Kako zaraditi na dugu?

Ili kako zajebati državu! U ovom postu ćemo da se bavimo "genijalnim" merama za "podizanje" životnog standarda plebsa u Srbiji. Pa je l' tako, druže Dinkiću?

'Aj'mo onda da razmotrimo koje su mogućnosti da se na uzetom kreditu i zaradi, odnosno da se isti uopšte ne usmeri u potrošnju, nego da se mune u štednju i da se na toj razlici (u kamatnim stopama) zaradi. Ako je Dinkić već toliki finansijski kreten, a jeste, i toliko bezobrazan, a jeste, da novcem poreskih obveznika stimuliše potrošnju kroz subvencionisane kamatne stope na potrošačke i gotovinske kredite, onda običnom čoveku može da padne na pamet kako da iskoristi tu situaciju. Ako je konačni cilj da se Srbija otera u bankrot, a biće da jeste, daj da se onda to dogodi što pre. Idemo, ravno do dna (što bi rekao Johnny Štulić), pa da onda sa tog dna krenemo ponovo da se penjemo. Boleće, boleće jako, doduše vlastodršce polni udovi, a narod će to tek da oseti na svojoj grbači u godinama koje dolaze.

Ideja je sledeća. Dakle, kredite po subvencionisanim kamatnim stopama mogu da uzmu zaposleni i penzioneri. Maksimalan iznos je 300.000 dinara per capita, a što zavisi od nivoa primanja. Maksimalan rok otplate je 3 godine, s tim da će se u prvoj godini vraćati samo kamata, a u drugoj i trećoj i kamata i glavnica. Kamatna stopa je 7.5% godišnje za one koji imaju primanja do 30.000 dinara, a oni koji imaju prihode od 30.001 do 80.000 dinara kamatna stopa će biti 8.95%. Još uvek je nejasno da li će maksimalno kreditno opterećenje ostati na 1/3 prihoda ili će da ide na 1/2 prihoda. Pošto je i dalje na snazi da je maksimum 1/3 prihoda, držaćemo se te logike.

Uzećemo sledeću hipotetičku situaciju i računicu u najgrubljim crtama. Zarađujete 30.000 dinara mesečno. Uzimate kredit od 300.000 dinara po kamatnoj stopi od 7.5% godišnje sa rokom otplate od 3 godine. Posle 3 godine vi ste ukupno vratili banci 335.947 dinara. Banka zarađuje na vama "samo" 35.947 dinara za 3 godine. Prilično malo za banku kojoj je je jedini zadatak da vas skalpira. Dobro, država, tj. poreski ob(a)veznici "uleću" banci sa 5-6 dinara na svakih 100 dinara, tako da banka ne ostaje "kratka", tj. konačno banka zarađuje u proseku 14% godišnje od kamate na glavnicu. Treba imati u vidu najavljeni grace period. Nije baš grace, ali u toj prvoj godini će se vraćati samo kamata, pa to možete da isfinansirate iz realnih izvora (zarada, tj. penzija), dok ne sačekate lovu koju ćete da inkasirate od štednje. To bi u proseku bila suma od 19.359 dinara za godinu dana, odnosno na mesečnom nivou u proseku 1.613,25 dinara u prvoj godini otplate.

E, sad, vi odlučite da uzeti kredit ne trošite, nego da uložite u dinarsku štednju. Dinarska štednja u našim bankama (Komercijalna, Agrobanka) je u proseku 12% godišnje. Za one hrabrije koji se odluče da celokupan iznos oroče na 36 meseci, kamatna stopa je 16% godišnje, ali to nije dobro rešenje jer je suma zarobljena 3 godine, a vi kredit treba da otplaćujete na mesečnom nivou. Idemo na ziherašku varijantu oročavanja na godinu dana po stopi od 12% godišnje, s tim da ćemo u drugoj i trećoj godini da reoročimo i glavnicu i pripisanu kamatu. Dakle, nakon godinu dana na uloženih 300.000 dinara, vama se vraća 336.000 dinara, tj zaradili ste 36.000 dinara. A to je ono što treba da vratite tokom 3 godine na prethodno uzeti kredit. Nakon druge godine, 336.000 dinara raste na 376.320 dinara i konačno po isteku treće godine to je iznos od 421.478 dinara.

Sumirano posmatrano, na uzeti gotovinski kredit od 300.000 vi banci vraćate tokom perioda od 3 godine 335.947 dinara. Novce koje ste uzeli od banke na ime cash kredita i oročili na štednju (godišnju sa reoročavanjem glavnice i kamate u drugoj i trećoj godini) vam nakon tri godine donosi 421.478 dinara. Dakle, "dobri" ste = 421.478 - 335. 947 = 85.531 dinar nakon 3 godine, a da niste uložili nijedan svoj dinar, već ste iskoristili bančine pare, odnosno radili ste ono što rade banke, samo u obrnutom smeru. Obrnut smer podrazumeva da u finansijski normalnoj državi banke od depozita (štednje stanovništva) plasiraju kredite stanovništvu i privredi i zarađuju na razlici u iznosima kamatnih stopa (to se zove profitna marža).

Možda je ovaj moj predlog sulud, ali treba razmotriti ovu mogućnost, ako bude mogao da se ćapi gotovinski kredit. Naravno, treba imati u vidu da ja ovde nisam uzela u obzir faktor inflacije (koji mi je nepoznat), a koji može da "pojede" realnu zaradu na ime iznosa razlike od kamate koju vraćate na uzeti kredit i kamate koju primate na ime oročene štednje. Ukoliko kamatne stope na kredite budu zaista fiksne i ukoliko kamatne stope na uložene novce (depozit) jesu zaista fiksne (a to treba proveriti u onim sitnim slovima što piše u Ugovoru), onda nemate šta da izgubite, osim onoga što može da popapa inflacija. Jeste, sve prethodno navedeno nije ekonomski nimalo logično, ali ovo je Srbija.