Tell me lies, tell me sweet little lies
(Tell me lies, tell me, tell me lies)
Oh, no, no you can't disguise
(You can't disguise, no you can't disguise)
Tell me lies, tell me sweet little lies
Da li svi treba da se priključimo na poligraf (koji isto može da se fingira) da se istestiramo, pa da onda odemo npr. na Pink televiziju u Trenutak istine, da budemo brutalni prema svima koje poznajemo i usput postanemo "poznati" na najgori mogući način? Bitno je izazvati publicitet?!? Da iznesemo sve svoje gadosti, pred oltar njihovih veličanstava zvanih - Novac ili Popularnost ili nešto treće. Da nema tih mamaca, ko bi izašao i odgovarao (iskreno) na ta pitanja - javno? I šta bi time postigao? Da li bi "okajao" svoje grehe? Da li bi drugima bilo bolje nakon toga? Da li je toj osobi bolje nakon medijskih "psihoterapeutskih" seansi, dok dobar deo nacije upija svaku prljavštinu ili pojedinosti iz nečijeg života? Uostalom, svaka "senzacija" je završena za 3 dana, u proseku, a onda ide u zaborav, kome smo mi kao narod veoma skloni.
Pri pomenu reči - laž, ili izjave, ili dela koje u svojoj manifestaciji nosi neku vrstu obmane, odmah smo svi napaljeni, veliki moralisti, monasi, sveci, bezgrešni. Sjajni smo. A nismo. Svi lažemo. Koliko smo licemerni kad osuđujemo druge u njihovim lažima? Narodna poslovica kaže: "Lopov se lopova boji." Da li se onda i lažov lažova plaši? Ili mu se možda - divi, kao nekome od koga može nešto da nauči? Ili mu (potajno) zavidi? Javno laganje zahteva javno izvinjenje. Intimno, tj. lično laganje, zahteva isto takvo izvinjenje. Veličina jeste u izvinjenju, te u promeni ponašanja i oprostu druge strane. Slabost je kada lažov ignoriše postojeće stanje svojih lagarija i ponaša se po sistemu, vremenom će se sve to zaboraviti i biće kao da se nikada nije ni dogodilo.
Razlikujemo se po tome što su nam motivi laganja različiti. Mi, sa ovih prostora, smo naučeni da lažemo od malih nogu, od porodice - zvane osnovna ćelija društva, jer ako govorimo istinu, onda se zameramo svima redom. Jer druge ljude ne zanima da čuju (našu) istinu. Odnosno, voleli bi oni to deklarativno, onako u parolama, ali licem-u-lice, ne. A kada im se "zamerimo" - istinom, pošto smo mi narod koji nema nikakvu toleranciju, niti otklon (od sebe samih) kada posmatra sebe u odnosu na druge, to često znači, da bivamo prokuženi i odbačeni. Ko voli da bude odbačen?
Civilizacijski tzv. napredak nam je omogućio da i sami postanemo sofisticiraniji, da ne kažem prepredeniji i da svoje laži zamenimo nečim što može biti štetnije, a to su - poluistine. Marketing - tj. onaj njegov deo koji se odnosi na promociju je upravo to - poluistina. Dobroj robi ne treba reklama, odnosno, dobru koje je nužno ne treba propaganda. Reklama je potrebna da vam se proda i "proda" ono što vam u životu uopšte ne treba, a vi treba da se "probudite" i da osetite da to žarko želite. U korenu svake želje je da bude zadovoljena i da nas njeno nezadovoljenje frustrira, pa "moramo" da se opijamo novim zadovoljstvima do novog fiksa. Dakle, ni dobrim ljudima, ni kvalitetnoj robi, ne treba reklama. Dobri ljudi su svesni svojih vrednosti, a kvalitetna roba se prodaje i bez indoktrinirajućeg marketinga.
