Tuesday, 2 November 2010

Prozna igra: In Memoriam

je igra koju je pokrenula koleginica Vanja na svom blogu. Tom prilikom zadala  je kao mogućnost razrade jedan od 3 uvoda. Moj izbor je pao na drugi uvod koji glasi:


Bilo mi je zlo - užasno zlo od tih dugotrajnih muka, a kad su me napokon odvezali i dopustili mi da sjednem, osjetio sam kako gubim svijest. Osuda - strašna osuda na smrt - bila je posljednja razumljiva rečenica koja mi je doprla do ušiju. Nakon toga glasovi inkvizitora kanda su se rastopili u nejasan žamor. To mi je izazvalo u glavi pomisao na revoluciju.

Revolucija koju sanjam čitavog svojeg života. Da mrtve prijetvorim u žive. Da žive prijetvorim u mrtve. Smrt za mene prijedstavlja metafizičku kategoriju. Šta će mi život koji nije vrijedan življenja. Časnije mi je da umrijem za svoju Ideju. Mnogi su mi rijekli da sam idiot. I ne sporim im pravo da to misle.

Ali me brine što više niko nije sprijeman da živi svoj Život. Svoju Ideju. Volio bih da me ne pokreće distopija i da ličnu utopiju mogu da porodim kao nevino i neukaljano biće koje će čitavog svojeg života čistotom duše ostati vijerno sebi i svojim idealima.

Sada se valjam po blatu. Mulj mi proždire svaku poru. Duša mi je slomljena. Krvarim od bolova. Dušmanin mi srce kljuje. Živog me izjeda. Ropćem. Koprcam se. Ne dam se. Ne predajem se.

Neka me strijeljaju! Neka me obijese! Neka me nabiju na kolac! Neka me raskomadaju krvožednici!

Ideju niko ne može da ubije. Ideja će nastaviti da živi i kada me likvidiraju.

Vratiću se ponovo. „Pucajte braćo, ubićete samo Čovjeka!“

18 comments:

  1. Ti meni nešto o jeziku! More, revoluciju bi izazvala njime :)) Ovo je zverka brave heart :)

    ReplyDelete
  2. Znala sam da tebe potrebno navući na patos i da se maneš priče o muško-ženskim odnosima :) lajkujem indid :)

    ReplyDelete
  3. @JQ, dakako, zato i oprezno palacam njime. Veliko hvala na komplimentu! :)

    @Vanja, ima kod mene i drugih priča osim muško-ženskih odnosa. ;) Drago mi je lajkuješ, ali bi mi bilo još draže da ti se sviđa. :) Uzred, očekujem od tebe konstruktivnije komentare, kako na moju priču, tako i na ostale. :)

    ReplyDelete
  4. Vau, vreme je bilo da se krene u revoluciju. Bravo!

    ReplyDelete
  5. Naravno, čekam samo da se skupe, pa polako. Znam da ima i drugih priča kod tebe, samo se malo šalim. I da, sviđa mi se :)

    ReplyDelete
  6. @Amarilis, HVALA!

    @Vanja, nemoj da čekaš. Piši, ne odlaži više. Prekini taj lanac. Za komentarisanje ćemo lagano. :)

    ReplyDelete
  7. Ne odlažem, nego je malo nezgodno pisati kada u isto vreme gledaš crtaće s detetom i radiš još gomilu stvari. Pisaću priču najverovatnije večeras, a poslednji post u nizu će biti posvećen vašim pričama, neće to biti samo lista linkova :)

    ReplyDelete
  8. @Miljo, zahvaljujem se na pruženim opservacijama. :)

    ReplyDelete
  9. Bravo, Zverka :) Sviđa mi se! I ja sam izabrala isti uvod...

    ReplyDelete
  10. Hvala ti @Emo. :) Idem da pročitam tvoju priču. :)

    ReplyDelete
  11. То, Звјери, уједа за срце! То је оно што се тражи! Да нам је још таквих револуционара...

    ReplyDelete
  12. @ToMCaa, divno zvuče ti pokliči. Međutim, revolucionari na kraju ispadaju obične budale, dok se fukara "gosti" na njihovim kostima.

    ReplyDelete
  13. Заиста. Баш ономад гледах (неко је то поставио, да л' Милко или не знам ко, на твитеру) како је Че (цитирала си га, ако се не варам?) постао симбол ствари које је забрањивао и мрзео... И поред тога што је тотално мрачан, мени је он сјајан лик због харизме коју је имао, вере у то што ради и спремности да се жртвује због циља. Сада је жртва маркетинга. Што рече Бора: "За идеале гину будале"... Те исте будале нечији су хероји и узори, а они који у свему виде профит искоришћавају и једне и друге.

    ReplyDelete
  14. @ToMCee, ako sam citirala Če-a bilo je nenamerno, ali i dalje ne znam na koji citat misliš? Nijedan revolucionar, niti pak junak u očima naroda, ne bi bio toliki da nije mrtav. Prema tome, da, Bora je u pravu. Lepo si poentirao u poslednjoj rečenici.

    ReplyDelete
  15. Последња реченица у тексту личи на Чеове последње речи. Није строг цитат, али парафраза јесте. Не слажем се са констатацијом - Фидел је жив и изузетно велики и цењен у очима свог народа.

    ReplyDelete
  16. @ToMCee, može biti, nisam pročitala nigde kako su glasile Čeove poslednje reči. I Tito je i dan danas cenjen u očima "svog" naroda, a i mnogi drugi iz dalje istorije. Getoiziran narod nema baš mogućnosti da drugačije misli, zar ne?

    ReplyDelete
  17. Да, али то не мора бити одговор на питање цењености и популарности сваког револуционара... Све је то превише комплексно.

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...