je jasno samo jedno - nema jasne hronologije njegovih zaposlenja, tj. od koje do koje godine je gde radio.
Moje mišljenje je da knjižara Geca Kon vredi približno toliko koliko je tajkun Dejan Pantović platio celo izdavačko preduzeće Prosveta.
Pročitajte i podatke sa ove lokacije. Samo vas molim, ne sedite u foteljama, jer nije dovoljno da potpišete online peticiju - idite u ponedeljak do knjižare Geca Kon i dajte svoj potpis!!!
Ovdemožete da pogledate šta i na kojim lokacija IP Prosveta ima u svom vlasništvu pod stavkom 9. Ostali objekti.
Osim IP Prosveta, IP Rad (o kome ne mogu da nađem podatke ni u APR-u, ni u CRHOV-u), firme u vlasništvu tajkuna Dejana Pantovića i valjda žene mu Teodore Pantović su: IPS Holding d.o.o., Media II d.o.o. i IPS Media d.o.o.
Kako IPS holding d.o.o. koji je osnovan 12.11.2008. može da bude osnivač Medije II d.o.o. koja je osnovana 10.07.2000.?!?!?! Može, jer ovo je Srbija gde imamo robovlasnički poredak.
Uostalom, i IP Nolit su sjebali i sada se tamo nalaze Zekstrine prodavnice - krpe za narod. Inače Zekstra je Nolit preprodala Veterinarskom zavodu Zemun. Da se razumemo, iza svega stoji jedno ime - Dragan Đurić, koga inače zovu biznismen, a koji je i predsednik FK Partizan koji je zaposeo još davne 1978. godine. Možda će uskoro tamo da se prodaje stočna hrana recimo, ako krpe ne budu dobro išle.
Sjebali su i Jugoslovensku knjigu. Trenutna vlasnička struktura je takva da iza imena ove kuće stoje sledeće firme: Leone d.o.o. (28.33%) - vlasnik Miloš Cicmil; vlasnik hotela Evropa u Sremskoj ulici br. 1; Brošura ID d.o.o. (24.84%) - 100% u vlasništvu Leone d.o.o.; Menzulana d.o.o. (24.78%) - društvo obrisano iz registra 31.03.2009., jer je pripojeno firmi Assistance d.o.o. za koju ne postoje nikakvi finansijski pokazatelji o poslovanju - vlasnik je advokat i bivši sudija Privrednog suda Milenko Ristivojević koji je i vlasnik preduzeća Inex-Budućnost a.d. iz Požege kupljenog u spornoj privatizaciji 27.12.2005., a koji se pominje zajedno sa Momčilom Cicmilom (koji je verovatno bliski rođak Miloša Cicmila) kao vlasnik zemljišta na trasi koridora 10; rezervisani društveni kapital (12.07%) - ovo je kapital koji teorijski u svojinskoj transformaciji treba da pripadne (bivšim) radnicima i Kriptopubo d.o.o. (9.98%) - preduzeće pod ovim nazivom ne postoji kao registrovano u Agenciji za privredne registre.
Primetićemo zajednički imenilac, a to je da se tajkuni štite pod blagoslovom državnog aparata odnosno njegove produžene ruke - Agencije za privredne registre, jer ni kod jedne obavljene tajkunizacije ne stoje niti pravna, niti fizička lica koja su vlasnici akcijskog kapitala.
Addendum Spisak tajkuna koji su porobili centralnu beogradsku ulicu - Knez Mihailovu.
Pa vi vidite kome ostavljate vaše teško zarađene novce.
Pošto je više nego očigledno da u vremenima u kojima živimo niko nikog ne jebe ni 5%, ja bih da vam kažem da se sa takvim ponašanjem ni malo ne slažem, niti isto praktikujem.
Takođe, želim da vam kažem da je komunikacija dvosmerna ulica, ali da veoma lako možete da zapadnete u ćorsokak, ukoliko ne pratite "znakove".
Šta ja hoću da vam kažem?
Pre svega, pitam sve one koji ne umeju da odgovore na mailove, da li se tako ponašate i u stvarnom životu? Da li kada vam se neko obrati, vi jednostavno ignorišete tu osobu ili simulirate drugačije ponašanje, zato što ste licem u lice sa tom osobom, pa ne možete da je eskivirate.
Dakle, ja sam ostavila u profilu svoju email adresu prevashodno iz razloga da omogućim komunikaciju koju neko želi da uspostavi sa mnom, a za koju smatra da pripada domenu lične komunikacije. Pri tom, da naglasim, moja namera nije da se besomučno dopisujem sa ljudima putem razmenjivanja email poruka. Moj cilj je prevođenje virtuelne u stvarnu komunikaciju, ukoliko postoji obostrana želja za tim.
Beskonačno razmenjivanje email poruka koje samo po sebi nema neki dalji progres se pogotovo odnosi na ljude koji žive u istom gradu kao i ja, dakle, u Beogradu, ali i bližoj okolini. Molim vas nemojte da se izvlačite kako nemate vremena, jer vreme je demokratska kategorija. To se takođe odnosi i na sve one kojima sam ja ikada uputila email, a na koji oni nikada nisu odgovorili.
Znate, pošteno je nekome reći, na početku komunikacije ili u jednom trenutku komunikacije, da ne želite da nastavite dalju prepisku i/ili da se upoznate i vidite sa tom osobom, bez obzira koji je razlog u pitanju, nego li da se pravite blesavi.
Pristojan rok da nekome odgovorite na email poruku je 24 časa, i to treba da znate, bez obzira da li se radi o privatnoj ili poslovnoj komunikaciji. Takođe, postoji nešto što se zove follow up. Okay, u stisci ste sa vremenom, ali to i dalje ne znači da ne možete da otkucate jednu rečenicu i stavite do znanja određenoj osobi da ćete je kontaktirati npr. tad i tad. Onda treba i da se pridržavate onogo što ste rekli, tj. napisali. To, između ostalog, pripada kategoriji lepog vaspitanja.
I da znate, ljudi obično ne drže kristalne kugle u svojim ormanima, i ne znaju šta je u vašim glavama, dok to i ne kažete. Nije dovoljno misliti na nekoga, treba nešto i uraditi. Dakle, da se pokrenete i da uradite. Ljudi su ono što urade ili ne urade, a ne ono što govore. Vaša dela govore u vaše ime, a ne vaše reči.
Još jednom ponavljam, ako ne znate šta hoćete, pa šaljete emailove tek onako, molim vas nemojte da trošite moje vreme. Ja pre svega poštujem svoje vreme, ali poštujem i vreme drugih ljudi.
Još jedna nevesela vest. Ako ne znate da li ćete ikada imati vremena za nekoga, ja imam odgovor za vas. Nećete ga imati, jer vi ne znate šta hoćete. Zapamtite, niste vi centar sveta i ne vrti se svet oko vas, vaših događaja, vaših problema, vaših šta god bilo. Postoje i ljudi oko vas, i oni imaju svoje živote, svoja dešavanja, dileme, probleme, itd. I nemojte da se pitate jednoga dana, kako to da nema nikoga tu za vas. Pitajte se gde ste vi bili kada ste nekome bili potrebni?
Kome se ne dopadaju ovi redovi, ja tu ništa ne mogu. Ja sam iznela svoj stav!
P. S. Ima ljudi koji se izvlače na mobilne operatore i njihov loš rad. Ako neko stalno ne prima poruke koje šaljete, to nisu retki događaji, već učestali. Ti ljudi, ili drže isključene mobilne telefone ili su toliko lenji da ih mrzi da brišu poruke u prebukiranoj memoriji mobilnog telefona, pa onda vaše poruke ili stignu posle mnogo, mnogo sati ili dobijete posle 24 časa odgovor od mobilnog operatora da poruka nije isporučena.
Uz saglasnost drage Merkat na početak posta stavljam komentar koji je bio njena reakcija na post Nema "sigurne kuće", a koji glasi:
Vidim da od osoba koje su komentarisale ovaj post nema nikoga ko je imao lično iskustvo sa nasiljem u porodici (pri tom mislim i na nekoga ko poznaje žrtvu nasilja). Postoji jedna veoma bitna stvar, koju oni koji nisu imali bliskog dodira sa žrtvama nasilja ne mogu da znaju, a koja menja čitav pristup problemu: žrtve nasilja su potpuno blokirane strahom i nisu u stanju da razložno razmišljaju. Njima je potrebna pomoć. Njima je potrebna podrška. Ćutanjem i zatvaranjem očiju pred očiglednim nasiljem samo dodatno produbljujemo njihov strah. Tako se stavar još veća iluzija da je to što im se dešava "u redu". Moguće je da se nasilnik posle toga istrese nad svojom žrtvom, ali je manje verovatno, jer je tada on u strahu - on se oseća moćan samo kada je neko slabiji od njega. I neka si mu rekla sve što si mu rekla, serem mu se i ja u usta! Ako je ona i dobila batine posle toga i zbog toga, nisi ti kriva, a i to je (ma koliko će ovo zvučati odvratno, istinito je) samo jedno batinanje više u nizu. Ono što je žrtva dobila je preko potrebna moralna podrška, koja će joj možda pomoći da donese razumnu odluku. Možda... Mada, potrebno je mnogo više da bi se žrtva izvukla iz začaranog kruga, naročito ako je odrasla u takvoj porodici. Svejedno, postupila si ispravno. Za to je potrebno mnogo hrabrosti, svaka ti čast!
Smatram da je njen komentar najiscrpniji i najinteligentniji komentar koji sam do sada pročitala na bilo koji od mojih postova, a najviše cenim njenu iskrenost. Na mene je njeno mišljenje i njen stav delovao tako što me je podstakao da se ozbiljnije posvetim temi koja se tiče svih nas.
Porodično nasilje najčešće sprovodi muškarac nad ženom, a dešavaju se i obrnute situacije. Uopšteno govoreći, žrtve nasilja su slabiji; dakle, žene, deca i stariji ljudi. U ovom postu ja ću se baviti muškarcima nasilnicima.
