Bildungsroman: Bivša profesorka građanskog vaspitanja

Moram priznati, svet je zaista mali. Kako ovaj stvarni, tako i virtuelni. Slučajno sam naletela na blog osobe koja se predstavila pod imenom Laza. Videla sam da Laza želi da postane pisac, ali i da je junak obrazovnog romana u nastajanju.

Odmah sam se upitala da li je moguće da je to Laza kome sam predavala građansko vaspitanje u srednjoj školi, pre nego što su me izbacili iz škole. Ne znam, možda je to on, a možda i nije. Ali, neobično me podseća na njega.

Naime, to je bilo moje prvo zaposlenje nakon završenih doktorskih studija iz filosofije. Želja mi je bila da se na bilo koji način infiltriram u obrazovni sistem, da pokušam da sprovedem svoju "politiku". To mi je bio motor pokretač. Na jedvite jade sam dobila posao, jer sam bila prekvalifikovana i kako su rekli, istovremeno nedovoljno kvalifikovana, jer nisam prošla kurs iz građanskog vaspitanja. No, valjda me je i faktor sreće poslužio, jer je tadašnji profesor kursista polomio nogu na Kopaoniku, kada je, u Domu za odmor mladih, po hodnicima jurio učenice da im objasni kako nije građanski, niti pak demokratski odbiti profesora da ti skine đanu. Taj skandal je zataškan, jer je profesor direktorov kum, a učenice su posramljeno ćutale, jer im je prećeno da će namontirani snimak da se pojavi na YouTube-u, gde bi se u stvari videlo da su to obične mlade bludnice, naduvane kanabisom, koje su profesoru iz čiste pakosti i zlobe "napakovale" slučaj.

Laza je bio miran dečko koji se ničim nije posebno isticao. U stvari, on je uvek stajao po strani i posmatrao događaje. Meni je to ukazivalo da je dečko sklon recepciji i nekoj daljoj analizi, sam sa sobom. A, istina, oduvek sam bila naklonjena mislećim ljudima, iako znam da oni ne menjaju svet. Pozvala sam učenike da učestvuju u jednom eksperimentu, a čiji plan smo razradile moja dobra prijateljica Mirjana, koja se silom prilika zaposlila kao profesor veronauke i ja. Rešile smo da održimo zajednički čas, za učenike, gde smo za početak pustile film Pedra Almodovara Bad Education, ne bi li ih probudile i podstakle ih da razmišljaju o crkvenoj pedofiliji.

Za divno čudo, nakon odgledanog filma, Laza je bio taj koji je predložio da svako napiše svoje viđenje u formi koja nije ograničena bilo kakvim pravilima i da temu proširi prema svojim vizijama, koristeći se svim dostupnim informacijama. Bravo, Lazo! Bila sam oduševljena. To je moj uspeh u školstvu, da podstaknem decu da misle svojom glavom! Ostali učenici, kako ko, neki su bili zgađeni i odmah pljuvali po katoličkoj crkvi, jer zaboga, da se katolički popovi ne monaše ne bi ni pandrčili decu. No, u to vreme kod nas je bila u jeku jedna istina koja je isplivala na videlo, a to je da se ni srpska pravoslavna crkva ne gadi pedofilije - otac Pahomije.  Na žalost, sudstvo je dopustilo da slučaj namerno zastari, i sve je to zataškano - u ime Oca, Sina i Svetoga Duha.

Poštovana profesorka Jelena,

Dugo sam razmišljao kako da sročim svoju viziju. Ono što bih ja voleo, to je da se istina istera do kraja. Da Pahomije sedi u zatvoru, a da mu mantiju spalimo, kad njega već ne možemo. Pokušao sam da zamislim sebe u ulozi seksualno zlostavljanog dečaka. Plakao sam dok sam ovo pisao.

Roditelji su me poslali na veronauku, što ja nikada nisam želeo i pop nam je bio veroučitelj. Od nas je bilo traženo da se pre pristupanja božjoj nauci prvo ispovedimo nad Biblijom, da okajemo svoje grehe. To se odigravalo u ispovedaonicama. Ti ulaziš, ispred tebe stoji neki bradati, u crnoj mantiji, sa krstačom oko vrata, većom od onih što je nose turbo-folk pevačice. Gladi masnu bradu u vreme Velikog posta, dok mu sa brade otpadaju delovi prasećeg pečenja i ostaci kupus salate i kaže: "Lazo sine, ispod ove mantije ima svega, nemoj da te neko prevari pre mene, dok ti ja ne pokažem. Uzmi ga sine, pogledaj ga, isti je kao tvoj, samo tvoj je mali, ali porašće, kada i ti budeš bio stariji. Daj mi ga, da ga pogladim. Dobar si ti, sine. Veruj mi, ovo je za tvoje dobro i ne pričaj nikome. Bog je veliki, on sve vidi, i svima prašta. Pa i meni. Sad ću da te uvedem u svet odraslih. Vazelin je ispod kandila, dodaj mi ga." Ja vrištim, niko mi ne pomaže, vrata su zaključana, ne mogu da pobegnem. I drugi su vrištali, ali niko nije hteo da ih čuje...

Izvinjavam se ako je ovo što sam napisao suviše eksplicitno, ali ja to tako doživljavam.

Laza

Ja sam bila skamenjena. Da tako nešto može da napiše jedan mladi čovek. Tako zrelo. Tako iskustveno. Povraćala sam dok sam čitala. Pročulo se po školi šta je Laza napisao pod mojim nemoralnim vođstvom. Pismo je nekako stiglo do direktora škole i ja sam optužena da sam pedofiličarka koja je htela da zavede Lazu i da ga iskoristi. Nisam imala šta da kažem. Nisam mogla da se odbranim. Svi su upirali prstom u mene. Konačno, direktor mi je dao nepristojnu ponudu da se on i ja "družimo", da se to lepo sve zaboravi, da se to nikada nije desilo i svi bi time bili srećni i zadovoljni. Otišla sam iz škole kao prokužena bludnica, pervertirana luđakinja i... naravno, to je bio kraj mog delovanja u obrazovnom sistemu.

Ne znam koliko je sve to ostavilo traga na Lazin dalji razvoj, ali verujem da jeste. I verujem da će Laza jednog dana postati veliki i cenjeni pisac. Iskreno se nadam da će mu prvu knjigu zabraniti i da će to što bude napisao biti prava stvar.

Zato, i pored najbolje volje Lazine tetke Mire da ga zaposli što pre, a sa čim bi se donekle složila i Lazina sestra Veca, ja se, iako se ništa ne pitam, kao osoba koja nije iz porodičnog kruga, ne slažem sa tim. Ovo dete je veliki potencijal, i treba da piše i da studira.