Sunday, 24 August 2008

Ah, vreme...

Kada kažem da nemaš vremena, to je samo prokriće za ono što nećeš u datom trenutku i opravdanje pred sobom; i kako bi ti nešto uradio/la kada bi imao/la vremena, ali eto, nemaš ga, pa bacaš tu paradigmu pred svoj ego, da bi te on aminovao i da ne bi jebavao sa grižom savesti. Jednostavno rečeno, vreme je demokratska kategorija, a ujedno i relativan pojam. Imaš ga za one koje hoćeš i za ono što hoćeš i nemaš ga za one koje nećeš i ono što nećeš.


Pošto sam pristalica toga da imamo samo ovaj život, jer me uopšte ne interesuju teze večnog, zagrobnog, prošlog, budućeg i sl., iz toga proizlazi da živimo SADA. Ono što je bilo - bilo je; šta smo shvatili i naučili iz prošlosti je OK, a šta nismo - ponovićemo lekcije. Ono što će biti, ne zanima me, jer je moj uticaj samo hipotetički, a po meni su hipoteze sranje, osim u naučno-istraživačke svrhe.


Fokusiranje na budućnost i preferencija projekcije budućeg da bude bolje i kvalitetnije od sadašnjeg je koprena misli i osećanja, jer je jedina izvesna budućnost - smrt.


Dakle, postoji ono što je danas i ono što se dešava sada - sve ostalo je bullshit-ovanje i imitacija stvarnog zivota.

(o. a. tekst je podstaknut sveprisutnom cinjenicom da niko ni za sta vise nema vremena)

0 komentar/a:

Post a Comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...