Muškarac nasilnik može da bude bračni, vanbračni partner, bivši partner, muški član domaćinstva koji može i ne mora da bude u krvnom srodstvu sa ženom koja je žrtva nasilja. Nasilnik može, ali i ne mora da živi pod istim krovom sa žrtvom nasilja.
Nasilnik deluje tako što sprovodi psihičko i/ili fizičko nasilje nad ženom i decom.
PSIHIČKO NASILJE kroz verbalnu manifestaciju podrazumeva vređanje; vikanje; pretnje; izgovaranje ponižavajućih kritika ili zabrana; ismevanje (koje je povezano sa drugim osobama ženskog pola), npr. "Ti si luda žena" "Ni ti nisi mogla da ispadneš bolja od tvoje majke" "Tvoje drugarice imaju loš uticaj na tebe"; ljubomorne ispade (zapamtite jednom za svagda da ljubav i ljubomora nisu prijateljice) - što može da se ogleda u optužbama da flertujete sa svakim muškarcem i da hoćete da se (ili se već) jebete sa svakim muškarcem koga pogledate na ulici, itd.
Tako to počinje, a nastavlja se psihičkim terorom, odnosno, kontrolisanjem vašeg kretanja (kroz vrebanje i špijuniranje); prisluškivanjem vaših telefonskih razgovora i preturanjem po vašoj tašni i vašim džepovima; ograničavanjem vaše komunikacije sa osobama koje su vama bliske; prečestim telefonskim pozivima (jer toliko vas "voli" da ne može da živi bez vas!!!); pretnjama da će da nanese zlo onima koje vi volite (vašoj deci, vašim roditeljima); uskraćivanjem sna (npr. iz straha da se nešto ne desi vašoj deci, vi ih noću čuvate i to konačno vodi u nervno rastrojstvo usled hroničnog nedostatka sna); uništavanjem vaše imovine i stvari koje su vama važne; pretnjama samoubistvom (koje se nikada ne ostvari); ignorisanjem i zapostavljanjem vas kao ličnosti (jer cilj nasilnika je da vas slomije kao ličnost i da vam utera strah u kosti do vašeg uništenja, tako da na kraju vi mislite da ste lude), itd.
Ekonomsko nasilje može da se posmatra kao vid psihičkog nasilja. To su situacije kada žena treba da se pravda muškarcu za svaki dinar koji je potrošila, i onda kada jeste i kada nije u radnom odnosu. Takođe, i zahtev da žena napusti radno mesto radi odgajanja dece i/ili pak sprečavanje i osujećivanje pokušaja žene da se zaposli i ekonomski osamostali. To je i uskraćivanje novčanih sredstava koja su potrebna porodici za zadovoljenje svakodnevnih potreba. Zatim, to je onemogućavanje vašeg daljeg školovanja ili pak napredovanja na radnom mestu (kroz širenje negativnih informacija koje imaju za cilj da naruše vašu reputaciju). Konačno, sva imovina se vodi na muškarca i vi ne raspolažete ničim.
FIZIČKO NASILJE podrazumeva namerno guranje u prolazu; šamaranje (počinje jednim šamarom iza koga sledi drugi i svaki sledeći); udaranje i po drugim delovima tela (glavom u glavu, šakama, pesnicama ili nekim predmetom), vučenje i čupanje za kosu; šutiranje nogama (gaženje); uvrtanje ruku; davljenje; gašenje cigareta po telu; grebanje; ujedanje; vezivanje; korišćenje noža i/ili pištolja kao pomoćnog sredstva da se "priberete" i ubistvo.
Oblik fizičkog nasilja je i seksualno nasilje. Svaki seksualni odnos koji ne želite svojom voljom a na koji vas muškarac prisiljava (čak i suptilnim metodama) je nasilje. Takvo seksualno nasilje u svom najekstremnijem obliku se zove silovanje koje nasilnik sprovodi nad žrtvom u (van)bračnoj zajednici i/ili van nje. Seksualno nasilje počinje od lascivnih seksualnih komentara tzv. šala koje vama ne prijaju i zbog kojih se vi osećate neprijatno; to je i neželjeno dodirivanje intimnih zona, ali i onih koje nisu intimne; neželjene seksualne ponude (vi i on; vi i više osoba, i sl.); seksualne ucene (pružanje seksualnih usluga za dobijanje i/ili ostanak na radnom mestu, pružanje seksualnih usluga radi polaganja ispita na fakultetu); seksualne prinude (seksualne radnje koje vi ne želite, bez obzira da li se radi o vaginalnoj, oralnoj i/ili analnoj penetraciji; prostitucija); gestikulacija, mimika lica i pokreti tela zbog kojih se vi osećate posramljeno i poniženo; prisiljavanje na gledanje pornografskih sadržaja i prisiljavanje na učestvovanje u pornografskim seansama, itd.
Profil nasilnika
Ne možete da ga prepoznate u masi, jer se ničim posebno ne ističe. Siledžije su siledžije samo u 4 zida, kada to niko ne vidi. U stvarnosti, to su obične kukavice i licemeri koji nekada i sami osuđuju nasilje, a onda odlaze kući i to isto nasilje sprovode nad ženom i decom. Zapamtite, nasilnik neće promeniti strukturu svoje ličnosti i manir svog ponašanja uz pomoć vaše ljubavi. Nasilnik traži žrtvu, jer samo iživljavanjem nad slabijim od sebe, on se oseća moćno. Nasilnik manipuliše vašim strahovima. Ukoliko nasilniku pokažete da se ne plašite, vi time slabite njegovu poziciju moći. To znači da vi (što je i normalno) osećate strah u sebi, ali nepokazivanje straha razoružava nasilnika, jer on se hrani vašim strahom. Nasilnik će radi zaštite sebe biti spreman da okrene celo vaše okruženje protiv vas i najčešće će vas proglašavati ludom ženom koja svašta umišlja, sve dok vas ne satre potpuno i dok i vi same ne posumnjate u sopstveno mentalno zdravlje. Pošto vas prebije i ubije boga u vama, nasilnik će:
vas moliti na kolenima za oproštaj;
plakati kao malo dete;
obećavati da se tako nešto više nikada neće ponoviti (do sledeće prilike za nasilje);
obećavati da će se on potpuno promeniti (do sledeće prilike za nasilje);
vam nuditi nezaboravan seksualni odnos kroz koji ćete se pomiriti;
"pristati" na sve što vi tražite (do sledeće prilike za nasilje);
govoriti vam kako bez vas (i vašeg deteta) njegov život nema smisla;
"pretiće" samoubistvom ako ga ostavite (ali se nikada neće ubiti);
"pucaće" na vašu saosećajnost i svest da mu pomognete, jer on vas "voli" (do sledeće prilike za nasilje);
reći da vas "voli" pošto vas je prethodno zlostavljao i/ili prebio.
Da, postoje Sigurne kuće u Srbiji, ali tamo nije med i mleko, i tamo se žene (sa decom) u proseku zadržavaju 3 meseca, a onda? Gde da odu? Da li im je ova država omogućila da dobiju radno mesto? Da li se sprovodi Krivični zakonik Srbije?
Konačno, kada žena ima posla sa patološkim slučajem nasilnika, a to su oni što kažu: "Bićeš moja ili božja!", pitam ja vas, šta onda? Nema tog sistema koji će da vas zaštiti i omogući vam normalan život.
Zbog toga, žene, pamet u glavu!!! Čim prepoznate prve znake nasilja, bežite koliko vas noge nose. Bežite i ne okrećite se za sobom. Nije sramota biti žrtva nasilja!
Sramota ovog društva koje je na žalost i dalje patrijarhalno jeste što se nasilnici ne procesuiraju brzo i efikasno, i što se ne izopštavaju iz društvene zajednice, i što se njihovo ponašanje ne osuđuje i sistemski i kroz osudu najbliže okoline tj. javnog mnenja. Da li ćemo i dalje da sedimo i čekamo da neka žena bude ubijena, pa da se oglase mediji koji će 3 dana da trube o tome i konačno se opet ništa konkretno neće preduzeti?!
Nasilnike staviti na stubove srama, otpustiti ih sa radnog mesta, oduzeti im imovinu, zabraniti im (zakonski) pristup ženi i deci, utamničiti ih!
Meni se smučilo koliko već ovu anketu držim na blogu, pa sam rešila da je zaključim i rezimiram, kao i da postavim novu nešto kasnije.
Rezultati su na slici ispod:
A ovo su moji komentari (jer drugih nije ni bilo) koje je bilo moguće ostaviti ispod ankete.
Sad da se vratimo na rezultate ankete. Prvo što uočavam je da mi anketa nije regularna i da je bilo nekakvih "ćoravih" brojanja. Kada se saberu svi glasovi, ima ih ukupno 35, dok je sumarni prikaz 39 glasova. Zaključak je da neću više da koristim usluge koje dolaze sa lokacije http://www.learnmyself.com. Procenti koji su prikazani takođe odgovaraju ukupnom broju od 39 glasova, tako da i tu nailazimo na odstupanja.
Anketa je bila koncipirana tako da postoji opcija biranja više odgovora na (prisilna) pitanja, kao i mogućnost da sami dodate odgovor i to samo jednom, ukoliko ne izbrišete cookies i promenite IP adresu, pa glasate ponovo.
Prvi ponuđeni odgovor je bio da ona/j ko(ja) dolazi ne može čudu da se načudi koja budala ovo piše i tu imamo 7 odgovora i to je bezmalo 1/5 odgovorila. To je zanimljivo, jer ima ljudi koji se ne slažu sa ovim što ja pišem, a i "reaguju" na etiketiranje koje sam u ovom slučaju sama sebi prišila kroz neku vrstu uvredljive konstatacije.
Drugi ponuđeni odgovor je da ja iznosim pametne misli koje pojedinci usvajaju kao svoje i tu imamo 9 odgovora, odnosno oko 1/4 posetilaca se tako izjasnila. Da li ja iznosim ili ne iznosim pametne misli, to je stvar ličnog doživljaja, međutim, ja i dalje ne mislim da bilo ko treba bilo čije misli da usvaja kao svoje. I sopstvene misli treba kritički posmatrati.
