Pismo poslodavcu sa mail adrese bigtitsbabe@gamail.com
Ćao gospodine,
Javljam se za posao sekretarice. Pa, šta ja znam, mislim da je to lep poso. Imam srednju mašinsku školu, nikad ništa nisam radila, ali mogla bi brzo dase snađem sa računarima. Kad sma mogla sa strugom, moći ću i sa novim "drugom". ;-P Mogu da otipkam po koje slovo tu i tamo. Imam iskustva sa "vrućim" razgovorima i umem da "održim" pažnju mušterijama. Jednom sam jednog držala na vezi pola sata. ;-) Misim da je to pozitivno iskustvo. Ma volim da pričam sa ljudima. To me baš uveseljava. Pozitiva sam i gotiva sam i volim da se zezam. Vidim da ste napisali da tražiš nekog da ide i do banke, pošte i tako to. To mi se sviđa. Volim da se prošetam u radno vreme, a usput mogu i da bacim oko na izloge. Volim da trošim pare, pa će mi dobro doći da vodim blagajnu. Hehehe, tamo uvek ima nekog crnog casha, zar ne?! E, sad, poslovna korespodencija. Pa, šta ja znam? Ma, snaći ću se. Dosta ja chatujem, tako da imam iskustva i za to. A engeleski jezik sam učila u osnovnoj školi i razumem ga pomalo kad gledam filmove sa Bred Pitonom. Ako imate stalnu vezu sa internetom koristiću online prevodioce. Tako ću i da naučim jezik. Ne mora čovek baš da razume svaku reč koja piše. Primetili ste da mao greškim dok kucam. Nisam još izvervirana. Kucam s jednim prstom, ali brzo ću da naučim slepo da kucam. Evo, sać ve zmmurrim. Ej, pa ne ide mi loše. Inače, volim da izlazim, obično posle ponoći, tako da mogu pravo s žurezi da dođem na šljaku. Kancelarija je u centru grada i to mi super ogoavara. Volim i poslovno da se oblčaim. Evo, baš imam donji veš na štrafte, hehehehehe i podvezice. Mislim da ćemo dobro da se uklopimo i da ćemo da sarađujemo na obostrano "zadovoljstvo".
Kiss i vidimo se,
Marina
P. S. U prilogu ovog pisma šaljem link ka fotki, jer ste to tražili kao obavzeno u motivacionm pismu, a CV još nisam stigla da napravim. :-*
Odgovor poslodavca sa mail adrese ugladjenigospodin@gamail.com
Draga Marina,
Primljeni ste na posao. Dođite na "vatreno" krštenje u ponedeljak sledeće nedelje.
Samo vaš,
Poslodavac
Wednesday, 31 March 2010
Tuesday, 30 March 2010
Zvezde ti kažu...
OVAN Ja sam bog/inja i nemoj imati ni jedn(og)/u drug(og)/u bog(a)/inju osim mene. Što je moje to je samo moje, a što je tvoje, to je i moje. Započinjem mnogo, a ne završavam ništa. Uvek sam u pravu i cenim isključivo svoje mišljenje. Prava ljubav je voleti samo sebe. Ja sam arogantni/a drkadžij(k)a i nemam strpljenja da se davim s bilo kim. Savet: čuvajte se sopstvenih rogova.
Ja sam nabeđeni/a hedonist(kinj)a i odajem se ovozemaljskim zadovoljstvima preko svake mere. Odvratno sam posesiv(a)n/a. Hte(o)/la bih da budem upor(a)n/a, ali sam tvrdoglavi magarac. Dok me neko ne šutne u dupe, usporen/a sam do besvesti. Imam neke talente, ali ako ih ne ispoljim onda postajem pravi diktator. Savet: čuvajte se sopstvene pohlepe.
Ja emitujem sliku da sam raznovrs(t)an/na, a u stvari sam odvratno dvolič(a)n/a. Površnost mi daje lepršavost duha i vole me i žene i muškarci, jer sam sklon /a da sve prevedem žedne preko vode. Imam dobru "žvaku" i logoreja mi je jaka strana. Nezahval(a)n/a sam, ali to dobro umem da prikrijem, dok me ne provale da ništa ne dajem zauzvrat. Savet: čuvajte se sopstvenih laži.
Ja sam čovek za dom i porodicu. Jebe me što umem da se ubacim u bedak, a onda postajem negativ(a)n/a i sebič(a)n/a. Urniše me i moja preterana osetljivost. Srednje ime mi je kreten, jer hoću svima da udovoljim. Kad me spuca samosažaljenje može mi biti blisko da se okrepim uz po koju čašicu, ali i flajku. Osećam da treba da izbegnem sve što mi se ne sviđa i da odugovlačim do besvesti. Savet: čuvajte se opsednutosti brigama.
Ja sam kralj/ica džungle. Očekujem apsolutnu poslušnost drugih. Sujet(a)n/a sam u pičku materinu i zato umem da budem cinič(a)n/a kada napadam protivnike. Moja deviza je: "Cilj opravdava sredstvo!" Nikakvu kritiku ne podnosim, jer to ne prija mom egu. Mnogi misle da sam nasil(a)n/a, ali zabole me baš šta misle. Savet: čuvajte se sopstvene sujete.
Za mene je život kurvin sin, pa mi taj kurvarluk često utiče na probavni sistem. Za mene je kritikovanje alfa i omega u komunikaciji. Bolesno sam pedant(a)n/a, a kad nisam, onda sam aljkav/a. Ljubav? WTF is that? Za mene je to obično međusobno cepidlačenje. Ja analizairam ljude i događaje i da vam kažem: ništa na ovom svetu ne valja. Savet: čuvajte se sopstvenog kriticizma.
Iron Maiden - Can I Play With Madness
Ko šta radi, ja balansiram i nikad ne znam šta hoću. Ja samo merkam i merkam i merkam. Odluke? Teško ih donosim. Ma i ne donosim ih. Za mene je moj mir važniji od bilo čega i bilo koga. Za mene je realnost samo nužno zlo, pa je izbegavam u širokom luku. Umem da se durim kao žaba. Volim da se družim, ali lako odustajem od druženja, kao uostalom i od svega. Savet: čuvajte se sopstvene neodlučnosti.
Ja sam fatalista i kopam oči i čupam jezik kad god me neko iznervira. Volim da se kačim sa ljudima, jer sam nasil(a)n/a i netolerant(a)n/a. Ako meni nije dobro, e, onda ni drugima neće biti. Osvete smišljam dugo i kad zabodem žaoku, kosim sve od reda. Imam magičan pogled (blink, blink, blink), pa se unosim ljudima u facu da ih hipnotišem. Ne tangira me neko tamo moralisanje da mi se ispreči na putu do ciljeva. Savet: čuvajte se sami sebe.
Ja sam napaljeni/a idiot/kinja, kad je u pitanju ono što mene zanima. I ja kenjam za medalju, kao i Blizanci. Takođe, fokusiran/a sam samo na sebe, jer moja lična sloboda je iznad svega. Nemam strpljenja da slušam druge, niti takta u komunikaciji. Skromno rečeno, ja sam najbolji/a u svemu što radim, jedino je problem što ne volim ništa da radim. Savet: čuvajte se sopstvene navodne otvorenosti
Ja sam mizantrop i egoista. Moja ambicioznost je zajebana, jer mogu da čekam, a dugo pamtim i ne praštam nikome. Nemam srce i u mojim grudima kuca kamen. Ko se o njega spotakne, najebao je. Ja nikada ne grešim, greše drugi. Moje prirodno stanje je dominacija i tražim robove koji će da podignu moj i samo moj i ničiji drugi status. Savet: čuvajte se sopstvene ograničenosti.
Ja se stalno zbog nečega bunim i protestujem, nekad naglas, a nekad i u sebi. Iako volim ljude, gledam da ih držim na distanci i da se ne petljam emotivno sa njima. Kada "menjam" svet, onda to činim radikalno i radim operacije na otvorenom mozgu bez anestezije. Pažljiv/a sam prema drugima kao slon u staklari. Savet: čuvajte se sopstvene mašte.
Ja sam lenj/a i slabo me drži ideja da bilo šta radim. Ali držim da je jako korisno gledati druge kako rade. Mene i moja osećanja niko ne razume i ja sam emotivno sjeban/a. U suštini sam melanholična pizda koja ni za šta nema dovoljno dobar razlog. Volim da cirkam i tada sam najpesimističnija osoba na svetu. Savet: čuvajte se svog osećaja neshvaćenosti.
Napomena: Ko se nije prepoznao u ovim redovima, znači da još nije dobro upoznao sebe. ;-P
Fotke pozajmljene sa Squidoo-a.
Monday, 29 March 2010
Zverkin very sexy recept :-)
Barry White - Can't Get Enough Of Your Love, Babe
Data reč je data reč, a vi ste doprineli da se ista i ispuni.
