Znaš, često se pitam da li smo ti i ja normalni? Juče uveče sam htela da umrem koliko mi je bilo teško i samo sam terala sebe da zaspim (kao biće mi lakše). Možeš da pretpostaviš kako sam provela noć. Skoro uopšte nisam ni spavala. Nisam mogla. Onda sam ustala jutros i pomislila na tebe i jednostavno sve mi je bilo tako glupo. Sve tvoje i moje odluke. Sve je to nezrelo i detinjasto. Ustanem i pomislim da više nismo zajedno. Tek tako, odjednom. Ne štima mi nikako. Sve je to tako besmisleno. Ne mogu da prihvatim da više nisam sa tobom. Ako je čežnja, suviše je snažna, ako je patnja suviše me boli, ako je ovo ljubav, onda te stvarno volim. Sve što mogu da ti kažem je da si uvek tu, i kada zatvorim oči i kada ih otvorim. Svuda si oko mene, a nigde te nema. Ne plačem, ne mogu. Sve je to suviše jako, i suviše brzo, i užasno boli. Znaš kako je kada osećaš da te lomi, da te kida, da ti ne dâ da ideš dalje, da ne misliš na sve to. Ako do sada nisam shvatala zašto prava ljubav boli, sada znam. (1992. godina, 18 godina)
18 godina...nešto mi sve to poznato :)
ReplyDeleteZanimljivo, je l' da, kad prelistaš svoje spise, emocije, itd. ;)
ReplyDeleteJa se ne bih usudila. U životu! Još na blogu da objavim... :D
ReplyDeleteRazumem. No, On je bio ljubav mog života. Nekada se to desi kada imaš tako malo godina i više nema repriza. Zapravo, sve ono što se dogodilo nakon Njega, nije bilo to.
ReplyDeleteHajde sad, da li si ti ili sam ja izazvala ovaj potres?:)
ReplyDeleteUpravo sam buzzovala pitanje da li je neko osetio zemljotres. I pomislila na tebe. I ti se javljaš. E, živote. :)
ReplyDeleteMa, to je sve zato što meni treba mnogo godina da prevalim nešto preko jezika, pa kad prevalim onda... :;) Čekam da pročitam gde je bio epicentar i nadam se da nema žrtava. Jebeš materijalnu štetu ako je ima.
ReplyDeletezemljotres je od jutros glavna vest; tvoja nadanja, nažalost, nisu ispunjena
ReplyDeleteInače, tekst mi je baš simpatičan; vratio me u srednju školu (ni ne znam gde su mi te stare sveske i papirići, a bilo ih je); i spoj sa Joy D. koje sam tada počela da slušam... sentimentalno :)
@Brano, znam, tj. čujem da je glavna vest i da su, na žalost, dve osobe poginule. :-(
ReplyDeleteDa znaš koliko sam puta pomislila, ma što ja to sve čuvam, ali opet, zamisli kakva bi gre'ta bila pobacati sve te stare dnevnike, fragmente. Ma to je u stvari lična riznica. :) Ja se nekada osećam kao da sam još uvek u srednjoj školi. :) Izgleda da me je već potrefio žal za ranom mladošću. :)) Šalim se malo.
Да ли наслов има везе са тим што је био љубав твог живота или што си решила да прелисташ исти и први пут нам даш нешто из архиве? :)
ReplyDeleteСве ми ово личи на нешто...
fina notica:)
ReplyDelete@ToMCee, naslov ima veze sa tim što je premijera na 2 načina. Prvi je ovaj koji si ti pomenuo, a to je vađenje iz arhive. Drugi je taj što je to bilo zapisano na hartiji koja je bila ispresavijana i tako čuvana godinama, te sam je i ja sinoć ponovo pročitala posle mnogo godina, pa je i za mene to bila premijera.
ReplyDelete@Emo, hvala. :*
Драго ми је што ми је јасније, мада је наслов тотално небитан феномен у свему овоме. Мене мори оно питање да ли су све праве и велике љубави увек тужне (да не кажем трагичне, мада и тога има доста)... Али то је само још једно од питања на која нема одговора.
ReplyDeleteA baš sam se zbunila, jer mi uopšte ne liči na tebe, gledam jel ovo Zverkin blog?... Jeste..., Čudno..., i onda tek vidim godine. :/
ReplyDeleteNe znam. Ako nema baš reprize možda ima nekih drugih solidnih premijera?
@Ivana, pa sad, liči, liči. :) Ne znam, nemam trenutno ideju da li će biti neka repriza, premijera ili nešto deseto, da ne lupam sada.
ReplyDelete@ToMCee, nisam ja ovo htela da predstavim kao tragediju, mada normalno, tada mi jeste izgledalo tragično. Ne znam šta da ti kažem, mislim da možda prave ljubavi i ne postoje. Šta je to prava ljubav?!. Postoje samo one stvarne, realizovane i nerealizovane. U, sad sam baš ispala pametna. ;)
ReplyDeleteСтварна, права, исто ти је то... Ретко се која реализује тако да на крају испадне како треба. Ваљда сам то хтео да кажем. :)
ReplyDelete@ToMCee, postoji razlika, ali 'ajd' sad da ga ne tupim (bar ne previše). Prava je ona idealna koja ne postoji, a stvarna je ona koju je moguće realizovati, a ne mora da bude prava. Sve u svemu, i kada se završi, iako nije prava, bila je stvarna. Idemo dalje, do nove stvarne ljubavi. :)
ReplyDeleteАха, мислиш на real love и love for real? (само још уносим конфузију, али такав сам, волим хаос xD)
ReplyDeleteШта се уопште подразумева када се каже љубав? Оно, права љубав је та љубав без краја док неки каменчић не упадне међу зупчанике и закочи све то и они се поломе и после нема ни актера ни љубави? А ове реалне су - "љубав без краја" којој дође крај и ником ништа? Зато питам шта је љубав... :D
@ToMCee, al' si se navrz'o od sabajle. :D A šta je ljubav? Pa, reč i ništa drugo. Ovde bi mogli da nastavimo da palamudimo o ljubavnim odnosima. Al' izvin'te kolega, nešto mi se ne ljubaviše od jutros. :)) Što ne znači da i to neće da dođe na dnevni red. Trenutno pišem novi članak.
ReplyDeleteО, честитамо :)
ReplyDeleteМа нећемо о томе сада... Само бележимо питања са стране, једно по једно. :))
Морао сам да додам на коментар: captcha ми је била "ifurah" тј. "I furah" (Ја сам фурао) xD
@ToMCee, pusti sad čestitke, još nije ni napisano. Da znaš da i ta captcha ume da me inspiriše, da dodam još po koji besmisleni red u komentar, tek onako, da razbijem sama sebi koncepciju. :D
ReplyDeleteI ja sam se pitala da li čitam tvoj blog :) Oću reći, zaista nema razlike tada ili sada, uvek osećaš to isto i sada bi tekst bio sličan.
ReplyDeletePisala sam na svom blogu, puuuuuno o ljubavi. Sad trenutno pravim pauzu od nje i dobro mi je. Kao što rekoh prava ljubav onu koju mi čekamo u svojoj mašti NE POSTOJI, jer je mašta. A ona koja nam se desi, stvarna, nije tako na oblačićima i na drogi, već je prizemna. E ta nikako da mi se desi.