Treći ponuđeni odgovor kazuje da su ljudi ovde jer nemaju pametnijeg posla i smatram da je dobro što je samo 5 posetilaca odgovorilo na ovo pitanje, jer zaista ima mnogo pametnijih stvari za činiti na ovom svetu, od čitanja ovog bloga.
Četvrti ponuđeni odgovor govori o tome da su se ljudi izjasnili da su se u "navukli" na ovaj blog i tu imamo najveći broj glasova od 12, tj. 1/3 se tako izjasnila. Možda će vas razočarati moje mišljenje, ali ne mislim da treba da budete "navučeni" na bilo šta na ovom svetu, a pogotovo ne na ovaj blog.
Konačno imamo po 1 glas osobe koja je ovde stigla preko Google pretraživača i osobe koja je slučajno navratila na ovu lokaciju.
Videla sam je nekoliko puta u svom životu. Prvi put, kada smo moj bivši muž i ja bili u kućnoj poseti njemu i njoj. Tada su oni živeli pod istim krovom, ali još se nisu venčali. Ona je uglavnom patila od migrena i manjka samopouzdanja i samopoštovanja. On je bio tatin sinčić kome je tata obezbedio i krov nad glavom, i stvari, i posao, i sve. I umeo je da se "šali" pred drugima sa celim njenim bićem. Ona je ćutala. Kako ja nikad nisam ćutala, samo jednom sam joj rekla: "Nadam se da nećeš sa ovim kretenom i da sprcaš decu!" Međutim, život je surov i kada pobegneš iz svoje primarne sjebane porodice, ti u stvari često praviš istu takvu porodicu. Jer, od sebe ne možeš da pobegneš. Videli smo se nekoliko puta, gde sam se ja "divila" onome što ljudi obično prikazuju u svom domu, a to su stvari i fotografije sa putovanja. Mene ni te stvari, ni te fotografije nisu nikada interesovale, ali, o čemu drugom bi i pričali, kad zajednička interesovanja nisu ni postojala...
* * *
Nakon nekoliko godina sreli smo na šetalištu kod hotela Jugoslavija. Neko me je zvao po imenu i ja sam se okrenula, i iako dobro pamtim lica, za trenutak sam krenula da premotavam film. Onda sam se setila Nje. Bio je sunčan dan i ona je nosila naočare za sunce, a oko nje su bila njena dečica, i naravno, On. Skočila je na mene, izljubila me je, kao da smo ikada i bile neke prijateljice.
"Kako si?" - upitah je.
"Evo, vidiš, standardna priča, rodila sam decu, jedno za drugim, venčali smo se i to je to. A vi?"
"Mi nemamo decu!"
"Izvini, možda nisam trebala da te pitam."
"Ma, okay je, i moj brak je sranje, samo što ja nisam napravila decu, to je velika razlika!"
"Pa što si u braku?" - upita me ona.
"Dobro pitanje. Mislim da još uvek imam veliki strah od sebe, tj. plašim se da ću ostati sama. To je tako ironično, a oduvek sam sama u stvari." - odgovorih
"Hoćeš li da skineš naočare za sunce?" - upitah je
"Smeta mi sunce, osetljive su mi oči." - nevoljno mi odgovori
"I mene boli ono što sam videla i ono što vidim sada. Ti nisi dužna da trpiš njegovo nasilje."
"Nemam gde da odem. Znaš sve. Znaš iz kakve porodice potičem, znaš da mi je otac alkoholičar. Znaš da radim za bedne pare u Ministarstvu X."
"Sve znam i mnogo mi je žao zbog svega toga."
"Šta da radim, niko me nije terao da se udam za njega, ni decu da pravim."
"Stani, čekaj, nisi ti kriva. Ti i nisi imala nikakav izbor, ti si samo pobegla od jednog zla, nadajući se da ćeš time da promeniš svoj život. Ali, na žalost, nije bilo tako. Ne znam šta da ti kažem, zaista ne znam, mnogo mi je žao, ali nemam mogućnosti da ti pomognem ni na koji drugi način, osim razgovorom."
Onda je prišao On i počeo da se kurči i rekao joj nešto u fazonu da malo bolje pripazi na decu, a ne da non-stop priča i ne obraća pažnju na decu. Ona se savila ka jednom detetu, naočare su skliznule i ispod njenog oka je bljesnula ljubičasta šljiva. Ja sam ga gledala netremice pogledom koji ubija, on je počeo da sklanja pogled u stranu, ja sam ga uhvatila za bradu i rekla mu: "U oči me gledaj!"
"Nisam je ja udario, samo mi je odletela ruka, a i koža joj je osetljiva, čim je pipnem izlaze joj modrice!"
"Đubre smrdljivo, takve kao što si ti treba ubiti. Ti ne zaslužuješ da živiš!" - rekla sam mu
"Ko si bre ti, pička ti materina, da se mešaš!"
"A ko si ti, mamu ti jebem da maltretiraš ženu. I na deci se verovatno već izdrkavaš. Šta je, šta misliš, pružio si joj krov nad glavom, pa misliš da je ona tvoje vlasništvo i da ti raspolažeš sa njenim životom!"
"E, bre, možeš ti to da pričaš nekom drugom. Nemoj ti meni da sereš kako ću ja da se ponašam u mom braku."
"Serem ti se usta, da bi takvi kao što si ti imali šta da jedu!"
"Ni ti nisi ništa bolja, i tebi treba tresnuti dangu, da se malo smiriš, kučko jedna!"
"'Ajde siledžijo, navali, imaš svedoke, da vidim kolika su ti muda sada!"
Ćutanje. Muk. Tišina.
"E, stvarno smo preterali, nije sve tako crno. To je bio samo jedan šamar. Ne mogu ni ja da slušam njeno zvocanje." - reče on
* * *
Posle prvog šamara, sledi drugi i svaki sledeći i još više od šamara. Šamar je nasilje. Pretnje su nasilje. Uvredljive reči su nasilje. Bežite od nasilnika, dok imate vremena. Ne postoje sigurne kuće koje će vas zaštiti od nasilnika. Nasilnike treba izopštiti iz društvene zajednice, a ne žene i decu, žrtve nasilja. Statistika kaže da se 80% žena "vraća" nasilniku i to samo zato što nemaju gde da odu. Zato što nemaju svoj stan, zato što nemaju svoj posao i samim tim ekonomsku nezavisnost. Drugo, u Srbiji u XXI veku i dalje važi krilatica da žena treba nešto i da pretrpi u braku. E, pa nije tako. Niko, ali niko nije vredan toga! Zato gledajte za koga se udajete i sa kim pravite decu. Ja nemam svoju decu i možda ih nikada neću ni imati. U teoriji, prvog prolaznika možeš da uhvatiš za gušu i da ga privedeš na seks, ali decu ne možeš da praviš sa bilo kim, samo zato što ti kuca biološki časovnik i što postaje opšteprihvaćeno da treba imati po svaku cenu svoje dete, makar i bez muškarca. Dete nosi gene oba roditelja i treba se na vreme pitati, šta ako "povuče" više od oca, a taj otac tebi recimo nije po ukusu ili čak i ne znaš ko je, a onda gledaš tog Nekog u svom (tj. zajedničkom) detetu. Zadovoljila si formu, udovoljila si diktatu društvene zajednice, ali to društvo te ni u čemu neće podržati. Kad nastanu problemi, njih ćeš da rešavaš sama, a to nije ni malo jednostavno. Ovo nije društvo koje podržava samohrane majke i samohrane roditelje uopšte uzev. Jedna nesreća rađa drugu. Bežanja nema. Misli, dok imaš vremena.
Predlažem vam da posetite BDP u martu, jer tamo ima predstava koje zavređuju vašu pažnju.
Ako odlučite da čekirate opciju da želite da primate informacije vezane za pozorište tokom meseca u mailbox stizaće vam i ponude za dodatne popuste na predstave, ukoliko takvih bude, kao i repertoar za naredni mesec, nekih 10-ak dana pre početka meseca.
***Od trenutka rezervacija online putem, u roku od 2 dana treba da se pojavite na blagajni BDP-a i da platite rezervisane ulaznice.
Repertoar za mart - skrolujte, jer je repertoar za mart ispod februarskog repertoara.
Juče sam išla u Poresku upravu Palilula, Infostan i u opštinu Palilula kod matičara.
Poreska uprava je uvek bila i ostaće stecište gomile kojekakvog naroda koji tamo radi, a koji je opet imao "veze" da se tamo i zaposli. Naime, u prizemlju zgrade postoje neki šalteri za sve i svašta i to se uglavnom odnosi na poslove koji tamo treba da završe pravna lica. Za fizička lica koja hoće da pribave Poresko uverenje da se ne zadužuju porezom (na imovinu) i da su poreske obaveze izmirene, penju se na sprat i onda stanu u red ispred sobe 30, da sačekaju "svojih 5 minuta". Bilo je između 8 i 10 ljudi ispred mene i čekala sam oko 40 minuta. Popunila sam Zahtev, za izdavanja Uverenja. U zavisnosti od toga za šta vam je potrebno Uverenje, za nešto se plaća, a za nešto se ne plaća administrativna taksa u iznosu od 200 dinara (+ troškovi). Ja sam otišla da uzmem Potvrdu da bih ostvarila popust na plaćanje komunalnih usluga (ne plaća se taksa), jer sam nezaposlena i živim sama i imam pravo na 50% popusta. Ko god ima pravo na ovaj popust i treba da ga ostvari.
O tome više na ovoj strani, uz napomenu da se pripremljena dokumentacija predaje na šalteru Infostana (a ne u opštinskom odeljenju Centra za socijalni rad, kao što tamo piše, jer su to zastareli podaci).
