Tako, promatram ljude u autobusu.
Pored mene sedi jedna devojka. Brat sestri mlađa od mene 10 godina. Guta bez gutanja ljubavni roman. Tek nedavno sam počela da se pitam da li i dalje postoje po trafikama ljubavni romani. Mislila sam da je to odumrlo. I posmatram tu devojku. Vidim lepo kako se topi od miline dok čita. Nema veze, to je jedna ordinarna budalaština, ali ti trenuci njenog maštanja su neprocenjivi. Ona je sva u tome. Jebiga. Ljudi u mašti ispunjavaju svoje snove. I to je dobro. Svako mesto gde snovi postaju praktikuum ličnih želja je dobro mesto. Jer, u stvari, mi smo obmanuti time da je realizacija negde izvan nas. Pa nije. U nama je.
Gledam dalje. Jedan mladić sličnih godina kao pomenuta devojka. I čujem, a priviđa mi se očigledno: "Samo da vidim Kremlj, i ništa više." Jebiga, ja premotavam u glavi teoriju. Pa za koji kurac samo Kremlj, ali 'ajde sad, to je njegova želja. A onda je ponovio rečenicu koju sam čula: "Samo da vidim krevet, i ništa više." Jebote. Ima tu negde oko 25 godina, bistar i umoran pogled. Nervozan je, i istim takvim nervoznim kretnjama vrti mobilni telefon u ruci, kao šatro brojanicu za mitingovanje napuklih živaca. Onda sam pomislila, možda bi bilo dobro je da je hteo ili imao mogućnosti da ode u tu jebenu Moskvu, makar zbog tog Kremlja kojeg nikada nije pomenuo. Mislim, jebeš gledanje u plahte u tim godinama.
Dolazim kući i shvatam da je najbolje da drkam, mada ne znam kako se taj glagol koristi kada se žene samozadovoljavaju. Kako god, orgazam ili "mala smrt" me odvajaju od postojećeg. Ima već neko vreme da kontam da bi mi odgovaralo da budem u stanju konstantnog orgazma. Mada, sećam se, čitala sam da ima neka žena (tamo negde na trulom Zapadu) koja je koristila neku spravu (nije vibrator) koja je kod nje izazvala te konstantne orgazmičke tokove, pa je ona tužila tu kompaniju i ne znam šta je dalje bilo. Uglavnom, je li, indisponiralo joj je svakodnevicu. Kontam da ih ne bih tužila.
Pored mene sedi jedna devojka. Brat sestri mlađa od mene 10 godina. Guta bez gutanja ljubavni roman. Tek nedavno sam počela da se pitam da li i dalje postoje po trafikama ljubavni romani. Mislila sam da je to odumrlo. I posmatram tu devojku. Vidim lepo kako se topi od miline dok čita. Nema veze, to je jedna ordinarna budalaština, ali ti trenuci njenog maštanja su neprocenjivi. Ona je sva u tome. Jebiga. Ljudi u mašti ispunjavaju svoje snove. I to je dobro. Svako mesto gde snovi postaju praktikuum ličnih želja je dobro mesto. Jer, u stvari, mi smo obmanuti time da je realizacija negde izvan nas. Pa nije. U nama je.
Gledam dalje. Jedan mladić sličnih godina kao pomenuta devojka. I čujem, a priviđa mi se očigledno: "Samo da vidim Kremlj, i ništa više." Jebiga, ja premotavam u glavi teoriju. Pa za koji kurac samo Kremlj, ali 'ajde sad, to je njegova želja. A onda je ponovio rečenicu koju sam čula: "Samo da vidim krevet, i ništa više." Jebote. Ima tu negde oko 25 godina, bistar i umoran pogled. Nervozan je, i istim takvim nervoznim kretnjama vrti mobilni telefon u ruci, kao šatro brojanicu za mitingovanje napuklih živaca. Onda sam pomislila, možda bi bilo dobro je da je hteo ili imao mogućnosti da ode u tu jebenu Moskvu, makar zbog tog Kremlja kojeg nikada nije pomenuo. Mislim, jebeš gledanje u plahte u tim godinama.
