1. NBS upozorava na nelegalne "bankare" i "povoljne" kredite
(siže vesti je da treba da se uzimaju krediti od banaka)
2. Ilić: Država garantuje štednju
(siže vesti je da je ovo običan PR za propali bankarski sistem, jer Zakonom o izmenama i dopunama zakona o osiguranju depozita koji je Skupština usvojila 22.12.2008. (član 2, stav 1, tačka 3) država (već) teoretski garantuje sa maksimalnih 50.000 evra* po štednom ulogu - što je donešeno u jeku svetske finansijske krize i u trenutku kada je u rekordnom roku povučeno oko milijardu evra depozita iz banaka)
Poslednji pasus u vesti je veoma bitan.
Izmenama seta zakona uvedena je i mogućnost povećane zaštite depozita davanjem "blanketne garancije države", kojom se može privremeno povećavati iznos osiguranih depozita i/ili uključiti neosigurane kategorije. Prilikom odlučivanja o tome kako će se postupati sa eventualno problematičnim bankama u budućnosti, uveden je princip najmanjeg troška, što znači da će biti primenjeno rešenje koje izaziva najmanji teret poreskim obveznicima.
Ovo su dve povezane vesti, iz razloga što, ako je bankarski sistem stabilan, a nije, onda niko ne treba dodatno da vas uverava da je to tako (ma da, jer to tako traži EU). Najslađa para za banku je kada nakupi dovoljno depozita od stanovništva - što je za banku najjeftiniji izvor sredstava, pa to onda plasira u kredite stanovništvu i privredi po abnormalno visokim kamatnim stopama.
Što se prve vesti tiče, primećujemo da je sve napisano okruglo pa na ćoše. Građani se upozoravaju... (od koga, od čega?) pa građani će da budu i učesnici u krivičnim delima, ako zajme od "raznih" (kojih?), jer... suštinska razlika između loan sharka i banke u Srbiji ne postoji. Jedni su nelegalni zelenaši, a ovi drugi su legalni zelenaši, odnosno imaju dozvolu NBS. Okay, jasno je da samo banke mogu da daju kredite, tj. sa njima se sklapa Ugovor o kreditu, jer je predmet pozajmice - isključivo novac i one su po zakonu ovlašćene finansijske institucije. Ali, takođe, nije zabranjeno ni da se novac (ili neka druga roba) zajmi od zelenaša. Samo je pitanje koliko je to mudra odluka, i to je sve. Gle licemerja u vesti, građani se posebno upozoravaju kada uzimaju pare od zelenaša, da uslovi "kreditiranja" mogu da se promene tokom vremena. A kako je u bankama? Da nije možda isto tako? Rezimirano, bankama je očajnički potreban novac od stanovništva, jer niko više neće da nam ga pozajmljuje. Pukli smo finansijski ko zvečke, that's the whole story.
Druga vest je senzacionalna u onom svom delu da će tih maksimalnih 50.000 evra* po štednom ulogu kojima država Srbija garantuje, da i isplati - u roku od 3 dana. Moje mišljenje je da je to ordinarna laž iz više razloga. Prvo, to se nikada neće desiti, jer bi to značilo - totalni kolaps finansijskog sistema. Drugo, to je nemoguće uraditi u roku od 3 dana. Treće, ono što je daleko verovatnije da bi se dogodilo je da bi država posegla za izdavanjem vrednosnih papira, odnosno dugoročnih državnih obveznica sa rokom dospeća (tj. naplate) od 20-30 godina. Sem toga, kalkulacija uvek ide na glavnicu, tj. iznos početnog uloga. Dakle, nikakvog casha na ruke tu ne bi bilo. Ne zavaravajte se. Rezime: bankarski sistem je gotov.
Suma summarum: Povlačite novac iz banaka na vreme i u štek. Setite se Zajma za privredni preporod Srbije, Jezde, Dafine; setite se pokradene stare devizne štednje; setite se sramnog teranja u stečajne postupke (koji su i dalje u toku) preko noći Beobanke, Beogradske banke, Invest Banke i Jugobanke. Ubijene su 4 najveće srpske banke čija su potraživanja bila veća od dugovanja, a čija vrednost nekretnina je posebna priča. Stečaji traju, imovina se nezakonito prodaje i/ili izdaje u zakup. Onda su ubice banaka, Mlađan Dinkić (tadašnji guverner NBJ) i Božidar Đelić (tadašnji ministar finansija) uveli "zdrav" bankarski sistem i došle su strane banke (od kojih nijedna nema nikakvu međunarodno priznatu reputaciju) da ovde peru novac.
______________________
*Tačka 3) glasi:
osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom, po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke.
Ja sam negde pročitala da će država da pozajmi pozamašnu sumu od domaćih banaka, valjda im za to treba kinta, wtf.
ReplyDeleteU zdravom finansijskom sistemu država ne pozajmljuje novac od komercijalnih banaka, tako da je to još jedan u nizu loših signala. Kad prodaju Telekom i potroše pare, ne bi me čudilo da NBS počne da štampa novac bez ikakvog pokrića.
ReplyDeleteSada i Amerikanci namjeravaju malo ojačati ekonomiju štampanjem novca.
ReplyDeleteOno najbitnije što su nam globalizacija i internet donijeli je što više nemamo iluzija da je negdje bolje.
Da, kod Amerikanaca, red rata, red štampanja državnih obveznica. Pošto je FED faktički u privatnim rukama, oni to i rade sve vreme. Hehe, a što se tiče iluzija, vrlo ti je zanimljiva konstatacija.
ReplyDeleteA-u. Volela bih da se upletem u diskusiju, ali ovo je špansko selo za mene. No, verujem ti na reč sve što si rekla! :))
ReplyDeleteOno što sam htela da poručim ovim postom je da imam slutnje da u ne tako dalekoj budućnosti može da se dogode veći finansijski šokovi i da dođe do "zamrzavanja" štednje građana. To je nekakav moj osećaj, te samim tim i potreba da to i publikujem. :)
ReplyDelete