Dakle, ulazim u nešto što se zove kancelarija koju je i bog zaboravio i gde samo što pacovi ne šetaju, kao uostalom i u celoj zgradi. Unutra tri tetke i jedna "pripravnica" što dahće za vratom tetki kojoj sam ja "pripala" po sistemu slučajnog izbora. One se tamo lepo zabavljaju, "šale" se sa klijentima, naravno "duhovito" i da bi prekratile dosadno radno vreme i još dosadnije klijente, grickaju semenke bundeve. Tako, tetka prvo izgricka semenke, spusti ljuske na sto pored miša, izliže prste, podigne glavu, pogleda te i krene da te "procesuira". Inače, "pripravnica" isto slatko gricka semenke i valjda joj je to u opisu budućeg radnog mesta za koje se "osposobljava". Atmosfera je što bi rekli, domaćinska i narodska, tako da to nekome i prija, a nekome i ne prija. Jedino što je evidentno je da svi uvek ćute, što je upravo i problem u našoj državi ili što bi rekli: "Što se mora, nije teško!" Koja god budala da je izmislila ovu krilaticu, verovatno je bila "s onu stranu". U međuvremenu je ušlo i nešto muško, pa su se one isto "prigodno" našalile kroz različite seksualne aluzije. Sve je tamo "profesionalno" i što bi rek'o Žika iz Žikine dinastije "na nivo", kao što je takva situacija u većini državnih institucija.
"Svršila" sam sa Poreskom i otišla u Infostan. Normalno, opet red, iako tamo rade 4 šaltera. Iza gvozdeno-staklenih vrata na kojima piše da se zatvaraju vrata za sobom, da se ne bi razbila zbog promaje stoji jedan strogi čika bez osmeha na licu i pušta jednog po jednog, da se ne pravi gužva ispred 4 šaltera Infostana. Tu se zapravo formiraju dva reda, jer tako piše da treba, pa se narod toga i pridržava kao da su dresirani majmuni. Pogledaj sliku ispod koja je zapravo prilepljena tik uz šalter banke koji nije u funkciji, već se i do šaltera prolazi kroz već pomenuta vrata, kad te pusti ozbiljni čika.
U međuvremenu, izađe strogi čika i kaže okupljenom narodu, da će biti pauza u banci nekih 15 minuta, da znaju. I kažem im ja: "Ljudi, imate odma' iza ćoška Raiffeisen banku, šta čekate, skoknite, to vam je na 2 minuta, nemate razloga da čekate." Jok, oni čekaju i dalje, valjda misle da lobiram za ove belosvetske bankarske hohštaplere. Neka, neka čekaju, njihov izbor.
Tu sam nešto manje čekala, oko pola sata, i poslali su me kod jednog mladića koji je bio ljubazan da mi isfotokopira ličnu kartu, jer mene baš "gotive" ti omladinci koji su 10+ godina mlađi od mene, tako da ja gledam da to i iskoristim. I tako ja lepo trepćem svojim plavim okicama, hahahaha. Neću da propadnem za kopiranje jedne stranice, ali što, kad ne moram, i kad može to državni službenik da uradi za mene. Završismo pos'o vrlo brzo, ja predala svu dokumentaciju, a on meni usmeno predanje da mogu da očekujem sledećeg meseca uplatnicu sa 50% popusta. Sad, pošto nikakve Potvrde ne daju, mogu samo da se nadam da je reč ovog mladića tačna.
Onda, kad sam već tu u Opštini, 'ajd' da odem da izvadim Krštenicu i Izvod iz knjige državljana, jer mi to treba da bih dobila ličnu kartu i pasoš. Sad tamo meni ništa nije jasno, osim što vidim cenovnik. I uđem ja kod matičara da pitam na koji račun da uplatim novce za administrativne takse, pa da dođem. Kažu oni meni, prvo da popunim Zahteve i da ništa ne uplaćujem dok oni mene ne "provere". Prvo da me provere, pa ako sam u sistemu, onda i da plaćam. Okay, vidim, poštena radnja i pametni službenici. Prvo te izvuku iz sistema, odštampaju ti Izvod iz matične knjige rođenih i Izvod iz knjige državljana, pa ti onda ture 2 ceduljke, sa brojevima tekućeg računa, ciframa i ti odeš uplatiš u banku i uzmeš dokumenta. Normalno, odem ja u onu već pomenutu banku, tamo me oderu za proviziju (10% preko vrednosti administrativnih taksi), ko što i svuda deru, nije to samo u "tim" bankama i vrnem se po svoja dokumenta. Kad imam šta da vidim. Prema zvaničnim statističkim podacima ja još uvek udata, iako sam se razvela pre više od 3.5 godine. I pitam ja, kako to? Kaže meni čovek, pa eto, tako vam je to, morate sami da jurite ako hoćete da se to prepravi. Kažem: "Evo, baš sad razmišljam da se udam ponovo, pa vidim da je vreme da nagazim malo opštinu u kojoj sam se venčala onomad." Drugim rečima, pojedinac je taj koji treba da radi poslove državnih institucija, za koje ga niko ne plaća, jer tu ništa ne funkcioniše.
Ipak, treba da korigujem statistiku, jer nikad se ne zna, možda mi dođe čovek života mog, a ja zbog neažurnog ponašanja institucija, propustim priliku. ;-)
Nadam se da će biti "zanimljivih" događaja, prilikom mog odlaska u policiju da predam dokumenta za pasoš i ličnu kartu i da ću imati šta da vam prenesem. U međuvremenu, ostaje mi da se pripremim za "grupni seks" sa narodom, za koji čujem da odlazi i zauzima pozicije po nekoliko sati pre otvaranja policije, i gde htela-ne-htela ima da idem i da se jebem, ako mislim da me neki "ažurni" stavi na spisak u 5 ujutru, kako bih u 8 ujutru dobila svoj broj za vreme kada ću i da predam dokumenta.
Milorad Milojković je takoreći pobegao iz svog rodnog sela. Nije više nosio opanke na nogama, ali zato su mu ostali ugravirani u srcu. Borba u velikom gradu je uvek bila gladijatorska. To je bespoštedna borba na život i smrt. Te bitke neko je izvojevao, a neko nije. Milorad je dobio bitku, stekao je zvanje, stekao je ime i stekao je imanje. Ali izgubio je svoj identitet. I veliki gradovi udaraju žigove, jednako kao i mali ljudi. On je sada kao staro odelo, prepravljeno po meri druge osobe. On je sada po ukusu većine. Više nije bilo livada i pašnjaka po kojima su pasle koze Miloradovog oca, već je Milorad pasao gradsku travu koja nije bila ni tako zelena ni tako ukusna, već je bila uredno podšišana, i na njoj su uredno grickali "odabrani". Njegov pojavni oblik se promenio. Milorad se uvukao u siva odela i postao "čovek iza zavese". Odbacio je svoje seljačko odelo. Odrekao se svoje malograđanštine i prodao je za vrhunski gradski kič navodne ležernosti i priučene otmenosti. I konobari su ga već oslovljavali po imenu, a to je bilo Nešto.
Celo selo je odjednom postalo ponosno na mladog pravnika i budućeg advokata, kome se do juče izrugivalo. I umeli su da kažu: "Evo, dolazi nam novokomponovani Beogračić!" A onda je Milorad sve ređe posećivao svoje rodno selo. Nekoliko godina, ni pisma, ni telefonskog poziva. O njemu su samo mogli da pročitaju u novinama, jer nije bilo ni mesta ni događaja na kome on nije bio ili u kome nije učestvovao; bilo kao advokat, bilo kao naučeni gradski kicoš.
Milorad se u međuvremenu oženio gradskom devojkom iz dobre porodice, što njegovoj majci nije bilo ni malo po volji. Majka mu je govorila: "Gradske devojke su prevrtljive, sine moj. Uzmi ti neku našu snašu, čednu i rumenu, ta će u tebe ko u boga da gleda!" I Milorad je znao da majka mudro zbori, ali pravi uspon u karijeri mu je donelo poznanstvo sa Jeleninim ocem Aleksandrom, prekaljenim i namazanim advokatom.
I Jelena je već bila "stara" devojka, a Milorad je bio onaj koji će da grize - procenio je Aleksandar. Dete sa sela koje će da kopa i rukama i nogama da uspe, jer zna šta ga (ne) čeka, ako se vrati, tj. od čega je utekao. Aleksandar se sećao svih onih pripavnika kojima nije mogao da poveri ni 2 nacrtane ovce da čuvaju i koji nisu umeli da nađu ni pisarnicu u sudu, a ne da im da ovlašćenje da ga zastupaju u sporu sa klijentom. Jelena je završila Filološki fakultet - svetsku književnost, što i nije bila njena želja, već očeva, jer taj fakultet je bio dobar imidž za profitabilnu udaju. Sada kada Jelena više nije u godinama da bira, Aleksandar je znao da je Milorad, iako utešna nagrada za njegovu ćerku, prilika koja će njegovom detetu garantovati udoban život na koji je navikla.
Kakav je to spoj, ona visoka, aristokratskog držanja, tena belog kao sneg, suzdržanih pokreta, opasana bedemom hipokrizije; on, za čitavu širinu jedne prosečne šake niži od nje, vazda rumen ko jedra jabuka, neotesanih pokreta, tona glasa uvek za oktavu višeg od onog koji uho podnosi, bratski neposredan u komunikaciji.
Aleksandar je za mladence potpuno opremio trosoban stan po svom ukusu. Jeleni je to odgovaralo, jer tata ima stila, a Milorad se nije ni pitao. Uostalom, tek je "klesao" svoj populistički ukus. Stan je više ličio na muzej, u koje Milorad nije ni zalazio, osim kada je Jelena bespogovorno insistirala da je to neophodno za njegovu opštu kulturu i bolji rejting među prijateljima tj. poslovnim saradnicima. Sada je živeo u divnom zlatnom kavezu sa svojom ledenom kraljicom, tatinom princezom.
"Sada, deco moja, kada ste svili 'svoje' gnezdo, vreme je da mi podarite unuka!" - cedio je Aleksandar kroz usta, u kojima je pućkao lulu.
Milorad nije bio naročito zainteresovan za seks sa svojom ženom, jer ona je bila tako hladna, tako neosvojiva. "Da li svaki put kada hoću pičke da dobijem treba da je osvajam kao neosvojivi bedem?", pitao se u sebi. Oni nisu gazili po istim travnjacima. Ona je bila supruga g-dina advokata Milojkovića, veselo se kikotala u krugu svojih drugarica - u svom svetu, i nije morala da skakuće i šeni. Milorad je izigravao majmuna koji je sve trebao da zaradi i finansijski podrži. I njen spokoj, i njen lažni ponos, i njihov farsični brak.