Dolazim kući i shvatam da je najbolje da drkam, mada ne znam kako se taj glagol koristi kada se žene samozadovoljavaju. Kako god, orgazam ili "mala smrt" me odvajaju od postojećeg. Ima već neko vreme da kontam da bi mi odgovaralo da budem u stanju konstantnog orgazma. Mada, sećam se, čitala sam da ima neka žena (tamo negde na trulom Zapadu) koja je koristila neku spravu (nije vibrator) koja je kod nje izazvala te konstantne orgazmičke tokove, pa je ona tužila tu kompaniju i ne znam šta je dalje bilo. Uglavnom, je li, indisponiralo joj je svakodnevicu. Kontam da ih ne bih tužila.
hehhehe, zanimljiva zapažanja. U autobusu se može napisati čitava storija, potrebno je samo malo koncentracije i mašte.
ReplyDeleteNegde, mislim verovatno 94-te, kada su inflacije bile svakodnevne, da nam je vrednost novca za jednu jutarnju šoljicu kafe isparavala već popodne, nemajući više za tu popodnevnu kaficu, sela sam na klupu preko puta česme u Knez Mihailovoj. Bio je veoma vruć i sparan dan. Posmatrala sam ljude koji piju vodu sa česme. Neki su zahvatali vodu šakama i prinosili ih ustima, neki su direktno pili sa mlaza koji je kuljao iz česme, neka deca su se prskala, jedan pas je obigravao i pio vodu skoro sa svih strana, neki ljudi su se bukvalno polivali i rashlađivali u tom vrelom danu, neki su se umivali i video im se na licu izraz olakšanja. I onda sam, sećam se, spazila jednog starijeg gospodina, pristojno obučenog, ali videlo se u staru odeću, koji je sipao vodu u veliku plastičnu flašu i odlazio. I posle nekog vremena se ponovo vraćao da napuni flašu. Zainteresovala sam se da vidim šta to radi. Pogledom sam ga pratila i videla da zaliva bilje u žatdinjerama postavljenim po ulici. I ponovo se vraćao na česmu da napuni vodom flašu. Nasmejala sam se ovoj novoj pojavi. Zašto, pobogu, ovo radi, pomislila sam. I onda sam shvatila. Želeo je da bude koristan nekom, gradu, društvu. Želeo je da bar malo smisla unese u svoj život. Ko zna, možda je bio odbačen, zaboravljen i od svoje porodice... od društva sigurno. Našao je neko svoje rešenje, sam sebe zaposlivši kao uličnog baštovana koji zaliva cveće....
Ja da sam devojcica imao bih stalno na sebi onaj vibrator poznatiji kao Delfin. Stoji u gacicama i manje vise ne smeta, ali...
ReplyDeleteU torbetini koju skoro svaka devojcica vuce sa sobom, drzao bih i daljinski upravljac od pomenutog. Tako bih bio/bila konstantno na samo jedan KLIK od zadovoljstva.
Svaki put vam zavidim kad se toga setim...
Tužila? Ne mogu da verujem.
ReplyDelete@SFINGA
ReplyDeleteDa, a isto tako u putničkim vozovima, tamo isto tako ima materijala koliko hoćeš.
Tvoja priča, a to ponovo moram da kažem, iako sam već možda i dosadana sa tim, zaslužuje mesto u članku, a ne u komentaru. :)
Ja se sećam jedne žene, isto tako pre puno godina koja je imala svoju "misiju". Ona se sastojala iz toga da je svakoga dana išla na Kalemegdan sa kesama punim pšenice i hranila golubove. A našla se tamo i po koja veverica, da ćapi i poneki lešnik iz njenog džepa. Da li se nešto promenilo, malo sarkazma u jednom vicu gde su akteri dva penzionera kaže: "Da li si poneo 'leba za golubove?" Ovaj odgovara: "Mogu ja njih i bez 'leba." Crnjak.
