Patrikurcizam

Navukli me mangupi da gledam jučerašnje finale Wimbledona. A, istina, i ja volim da gledam kako raste nivo kolektivnog ludila.

Za'ebem se i prebacim na B92. Koliko sam shvatila iz njihovih visprenih, kako se ono tevelizijski kaže - reklamnih i takvih slogana, Novak je već dobio Wimbledon i pre nego što je otpočeo finalni meč sa Nadalom. Usput, ma nije prošlo ni 10 minuta kako je meč trajao, a ja vidim da mi intenzivno ide na pičkin živac nadahnuti B52 komentator. Alo, prijatelju, pa nisi ti Novakov lobista. Ili jesi? Usput, bilo je tu i PR-ovanja i tako to. Mislila sam da ću u jednom trenutku čuti i kada Novak vrši veliku nuždu, tj. da komentator obiluje i takvim podacima. A, iznad i povrh svega dopalo mi se što komentator ima tako iznenadne urlike tokom meča, da ti se strese guzica zavaljena u trosed, ko onomad pre 12 godina kada su leteli projektili iznad zgrada. No, da ne menjamo temu. Kada se događalo, a događalo se da Nadal igra bolje u meču, to je uvek bilo pripisano njegovoj sreći ili pak tome da se nekako izvukao. Rečju, fascinirana sam nepristrasnošću i profesionalnošću tzv. sportskog komentatora, tako da ću sledeći put da gledam preko Eurosporta slična sportska zbivanja.

Evo, i dok ovo pišem, sirene i dalje urlaju po gradu. Ah, kako me samo raduje što narod radi nacionalizam. Inače, jačanje nacionalizma, uz kombinaciju sa besperspektivnošću, odnosno visokim stepenom nezaposlenosti i socijalnom bedom i nepravdom vode, pogodite gde, u diktaturu (tj. njeno prolongiranje), ali ne lumpenproleterijata. Stoga, a to već svi znaju, al' da ponovimo, drug precednik je bio prisutan, da podrži sopstveni rejting koji više ne postoji. I ispušeni Jeremić sa gospođom. Toliko o politikanstvu.

Inače, ne znam da li je iko primetio da čitava porodična bulumenta Đokovića nije ni prijebala njegovu devojku. Odnosno, ona nije u tom krugu. No, to je prilično logično. Novak je investicija koja treba još dugo da kapitalizuje širokom porodičnom krugu keš. Sve ja razumem, i podršku porodice, i njihova odricanja, ali... kako rekoše roditelji: "Mlad je on da se ženi". Odnosno, da karabasi ambiciozne porodične planove.

Zaista mi je drago što je Novak dostigao svoj san iz detinjstva, osvojio Wimbledon i dostigao prvo mesto na ATP listi, ali to nema nikakve veze sa Srbijom i cirkusom koji se tim povodom pravi. Da sam na mestu Novaka Đokovića, uzela bih državljanstvo Monaco-a koji ne poznaje pojam dvojnog državljanstva, osim prebivališta u Monte Carlo-u, i završila sa time da se moje ime koristi za skupljanje političkih poena. To je njegov lični uspeh, a ne uspeh Srbije.