A sada: blogerski svet! Šta vas najviše tangira? Laž? Istina? Poluistina? To što niste sigurni šta je od svega npr. napisanog - Istina? Ipak, vi ni ne znate ništa ni o kome!? Zar ne? Ne poznajete glas, gestove, mimiku, govor tela, niste pogledali osobu u oči dok vam se obraća. Nemate ništa. Imate samo (prazne) reči koje vi intonirate, dok čitate, i imate sliku koju stvarate u svojoj glavi. To je sve što imate. Brine vas virtuelni identitet? Zašto? Da li je bitno ko piše i/ili šta piše? Da li je bitno ko vam se obraća i/ili šta vam poručuje? Gde je (vaša) granica? Dokle (ste spremni da) idete?
Kažu da postoje male i velike laži. One koju su bele i one koje nisu bele. One koje su korisne i one koje su štetne. Ali jedno je možda sigurno. Ne postoji merna jedinica koja može da iskaže kako se osećaju oni koji su lagani, možda obmanuti, a katkad i izdani. Kao što ne postoji merna jedinica koja može da izmeri vrednost i korisnost istine. Laži guše istinu. Istina (ume da) ubija. Istina ne pobeđuje laž. To najbolje znaju manipulatori i političari. Pobede nema. Nešto između postoji. Sve je subjektivno. Možda, ali možda je objektivno samo to da sve manje verujemo jedni drugima i imamo međusobno poverenje, jer smo se dobro prilagodili lažima. To je praktično. A ume da bude i lukrativno.
Zašto lažete? Koliko puta na dan, u proseku, slažete? Koga lažete? Šta dobijate? Šta gubite? Kako se osećate kada sebe pogledate u oči?
“Stvorite veliku laž, napravite je jednostavnom, nastavite da je ponavljate, i na kraju, oni će verovati u nju.”
Adolf Hitler
P. S. Ako koza laže, rog ne laže. Eto, a još nije prošlo 2 nedelje. ;) Pozdravljam samo i isključivo konstruktivne komentare na ovu temu. Ostale ne banujem, ali kvalitetnoj diskusiji neće doprineti.
Ne lažem nikoga sem sebe. Zato me i zovu "brutalnom". :))) Al' jbg, oni koji me vole su navikli. Povredim ljude često, nije da me nije briga, ali oni koji su mi bliski znaju da je vse dobronamerno. Ne mogu da kažem da si lepa ako nisi. Ali zato umesto da kažem nisi lepa kažem da si ODVRATNA. E tu preterujem. :(
ReplyDeleteLažem sebe kada obećavam da ću početi da učim, treniram, ustajem ranije i vežbam.
Je l' dovoljno konstruktivno?
Ti vidim lažeš also - neće me biti, pa me eto...
:)
jeeeee! vratila si se! :) Nažalost, ja ne lažem mnogo,jer sam sklona da se upetljam u vlastite laži, ali često nasedam na laži :)) U stvari to često nisu baš laži, nego nekakve izmišljotine. Takođe se trudim da nikome ne verujem, ali mi nekako uspeva da to opet činim iznova i iznova. Debil. Šta ima da lažem na blogu? Moja koncepcija ne podleže ispitivanju. Za ono što je napisano važi: uzmi ili ostavi, nemam potrebu da stavljam napomene da li je stvarnost ili fikcija u pitanju, iako ima raznih pacijenata koji rado guraju nos "unutar" bloga u potrazi za nekom "senzacionalnom" istinom o meni. To nisu moji čitaoci, već osobe iz mog okruženja koje misle da ja ne znam da čitaju, pa im se onda omakne da izgovore neki "citat" s mog bloga. Svakakvih nas ima, šta reći... :))
ReplyDeleteHappy što mi se sis vratila! SLagavši doduše! :D Što se tiče laži, volim da poluslažem! I to uglavnom nešto zbog posla vrdam, izvrdavam...Lažem kad sam u opasnosti i lažem one koji mi ništa ne znače. Cool je ćutati, i to je tehnika. A postoji i tehnika kad opovrgavaš, ta je malo teža, moraš da glumiš! I da veruješ u ono što lažeš. Tebi svala čast na postu!