@arsa
ReplyDeleteNemam pojma o tom Delfinu, ah, blaženog mi neznanja. Ovaj moj je veliki, lep, ljubičanstven, i oku neukog posmatrača bi više ličio na neki dekorativni predmet. Recimo neku lampu, cccccccc. A, inače, naduvana je ta priča o vibratorima i njihovom preimućstvu. Nema ništa bez "živog mesa", tako da i nemaš na čemu da zavidiš. ;)
@Milja Lukic. Tu i tamo
ReplyDeleteKoliko se sećam, ta žena je vežbala na nekoj spravi koja je kolateralno izazvala kod nje multiorgazmičost povazdan. Eto. Ali, vidiš, njoj je to ostalo, a i konto će da uveća ili već jeste. Ubila toliko muva jednim udarcem. :)
Tekst je nabijen a la Bukovski emocijama ili mozda mi se tako cini dok sam slusao ovaj hit iz devedeset i neke http://www.youtube.com/watch?v=VmqDtriTUEI :D
ReplyDeleteMozda se cak i slaze tekst sa tvojim :)
Ja sam citao vest da devojka iz Brazila valjda mora da ima jedno 3 4 orgazma dnevno. Nije to mnogo za muskarca npr mene. Ali eto zenama je to valjda previse.
Ta devojka ima da trazi sada takvog princa iz te bajke. Svako ima neki feler, ja sam u kurcu npr, ti drkas, sfinga nas gleda kao prava ona iz jegipta i tako :)
@SFINGA
Ja to vidim kao njegovu empatiju prema bilju, jer ljudi mogu da se rashlade a flora ne moze, pa da im malo olaksa vruc dan. So je to cudno?
@thevodkanockers
ReplyDeleteZanimljiv otisak je ostavio na tebe. Bukovskog sa čitala tamo negde sa 15-16 godina. Sećam se zbirke priča "Đavo je bio vruć". :)) Thanks za deljenje Metallice. :)
Ček, sad, ovo je l' 3-4 ili komada 34?! Mislim, sve sve, ali ova druga varijanta je stvarno malo prejaka, cccccccccc. Ne znam da li si i pri tom mislio na npr. sebe? ;)
Pa šta joj ja mogu, ko traži princa, ne nađe čak ni konja, ali dobro sad. Misliš stvarno da mi je feler što drkam? :)) Ako to proglasimo felerom i da mi je još jedini, onda sam ja zapravo srećna žena. :D
Nemoj Sfingu da mi diraš, mnogo mi je draga osoba, lično i personalno.
@RZ
ReplyDeleteNIsam se lepo odrazio, drkas javno to sam mislio, mislim delis sa nama to kao Bukovski :) Sto je zanilmjivo za zenu\devojku mnogo se kao zgrazavaju i kada muskarac samo pomene isto.
Ta devojka iz Brazila je tri ili cetiri puta dnevno morala da izdrka to sam mislio. A nije mnogo tri ili cetiri puta za muskarca to sam mislio.
Mrzi me da pisem kao covek pa moram dva puta :)
dobro deder necu ti diram sfingu :D
ReplyDelete@thevodkanockers
ReplyDeleteDe, skokni do Arse, imaš ga u par komentara iznad, on je maher za to, da se ne lažemo, ali se malo umorio od intelektualnog kurvarluka, jer je čovek već godinam u priči. :)
Znaš šta, retorika je samo pitanje forme, i onda kada je prenaglašena, pa baš tada ima razloga za to, ne? Da li bi bilo prikladno koristiti reč onanija, hahahaha? A savršeno se književno izražavam, širok mi vokabular ko Šanzelize, samo biram kad kako hoću. :)
Piši bre, samo piši. :)
Držim te za reč, za ovaj poslednji comm. :)
Teška vremena :) Zene moraju da misle samo na sebe :)
ReplyDeleteTako je to, nema muškaraca, ili bar ne dovoljno :)
Zverka u pravu si skroz za ono- meso je meso :) :) nema tu neke filozofije...
@Drangulije
ReplyDeleteAh, da, i sada si me podsetila na jednu priču koju je meni ispričao moj instruktor vožnje pre 18 godina. Tada mi je rekao da je njegova baba njemu rekla da u ne tako dalekoj budućnosti dolaze vremena kada će žene grliti hrastove misleći da su muškarci. Pa sad, ne znam, da li je to sada ili treba da čekamo da bude još bezveznijih okolnosti?!
Muškaraca ima, a da li se mi pronalazimo sa njima, to je neko drugo pitanje. I da li su oni koji su još uvek neoženjeni ili razvedeni ikakvi kandidati za nas? Uviđam sve češće da oni koji su mi imalo interesantni su oženjeni. I tu onda priča pada u vodu.
A za živo mesište, pa da, tako jeste, nema šta da se foliramo. :)