Uvod u priču kaže da je ovaj moj recept pre skoro 5 godina objavio portal Coolinarika, i to mi je i jedini originalni recept koji je tamo objavljen, jer mi je nešto splaslo raspoloženje kasnije za te aktivnosti. Tada je recept bio objavljen na mišiće, jer u to vreme još uvek nismo obnovili bratstvo i jedinstvo sa Hrvatima, pa sam ja bila ljuta što me ignorišu. Zato sam im poslala mail gde sam napisala da me vređa njihova diskriminacija prema nacionalnoj osnovi i da nema mesta tome da tako nešto bude prepreka našoj saradnji. Posle toga, recept su objavili. Pre 5 godina na portalu Coolinarike, koliko me pamćenje služi, nije bilo korisnika iz Srbije. Kasnije su se stvari promenile. :-) Evo recepta.
Crni špageti sa škampima i indijskim oraščićem
Sastojci za 2 osobe:
250 gr očišćenih škampa (kod nas se obično kupuju zamrznuti)
250 gr crnih špageta (crne su, jer su to špagete koje sadrže sipino mastilo, dakle od prirodne farbe su; ja sam ih kupila u Merkatoru)
60 gr indijskih oraščića (kupujte na prometnom mestu, jerbo nisu jeftini, pa da se ne bi ispostavilo da su užegli)
1 čen belog luka
1 sveža zelena ljuta papričica
2 supene kašike seckanog peršunovog lišća
50 ml devičanskog maslinovog ulja
1 kafena kašičica šarenog bibera u zrnu
so po ukusu (ja volim morsku, a vi već prema vašem ukusu)
Priprema:
Špagete skuvajte u blago posoljenoj vodi i ocedite. Tip je da je razmera za kuvanje (bilo koje) testenine 100 gr testenine na 1 l vode. Koliko treba da se kuvaju špagete piše na samoj ambalaži. Deo tečnosti u kojoj su se kuvali špageti sačuvajte (150 – 200 ml).
U tiganju kratko izdinstajte škampe na maslinovom ulju, dodajte iseckani (ili pak protisnut kroz spravicu) čen belog luka (vodite računa da se beli luk ne prži na ulju, jer brzo zagori) i sitno iseckanu ljutu papričicu. Ukoliko su (a verovatno će biti) smrznuti škampi u pitanju, prethodno ih bacite u šerpu ključale vode, da izbije par ključeva, ocedite ih od vode i vratite se na početak pasusa.
Zatim, podlijte sa vodom koju ste sačuvali od kuvanja špageta (nemojte da roknete sve odjednom, nego dozirajte pa procenite koliko je potrebno) i kuvajte 1-2 minuta.
Na kraju dodajte sveže samleveni šareni biber, špagete, bacite odozgo seckano peršunovo lišće, dobro promešajte i klopajte dok je toplo (a brzo se hladi). :-))
Uz ovo jelo ide neko fino vino. Velepoznavaci bi vam rekli da to treba da bude belo vino, ali vi sami odlučite da li vam više paše belo ili crveno vino. Moje mišljenje je da je to stvar ukusa. No, treba imati u vidu da je možda crveno vino "prejako" za ovo jelo. Stoga bih se opredelila za neki Chardonnay. Mogao bi da dođe u obzir Rubinov, odnosno pogledajte fotku.
Naravno, sve bi ovo bilo bezveze za nekim kuhinjskim stolom, pod lampama koje vas osvetljavaju kao da ste na saslušanju. Ipak je ova varijanta za romantičnu večeru u dvoje. Potrudite se da budete kreativni, da začinite atmosferu lepim detaljima, kao što su sveće, opuštajuća muzika i sl., a u kojima ćete sa izabranicom ili izabranikom srca svog da uživate.
Želim vam prijatan ljubavno-gastronomski doživljaj!
Saturday, 27 March 2010
Slobodan (pro)tok
Da vam kažem da nije jednostavno svaki dan smišljati o čemu ćeš da pišeš. I pride da se trudiš da nekoga to imalo zanima. To je bre zamorno. Ili treba da smisliš nešto duhovito (izem ti Zverko smisao za humore (za)razne, hehehehe), ili neku od životnog i društvenog značaja temu koja će da probudi narod i da onda svi lepo kažu šta misle i tako to, i da se i dalje ništa ne menja. Ili treba da budeš kao nešto mnogo pamet(a)n/a, pa da čitaoci vide da ti mudro zboriš i da imaju kakvu korist od toga što im ti besediš, i tako... Ima dana kada sediš ispred ove virtuelne beležnice sa klepetušom oko vrata i vičeš: beeeeeeeeeeeee.
Onda pogledaš malo šta sve drugi rade po blogovima. Nemojte sada ovo neko da shvati lično, a ima takvih koji su često umeli da se osete prozvanim. Da vam razjasnim, kada hoću nešto nekome lično da priopštim, ja to i uradim (namestim nišan, naciljam i pucam), a kada ne želim, mož' da me mučite ko što su mučili Nemcovi partizane, ali ja neću reći ništa. A, a, a, a? Kad ste ovo pročitali, odma' ste shvatili da imate posla sa narodnim herojem ili herojkom (ili heroinom - al' ne za fiksanje i snifovanje; ko to još danas radi pored široke lepeze ponude sintetičkih droga - ovaj deo nije za psihički labilne i maloletne). Nebulozno pišem. Pa šta?
Ovo je moja prćija i "neka komšiji crkne krava" ako mu se ne sviđa šta pišem. Ja kravu nemam, pa moja ne može da crkne, pa me zato bole uvo što će sutra neko da se zajebe da grebe na moju štalu.
Razmišljala sam da napravim foto serijal od nekih 1000+ fotografija (nije puno, je l' da?!) moje sijamske mačke. Mislim da bi vas to ludo zanimalo. Nekada, kada sam ja bila malecka bile su neke slikovnice u kojima je glavni lik bila jedna devojčica Maja. I tako je svaka slikovnica bila u stilu: "Maja ide u kupovinu"; "Maja ide u školu", itd. E, pa to mi je ideja da tako turim moju mačku u neke različite aktivnosti i da, ono što se kaže, imam uvek na lageru "rezervnog materijala" kad mi presahne inspiracija. Mada, mogla bi sada da bude i porno Maja, jer je u međuvremenu porasla, ali ja se još uvek ne bavim eksplicitnim sadržajima za odrasle drkaždije.
Razlog zbog koga svoje fotografije ne mogu da objavljujem je što su sve u toplesu, pa bi to izazavalo masovne erekcije među muškim čitaocima, a pošto su Srbi (i svi koji se "osećaju" tako, a žive u matici i dijaspori) natprosečno obdareni, bojim se da bi ih "topuz" udario u glavu i usmrtio ih na mestu. A ono realno, muškaraca ionako nikada dosta, hahahahaha. A što se žena tiče, navukla bih bespotrebnu pakost i zlobu, a žene su mi potrebne kao saborci, (ili saborkinje - samo da me ne kinje), jer ja verujem u žensku snagu. :-)
Iiiiiii, gde sam ono stala? Aha. Mmmmmmmmm, mis'im..........da, potresla sam se kada sam pročitala da muškarci više vole žene sa veštačkim sisama. Kreteni! To je jedan pakostan udarac za srpske žene. Na šta to liči da na ovu besparicu tako nešto objavljuju?! Kako sada jedna žena sa prosečnim ili potprosečnim poprsjem ovo da shvati?! Znači, ona koja ima pare, ona će da stavi sifone i da privlači muškarce, a ova koja nema, šta? Da digne subvencionisani Dinkićev kredit i da "uloži" u sebe, ako je zaposlena, te time kreditno sposobna. Taman za 3.000 soma evra mož' da mune silikone, a to je i veoma mudra investicija, pogotovo ako joj je centar sveta lokacija = beogradski splavovi, gde se pecaju džiberi sa džipovi. :-)))))))) Dalje, inteligentna, a nezaposlena ženka: ostaje joj da na'vata mužjaka na inteligenciju. Uuuuuuuuuu, će se u'fajdi. A poznato je da muškarci vole inteligentne žene. Naročito, reš pečene na ražnju i prelivene pivom, radi žvakanja hrskave korice i lakšeg varenja. ;-P
Konačno, zašto sam napisala u onom mom profilu da u moja interesovanja spada i kuvanje, kada do sada nisam objavila nijedan recept. Pardon jesam jedan. U ovom linkovanom postu je samo kurčenje, nigde nema podataka, samo neki corpus delicti; kako sam ja otrebila krompire, pa očerupala brokole i sve tako redom odradila pomoćne ku'inske poslove. Ima jedan, al' neće da se javi. Čekajte, sa' ću ga nađem. Tek što sam pristavila Google Search na tom blogu, ne mogu da se snađem, a i pojma nemam o čemu sam pisala. Eve ga, nema ga nigde. Nema veze.
