Praznina

Apparition of Emptiness © 1994 Ken Takara

Te noći vratila se kući kasnije nego obično. Iste večeri našla se sa jednim čovekom za koga zapravo nije bila sigurna da li uopšte i želi da ga sretne. Zapravo, bilo joj je svejedno.

Nešto zasmeta, kao okidač, i duboko u čoveku povampiri se praznina. Inače, ume da se pojavi, nekada u prolazu, nekada gostuje nekoliko dana, ali i duže od toga, kao predugo prisutan gost. Ali, opet, i nestane. Dolazi iznenada, kao iz zasede. Napada osobu nepripremljenu, sa leđa. Ne vidi joj se lice. Praznina nosi razna odela. Nekada je odevena kao zavodljiva devojka, koketna, mirisna i nasmejana. Nekada je i smrdljiva. Nekada je sva poderana i odrpana. I baš tada, čini se da je najprepoznatljivija. Ali nije. To je samo njeno lice. A ona ne da je dvolična, ona je metaprisutna, i po obličjima i po delovanjima. Ume da se pojavi kao šljašteće svetlo, od koga mnogi zatvaraju oči, jer ih zaslepljuje. No, ona lukavo prodire, jer unutrašnji vid ne poznaje tu vrstu slepila. Zalud je zatvarati oči pred očiglednim.

Te noći, to se manifestovala egzistencijalna praznina. Postoje oseti kojima je nužno dopustiti da te prožmu i da ih osetiš. Ta vrsta praznine se najčešće popunjava tj. krpi stvarima koje se čine radi bega od sopstvenosti, bega od unutrašnje stvarnosti, bekstva od slobode. Većina takvih činjenja imenom se zovu - kompenzacije. Prinudne satisfakcije kratkoga veka što služe čoveku da odagna nekada nepodnošljivu unutrašnju teskobu. Ali, kako se ni teskoba, kao ni bilo koja senzacija koju čovek doživljava sa negativnim predznakom, ne može logikom sveobuhvatiti i izbaciti iz čoveka, tako je i čovek samo dublje u sebe potire, igrajući se igrice koja nam je poznata kao - iks i oks.

Verovatnoća ishoda ova dva događaja je pola naspram pola, u nekoj vremenskoj tački, u proseku, čak i onda kada čovek ne učini ništa da utiče na njihov tok. Prazninu treba pustiti da pronađe svoj uzrok, jer saniranje posledica je davanje veštačkog disanja klinički mrtvom čoveku.

Te večeri spoznala je ono što zna da zna: ono što oseća neko drugi, oseća i ona, onda kada je sa punom pažnjom prisutna u datom neponovljivom trenutku.