"Milorade, dušo, ti znaš da je meni tako svejedno za tebe. Ja znam zbog čega si se ti 'udao' za mene. Ne znam samo kako uopšte i da napravimo dete, kad ne spavamo zajedno. Da sklopim oči dok si ti u meni i da zamišljam nekog drugog, recimo?!"
"Meni se srce ledi kada te takvu gledam, ponašaš se ko zadnja fuksa. Šta sam ja dobio brakom sa tobom?"
"Milorade, dobio si ono što si hteo. Možda ti se srce guši i ropće od mog ledenog daha, ali ti si sad Neko i Nešto. Nasledićeš razrađenu kancelariju mog oca. Sve ima svoju cenu. Ti imaš društveni status koji bi teško stekao bez ovog 'aranžmana' koji smo overili pred svedocima. Ti se ponosiš svojom obrazovanom suprugom i čvrsto je grliš i stežeš njene hladne, bele ruke pred svetom, a i ti i ja znamo da je sve to laž. U drugoj ruci ti si nosio i nosićeš svoj čobanski štap i to se neće promeniti. Što ne bi jednostavno nastavili da živimo svoje živote, lepo tebi, lepo meni?"
"Ali meni nije lepo. Imam sve, a nemam ništa. U stvari, prodao sam se jeftino, Jelena! Prodao sam sebe. Moj stari je dobro govorio da je bolje biti prvi u selu, iako nisam ni poslednji u gradu. Jebeš i slavu, i tebe, i mene, i nas koji nikada nismo ni postojali. Ja sam dobio mnoge bitke, ali izgubio sam rat sa sobom. Nisam pobedio sebe i svoje komplekse. Jebeš i ovaj Beograd i divno opremljen mauzolej u kome 'živimo', jebeš sve ovo..."
* * *
"Milorade, sine majčin, dođi majka da te ljubi. Možda si ti nas zaboravio, ali mi tebe nismo! Dobro ti nama došao natrag. Dug je bio put da se vratiš kući!"
"Da, majko, došao sam natrag i konačno sam našao svoj put. Visoku sam cenu majko platio. Ali iz mog srca nikada nisu iščilela polja nepokošenog klasja, ukus vrcanog meda i miris naše plodne zemlje. Žudeo sam majko da budem Neko i Nešto i kada sam sve to 'dobio', ja sam shvatio da sam Niko i Ništa."
Hey you, out there in the cold
Getting lonely, getting old
Can you feel me?
Hey you, standing in the aisles
With itchy feet and fading smiles
Can you feel me?
Hey you, don't help them to bury the light
Don't give in without a fight.
Hey you, out there on your own
Sitting naked by the phone
Would you touch me?
Hey you, with you ear against the wall
Waiting for someone to call out
Would you touch me?
Hey you, would you help me to carry the stone?
Open your heart, I'm coming home.
But it was only fantasy.
The wall was too high,
As you can see.
No matter how he tried,
He could not break free.
And the worms ate into his brain.
Hey you, out there on the road
always doing what you're told,
Can you help me?
Hey you, out there beyond the wall,
Breaking bottles in the hall,
Can you help me?
Hey you, don't tell me there's no hope at all Together we stand, divided we fall.
Danas sam bila u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) ili službi koja ne služi ničemu, osim da svojim organizovano haotičnim načinom rada smanji broj ljudi koji su na evidenciji nezaposlenih lica.
Onda se sav ozaren na TV prijemnicima pojavi onaj čije ime i prezime liči na Lenjinovo, ali sa slovom "ć", mesto slova "č" u zadnjem slovu prezimena, tj. radi se o drugu Vladimiru Iliću, novoizabranom potpredsedniku G17, direktoru NSZ i bivšem direktoru Poreske uprave (kadar do mojega, al' politički podoban) i saopštava kako ima sve manje i manje nezaposlenih lica na evidenciji - tj. naštimovanoj statistici.
Rame uz rame, tu je i drug predsednik G17, potpredsednik Vlade i ministar izmišljenog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, bivši ministar finansija i bivši guverner koji je sjeb'o finansije ove države, a što je i logično kad na takve pozicije dođeš sa mesta asistenta na Ekonomskom fakultetu - Mlađan Dinkić (kako je samo lepo napisan sastav o dotičnom); i on izađe i kaže kako su se samo izuzetnim i plodonosnim pokazale mere za stimulisanje zapošljavanja mladih do 30 godina (svi preko 30 godina su matore drtine!!!) u repriznom izdanju programa "Prva šansa" (što sve finansiraju poreski obveznici koje niko ništa i ne pita).
I vuk siti, i ovce na broju, beeeeee...
Dakle, pošto sada u NSZ ideš prema opštini prebivališta, a ne prema struci, ja sam ostala na istoj adresi, tj. na Gundulićevom vencu. Pao mi je mrak na oči, kao i uvek, kad sam videla koliko naroda tamo čeka. Onda ti pritrčiš onoj mašini, uzmeš svoj broj, jer si broj, i čekaš da prodefiluje jedno 50 ljudi pre tebe. Posle jedno 15 minuta, proveštičarim ja, i odem da pogledam odštampani plakat koji tamo stoji na jednom zidu, bar 3 meseca unazad i imam šta da vidim. Pored naziva opštine Palilula na kojoj živim - rukom, da rukom, dopisano crnim flomasterom "PRVI SPRAT". Naravno, odma' opsujem, jer sam već izgubila 15 minuta svog vremena i popnem se na taj jebeni prvi sprat, pa opet uzimaj ceduljku i čekaj.
Sve u svemu, brat sestri, spizdila sam sat vremena čekajući. Ono što je lepo je što sam srela 2 osobe koje poznajem u međuvremenu, pa smo se slatko ispričale, a posle sam sa jednom od njih dve i nastavila dalje... ali o tome kasnije...
Konačno, stignem i ja kao broj na pult. Sad su na prvom spratu ufurali onaj user friendly fazon, ko u bankama, pa nije šalter preko koga se presamićuješ, nego ono face to face varijanta preko stola. Pošto sam ja lepo vaspitana uvek pozdravim osobu, ali oni mene ne otpozdrave. Isto kao i prošli put, uze moju radnu knjižicu, ličnu kartu i ono plavo kartonče u koje lupetaju pečate za sledeće javljanje. Tresnula pečat, učukala me u komp i vraća mi nazad, ni ne gleda me (u oči).
I kažem ja: "Dobro, meni su potrebne 3 potvrde. Prvo, treba mi potvrda za GSP da izvadim povlasticu za ovu godinu; drugo, treba mi potvrda da ostvarim pravo na popust za plaćanje komunalija; i treće, potvrda da sam nezaposlena da bi mi država isplaćivala socijalnu pomoć."
Kaže teta: "Potvrdu za GSP ne izdajemo, jer nismo ni sklopili Ugovor sa njima." Laž. Sem toga, oni i ne sklapaju Ugovor, sklapa ga gradska uprava, jer oni dotiraju deo sredstava iz gradskog budžeta. Oni samo rade tj. ne rade prema direktivi gradskih vlasti. Dakle, u prevodu, odbijaju da izdaju ono što su u obavezi da urade - namensku Potvrdu.
Kažem ja da to nije tačno i da je ta informacija bila još u decembru objavljena u sredstvima javnog informisanja. I krenemo da se raspravljamo, i pošto ja ne popuštam ni za milimetar, ona kaže: "Dobro, ja ću da vam dam Potvrdu da ste nezaposleni, ali koja je opšteg karaktera, pa će oni u GSP-u valjda to da prihvate (RZ u sebi: jebote, baš ti hvala što si tako milosrdna!!!). Potvrdu za subvenciju na plaćanje komunalnih usluga mogu da vam dam, a za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć ne izdajemo već godinu i po dana unazad, nego idite u PiO fond i bla-bla-bla..."
Posle toga, zajedno, drugarica i ja odemo u GSP. Nigde gužve o kojoj svi pričaju. Lepo popunimo svaka po obrazac, isfotokopiramo lične karte na šalteru br. 5 i predamo Potvrde (nenamenske) od NSZ, svaka po fotku, kopiju LK i po 250 dinara. I sad pitam ja one tamo u GSP-u: "Dobro, ko će nama da overi karton za naredna 3 meseca, kada istekne ovaj (a ističe 30. aprila)?" Kaže žena: "Pojma nemam, ni nama ništa nije jasno. Čini mi se da hoće nama da uvale taj posao." Kažem: "Meni su rekli da grad nije sklopio Ugovor sa GSP-om i da zato neće da izdaju Potvrde da se lica nalaze na evidenciji NSZ." Kaže ona: "Nije tačno, nego se prave blesavi, jer gledaju da što manji broj lica izvadi povlastice za prevoz, a ko zna na šta troše pare predviđene za subvencionisanje gradskog prevoza!" Tako smo se lepo ispričale...
Šta je dugoročni cilj Nacionalne službe za zapošljavanje, tj. produžene ruke vlasti u tom domenu? Pošto ljudi više neće imati nikakvog razloga tamo da odlaze, jer da bi kao nezaposlena lica ostvarili pravo na (besplatno) zdravstveno osiguranje ne treba vam već jedno 2 godine unazad Potvrda od NSZ da ste nezaposleni. Dokaz je radna knjižica, kad idete u nadležnu flijalu zdravstvenog osiguranja. Pošto postoji tendencija da se priča sa GSP-om kompletno tamo i dislocira, to znači da će automatski ljudi prestati da odlaze u NSZ, osim ako ne žele da se prekvalifikuju za baštovane, viljuškariste i gerontodomaćice. Vlastodršci samim tim prave novu, netačnu statistiku o broju nezaposlenih lica, tj. o smanjenju broja istih. Jedino je problem što će "smanjenje nezaposlenosti" biti posledica brisanja iz evidencije, a ne stvarno zapošljavanje ljudi.
Meni je pun kurac koga nemam ovih "nezavisnih" "eksperata" iz G17!!! Od 2000. godine do danas spoljni dug naše zemlje se uvećao za 3 puta i sada iznosi preko 33 milijarde dolara. Na kraju 2008. godine iznos duga je bio 8.3% manji. Mislite o tome ljudi, delujte makar lokalno, ako ne možete globalno. Ovakva ekonomska politika je katastrofalna i nas ne čeka ništa dobro u godinama koje dolaze, dok god se krediti budu arčili da bi se pojedinci održali na vlasti!