Zato obavezno da posetite blog naše hiperkreativne koleginice Maslinke, jer kod nje ima sjajnih kulinarskih čarolija. :-)
Nego, ima Zverka u arhivi jedan very sexy recept (moram i ja da se služim trikovima) koji nije težak za pripremu, a "radi" pos'o, kao one srpske vijagre što se pakuju u teglice, pa seljaci na teglice lepe nalepnice sa prigodnim ilustracijama i narodski duhovitim porukama, kao npr. - na nalepnici se nalazi konj koji rže i njišti, a ispod masnim (tj. boldiranim) slovima piše: "Da moj Stojko ne bude Nevoljko!" Sadržaj koji seljaci prodaju u teglicama se obično daje na supene kašike sveže privenčanim mladencima i to ih na'rane konobari/ce kad ulaze u restoran dok se razležu zvuci 'armonike; jerbo se moraš nalizati meda sas orasima, ne znaš šta te posle čeka u braku i da l' će se smeješ slatko ili kiselo. :-)) Molim vas da temeljno i razborito pristupite odgovoru na sledeće pitanje, jer će od vaših odgovora zavisiti šta ću da činim.
P. S. Recept potiče iz edicije Ljubav na usta ulazi - pa uđi već jednom. Prijatno! :-))
Onda pogledaš malo šta sve drugi rade po blogovima. Nemojte sada ovo neko da shvati lično, a ima takvih koji su često umeli da se osete prozvanim. Da vam razjasnim, kada hoću nešto nekome lično da priopštim, ja to i uradim (namestim nišan, naciljam i pucam), a kada ne želim, mož' da me mučite ko što su mučili Nemcovi partizane, ali ja neću reći ništa. A, a, a, a? Kad ste ovo pročitali, odma' ste shvatili da imate posla sa narodnim herojem ili herojkom (ili heroinom - al' ne za fiksanje i snifovanje; ko to još danas radi pored široke lepeze ponude sintetičkih droga - ovaj deo nije za psihički labilne i maloletne). Nebulozno pišem. Pa šta?
Ovo je moja prćija i "neka komšiji crkne krava" ako mu se ne sviđa šta pišem. Ja kravu nemam, pa moja ne može da crkne, pa me zato bole uvo što će sutra neko da se zajebe da grebe na moju štalu.
Razmišljala sam da napravim foto serijal od nekih 1000+ fotografija (nije puno, je l' da?!) moje sijamske mačke. Mislim da bi vas to ludo zanimalo. Nekada, kada sam ja bila malecka bile su neke slikovnice u kojima je glavni lik bila jedna devojčica Maja. I tako je svaka slikovnica bila u stilu: "Maja ide u kupovinu"; "Maja ide u školu", itd. E, pa to mi je ideja da tako turim moju mačku u neke različite aktivnosti i da, ono što se kaže, imam uvek na lageru "rezervnog materijala" kad mi presahne inspiracija. Mada, mogla bi sada da bude i porno Maja, jer je u međuvremenu porasla, ali ja se još uvek ne bavim eksplicitnim sadržajima za odrasle drkaždije.
Frankie Goes to Hollywood - Relax
Razlog zbog koga svoje fotografije ne mogu da objavljujem je što su sve u toplesu, pa bi to izazavalo masovne erekcije među muškim čitaocima, a pošto su Srbi (i svi koji se "osećaju" tako, a žive u matici i dijaspori) natprosečno obdareni, bojim se da bi ih "topuz" udario u glavu i usmrtio ih na mestu. A ono realno, muškaraca ionako nikada dosta, hahahahaha. A što se žena tiče, navukla bih bespotrebnu pakost i zlobu, a žene su mi potrebne kao saborci, (ili saborkinje - samo da me ne kinje), jer ja verujem u žensku snagu. :-)
Iiiiiii, gde sam ono stala? Aha. Mmmmmmmmm, mis'im..........da, potresla sam se kada sam pročitala da muškarci više vole žene sa veštačkim sisama. Kreteni! To je jedan pakostan udarac za srpske žene. Na šta to liči da na ovu besparicu tako nešto objavljuju?! Kako sada jedna žena sa prosečnim ili potprosečnim poprsjem ovo da shvati?! Znači, ona koja ima pare, ona će da stavi sifone i da privlači muškarce, a ova koja nema, šta? Da digne subvencionisani Dinkićev kredit i da "uloži" u sebe, ako je zaposlena, te time kreditno sposobna. Taman za 3.000 soma evra mož' da mune silikone, a to je i veoma mudra investicija, pogotovo ako joj je centar sveta lokacija = beogradski splavovi, gde se pecaju džiberi sa džipovi. :-)))))))) Dalje, inteligentna, a nezaposlena ženka: ostaje joj da na'vata mužjaka na inteligenciju. Uuuuuuuuuu, će se u'fajdi. A poznato je da muškarci vole inteligentne žene. Naročito, reš pečene na ražnju i prelivene pivom, radi žvakanja hrskave korice i lakšeg varenja. ;-P
Konačno, zašto sam napisala u onom mom profilu da u moja interesovanja spada i kuvanje, kada do sada nisam objavila nijedan recept. Pardon jesam jedan. U ovom linkovanom postu je samo kurčenje, nigde nema podataka, samo neki corpus delicti; kako sam ja otrebila krompire, pa očerupala brokole i sve tako redom odradila pomoćne ku'inske poslove. Ima jedan, al' neće da se javi. Čekajte, sa' ću ga nađem. Tek što sam pristavila Google Search na tom blogu, ne mogu da se snađem, a i pojma nemam o čemu sam pisala. Eve ga, nema ga nigde. Nema veze.
Zato obavezno da posetite blog naše hiperkreativne koleginice Maslinke, jer kod nje ima sjajnih kulinarskih čarolija. :-)
Nego, ima Zverka u arhivi jedan very sexy recept (moram i ja da se služim trikovima) koji nije težak za pripremu, a "radi" pos'o, kao one srpske vijagre što se pakuju u teglice, pa seljaci na teglice lepe nalepnice sa prigodnim ilustracijama i narodski duhovitim porukama, kao npr. - na nalepnici se nalazi konj koji rže i njišti, a ispod masnim (tj. boldiranim) slovima piše: "Da moj Stojko ne bude Nevoljko!" Sadržaj koji seljaci prodaju u teglicama se obično daje na supene kašike sveže privenčanim mladencima i to ih na'rane konobari/ce kad ulaze u restoran dok se razležu zvuci 'armonike; jerbo se moraš nalizati meda sas orasima, ne znaš šta te posle čeka u braku i da l' će se smeješ slatko ili kiselo. :-)) Molim vas da temeljno i razborito pristupite odgovoru na sledeće pitanje, jer će od vaših odgovora zavisiti šta ću da činim.
P. S. Recept potiče iz edicije Ljubav na usta ulazi - pa uđi već jednom. Prijatno! :-))
Friday, 26 March 2010
Vidimo se?
Pre nekih sat i kusur vremena sam odgovorila našoj koleginici Mergrey na komentar komentarom na njen post Virtuelna hrabrost.
Usaglasile smo se da bi bilo zanimljivo videti blogerski narod in vivo na gomili. Mene zanima šta vi mislite o tome? Da li ste raspoloženi da se sretnemo jednog dana na nekom prijatnom mestu, da malo ćaskamo uz neko pićence? Ako baš želite, možete i da kažete koga biste voleli da upoznate i sa kim biste voleli da se pogledate u oči. A možete i da kažete da niste zainteresovani, ako niste. Zanima me da čujem vaše mišljenje.
Pre neki sat sam vam napisala da se malo igram u AI, pa sam nešto napravila. Ništa posebno, ali evo prikačiću da pogledate. To je draft drafta na kome ima prostora da se radi, prerađuje, preusmerava i tako dalje, ali ima neku poruku, bar se meni tako čini. :-)) Prvo ide sličica koja je i prva napravljena, kao polazna ideja, a druga je uslovno rečeno poslednja.
P. S. Inače, naša drugarica Mergrey ima super playlistu na svom blogu. Lepo čučne kao inspirativna pratnja i za pisanje i za crtkanje... :-)
Thursday, 25 March 2010
U meni nešto se menja?
Posle mnogo vremena, tačnije godina, otvorila sam AI (iako sam nekad davno radila u Corel-u, a ne u AI), pa mi je sad sve opet novo i opet učim (što je divno). I počela sam ponovo da crtkam pomalo. Mada sam više zaposednuta slovima i oblicima i njihovim kombinacijama, nego bilo čim drugim. Našla sam neke davno zakopane diskete (o, da, imam floppy disk drive na svom hardu) i tamo ima nečeg što ne mogu da otvorim, :-((( a čega se sećam kao u nekoj izmaglici. Sada slušam Haustor (a to nije ništa novo :-)) i baš me nešto večeras diraju Sejmeni. Kupila sam prekjuče u samoposluzi CD za 99 dinara. Da li da vam kažem da već imam 2 diska sa manje više sličnim pesmama. :-P A nisam mogla, tj. nisam htela da odolim tom izazovu. Tako mi se lepo smešio sa žičane police. ;-)
U nama vrijeme se mijenja! I svi su opet spremni da se bore za san! Sa barikada reći ćemo: No passaran! Kad bude vrijeme za to! :-))
U nama vrijeme se mijenja! I svi su opet spremni da se bore za san! Sa barikada reći ćemo: No passaran! Kad bude vrijeme za to! :-))
Wednesday, 24 March 2010
11 godina posle
24. marta 1999. godine NATO alijansa je otpočela vadušne napade na Srbiju u 20 časova i 20 minuta.
