Praštanje

Ti stajaše na izmagljenom brdu,

Neuhvatljivom mukama,

Nesagledivom rukama,

Odmahujući strahovima krdu.

U dolini pevaše ptice;

Začu se tresak tmine,

Zavrišta dah sušte istine;

U trenu sagledah ti lice.

Kroz zube si procedio jasno:

"Ne, ja ne zaslužujem to."

Zaplakah glasno, jer znah što.

Iskapaše suze, beše kasno.

Sad se kajem, kajem sebe.

Oprosti, slepa sam i survam;

Izvini, ustima se kurvam.

Što je tvoje je do tebe.