27.11.2012. se pominju delovi ovog teksta u članku Gospodari nagradnih igara i kvizova iza rešetaka. Pravo pitanje je zašto državni organi baš sada izvlače ovog keca iz rukava, kada se to sve znalo mnogo ranije. Mislite o tome. Ovog puta neću da smišljam sočne oglase za posao, to ću da ostavim za neki drugi put. Naime, privukao mi je pažnju jedan oglas na sajtu, za koji valjda većina ljudi koja traži posao misli da je ozbiljan po pitanju ponude poslova. Eto, i ja gledam ponude tamo. Radi se o sajtu Infostuda.
Privredni subjekt Fonlider d.o.o. je registrovan 16.03.1998., pod punim poslovnim imenom PREDUZEĆE ZA UNUTRAŠNJU I SPOLJNU TRGOVINU FONLIDER DOO BEOGRAD, SIME IGUMANOVA 2-4.
Uvidom u bazu podataka Narodne banke Srbije ovo preduzeće je registrovano na adresi Bul. Despota Stefana (ex 29. novembra) 68 A
Matični broj: 17195735
PIB: 100206806 i nalazi se u sistemu PDV-a od njegovog uvođenja, tj. od 01.01.2005.
Šifra delatnosti je 64200, a naziv delatnosti su Telekomunikacije.
Upisani kapital je 3.768,38 EUR, dok je i posle 12 godina od osnivanja firme samo jedna polovina kapitala zaista i uplaćena. Prema važećem Zakonu o privrednim društvima, zakonski rok za uplatu (druge polovine) upisanog kapitala je 2 godine od dana registracije privrednog subjekta.
Jedini osnivač i direktor je osoba koje se zove Rade Jovičić sa JMBG 180595217323. Poseduje i ogranak pod nazivom FONLIDER DOO BEOGRAD - OGRANAK EASYTEL BEOGRAD
Preduzeće ostvaruje u 2008. i 2007. godini čistu dobit u proseku od po 500.000 evra za svaku godinu.
Svi kvizovi koji se emituju na tzv. javnom servisu, a to vam je RTS koga ja zovem TV Bastilja (Naš auto našim gledaocima koji "guta" dobar deo Srbije ) i na ostalim televizijama su u organizaciji ove firme.
Pročitajte članak koji je objavljen u Blicu pre 2 nedelje, a tiče se ovog "kviza"; koji nedvosmisleno ukazuje na "društvenu odgovornost" tzv. javnog servisa.
Da se podsetimo šta se dešavalo pre skoro pune tri godine prilikom izbora predstavnika za Evroviziju, kad je puko blam.
Kompanija 'Fonlider' koja je bila angažovana da prebroji ukupan broj regularnih glasova gledalaca putem SMS poruka pristiglih tokom polufinalne i finalne večeri saopštila je rezultate tek posle dva dana i tako nije ispunila ugovornu obavezu da za 20 minuta primi elektronske glasove, prebroji ih i rezultate dostavi RTS-u, navela je Suša...
cela vest je na ovoj lokaciji pod naslovom "INTERNA KONTROLA RTS: NEMA OŠTEĆENIH UČESNIKA FESTIVALA".
Da se primetiti da RTS i dalje vrlo lepo sarađuje sa Fonliderom.
Iza većine hot-line-ova koji počinju sa 0900 i svih astro-tarot-numerologa i ostalih prevaranata stoji Fonlider.
'Alo bagro, dosta je bre bilo više! Iznova i iznova se nalaze načini kako da se opljačka ovaj narod, što se ko davljenik za slamku hvata.
Da komentarišem oglas a pro po radnog mesta Astrologa bi bilo smešno, da nije žalosno.
Pitanje je ko u stvari stoji iza ove firme i ko je taj Rade Jovičić i za koga radi?
Upravo sam uputila Infostudu poruku protesta sledeće sadržine, putem onog nesrećnog Web obrasca za slanje :
Zar ne mislite da ste prevršili svaku meru u želji da inkasirate što više novca? Ljudi, Fonlider d.o.o. je alfa i omega svih kvizova, hotline-ova, vračara i sl. budalaština, čiji je jedini cilj da opljačka ovaj narod koji se očigledno u svom očaju i za slamku hvata.
Ja mislim da je ovo prevršilo svaku meru, a sem toga ovo nije jedini trash poslodavac na vašem spisku.
Krajnje je vreme da razmislite o društvenoj odgovornosti sopstvene kompanije i poruci koju šaljete javnosti.
Sad da vidimo, da li će i ako će, šta će da mi odgovore.
Update: Informacija sa lica mesta kaže da je u SKC-u u velikoj sali ledara, pa se obucite tako da više ličite na polarne medvede! ;-)
----------------------------------------------------------------------------
Počinje danas i traje do srede. Održava se u SKC-u. Program, sadržaj i satnicu prikazivanja filmova pogledajte ovde.
Ulaz na sve projekcije je besplatan. Filmovi su titlovani na srpski i engleski jezik.
Da vam isporučim konačnu listu filmova koje ću da gledam. :-) Izbor nije bio ni malo jednostavan i "pao" je na 9 filmova, od kojih sam 3 filma već pomenula u prethodnom postu.
Već sam vam poželela srećan praznik današnji na kraju ovog posta, pa da to ne radim ponovo. :-)
Ove godine se nekako u poslednjem trenutku odlučujem šta ću da pogledam od filmova na FEST-u. Ja bih da pogledam puuuunnnoooo toga, ali na kraju shvatim da mi to ne klapa i da me prezasićuje. Zato ću da suzim izbor na 6-7 filmova, što nije ni malo jednostavno. Toliko ima dobrih filmova...
FEST počinje 19. februara i traje do 28. februara. A slogan ste pročitali na slici. Prema tome, ne propustite ovogodišnji 38-mi po redu FEST koji ujedno proslavlja 40-godišnjicu svog postojanja (2 puta tokom 90-ih godina prošlog veka nije održan)!
P. S. Ko hoće da kupuje karte u Sava Centru, obratite pažnju, svim danima osim nedelje je moguće kupiti ih od 10:30 do 18:30. Sutra je državni praznik, tako da ne vredi ići pre utorka.
Ljudi, ja dobila iz prve DŽ članarinu za narednih godinu dana. Al' će se obraduju kad me vide ponovo u ulozi besplatnog korisnika. :-)) A da znate kako sam lep san noćas sanjala - ja između dve obale i oko mene sija sunce koje se preliva na plavo more koje šljašti... :-)
Jedino što sam ispala ljankase pa sam i danas slala odgovor na pitanje, jer nisam pogledala moj Yahoo mailbox ceo dan. Evo priloga:
Kol'ko mi se čini, u kvizu učestvuje veoma malo ljudi, što znači da je šansa velika!!!
U gornjem levom uglu kliknite na КВИЗ da bi vam se otvorila sledeća stranica:
Ukucajte isključivo latiničnim pismom svoje 1. ime 2. prezime i 3. e-mail adresu i zatim kliknite na КВИЗ. (ja sam radi primera unela kao ime i prezime Retka Zverka, ali vi unesite svoje ime i prezime, da ne bi izgledali ko spameri kad gađate server Biblioteke) - i onda se otvara:
Pročitajte pitanje i unesite (tačan) odgovor u polje Ваш одговор - i pišite po Vuku, kao što izgovarate i čitate; i bez slovnih grešaka i sa našim slovima sa kvačicama. U suprotnom server će vam saopštiti da je odgovor netačan, čak iako to nije slučaj. Kada upišete odgovor, pritisnite dugme провера
Zatim vam se otvara naredna stranica:
Konačno, ako je odgovor tačan, kao što u ovom primeru jeste, ostaje vam da kliknete na dugme проследи податке Библиотеци! i onda čekate da vam se jave putem emaila, da vidite da li ste bili najbrži na taj dan. :-)
Prethodno iščitajte Pravila kviza i Primere odgovora na pitanja, da ne bi napisali recimo broj kao cifru, već slovima i sl. tome.
Da bi sa što većom verovatnoćom pozitivnog ishoda bili prvi u pokušaju lova na besplatnu godišnju članarinu skockajte se tik pred ponoć ispred kompa, jer se u 00:00 pojavljuje novo pitanje za tekući dan. Ja sam iz nekog petog ili šestog pokušaja bila prva.
Oni su malo sporovozni, pa će vam odgovor poslati sa jedno 3 dana zakašnjenja. Nema veze, vi budite uporni i navalite na njihov server sa svojim tačnim odgovorima i "pašće" tu sigurno članarina. :-)
Ovde je elektronski katalog za pretragu knjiga - loša im je baza, što u prevodu znači da iako piše da je neka knjiga izdata, možda i nije i obrnuto. Možete da vršite pretragu i sa kompjutera u Biblioteci, ali meni je komotnije da to radim od kuće, pa onda samo prepišem tamo u Biblioteci na listić, čiji primer je ispod u očajnoj rezoluciji, al' nema veze. :-D
Ako je jedna knjiga dostupna u više primeraka, nemojte da popunjavate više listića za istu knjigu, već samo dodajte njihove signature. Možda je ovo mentolski što vam pišem, ali ja sam bila taj mentol koji je to uradio, pa su mi oni u Biblioteci rekli da radim drugačije. :-)
Možete da uzmete maksimalno 10 knjiga. Knjige se izdaju na 20 dana, s tim da imate mogućnost da 2 puta produžite rok za vraćanje, što znači da možete da ih držite ukupno 2 meseca. Produžavanje knjiga se vrši telefonom na br. 011/ 20 24 011 ili putem emaila adrese info@bgb.rs. Kada mi zatreba da produžim rok za vraćanje knjiga, ja to uradim telefonom i to funkcioniše dobro.