Tokom današnjeg dana u podne verovatno ste imali prilike da čujete poznati zvuk šizele. Bar u onima gradovima i opštinama u kojima su iste u funkciji, tj. nisu pokvarene.
I dan danas me prođe grozomorna jeza kada je čujem. Jasno se sećam svega.
Ovaj užas nikada ne sme da se zaboravi.
Da li Srbija treba da uđe u NATO?
Iznad zgrade u kojoj živim je proleteo projektil od koga se sve treslo kao od nekog jebenog zemljotresa i od koga su pucala prozorska stakla i izletale roletne, jer je u blizini bio radio predajnik koji je NATO gađao. Tog dana, tog proleća, sećam se, kao i sada, tog straha, kada su zubi počeli da mi cvokoću i kada je vilica počela nekontrolisano da mi se trese i ja cela potom. Kada nisam mogla da govorim. Uzela sam tašnu sa čiviluka, izašla iz kuće, zaključala vrata i pomislila, ma neka ide sve u kurac, samo da smo živi i zdravi!
.
.
.
18 dana kasnije, na pravoslavni Uskrs 11. aprila 1999. godine likvidiran je novinar Slavko Ćuruvija. Ubica/e ni(je)/su pronađen/e i ni(je)/su osuđen/e?! Takva ubistva se zovu politička ubistva i iza njih stoji Državna bezbednost. RIP Slavko Ćuruvija. Čuvam i pamtim tvoj Dnevni telegraf i dvonedeljnik Evropljanin.
.
.
.
17. aprila 2009. godine u Batajnici od šrapnela koji je uleteo kroz prozor kupatila poginula je 3-godišnja devojčica Milica Rakić koja je u tom trenutku sedela na noši. U istoimenom naselju postoji ulica koja nosi njeno ime i prezime. A koju tugu u srcima nose njeni roditelji svakog sekunda? Stvarno treba da budeš ispranog mozga i totalni bolid i monstrum pa da funkcionišeš po nečijoj komandi (mrzim vojsku, policiju, uniforme bilo koje vrste, lance komande...) i da bombarduješ nečiju zemlju, ljude, decu. Pilotu američki, šta bi bilo da smo mi ubili tvoju ćerku? Kako bi se ti osećao? Da li bi ti mogao da živiš sa tim? Burn in Hell, Child Killer!!! Počivaj u miru nevino dete.
.
.
.
.
23. aprila 1999. godine u ranim jutarnjim satima, monstrum, tadašnji generalni direktor Dragoljub Milanović svesno je žrtvovao 16 ljudi koji su radili u TV Bastilji i ti ljudi su usmrćeni na svojim radnim mestima u Aberdarevoj ulici. Oni se zovu: Tomislav Mitrović, Slobodan Jontić, Milan Joksimović, Ivan Stukalo, Slaviša Stevanović, Dragan Tasić, Nebojša Stojanović, Ksenija Banković, Milovan Janković, Branislav Jovanović, Dejan Marković, Siniša Medić, Aleksandar Deletić, Dragorad Dragojević, Darko Stoimenovski i Jelica Munitlak. Osim Milanovića, postoje i drugi (niže postavljeni na hijerarhijskoj lestvici) koji nikada nisu ni zakonski gonjeni za ovaj zločin. Kad ti NATO kaže da si legitimni vojni cilj za gađanje, onda ti nađeš neki alternativni izvor za emitovanje programa, a ne pustiš ljude da sede u centralnoj zgradi i ostaviš ih da poginu kao zečevi, ni krivi, ni dužni. Užas. Ne znam i ne razumem kako neko može da živi sa tim da je svesno bacio u smrt nečiju decu, majke, očeve...? Postoje i podaci da je neke 2 nedelje pred bombardovanje RTS-a dotični monstrum Milanović sproveo naredbu u kojoj se zaposlenima pod pretnjom otkaza branilo da kada nastupi vazdušna opasnost napuste radno mesto i odu u sklonište????!!! U tašmajdanskom parku postoji spomenik koji je podignut u znak sećanja na ove ljude koji su nesrećno okončali svoje živote i na kome piše: "Zašto?". Na ovaj datum, svake godine se članovi njihovih porodica i prijatelji okupljaju da im odaju pomen. Na žalost, spomenici ovakve prirode se često koriste i za prikupljanje političkih poena. Da se ne zaboravi, u to vreme, ministar informisanja je bio Aleksandar Vučić i pogibija ovih ljudi je takođe i njegova odgovornost.
.
.
.Ima puno drugih ljudi koji su poginuli u NATO bombardovanju, a koje nisam pomenula. Slava im svima!
.
.
.Ono što mene zanima je ko će ili koja će to vlast da podnese tužbu protiv NATO-a? I kada će naša zemlja da dobije novčanu nadoknadu za sve materijalne resurse koji su uništeni tokom bombardovanja? Sve možemo ponovo, samo su ljudski životi nenadoknadivi. I dan-danas, nakon 11 godina, ne postoje precizni podaci koliko ljudi je poginulo (i kako se oni zovu i prezivaju) za vreme bombardovanja i licitira se da je to između 1200-2500. To je nedopustivo.
.
.
.
Avram Izrael je čovek koji je tokom bombardovanja Beograda izveštavao iz beogradskog Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje (sa mesta načelnika) uključenjem u program Studija B o početku i kraju vazdušne opasnosti. Verujem da se mnogi sećaju pribranosti tog čoveka i koliko nam je svima njegovo obraćanje značilo koje je počinjalo sa: "Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd..." Taj čovek je ulivao poverenje. I kada vazdušna opasnost prođe obraćao se rečima: "Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd je prošla. Gotovo!!!"
.
.
.
Čini mi se da još uvek nije gotovo.
Čini mi se da još uvek nije gotovo.
Tuesday, 23 March 2010
Kako zaraditi na dugu?
Ili kako zajebati državu! U ovom postu ćemo da se bavimo "genijalnim" merama za "podizanje" životnog standarda plebsa u Srbiji. Pa je l' tako, druže Dinkiću?
'Aj'mo onda da razmotrimo koje su mogućnosti da se na uzetom kreditu i zaradi, odnosno da se isti uopšte ne usmeri u potrošnju, nego da se mune u štednju i da se na toj razlici (u kamatnim stopama) zaradi. Ako je Dinkić već toliki finansijski kreten, a jeste, i toliko bezobrazan, a jeste, da novcem poreskih obveznika stimuliše potrošnju kroz subvencionisane kamatne stope na potrošačke i gotovinske kredite, onda običnom čoveku može da padne na pamet kako da iskoristi tu situaciju. Ako je konačni cilj da se Srbija otera u bankrot, a biće da jeste, daj da se onda to dogodi što pre. Idemo, ravno do dna (što bi rekao Johnny Štulić), pa da onda sa tog dna krenemo ponovo da se penjemo. Boleće, boleće jako, doduše vlastodršce polni udovi, a narod će to tek da oseti na svojoj grbači u godinama koje dolaze.
Ideja je sledeća. Dakle, kredite po subvencionisanim kamatnim stopama mogu da uzmu zaposleni i penzioneri. Maksimalan iznos je 300.000 dinara per capita, a što zavisi od nivoa primanja. Maksimalan rok otplate je 3 godine, s tim da će se u prvoj godini vraćati samo kamata, a u drugoj i trećoj i kamata i glavnica. Kamatna stopa je 7.5% godišnje za one koji imaju primanja do 30.000 dinara, a oni koji imaju prihode od 30.001 do 80.000 dinara kamatna stopa će biti 8.95%. Još uvek je nejasno da li će maksimalno kreditno opterećenje ostati na 1/3 prihoda ili će da ide na 1/2 prihoda. Pošto je i dalje na snazi da je maksimum 1/3 prihoda, držaćemo se te logike.
Uzećemo sledeću hipotetičku situaciju i računicu u najgrubljim crtama. Zarađujete 30.000 dinara mesečno. Uzimate kredit od 300.000 dinara po kamatnoj stopi od 7.5% godišnje sa rokom otplate od 3 godine. Posle 3 godine vi ste ukupno vratili banci 335.947 dinara. Banka zarađuje na vama "samo" 35.947 dinara za 3 godine. Prilično malo za banku kojoj je je jedini zadatak da vas skalpira. Dobro, država, tj. poreski ob(a)veznici "uleću" banci sa 5-6 dinara na svakih 100 dinara, tako da banka ne ostaje "kratka", tj. konačno banka zarađuje u proseku 14% godišnje od kamate na glavnicu. Treba imati u vidu najavljeni grace period. Nije baš grace, ali u toj prvoj godini će se vraćati samo kamata, pa to možete da isfinansirate iz realnih izvora (zarada, tj. penzija), dok ne sačekate lovu koju ćete da inkasirate od štednje. To bi u proseku bila suma od 19.359 dinara za godinu dana, odnosno na mesečnom nivou u proseku 1.613,25 dinara u prvoj godini otplate.