ReplyDeleteJa sam se kao klinac par puta tako upetljao u laži da su mi se zgadile za ceo život. Od to doba preferiram "poluistine" i "prećutane" detalje. Tako se mnogo teže kompromitovati (a i lakše se posipati pepelom, ako zatreba. Tipa: nisam te lagao, samo nisam hteo da te - npr. UZRUJAVAM)
ReplyDeleteValjda je presudno to što većinom radim na duge staze, a laganje na duge staze - jednostavno ne prolazi.
A otkud ti ideja za ovaj post?
ReplyDeleteDrago mi je da si se vratila :-)
Drugari, pozdrav svima! Neću posebno da se nadovezujem na svaki od vaših komentara. Zahvaljujem vam se što ste pročitali post. Drago mi je kojima je drago da sam se vratila. Isto tako, drago mi je ko je opservirao da lažem o terminu svog povratka. Takođe, hvala vam na komentarima. Za sada, ne vidim materijal za diskusuju, jer sve su ovo vaše lične ispovesti u odnosu na to da li lažete ili ne lažete i kako to radite ili ne radite... što poštujem, ali, kažem, ne otvara mi prostor za nadovezivanje. Amarilis mi je postavila pitanje na koje neću dati odgovor, jer ne želim, i ostavljam svima vama da razmišljate odakle mi ideja (ako je to uopšte bitno), zašto i koja je poruka. Naravno, tako ja to vidim iz svog ugla.
ReplyDeleteMislim da si naslovom otvorila temu koja je istovremeno i ideja - i mislim da je to sušta, velika istina!
ReplyDeletePokojna baba Mićun je rekla: "Nema ga ko ne slaže i ne pr'ne".
ReplyDelete@Miljo, nisam tako razmišljala do sada... ali... ima tu nečega. U stvari, trenutno mi je nešto kvrcnulo u glavi, stvar je lične prirode, nebitna u ovom trenutku da je iznosim, ali ti si mi dala ideju.
ReplyDelete@Mirko, daj nešto osim babinih arhaičnih citata.
Može. :)
ReplyDeleteOdavno sam sebi postavljam pitanje: Da li prećutati znači i slagati?
Izbjegavam da lažem. Obično prećutim. Kada kažem istinu obavezno nekoga povrijedim, ispadam arogantan i odvratan.
@Mislim da zavisi o kojoj sorti prećutkivanja se radi. Ne mislim da je čist automatizam u pitanju (ako-onda). Mada, opet, mislim da svi mi prećutkujemo ponekad nešto, jer je tako jednostavnije, jer nećemo nekog da povredimo, iritiramo. A nekad se i zajebemo, jer prećutimo nešto ključno, pa naknadno priznanje teško mogu da operu i Dunav i Sava. Ja ne da izbegavam da kažem ono što mislim, nego je to dotle došlo da ne bih rekla ono što mislim, ja više ništa i ne pričam. Ili je obrnuto, pa onda ispadne svašta. Ili je sredina, pa onda opet ne ispadne ništa - a svi kao srećni i zadovoljni. Eto, sada sam se i ja isprekenjavala, tj. lično ispovedila.
ReplyDeleteMa otkud vam to da se kaže prEkenjavanje? Ja sam to prvi put kod Milka čula. Svi brate kažu prOkenjavanje. Čovek se prokenja, ne prekenja. A možda može i ovo drugo. Kad se prokenjaš onda ima još i vremena da staneš. Kad se prekenjaš onda je već gotovo. Ma...
ReplyDeleteAko te drug Kajzer isprovocirao da pišeš o ovome, drugarka, pusti ga, inspiriso ga moj insert iz nekog limunadnog film. Vratiće se on sa - "Al sam vas nasamario, je l' vidite kako to mediji rade", fazonom. Kao naravoučenijem.