Želim vam puno sreće i javite se sa lepom vešću da ste osvojili besplatnu jednogodišnju članarinu! :-)
P. S. Ponesite ličnu kartu kad krenete po svoju besplatnu člansku kartu. Ako ste nekada bili član, pa recimo niste dolazili nekoliko godina, oni vas imaju u bazi i "izvući" će vas preko JMBG-a. Za početni datum korišćenja članarine biće uzet datum kada ste dali tačan odgovor na pitanje, tako da nemojte da odugovlačite sa odlaskom u Biblioteku.
"Pa, ti si sva vlažna..." - procedi njegov prst izviđač, dok je drugom rukom pripremao svoj nabrekli ud
"Nisam spremna..."
Spustio je svoju glavu u njeno međunožje i počeo nestručno i šablonski da je balavi - pri tom je gledajući u oči i čekajući njenu reakciju. Ona se bezuspešno premeštala i nameštala, ne bi li on shvatio da konačno jezikom ubode "tačku", zatim mu je blago pomerila glavu ka "tački" nekoliko puta, te je svojim prstim razmakla stidne usne i pokazala mu po n-ti put to "zrno graška". Konačno, po ko zna koji put, shvatila je da je najbolje biti "sama svoj majstor".
"Tek sada ne mogu..."
* * *
Zašto sam se uopšte odlučila da pišem o klitorisu?
Između ostalog, zato što smo mi zatucano i licemerno društvo, gde se žensko seksualno zadovoljenje (i dalje) zanemaruje i zato što iz iskustva znam da većina muškaraca ne pridaje nikakvu važnost klitorisu, a mnogi ne znaju ni gde se on tačno nalazi.
Isto tako znam, da mnoge žene, što onomad reče Bruno Langer u naslovu jedne od svojih pesama, koriste vaginalnu manipulaciju. To nije ni malo mudro, ali može biti i jednako profitabilno i jednako frustrirajuće. Tada muškarac misli da vas zadovoljava, ali kada jednog dana ne bude sa vama (jer taj dan će brzo doći), već sa nekom drugom ženom, vi toj ženi činite medveđu uslugu. On će se naći u čudu, jer sve njegove bivše su ga kovale u zvezde, a on za sobom nosi višedecenijski seksualni minuli rad. A matoro kljuse često nije za nove veštine - i onda imamo problem.
Pratim podatke na temu poznavanja (geografskog) položaja klitorisa i njegove pravilne "upotrebe". Rezultati su poražavajući. Spominje sa da od 100% ispitanih muškaraca 90% nema pojma gde se tačno nalazi, a samo 1/5 zna šta je uopšte klitoris. Neki misle i da se nalazi u vagini. Da se razumemo, nemali broj žena takođe nije upućen u sopstvenu seksualnost ili je se stidi. Dakle, u našem obrazovnom sistemu je neophodno uvesti predmet Seksualno obrazovanje. Time bi se stvorio prostor da se Veronauka eliminiše iz školskih klupa, jer smatram da je pokojni premijer dr Zoran Đinđić učinio veliku grešku (koja može da se ispravi) kada je napravio kompromis sa Crkvom i "pustio" je u škole.
Pre rečenica koje slede o klitorisu, želim da kažem da sam saglasna da se konačno odbaci mit o famoznoj "G" tački - jer ona ne postoji. Ali mnogi su napisali knjige na tu temu i lepo zaradili na tome; a i mnoge žene su se osećale izbedačno što nikako ne mogu da je nađu. Takođe, dosta je bilo zaglupljivanja o vaginalnom orgazmu (kao jedinom mogućem orgazmu u "pravih" žena) i anatemisanju žena koje bez (dodatne) stimulacije klitorisa ne mogu da dožive vrhunac, pa su se i zbog toga osećale prokuženo i nepotpuno. Za taj deo priče je zaslužan gospodin Sigmund Freud koji je i sam bio sopstveni pacijent.
Ono što je muškarcima penis, to je nama ženama klitoris.
Struktura sunđerastog tkiva je identična, a broj nervnih završetaka u klitorisu je dvostruko veći u odnosu na broj nervnih završetaka koji se nalaze u glansu penisa.
Klitoris je izuzetno osetljiv organ i svaki pogrešan pokret upravo proizvodi efekat suprotan od očekivanog. Zato klitorisu treba posvetiti pažnju, pre i za vreme seksualnog odnosa. Svaka žena je posebna i svaka je fiziološki drugačija, te muškarac mora da bude fleksibilan i da prihvati (bez obzira na njegove fantazije ili predrasude) da su u seksualnoj igri moguće različite kombinacije kako bi zadovoljio ženu. Zato, međusobno razgovarajte o onome šta hoćete i šta nećete. Ne čekajte da on to sam shvati, jer neće shvatiti, dok mu ne objasnite. Ako on to što mu objasnite ne može da shvati, onda verovatno to i nije seksualni partner za vas, pa potražite drugog. Ako žena ne voli oralni seks, onda ga verovatno neće zavoleti ni sa vama, možda će samo da vas "odrađuje" s vremena na vreme. Ako ne voli analni seks, onda ga verovatno neće praktikovati ni sa vama. Što važi za žene, važi i za muškarce. Ako vam neko ne odgovara u seksu sada, još manje će vam odgovarati ubuduće.
Sve ono što sam imala prilike da pročitam do sada, o tome kako ženu zadovoljiti adekvatnom (manuelnom, genitalnom ili oralnom) stimulacijom klitorisa je uglavnom gomila gluposti i budalaština.Tu su razvijene čitave studije, elaborati, tehnike, ovo-ono, a sve je to u stvari jednostavno, samo zahteva trud i dobru volju.
Ne stoji priča da treba usisavati i isisavati klitoris (ili ga grickati), služeći se pri tom usnama i primenjujući kojekakve vakuumske tehnike, jer je to iritabilno za ženu - a o nuspojavama tipa coktanja, roptanja i groktanja da i ne pričam - žene ne vole da vide svinju među svojim nogama;
ne pije vodu ni ona priča, prvo masirajte lagano ceo spoljni deo vagine, pa velike, pa male usmine, pa sve tako redom, dug dan do podne, da bi posle 100 svetlosnih godina stigli do klitorisa - da bi onda krenuli da ševrdate, dža klitoris, dža stidne usne i sve tako naizmenično - ne, ne, ne;
onog trenutka kada počnete da dražite klitoris, onda to radite kontinuirano, a ritam prilagodite nivou trenutnog seksualnog uzbuđenja žene - to možete da shvatite po kretanju karlice, da li je sporije ili je brže, kao i po dimenzijama klitorisa koji se uvećava kako seksualno uzbuđenje raste;
i ne "skrećite sa puta" dok žena ne svrši, ako se zadržavate samo na klitorisu;
ako pređete na penetraciju i dalje je potrebno da ženi dodirujete klitoris; međutim, muškarci često nisu sposobni da obavljaju dve radnje istovremeno ili pak počinju previše jako da pritiskaju klitoris, a to je onda bolno za ženu;
zato žene ne treba da se stide, već treba da "uzmu stvari u svoje ruke" i da nastave da draže same sebe tokom penetracije i zadovoljstvo neće izostati.
Sve navedeno je bitno, jer žene umeju da izbegavaju seks kada su svesne da ih partner neće zadovoljiti tokom seksualnog čina i dovesti ih do orgazma, pa se tako samo gomilaju (međusobne) seksualne frustracije. Orgazam nikad, ali nikad ne treba (od)glumiti. To je tako jadno i poražavajuće za ženu. I onda toj glumi nema kraja. Kad počnete da lažete, lagaćete samo sebe, a od toga dugoročno posmatrano nemate ništa dobro.
Da bi "upotreba" klitorisa zaista bila Jack Pot za svaku ženu, žene su prve koje treba da se (samo)spoznaju i da odbace mitove o sopstvenoj seksualnosti, da se ne bi vazda osećale nezadovolj(e)ne i frustrirane.
Prema tome, istražujte, istražujte, istražujte same sebe, a i međusobno se istražujte. Ne zaboravite ljubljenje, jer odatle sve počinje, a ko se loše ljubi i ne obećava mnogo ... maratonske predigre nisu dobrodošle, ali bez dobre predigre nema ništa... i muškarci, budite izdržljivi, jer žene ne mogu da svrše za nekoliko minuta... i žene, samozadovoljavajte se, jer kada vi poznajete reakcije svoga tela, biće vam jednostavno da muškarcu prenesete šta vas uzbuđuje i šta vas ne uzbuđuje.
Onda je ona to rekla meni, i ja sam stavila prst duboko u svoje grlo i zatražila joj kofu da se ispovraćam.
"Ti baš nisi romantična!" - odbrusi mi.
"Ti si baš naivna!" - rekoh joj mirno.
* * *
Upoznali su se pre 20-ak godina. On je oženjeni gospodin budžovan - uslužni jebač udatih žena, a ona je radila trećerazredne poslove i bila udata za patološki slučaj koji je ogrezao u ljubomori, alkoholizmu i siledžijstvu. I valjda to tipovima u mačo-tripovima baš imponuje, da krešu nešto što je mnogo nižeg socijalnog statusa od njih. Tu su baš moćni. Jer nisu egal... tako i profesori univerziteta krešu kafe-kuvarice i kafanske pevačice, a vole i studentkinje da ubodu, dok uspešni "poslovni" ljudi vole cupike sa mozgom za apotekarsku vagu koje lepo trepću i smeškaju se, dok im prave dekoraciju u "poslovnim" pregovorima i rado se podaju itd. Sastali su se nekoliko puta u hotelima koji iznajmljuju sobe na sat (ali to se u javnosti zove - sobe za dnevni odmor), a koji se kao i u svakom (vele)gradu najčešće nalaze blizu saobraćajnih čvorišta. Jednog dana, ona je njega čekala, a on nije došao. I još jednog dana se ponovio isti scenario, jer su "randevue" zakazivali unapred - jer takve su bile okolnosti. On je jednostavno nestao, odlepršao, izgubio mu se svaki trag.
* * *
Danas skoro svako svakog može da nađe ako to hoće, čak i bez korišćenja računara. On je nju pronašao posle mnogo godina na jednoj društvenoj mreži.