E, sad, vi odlučite da uzeti kredit ne trošite, nego da uložite u dinarsku štednju. Dinarska štednja u našim bankama (Komercijalna, Agrobanka) je u proseku 12% godišnje. Za one hrabrije koji se odluče da celokupan iznos oroče na 36 meseci, kamatna stopa je 16% godišnje, ali to nije dobro rešenje jer je suma zarobljena 3 godine, a vi kredit treba da otplaćujete na mesečnom nivou. Idemo na ziherašku varijantu oročavanja na godinu dana po stopi od 12% godišnje, s tim da ćemo u drugoj i trećoj godini da reoročimo i glavnicu i pripisanu kamatu. Dakle, nakon godinu dana na uloženih 300.000 dinara, vama se vraća 336.000 dinara, tj zaradili ste 36.000 dinara. A to je ono što treba da vratite tokom 3 godine na prethodno uzeti kredit. Nakon druge godine, 336.000 dinara raste na 376.320 dinara i konačno po isteku treće godine to je iznos od 421.478 dinara.
Sumirano posmatrano, na uzeti gotovinski kredit od 300.000 vi banci vraćate tokom perioda od 3 godine 335.947 dinara. Novce koje ste uzeli od banke na ime cash kredita i oročili na štednju (godišnju sa reoročavanjem glavnice i kamate u drugoj i trećoj godini) vam nakon tri godine donosi 421.478 dinara. Dakle, "dobri" ste = 421.478 - 335. 947 = 85.531 dinar nakon 3 godine, a da niste uložili nijedan svoj dinar, već ste iskoristili bančine pare, odnosno radili ste ono što rade banke, samo u obrnutom smeru. Obrnut smer podrazumeva da u finansijski normalnoj državi banke od depozita (štednje stanovništva) plasiraju kredite stanovništvu i privredi i zarađuju na razlici u iznosima kamatnih stopa (to se zove profitna marža).
Možda je ovaj moj predlog sulud, ali treba razmotriti ovu mogućnost, ako bude mogao da se ćapi gotovinski kredit. Naravno, treba imati u vidu da ja ovde nisam uzela u obzir faktor inflacije (koji mi je nepoznat), a koji može da "pojede" realnu zaradu na ime iznosa razlike od kamate koju vraćate na uzeti kredit i kamate koju primate na ime oročene štednje. Ukoliko kamatne stope na kredite budu zaista fiksne i ukoliko kamatne stope na uložene novce (depozit) jesu zaista fiksne (a to treba proveriti u onim sitnim slovima što piše u Ugovoru), onda nemate šta da izgubite, osim onoga što može da popapa inflacija. Jeste, sve prethodno navedeno nije ekonomski nimalo logično, ali ovo je Srbija.
'Aj'mo onda da razmotrimo koje su mogućnosti da se na uzetom kreditu i zaradi, odnosno da se isti uopšte ne usmeri u potrošnju, nego da se mune u štednju i da se na toj razlici (u kamatnim stopama) zaradi. Ako je Dinkić već toliki finansijski kreten, a jeste, i toliko bezobrazan, a jeste, da novcem poreskih obveznika stimuliše potrošnju kroz subvencionisane kamatne stope na potrošačke i gotovinske kredite, onda običnom čoveku može da padne na pamet kako da iskoristi tu situaciju. Ako je konačni cilj da se Srbija otera u bankrot, a biće da jeste, daj da se onda to dogodi što pre. Idemo, ravno do dna (što bi rekao Johnny Štulić), pa da onda sa tog dna krenemo ponovo da se penjemo. Boleće, boleće jako, doduše vlastodršce polni udovi, a narod će to tek da oseti na svojoj grbači u godinama koje dolaze.
Ideja je sledeća. Dakle, kredite po subvencionisanim kamatnim stopama mogu da uzmu zaposleni i penzioneri. Maksimalan iznos je 300.000 dinara per capita, a što zavisi od nivoa primanja. Maksimalan rok otplate je 3 godine, s tim da će se u prvoj godini vraćati samo kamata, a u drugoj i trećoj i kamata i glavnica. Kamatna stopa je 7.5% godišnje za one koji imaju primanja do 30.000 dinara, a oni koji imaju prihode od 30.001 do 80.000 dinara kamatna stopa će biti 8.95%. Još uvek je nejasno da li će maksimalno kreditno opterećenje ostati na 1/3 prihoda ili će da ide na 1/2 prihoda. Pošto je i dalje na snazi da je maksimum 1/3 prihoda, držaćemo se te logike.
Uzećemo sledeću hipotetičku situaciju i računicu u najgrubljim crtama. Zarađujete 30.000 dinara mesečno. Uzimate kredit od 300.000 dinara po kamatnoj stopi od 7.5% godišnje sa rokom otplate od 3 godine. Posle 3 godine vi ste ukupno vratili banci 335.947 dinara. Banka zarađuje na vama "samo" 35.947 dinara za 3 godine. Prilično malo za banku kojoj je je jedini zadatak da vas skalpira. Dobro, država, tj. poreski ob(a)veznici "uleću" banci sa 5-6 dinara na svakih 100 dinara, tako da banka ne ostaje "kratka", tj. konačno banka zarađuje u proseku 14% godišnje od kamate na glavnicu. Treba imati u vidu najavljeni grace period. Nije baš grace, ali u toj prvoj godini će se vraćati samo kamata, pa to možete da isfinansirate iz realnih izvora (zarada, tj. penzija), dok ne sačekate lovu koju ćete da inkasirate od štednje. To bi u proseku bila suma od 19.359 dinara za godinu dana, odnosno na mesečnom nivou u proseku 1.613,25 dinara u prvoj godini otplate.
E, sad, vi odlučite da uzeti kredit ne trošite, nego da uložite u dinarsku štednju. Dinarska štednja u našim bankama (Komercijalna, Agrobanka) je u proseku 12% godišnje. Za one hrabrije koji se odluče da celokupan iznos oroče na 36 meseci, kamatna stopa je 16% godišnje, ali to nije dobro rešenje jer je suma zarobljena 3 godine, a vi kredit treba da otplaćujete na mesečnom nivou. Idemo na ziherašku varijantu oročavanja na godinu dana po stopi od 12% godišnje, s tim da ćemo u drugoj i trećoj godini da reoročimo i glavnicu i pripisanu kamatu. Dakle, nakon godinu dana na uloženih 300.000 dinara, vama se vraća 336.000 dinara, tj zaradili ste 36.000 dinara. A to je ono što treba da vratite tokom 3 godine na prethodno uzeti kredit. Nakon druge godine, 336.000 dinara raste na 376.320 dinara i konačno po isteku treće godine to je iznos od 421.478 dinara.
Sumirano posmatrano, na uzeti gotovinski kredit od 300.000 vi banci vraćate tokom perioda od 3 godine 335.947 dinara. Novce koje ste uzeli od banke na ime cash kredita i oročili na štednju (godišnju sa reoročavanjem glavnice i kamate u drugoj i trećoj godini) vam nakon tri godine donosi 421.478 dinara. Dakle, "dobri" ste = 421.478 - 335. 947 = 85.531 dinar nakon 3 godine, a da niste uložili nijedan svoj dinar, već ste iskoristili bančine pare, odnosno radili ste ono što rade banke, samo u obrnutom smeru. Obrnut smer podrazumeva da u finansijski normalnoj državi banke od depozita (štednje stanovništva) plasiraju kredite stanovništvu i privredi i zarađuju na razlici u iznosima kamatnih stopa (to se zove profitna marža).
Možda je ovaj moj predlog sulud, ali treba razmotriti ovu mogućnost, ako bude mogao da se ćapi gotovinski kredit. Naravno, treba imati u vidu da ja ovde nisam uzela u obzir faktor inflacije (koji mi je nepoznat), a koji može da "pojede" realnu zaradu na ime iznosa razlike od kamate koju vraćate na uzeti kredit i kamate koju primate na ime oročene štednje. Ukoliko kamatne stope na kredite budu zaista fiksne i ukoliko kamatne stope na uložene novce (depozit) jesu zaista fiksne (a to treba proveriti u onim sitnim slovima što piše u Ugovoru), onda nemate šta da izgubite, osim onoga što može da popapa inflacija. Jeste, sve prethodno navedeno nije ekonomski nimalo logično, ali ovo je Srbija.
Monday, 22 March 2010
Mladenčići ili 40 mučenika
Danas je prigodan datum da se osvrnemo na temu braka. Neki bi rekli i mraka. Neki bi rekli da sam sasvim subjektivna jer sam dupla "polovnjača", te samim tim isfrustrirana, zlobna i pakosna. Izraz "polovnjača" je smislio neki zlobnik, jer je etiketiranje nužnost plitkoumnih. A mi živimo u Srbiji. A vi shvatite to kako hoćete.
Šta je to brak? Kako do njega dolazi? Zašto do njega dolazi?
Brak je zajednica dve individue različitog pola (u nekim državama i istog), gde, dakle, dvoje (ili više njih) stupaju u konsenzualni društveni odnos stavljanjem svojih potpisa uz prisustvo 2 svedoka. Taj čin registracije koji ni po čemu nije svečan se odvija u opštini, a sve ređe, a po potrebi i na drugim mestima, kao što su kafane, parkovi, trgovi, dirižabli i sl. Crkveni brak je najčešće pomodarska kategorija, iako je nekada to bio jedini zvaničan brak, dok opština kao državni organ nije umešala prste.
