Горски вијенац - П. П. Његош

Владика Данило (сам са собом) - део

...А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!...

П. С. Овај блог иде на годишњи одмор наредне 2 недеље. У међувремену неће бити могуће ни остављање коментара.