A ako nije on, e onda je ili pms, sms, mms, msn ili već neki klinac. Klinac? Da se nisi zaljubila?
Super je tema za razmišljanje to što se ne poznajemo i lažemo i mažemo po blogovima kao Kajzer, sve je to jako zanimljivo, jer i način na koji lažemo mnogo govori o nama. Ja, međutim, nikad ne lažem :P
ReplyDeleteU svakom slučaju, meni je drago što si slagala i vratila se!
@DžDž, i ja sam prvi put to čula kod Milka. Ima smisla to što si napisala, mada mi nekako "jače" zvuči prekenjavanje, jer mi je kao, kenjanje preko svake mere. Što se Kajzera tiče, da, deo inspiracije svakako je pronađen u toj priči, ali i ne samo u toj priči. Nisam se zaljubila. I to, odavno nisam.
ReplyDelete@Vanja, pitanje je samo da li je Kajzer lagao/la, u čemu se ogleda ta laž, i ako jeste, da li je na nama da prepisujemo kaznu ili nije?! Naravno da lažeš, kao i svi. ;) Zanimljiva je ideja - način na koji lažemo. Možda za neku širu priču, post, šta god.
Laž je nešto čime ne mogu da se opterećujem. Iznenadio me je ovaj tvoj post (prijatno :), pošto te nisam očekivala. I onda se zadržim na čitanju. I vidim da je tekst iskren i ličan.
ReplyDeleteUvek je bolje gledati u sebe, a ne od sebe. Ne verujem da lažovi mirno spavaju (bili oni političari, promoteri silnih proizvoda ili prost puk). Gledam svoje Ja, svoju savest, a ne kako me drugi vide. A laž postoji da bi se ostavio utisak ili da bi se postigao cilj.
Što se blogova tiče, svesni smo mogućnosti da budemo izigrani, pa i slagani. Al' opet zavisi i kako prilazimo pisanju bloga, odn. šta nam predstavlja taj prostor u kome se smenjuju reči i ljudi. Neko voli da se razigrava, a neko da se naivno igra.
@Branislava, drago mi je. Ni ja nisam očekivala od same sebe, no dobro. Svako pravilo postaje besmisleno, ako sam ga sama postavila, a onda shvatila da neću da ga se pridržavam, odnosno da imam potrebu da napišem, odnosno da to i objavim na blogu. U ovom tvom komentaru ima nekoliko rečenica koje su mi podsticajne za razmišljanje. "Laž je nešto čime ne mogu da se opterećujem." Nepotreban balast, čini mi se i čemu to? "Uvek je bolje gledati u sebe, a ne od sebe." Razorno i isceljujuće. :) Sve ostalo, što obuhvata razne nastupe "izvođača" online i offline, pa da, tako je, s tim da bih dodala i poigravanje kao mogućnost.
ReplyDeletePitanje nije bilo postavljeno da te iritira ili povredi, žao mi je ako je ispalo tako. Laž kao tema je ozbiljna stvar, ali već imaš dovoljno komentara, koji ti govore na tu temu. Važnije je , po meni, to što je svima nama drago što si tu.
ReplyDeleteŠto se tiče Kajzera, pošto je pomenut, meni ostaje drag, kao što je i bio, nisam to shvatila kao laž, nekad je bolje da čovek nađe načina da ispolji sebe, neki deo svoje ličnosti, ako to ne može u realnom svetu, virtulena stvarnost je prilično zgodna.
Bezazlena igra nekad može da ima ozboljne posledice, ali moj osećaj je da Kajzer nije želeo nikoga da povredi a ipak je povredio(možda nisam u pravu)mislim, pre svega sebe. Da ne dužim, raspisala sam se a to je zato što su mi nedostajali tvoji postovi ovih dana. Eto, jasno i glasno:-)
Kajzer je lagaO u poslednjem postu i to bezočno, ja to shvatam kao igru koja je neobično uspela :D Lično mi je svejedno da li je muško ili žensko, ali hoću da se vrati na blog!