Tada joj je otkucao poruku: "Umalo što nisam umro, kad sam video da si to ti! Da li si ti svesna koliko sam ja čeznuo i nadao se ovom trenutku?" On je, kad je dolazio iz te daleke zemlje, sedeo na nekakvim trgovima i čekao je, nadao se da će ona baš tu i baš tada da prođe. Njemu su obrisi njenog lica (i tela) izlazili kao duhovi. On je stalno mislio na nju. On je nju tražio i tražio i tražio...
Pusto žensko… I ona je želela da joj se neko nada i da zna da je neko čeka. Iako je taj neko nju povredio. Jeste, žene se emotivno vezuju preko seksa (ne mora da bude obrnuto uvek), kao i muškarci koji hoće da se (po)vežu na taj način. Bila je ponosna na sebe što je hrabra i što mu je SVE sasula u lice (lice monitora), i što je on, za divno čudo - sportski podneo. Rekli bi da je čovek Lucky Loser (Srećni Gubitnik), ako takvih uopšte ima igde osim u knjigama. Ćaskali su putem Messengera blizu godinu dana, jer su ih fizički delile hiljade kilometara. Ljudi, godinu dana je dugačak period za (velika) nadanja i (neispunjena) očekivanja.
On je njoj pričao tj. kucao kako će oni da budu "mi" i ona mu je verovala. I ona je bila "mi", jer je verovala u "mi". Oni su pravili planove o nekoj vrsti zajedničkog života, jer g-đa supruga dotičnog nije nameravala da se vrati iz uređene u neuređenu državu. Samim tim, ona je mogla da bude kvazi-supruga. Rekla je da ne može da zna koliko će to da traje, ali koliko god da traje – bar godinu dana, ona je spremna i bolje je i to, nego da bude sama i da čeka nešto što se možda nikada i neće ostvariti. A sa njim može da joj bude lepo, jer on je u stvari jedno duboko osećajno biće.
Kao i svaka prosečna "guska" bila je dostupna kad god se njemu "pridigao" da ona bude dostupna. Trčala je na svaki bip koji se čuje kada stigne nova poruka na kompu. I radovala se kao što se raduju uspaljene tinejdžerke. Nema ničeg lošeg u radovanju, ali: "Kome se ti raduješ?!" Naročito se radovala onim iznenadnim porukama u danima koji su kod "porodičnih" ljudi rezervisani za porodicu – a to su vikendi. E, samo da malo proćaskam sa njim, pa ću ponovo da ti se javim. "Dobro dušo, ako misliš da je to pravi put, ti to uradi, ja ne bih!"
* * *
Na početku virtuelnog obnavljanja "ljubavne romanse", dolazila sam joj sa svojim komentarima kao so na ranu, kao neželjeni vaginalni spazam, kao lisica iz Basne koja se na sav glas hvali da je sad in nemati rep, jer je ona upala u klopku i ostala bez repa.
Preterala sam sa iznošenjem svojih opservacija, priznajem. Preterala sam, jer je volim kao sestru. Volim je kao što volim sebe. Preterala sam, jer sam znala šta će da se desi. Volela bih da se to nije desilo. Volela bih da ona jednog dana ovo pročita, ali sada je prerano za to.
Volela bih da ona sada nije duboko povređena. Imam zabranu da postavljam pitanja i zato igram ko kiša oko Kragujevca, ali boli me njena patnja i njeno razočaranje. Zato što ta žena mogu da budem i ja. Zato što ta žena može da bude svaka žena. Ja ne verujem u potiskivanje emocija, ja verujem u to da makar 100 puta izrekla i isplakala isto, i treba – zbog sebe, dok ne izgori i ne sagori kretena. Dok ne prežali sebe. A onda, glavu gore i u nove pobede!
* * *
Konačno, posle mnogo meseci u kojima on čas dolazi, čas ne dolazi, jer mu u poslednjem trenutku iskrsne "nešto" – doputovao je i to na nekih 10-ak dana, kao za početak dok "ne sredi stvari".
Iste večeri (ah, kardinalne greške u ženskom pristupu) ona se brzometno isporučila na njegovu kućnu adresu. Atmosfera nije bila ni malo topla i romantična, jer u toj kući ne živi niko, pa je to, iako namešteno, sve ogoljeno, pusto i obezdušeno. Ničim je nije obradovao, ni sitnom pažnjom u vidu nekog simpatičnog poklončića ili još bolje gestom koji bi je možda oborio sa nogu. Alo, ti si toj ženi punio glavu glupostima godinu dana, valjda si nešto ukapirao o njoj do sada???!!! Valjda je smatrao ono što mnogi muškarci smatraju danas, da je on sam dovoljan na meniju. Menú je bio egzaktan, kažu da je to kao da preskočiš sva predjela i jela i odma’ dobiješ desert. Koliko je bio svež i ukusan, ja to ne znam, a to i nije presudno u ovoj priči. Glavno, dočekali su i to "ljubavničko jutro" zagrljeni i sve po PS-u.
Rekao je da će da joj se javi, da se dogovore za dalje, pa joj se nije javio, ni SMS porukom, ni glasom. Prošao je prvi dan, startovao je i drugi dan i ona je već dobrano popizdela. Konačno, tokom trajanja drugog dana gospodin Svinja joj je poslao neku seljačko-prozaičnu poruku u stilu: „Da li si živa?! Eeeeeeeej??? Na to, ona njega zove telefonom (kardinalna greška br. 2)da mu se opet isporuči sa svojim, kako, zašto, zbog čega i tome sl. pitanjima. On ’ladan ko dobro o'lađen špricer. Kao da se ništa nije dogodilo. Njoj ništa nije jasno. Otkud sad odjednom ta promena? Sve je ostalo na tome da će on njoj opet da se javi. Prvi dan, drugi dan, treći dan, četvrti dan, peti dan!!! Nije se javio! Žene su čudo, kad misle da imaju za nešto ili nekog da se bore. Kakva onda muda imaju. I inače, žene imaju muda.Ona odluči da mu bane na gajbu u ranim jutarnjim satima (jer posle neće moći da ga nađe), da se "razračuna" sa njim, tj. da se objasne o nastalom problemu.
Sa vrata ju je optužio da je ona verovatno došla misleći da će da ga nađe na gomili sa nekom drugom. Da li ljudi polaze od sebe kada optužuju druge? Nije joj verovao da to nije tako, već da nju boli što se on ponaša kao tipična muška svinja. Tražila je objašnjenje i bila rešena da mu ga iščupa iz usta, pa makar i klješta koristila.
Konačno, ispade mu nemušti jezik iz usta. "Znaš, one noći kada smo bili zajedno, tebi je zvonio mobilni telefon za buđenje. Ti si već ustala i bila si u kupatilu. Ja sam uzeo telefon da isključim alarm i pošto se ne snalazim dobro (laž, jer je tehnički vrlo pismen), ja sam "slučajno" ušao u tvoj telefonski imenik. Tamo sam video gomilu muških imena koja su sa iste lokacije, na kojoj sam te ponovo našao. Ja sam shvatio da si ti kurva i u meni se sve odjednom preseklo i više nisam hteo da te vidim.(o. a. A ti nisi kurvar, pa ti to smeta, čak i da je istina, a nije!!!) Počela je da mu se pravda (kardinalna greška br. 3). Da ja vas pitam, šta je on imao da kopa po njenom telefonskom imeniku? Čovek traži dokaze da opravda svoju patološku ljubomoru. Ej, da vidite samo kakve ja sve likove i nickove imam u mobilnom, pa to bi se svakom prosečnom prevrnuo želudac. Ali to je moj telefon, moj imenik, i udaram packe po prstima, ako ga neko uzima neovlašćeno. A o zdravo-za-gotovo da i ne pričam. I tako je odjednom njegova velika ljubav prema njoj zgasla totalno. Ona je samo jedna od "onih".
E sad, njoj to nije bilo dovoljno pa je htela da ipak "istera stvari do kraja". U stvari, htela je da bude pored njega dok joj se ne smuči – tj. dok se ne vrati odakle je i došao. Pojedine žene koriste i taj autodestruktivni mehanizam. Ne osuđujem, daleko bilo, ali smatram da to predstavlja visok stepen samopovređivanja i nepoštovanja sebe.
"Je l’ sam 'kurva'?" "Jesi!" "U redu, ti misli tako i zbogom!" Dobro, ja sam drugačija. I ja sam jednom bila "kurva" jednom patološki ljubomornom tipu i imala sam puno problema u vidu raznih uznemiravanja zbog toga, ali i to je život. Niko me nije štitio, da se razumemo. Borila sam se sama. Nikom ne piše na čelu ko je i šta je. Mene su mnogi ismevali zbog toga, jer kako to ja nisam uspela da provalim ranije (ali mnogi nisu bili u mojoj ili njenoj koži). Pa eto, nisam. To su oni bolesnici koji te optužuju da flertuješ sa konobarom, ako kojim slučajem sa takvim ikad i ugledaš dešavanja u spoljnom svetu. Pitajte se ljudi, šta rade po srpskim zatvorima babe od 70+ godina koje su trpele džukele čitavog života, i onda im konačno zviznule sekire u glave. Ne propagiram nasilje, ali propagiram prava žena (kao i svih ostalih) na svaku vrstu nezavisnosti i slobode. Sloboda je odgovorna rabota i možeš da mašeš njome do granice dok nekog ne udaraš po nosu. Sve ostalo je ropstvo.
* * *
Velika je stvar u svemu ovome što se čovek otkrio "brzo", ako ne računamo svo ono prenemaganje i zavlačenje od godinu dana, preko blagoglagoljivih poruka i nebuloznih obećanja i njima sl. sranja. Zato, ja sam tebe tražila godinama, da ti kažem da si skot i svinja zbog toga što si otišao bez traga i glasa i što sam poverovala u celu tvoju priču, da je to iz određenih političkih razloga moralo da bude tako. Dušo, ti si za svoju ženu pričao da je belosvetska orgijašica. Zajebala sam se, od sada ću uvek biti na strani žena. Ti si taj koji ćeš da se daviš u svojoj ljubomori, pa se i udavi u njoj. Gledaj samo da budeš sam i da nikoga ne povučeš sa sobom! Putuj Igumane i ne brini za manastir! Zbogom!