Do stupanja u brak dolazi iz mnogobrojnih razloga i to zavisi od više faktora. Razlozi mogu biti: trudnoća; "zadnji voz"; "vreme vam je"; "dokle ćete više da se 'vučete' zajedno"; "48 sati svadba - a što je džabe i bogu je drago", "materijalni i/ili neki drugi interes" itd. Faktori koji utiču na odluku o stupanju u brak mogu biti praktične prirode - "lakše je u dvoje"; ali mogu biti i hormonskog tj. hemijskog karaktera, a što se tumači kao ljubav, ali to nije ljubav nego zaljubljenost tj. varka koju je priroda smislila, jer da nije tako niko ne bi ni pravio decu; te mogu biti uslovljeni pritiskom okoline - tj. dolaze od "dušebrižnika" koji misle za vas i za vaše "dobro".
Ja nisam ni za, ni protiv bračne zajednice. Ja sam na nivou statističke greške. Ali da se razumemo, brak je institucija, jer da tako nije ne bi ni postojali predbračni ugovori, što je vrlo popularna kategorija na Zapadu. Potpisivanjem istog, jedna strana se nečega uvek odriče, a druga na osnovu toga profitira, ali samo u slučaju razvoda, a možda i smrti. Tako definisani institut braka ima premisu da je razvod konačni cilj. Dakle, može da se protumači i kao dobra ili loša "trgovina".
Pre nekoliko godina sam u jednoj sveščici zabeležila svoja razmišljanja o klasifikaciji brakova, međutim, ja to što sam zapisala sada ne mogu da nađem. Da zanemarim sad memoriju kao nepotrebnu; razmišljanja se menjaju tokom vremena, jer smo stariji, jer su nam se "nakačila" neka životna iskustva, itd. :-)
Postoje brakovi koji se sklapaju iz ljubavi ili se tada tako misli tj. oseća kada se stupa u brak. Tu je polazno nerealna osnova till death tear us apart. Čija smrt? Čega smrt? Zašto bi dve osobe koje se vole uopšte stupale u brak? Šta se brakom dobija? Šta se brakom gubi? Ljubav se obično opisuje kao neko uzvišeno stanje. Ali ljubav je samo reč. Ona ne može da egzistira sama od sebe. Odnosno mi smo sa nekim u ljubavnom odnosu ili nismo. Ne ustaneš ti jednog jutra iz kreveta i kažeš sebi, e, sad ću nekoga da volim. A "zakačiću" se, jer mi je neko potreban. Voliš nekoga zbog toga što ta osoba jeste, a ne zbog toga što bi ti hteo/la da ta/j neko/a bude. To i dalje ne znači da ti sa tom osobom možeš da budeš u braku. Jer, čak iako nekoga voliš, možda ta osoba jednostavno nije kompatibilna sa tobom i vi jednostavno niste za zajednički život. Jer, zajednički život podrazumeva mnogo kompromisa. Podrazumeva obostrano odricanje od pojedinih navika (koje ni rođena majka ne bi trpela); prilagođavanje potpuno novim uslovima; postavljanje nekih novih zajedničkih "pravila"; međusobno uvažavanje i poštovanje; konstantni, svakodnevni napor, trud i rad u korist zajedništva i međusobnog odnosa. Velika ulaganja i neizvestan ishod (ekonomski rečeno). Zajednički život jeste racionalna odluka ili bi trebala da bude. Inače bi svako mogao sa svakim da živi, a "praksa" pokazuje da se to ne dešava. Znači postojanje ljubavnog odnosa između dve osobe može, ali i ne mora da rezultira brakom i zajedničkim životom. Jer, sve zavisi. Zavisi od očekivanja; (nerealnih) želja i mogućnosti; primarne porodice iz koje jedinka potiče i relacija u njoj; psihičke i emotivne zrelosti pojedinca, itd.
Brak često ume da "pojede" ljubav ili se tako misli. To je opet zato što se za ljubav vezuju najčešće isključivo romantične ideje, idealno slaganje i sl. A na ovom svetu nema ničeg idealnog i nikog idealnog. Dakle, brak jeste ugovor. A ugovor nosi određena prava i obaveze. Ali to treba shvatiti krajnje fleksibilno, ali pri tom vrlo odgovorno. Moje mišljenje je da je neophodno napustiti patrijarhalni model, što treba da se reflektuje na promeni u vaspitanju sinova i ćerki. Dakle, majke koje imaju mušku decu moraju tu mušku decu da vaspitavaju tako da oni tokom života shvate da ne treba da traže novu mamu i kućnu pomoćnicu, već ravnopravnog partnera. Ženska deca treba pak da budu vaspitavana da ne treba da se uče tokom života bespomoćnosti i pasivnoj ulozi. Ja više ne mogu da slušam pitanja koja žene upućuju jedna drugoj: "Da li ti on pomaže u kući?" To je za mene prevaziđena kategorija. Kao i bilo kakva stroga podela na muške i ženske poslove i neko nebulozno pridržavanje modela koji su bili aktuelni pre 100 godina. Dakle, žena koja je dobra domaćica u kući, tj. dobra kuvarica pre svega, ali i kućna pomoćnica, dobra kurva u krevetu i dama par exellence na ulici je jedna odvratna tipizacija najpoželjnije žene na svetu. Ali ako samo jedno od ova tri (ne) funkcioniše, onda? Imamo zarozanu domaćicu na koju se nikome ne diže; imamo super jebačicu koja je dobra samo za provod; i konačno damu koja nije ni za šta, osim za deljenje komplimenata i promociju muškog ega. Je li to spojivo? Ili je to samo još jedan od stereotipa?
Domaćica je kategorija u izumiranju, jer se način života promenio. Nekada su žene sedele kući, gajile decu, brinule o domaćinstvu, jer je isključivo muškarac zarađivao. Pa, ne može se danas očekivati od jedne zaposlene žene da gaji taj model ponašanja, jer je on totalno samoubilački za tu osobu. Ako se žena ipak odluči da pokuša da "pokrije" taj model ponašanja, ona neće biti zadovoljnija zbog toga. Ona će biti još više isftrustrirana i nezadovoljna. To se i dalje od žene očekuje - kao prirodna uloga, pa se samim tim to i ne ceni. Gde to piše da samo žena treba da kuva i sprema kuću ili koji je to prećutni dogovor između supružnika da je to samo njena obaveza? Pa je l' to ljubav i poštovanje? Što se kuvanja tiče, mislim da i muškarac i žena treba da nauče da kuvaju. Danas živimo takav tempo života, da je neophodno da oni jedni druge odmenjuju. Ako im se to ne sviđa neka se hrane po restoranima ili nek unajme kuvaricu, ako imaju novaca za to. Jedno je kuvati iz zadovoljstva, a drugo je kuvati svaki drugi ili treći dan, jer ti je to obaveza. Tu vremenom nestaje svako zadovoljstvo, ma koliko voleli da kuvate. Ako govorimo o spremanju kuće, onda mislim da nema potrebe da objašnjavam da su to zajedničke obaveze. Nema mesta tome da se žena satire od posla, dok muškarac čita novine i gleda televiziju. To je čist bezobrazluk i nepoštovanje. Kome se ne sviđa neka unajmi i plati kućnu pomoćnicu. Ja sam imala dosta takvih situacija u oba svoja braka u kojima sam bila. Npr. jednom prilikom kada sam pitala svog prvog muža zašto mu je tako splaslo raspoloženje kada je uzeo usisivač u ruke, on mi je odbrusio: "Pa ne očekuješ valjda da TI usisavam sa zadovoljstvom." Ja sam na to rekla: "Ne usisavaš ti meni, nego nama tj. našu kuću!" Odgovor je shvatio kao provokaciju, a usisivač je i dalje mrzeo, ali je usisavao kuću, jer ja nisam htela da popustim. Možda ovo zvuči kao klasično prepucavanje, ali i to su svakodnevne situacije, a ako jednom popustite u nečemu sa čime se ne slažete, onda ćete popuštati uvek.