ReplyDelete@Amarilis, nisam ga tako ni shvatila, već kao tvoju radoznalost.
ReplyDeleteDobro, što se tiče Kajzera, ako si ti i drugi, prepoznali tu inspiraciju kod mene, onda da budem vrlo precizna i da kažem, da post treba da nam prikaže sve aspekte, da ne sudimo, nego da nas pozove na pomirenje. Neki su bili oduševljeni, neki i još uvek ne veruju, neki su totalno razočarani otkrićem da je Kajzer ženska osoba. Postavila sam dovoljno pitanja u postu, zašto je to sve uopšte bitno?!
I ja mislim da je potez bio brutalan, prema sebi, ne prema drugima. Jer, realno, igra je mogla da potraje, a mogla je i da se okonča bez ikakvih objašnjenja.
Brutalne su one "igre" u kojima pojedinac nema nikakav drugi cilj nego da se poigrava sa određenom osobom ili osobama, jer se time fino zabavlja i pumpa svoj ego do iznemoglosti, a da to ne pripada domenu toga da uopšte treba da raspravljamo da li se radi o muškoj ili ženskoj personi. Dovoljno sam rekla.
@Vanja, ovde se ne pitaš ti, nego Kajzer. Na nama je da odluku prihvatimo ili ne prihvatimo.
ReplyDeleteZnam, ali hoću da se družim s njim ili s njom, nebitno, pa bih volela da nastavi da piše, ako treba i na drugom blogu.
ReplyDelete@Vanja, sada jedna digresija na temu druženja. Vidiš, mi se ovde ne družimo, mi mlatimo praznu slamu. Druženje je face to face i ja teško da ću ikada po tom pitanju da promenim svoje mišljenje. A šta će Kajzer da uradi, tj. da li je kraj ili postoji nastavak, opet, kažem, poštujem ličnu odluku.
ReplyDeleteJoj, ok je ali ima i ona stara - Curiosity killed the cat, pa rekoh malo da pojasnim svoje namere, kad sam postavljala pitanje.
ReplyDeleteKad je Kajzer u pitanju, moram da kažem da, naravno, poštujem ličnu odluku, kakva god da je, ali moje je lično osećanje da mi Kajzer nedostaje i kao Valentina, volela bih da nastavi da piše.
Лепо сте се ви расписали, да... А ја не рекох ништа. Мудро ћутим да не бих слагао?
ReplyDeleteЕлем, Кајзер је и мене инспирисао врло јако, могу рећи да сам провео неколико сати размишљајући о парадоксалности ситуације. Могу рећи да сам изигран, али тамошњи коментар "е јбг" није везан ни за то, ни за то што је можда Кајзер женско, него једноставно зато што је наишло изненада и нисам ни знао шта да кажем. Псеудоним Кајзер Шозе добио је на тежини - Кајзер је неухватљив(а), више не знамо у који део приче да верујемо и шта је истина а шта није. Глупо је причати о полу, за тастатуром заиста може бити било ко и то уопште није поента. Поента је како у секунди може да се сруши свака представа коју сте створили сами себи о некоме кога не можете осетити чулима. Поента је у склоности да верујемо свему јер мислимо да немамо никаквих разлога за сумњу у невином окружењу које сами по себи стварамо. Највише ме, после свега, интригира да ли је његов-њен папагај уствари мачка.
И да, волео бих да сам погодио поенту. И да Кајзер настави да пише, ко год да је, јер оно што сам тамо прочитао итекако има смисла.
Laganje je super tema jer je istovremeno praktično i moralno pitanje.
ReplyDeleteAko ga ogolimo do kraja, laganje je tek uskraćivanje istinitih informacija. Što je pitanje praktičnosti ako računate na te informacije za donošenje odluka.
S vremenom se tome dodalo dimenziju morala pa sada ljudi koji lažu manje mogu upirati prstom u one koji lažu više i svisoka govoriti "ja sam bolji od tebe".
Ne opterećujem se koliko lažem ili ne. Trudim se znati kada je korisno i potrebno lagati i kontrolirati se da to ne radim prečesto.
Treba se kloniti dvije vrste ljudi. Onih manipulativnih koji lažu stalno i onih koji tvrde da su moralni stup društva pa kao takvi nikada ne lažu.
@ToMCee, ma daj, super ti je komentar. Oduševio si me. Znaš šta je meni paradoksalno. Upravo ta situacija, da se tekstovi i likovi (ljudi) zapravo drugačije doživljavaju kad se neko predstavi kao muško, a neko kao žensko. Izvin'te me što opet diskriminišem na sitno, ali subjektivno posmatrano mislim da muški nekako uvek dobijaju više u svojim komentarima na "težini". To je sad samo opšta slika, ništa pojedinačno. Nekad bih više volela da sam majmun koji udara po tastaturi. ;) Elem, što se papagaja tiče, pa imaš video, fotke. Šta sad. Je l' prav ili je komšijin? :))
ReplyDelete@Slavene, dobro mi došao! :) Drago mi je da čitam tvoj komentar. Cross my heart. Ogoljeno posmatrano, mene je uvek zanimala ta tačka u kojoj se seku istine koje su opšte i koje su iz neke lične vizure. Šta bi bilo kad ne bi imali nikakvih etičkih komponenti u svom ponašanju, i to sam se uvek pitala. Da, što se tiče laganja, ja sam više sklona da ne kažem, odnosno da prećutim, mada me i to iritira. Pretvarno se tatko sve više u fakere. Slažem se sa tobom u iznetim savetima i stavovima kakvih se ljudi treba kloniti.
ReplyDelete@Pretvaramo se tako sve više u fakere. (previše slovnih grešaka, pa da ispravim)
ReplyDeleteЗверко, не знам да ли ми се смејеш или ме хвалиш :) Не мислим да има икакве везе да ли си мушко или женско које коментарише. Коментар говори о ономе ко је рекао нешто, а заиста квалитетан и конструктиван коментар може да постави само неко ко је упућен у тему (уколико се ради о нечему што захтева одређена предзнања). Мислиш да о лажима причам овако зато што нисам упућен? xD
ReplyDeleteА папагаја сам видео само на фоткама... И Кајзера сам видео на слици. :)
@ToMCee, ama ne zezam, oduševljava me tvoj smisao za humor. Baš čitam analizu o tri ruže. :) Of course, ako je reč o temi koja zahteva predznanje. Ali mene ono, svaki knjiški komentar pomalo i uspava. ;) Maaaaaaaaaa neeeeeeee, upućen si. Apsolutno, što se tiče fakata. Daj sad svi da objavimo sve svoje podatke na netu. Da krenem da budem što jednostavnije dostupna, od broja telefona 065/****227. Eto, mali, ali ne i beznačajan doprinos. :) Okreni-obrni, ne mogu ja da se uozbiljim nikako. :))
ReplyDeleteНикако да сконтам чему оваква театрална завршница, делује ми као да си упала у неку врсту транса, као оно кад на тренутак лик у драми полуди... Као Френк Грајмс (једва га нађох), Хомеров колега који се појављује у једној епизоди и полуди због Хомеровог понашања толико да је у опонашању Хомера починио самоубиство. То ми је прво пало на памет :))
ReplyDelete@ToMCee, ne znam, i meni je ono prvo palo na pamet. :) Često ne tražim razum tamo gde prevlada emocija. :) A razum je rezervisan za muške. :)
ReplyDeleteДа, наравно, то показују и Хомер и Грајмс xD
ReplyDeleteИмаш јаке емоције, Зверко. Челичне.