Kurva u krevetu. Bum-tras, sjajno. Šta god to značilo. To je valjda potpuno "oslobođena" žena koja funkcioniše kao seks-mašina i kojoj se hoće 365/24/7 i koja samo o seksu i razmišlja. Ni prostitutke tako ne žive, jer i one imaju svoje radno vreme. Da bi žena bila dobra kurva, onda ona treba da ima vremena za sebe. A da bi imala vremena za sebe sigurno je da nema šanse da glumi dobru domaćicu koja smrdi na zapršku i WC sanitar, i koja od silnog posla i sitne dece nema vremena ni da iseče nokte na nogama. I koju stalno boli glava i koja spava stojeći dok meša sos za sutrašnji ručak. A bilo bi dobro da zameša na nekom drugom mestu?! Da se ne lažemo, meni do seksa nikada nije bilo kada sam bila pritisnuta gomilom obaveza i kada sam samo želela da se bacim u krpe i u krevet. I tako to počinje, tj. počinje da riknjava seksualni život, pa se to pretvara u seksualnu agoniju. Da bi se željene seksualne amplitude muškarca i žene relativno poklopile, potrebno je da i muškarac bude malo umoran, a žena manje umorna, da se ne bi programili isključivo na vikend varijante, što ubija svaku spontanost. O kojoj spontanosti mi pričamo? Spontanost u seksu vrlo brzo nestaje u braku, takoreći neprimetno iščezava ukoliko se "stvar" zapusti. Ja sam imala iskustva sa nikakvim seksom u braku, pa znam o čemu pričam. Moj drugi muž je imao seksualnih disfunkcija i toliko je bio prestravljen zbog toga, da mu se sve slabije dizao. Naravno, nije mu padalo na pamet da zajedničkim snagama potražimo rešenje kod stručnjaka, jer mož' misliti - blam. Kakva glupost! Što sam se ja više trudila i pri tom bila pažljiva i strpljiva to je situacija bivala sve gora. Na kraju sam i ja popizdela, jer i ja imam samo jedan život. Neki ljudi tako žive, tj. žive na "papiru" i svako ima svoj život, ali to nije bio moj izbor. Mnogi su me savetovali da sebi potražim ljubavnika koji bi me seksualno zadovoljio, ali ja nisam mislila da je to rešenje. To je farsa. I ja to nisam htela. Opet, bilo je i onih koji su mislili da sam ja nikakva kurva kada se njemu slabo diže. Valjda nikome nije palo na pamet da je impotencija problem koji najčešće ima korene u psihi pojedinca, a da to nema veze sa nekom konkretnom osobom. Da li je mene moj muž voleo kada ga je boleo kurac da ovaj problem rešimo zajedno? Da li je voleo i poštovao sebe? Da li sam ja trebala da u ime braka "igram" igru?
Kad već spomenuh "papir", htedoh reći da mislim da su najuzaludniji takvi brakovi. Čemu to? Stigma? Ono što i dan-danas ne prihvatam to su tzv. "otvoreni" brakovi. Ja to ne razumem. Nije ovo sad nikakvo moralisanje. Ali ja stvarno nikada sebe nisam videla u tome. I šta? Pravimo se blesavi. Ili još bolje, sednemo ko pajtosi, pa uz pićence jedno drugom prepričavamo svoje seksualne doživljaje. To nas loži? Činjenica je da se u današnje vreme "izleti" van braka tretiraju kao sredstvo za osvežavanje braka. Da li je to tako? Da li bivate "osveženi"? Pa meni bi tako nešto bilo noćna mora. Mislim, ako mi već ne valja brak, šta ja sad imam da tražim "sa strane"?! Ako mi ne valja odnos u kome sam, onda treba da ga okončam. Kada sam prestala da živim sa drugim mužem ja sam njega još uvek volela, ali nisam mogla više da živim sa njim. Ipak sam više volela sebe. Naravno, prema njegovom mišljenju, ja sam bila "kriva" za razvod. On se ne bi razveo od mene. Ne bi, jer nije imao razloga. Njemu je status quo sasvim odgovarao. Naravno, ima tu i mnogo drugih razloga koji su presudili da izađem iz braka, ali da ne zalazim sada u detalje. To je za roman. :-))
Sve u svemu, prošlo je 4 godine od kako sam se razvela. I od tada ja sam imala neke nikave kratke polu-emotivne veze, nekoliko kres kombinacija i to je to. Drugim rečima, nisam srela muškarca sa kojim bih ostvarila emotivno-seksualni odnos koji bi bio na obostrano zadovoljstvo i koji bi bio trajnijeg karaktera. Da sam tražila, jesam. Da sam našla, nisam. Da li ću, ne znam. U međuvremenu, totalno sam se razočarala, jer sam shvatila da ja više nikoga ne zanimam. Odnosno, nisam, kao bih rekla, u "najboljim" godinama. Nisam više ni za priplodnu kravu, jer sumnjičavo vas gledaju kada čuju da imate 36 godina i da nemate decu, a da pri tom imate 2 braka iza sebe. Ta statistika prosečnom "gledaocu" zvuči vrlo čudno i neprihvatljivo. Sad sam, ni tamo, ni ovde. Merkaju me klinci koji imaju 10+ godina manje od mene, oženjeni muškarci i gerijatrija, a udvara mi se i po koja lezbejka. Moj izbor je da ne izaberem ništa od svega toga. Klinci su dobri za usputni seks i ni za šta drugo; oženjene muškarce nikome ne bih preporučila, jer se oni nikada ne razvode od svojih žena (a vi se emotivno vezujete i trošite svoj život); a gerijatrija je verovatno dobra ako ima nekretnine koje će dok je na veštačkim plućima u Urgentnom centru da prepiše na vas; a pošto nikad nisam fantazirala o emotivnom odnosu sa ženom, niti videla sebe kako "radim" kunilingus, rekla bih da nisam gay. :-)))))))))))))
Devojke, žene i svi/e oni/e koji/e se tako osećaju, izbor je samo vaš. Odgovornost je na vama. Vaš je život u vašim rukama. "Izbor" vam se drastično sužava čim pređete 30-tu godinu svog života. Da li ćete se udati, odluka je samo vaša. Brak je neprocenjivo iskustvo i drago mi je što sam bila udata. Isto tako nije mi žao što sada nisam. Nema prinčeva na belim konjima. Sve je manje i konja za jahanje. Nema ni princeza. To postoji samo u bajkama. Život je težak i ništa nije "kako-ćemo-lako-ćemo". Bar ja u to nikada nisam verovala. Jednoga dana u nekoj kosmičkoj ravnoteži će da nastupi trenutak kada će sav uloženi trud da doživi svoju gratifikaciju. Ja i dalje verujem u to.
Šta je to brak? Kako do njega dolazi? Zašto do njega dolazi?
Brak je zajednica dve individue različitog pola (u nekim državama i istog), gde, dakle, dvoje (ili više njih) stupaju u konsenzualni društveni odnos stavljanjem svojih potpisa uz prisustvo 2 svedoka. Taj čin registracije koji ni po čemu nije svečan se odvija u opštini, a sve ređe, a po potrebi i na drugim mestima, kao što su kafane, parkovi, trgovi, dirižabli i sl. Crkveni brak je najčešće pomodarska kategorija, iako je nekada to bio jedini zvaničan brak, dok opština kao državni organ nije umešala prste.
Do stupanja u brak dolazi iz mnogobrojnih razloga i to zavisi od više faktora. Razlozi mogu biti: trudnoća; "zadnji voz"; "vreme vam je"; "dokle ćete više da se 'vučete' zajedno"; "48 sati svadba - a što je džabe i bogu je drago", "materijalni i/ili neki drugi interes" itd. Faktori koji utiču na odluku o stupanju u brak mogu biti praktične prirode - "lakše je u dvoje"; ali mogu biti i hormonskog tj. hemijskog karaktera, a što se tumači kao ljubav, ali to nije ljubav nego zaljubljenost tj. varka koju je priroda smislila, jer da nije tako niko ne bi ni pravio decu; te mogu biti uslovljeni pritiskom okoline - tj. dolaze od "dušebrižnika" koji misle za vas i za vaše "dobro".
Ja nisam ni za, ni protiv bračne zajednice. Ja sam na nivou statističke greške. Ali da se razumemo, brak je institucija, jer da tako nije ne bi ni postojali predbračni ugovori, što je vrlo popularna kategorija na Zapadu. Potpisivanjem istog, jedna strana se nečega uvek odriče, a druga na osnovu toga profitira, ali samo u slučaju razvoda, a možda i smrti. Tako definisani institut braka ima premisu da je razvod konačni cilj. Dakle, može da se protumači i kao dobra ili loša "trgovina".
Pre nekoliko godina sam u jednoj sveščici zabeležila svoja razmišljanja o klasifikaciji brakova, međutim, ja to što sam zapisala sada ne mogu da nađem. Da zanemarim sad memoriju kao nepotrebnu; razmišljanja se menjaju tokom vremena, jer smo stariji, jer su nam se "nakačila" neka životna iskustva, itd. :-)
Postoje brakovi koji se sklapaju iz ljubavi ili se tada tako misli tj. oseća kada se stupa u brak. Tu je polazno nerealna osnova till death tear us apart. Čija smrt? Čega smrt? Zašto bi dve osobe koje se vole uopšte stupale u brak? Šta se brakom dobija? Šta se brakom gubi? Ljubav se obično opisuje kao neko uzvišeno stanje. Ali ljubav je samo reč. Ona ne može da egzistira sama od sebe. Odnosno mi smo sa nekim u ljubavnom odnosu ili nismo. Ne ustaneš ti jednog jutra iz kreveta i kažeš sebi, e, sad ću nekoga da volim. A "zakačiću" se, jer mi je neko potreban. Voliš nekoga zbog toga što ta osoba jeste, a ne zbog toga što bi ti hteo/la da ta/j neko/a bude. To i dalje ne znači da ti sa tom osobom možeš da budeš u braku. Jer, čak iako nekoga voliš, možda ta osoba jednostavno nije kompatibilna sa tobom i vi jednostavno niste za zajednički život. Jer, zajednički život podrazumeva mnogo kompromisa. Podrazumeva obostrano odricanje od pojedinih navika (koje ni rođena majka ne bi trpela); prilagođavanje potpuno novim uslovima; postavljanje nekih novih zajedničkih "pravila"; međusobno uvažavanje i poštovanje; konstantni, svakodnevni napor, trud i rad u korist zajedništva i međusobnog odnosa. Velika ulaganja i neizvestan ishod (ekonomski rečeno). Zajednički život jeste racionalna odluka ili bi trebala da bude. Inače bi svako mogao sa svakim da živi, a "praksa" pokazuje da se to ne dešava. Znači postojanje ljubavnog odnosa između dve osobe može, ali i ne mora da rezultira brakom i zajedničkim životom. Jer, sve zavisi. Zavisi od očekivanja; (nerealnih) želja i mogućnosti; primarne porodice iz koje jedinka potiče i relacija u njoj; psihičke i emotivne zrelosti pojedinca, itd.