@ToMCee, je li to tako osetno, ovako na daljinu?
ReplyDeleteMa nemam vremena za sve istine ovog sveta i da želim da ih kažem. Pa stvarno. Zar nije tako? Za neke istine i prave ljude uvek se nadje vremena. Za ostale, nja... Ko da se smara? E sad slažem tu i tamo, ali zajebem se svaki put jer zaboravim šta sam kad slagala, pa onda izbegavam kad nije neophodno.
ReplyDeleteP.S. Ja se nadam da ti nisi batalila svoju akciju iz prethodnog posta nego samo da si uklopila i malo blogovanja u sve planove.
@Ivana, okay, kapiram za istraživačke poduhvate svih istina ovoga sveta. Sad sam i ja zabagovana. Na šta si mislila? Na koju akciju? A, da, silly me, nisam babe, sve redovno obilazim, tj. danas završila sa Slobodnom zonom. E, da, kupila sam ulaznicu za Gotan Project. Tako se radujem što ću ići na koncert. :) I znaš šta, uhvatila sam samu sebe kako šibicarima zbog para. I onda sam samoj sebi rekla, ama jebeš pare, uzmi sebi najbolje preostalo mesto. I tako bi. :)
ReplyDeleteМа 'деееее, ложим те :P
ReplyDeleteСклапају ми се очи, а и одаљили смо се мало од теме. Мада можда и нисмо 8) У сваком погледу мора да се спава, тако да одустајем за ноћас.
Let the Force be with you, и не дај да те преваре ;)
Dobro, ložaču @ToMCee, želi ti laku i lepu noć. :) Ne dam se ja, a ne daj se ni ti. :)
ReplyDeletePa jebeš pare, bolje nego obrnuto, zajebano kad te jebu pare, ni za gde nisi!
ReplyDeleteRadujem se zbog tebe! Pa piši kako je bilo!
I mi Nišlijke smo se večeras malo edukovale, išle smo u pozorište. Eufemizam se zove predstava. Dopala bi ti se, garant.
@Ivana, jebeš pare, ionako ih nema. Znaš šta, nisam edukovana da pišem recenzije o filmovima, ne znam da li da se upustim u taj poduhvat. Inače, sada kada si pomenula Eufemizme, palo mi je na pamet, da li to ima veze sa bliskošću, jer znaš da sam onomad napisala post na tu temu.
ReplyDeletePa u ovoj predstavi se konkretno radilo o ženama današnjice, koje veruju u bajke, traže idelanog muškarca sa dobrom dušom i dobrim dupetom, čak i na internetu i čekaju, čekaju, čekaju a svedu se na daj šta daš. Ali ima veze i sa bliskošću, definitivno!
ReplyDelete@Ivana, da, zvuči mi zanimljivo. Još jednom, da samu sebe reklamiram. Pročitaj (ako već nisi) Eufeimizme bliskosti. Kada sam pisala taj post, bila sam pod uticajem stvaralaštva Elfride Jelinek koja me je oborila sa nogu, ali bukvalno.
ReplyDeletePa tako nekako, to je taj Eufemizam!
ReplyDelete@Ivana, drago mi je da se ideja širi, kako god ona bila sumanuta. :)
ReplyDeletehmm..prEkenjavanje sugeriše da neko isuviše kenja. PrOkenjavanje znači da neko kenjka, onako, s vremena na vrijeme. PrIkenjavanje, pak, znači da neko dokenja pokoju, čisto da pomogne ostalima u nekoj raboti (recimo, ja sad prIkenjavam :))
ReplyDelete@Miki, hvala ti na doprinosu. :P Izgleda da su ostale mogućnosti sada iscrpljene, u varijanti sa "A" i "U" ne paše nikako. ;)
ReplyDelete