Brak često ume da "pojede" ljubav ili se tako misli. To je opet zato što se za ljubav vezuju najčešće isključivo romantične ideje, idealno slaganje i sl. A na ovom svetu nema ničeg idealnog i nikog idealnog. Dakle, brak jeste ugovor. A ugovor nosi određena prava i obaveze. Ali to treba shvatiti krajnje fleksibilno, ali pri tom vrlo odgovorno. Moje mišljenje je da je neophodno napustiti patrijarhalni model, što treba da se reflektuje na promeni u vaspitanju sinova i ćerki. Dakle, majke koje imaju mušku decu moraju tu mušku decu da vaspitavaju tako da oni tokom života shvate da ne treba da traže novu mamu i kućnu pomoćnicu, već ravnopravnog partnera. Ženska deca treba pak da budu vaspitavana da ne treba da se uče tokom života bespomoćnosti i pasivnoj ulozi. Ja više ne mogu da slušam pitanja koja žene upućuju jedna drugoj: "Da li ti on pomaže u kući?" To je za mene prevaziđena kategorija. Kao i bilo kakva stroga podela na muške i ženske poslove i neko nebulozno pridržavanje modela koji su bili aktuelni pre 100 godina. Dakle, žena koja je dobra domaćica u kući, tj. dobra kuvarica pre svega, ali i kućna pomoćnica, dobra kurva u krevetu i dama par exellence na ulici je jedna odvratna tipizacija najpoželjnije žene na svetu. Ali ako samo jedno od ova tri (ne) funkcioniše, onda? Imamo zarozanu domaćicu na koju se nikome ne diže; imamo super jebačicu koja je dobra samo za provod; i konačno damu koja nije ni za šta, osim za deljenje komplimenata i promociju muškog ega. Je li to spojivo? Ili je to samo još jedan od stereotipa?
Domaćica je kategorija u izumiranju, jer se način života promenio. Nekada su žene sedele kući, gajile decu, brinule o domaćinstvu, jer je isključivo muškarac zarađivao. Pa, ne može se danas očekivati od jedne zaposlene žene da gaji taj model ponašanja, jer je on totalno samoubilački za tu osobu. Ako se žena ipak odluči da pokuša da "pokrije" taj model ponašanja, ona neće biti zadovoljnija zbog toga. Ona će biti još više isftrustrirana i nezadovoljna. To se i dalje od žene očekuje - kao prirodna uloga, pa se samim tim to i ne ceni. Gde to piše da samo žena treba da kuva i sprema kuću ili koji je to prećutni dogovor između supružnika da je to samo njena obaveza? Pa je l' to ljubav i poštovanje? Što se kuvanja tiče, mislim da i muškarac i žena treba da nauče da kuvaju. Danas živimo takav tempo života, da je neophodno da oni jedni druge odmenjuju. Ako im se to ne sviđa neka se hrane po restoranima ili nek unajme kuvaricu, ako imaju novaca za to. Jedno je kuvati iz zadovoljstva, a drugo je kuvati svaki drugi ili treći dan, jer ti je to obaveza. Tu vremenom nestaje svako zadovoljstvo, ma koliko voleli da kuvate. Ako govorimo o spremanju kuće, onda mislim da nema potrebe da objašnjavam da su to zajedničke obaveze. Nema mesta tome da se žena satire od posla, dok muškarac čita novine i gleda televiziju. To je čist bezobrazluk i nepoštovanje. Kome se ne sviđa neka unajmi i plati kućnu pomoćnicu. Ja sam imala dosta takvih situacija u oba svoja braka u kojima sam bila. Npr. jednom prilikom kada sam pitala svog prvog muža zašto mu je tako splaslo raspoloženje kada je uzeo usisivač u ruke, on mi je odbrusio: "Pa ne očekuješ valjda da TI usisavam sa zadovoljstvom." Ja sam na to rekla: "Ne usisavaš ti meni, nego nama tj. našu kuću!" Odgovor je shvatio kao provokaciju, a usisivač je i dalje mrzeo, ali je usisavao kuću, jer ja nisam htela da popustim. Možda ovo zvuči kao klasično prepucavanje, ali i to su svakodnevne situacije, a ako jednom popustite u nečemu sa čime se ne slažete, onda ćete popuštati uvek.
Kurva u krevetu. Bum-tras, sjajno. Šta god to značilo. To je valjda potpuno "oslobođena" žena koja funkcioniše kao seks-mašina i kojoj se hoće 365/24/7 i koja samo o seksu i razmišlja. Ni prostitutke tako ne žive, jer i one imaju svoje radno vreme. Da bi žena bila dobra kurva, onda ona treba da ima vremena za sebe. A da bi imala vremena za sebe sigurno je da nema šanse da glumi dobru domaćicu koja smrdi na zapršku i WC sanitar, i koja od silnog posla i sitne dece nema vremena ni da iseče nokte na nogama. I koju stalno boli glava i koja spava stojeći dok meša sos za sutrašnji ručak. A bilo bi dobro da zameša na nekom drugom mestu?! Da se ne lažemo, meni do seksa nikada nije bilo kada sam bila pritisnuta gomilom obaveza i kada sam samo želela da se bacim u krpe i u krevet. I tako to počinje, tj. počinje da riknjava seksualni život, pa se to pretvara u seksualnu agoniju. Da bi se željene seksualne amplitude muškarca i žene relativno poklopile, potrebno je da i muškarac bude malo umoran, a žena manje umorna, da se ne bi programili isključivo na vikend varijante, što ubija svaku spontanost. O kojoj spontanosti mi pričamo? Spontanost u seksu vrlo brzo nestaje u braku, takoreći neprimetno iščezava ukoliko se "stvar" zapusti. Ja sam imala iskustva sa nikakvim seksom u braku, pa znam o čemu pričam. Moj drugi muž je imao seksualnih disfunkcija i toliko je bio prestravljen zbog toga, da mu se sve slabije dizao. Naravno, nije mu padalo na pamet da zajedničkim snagama potražimo rešenje kod stručnjaka, jer mož' misliti - blam. Kakva glupost! Što sam se ja više trudila i pri tom bila pažljiva i strpljiva to je situacija bivala sve gora. Na kraju sam i ja popizdela, jer i ja imam samo jedan život. Neki ljudi tako žive, tj. žive na "papiru" i svako ima svoj život, ali to nije bio moj izbor. Mnogi su me savetovali da sebi potražim ljubavnika koji bi me seksualno zadovoljio, ali ja nisam mislila da je to rešenje. To je farsa. I ja to nisam htela. Opet, bilo je i onih koji su mislili da sam ja nikakva kurva kada se njemu slabo diže. Valjda nikome nije palo na pamet da je impotencija problem koji najčešće ima korene u psihi pojedinca, a da to nema veze sa nekom konkretnom osobom. Da li je mene moj muž voleo kada ga je boleo kurac da ovaj problem rešimo zajedno? Da li je voleo i poštovao sebe? Da li sam ja trebala da u ime braka "igram" igru?
Kad već spomenuh "papir", htedoh reći da mislim da su najuzaludniji takvi brakovi. Čemu to? Stigma? Ono što i dan-danas ne prihvatam to su tzv. "otvoreni" brakovi. Ja to ne razumem. Nije ovo sad nikakvo moralisanje. Ali ja stvarno nikada sebe nisam videla u tome. I šta? Pravimo se blesavi. Ili još bolje, sednemo ko pajtosi, pa uz pićence jedno drugom prepričavamo svoje seksualne doživljaje. To nas loži? Činjenica je da se u današnje vreme "izleti" van braka tretiraju kao sredstvo za osvežavanje braka. Da li je to tako? Da li bivate "osveženi"? Pa meni bi tako nešto bilo noćna mora. Mislim, ako mi već ne valja brak, šta ja sad imam da tražim "sa strane"?! Ako mi ne valja odnos u kome sam, onda treba da ga okončam. Kada sam prestala da živim sa drugim mužem ja sam njega još uvek volela, ali nisam mogla više da živim sa njim. Ipak sam više volela sebe. Naravno, prema njegovom mišljenju, ja sam bila "kriva" za razvod. On se ne bi razveo od mene. Ne bi, jer nije imao razloga. Njemu je status quo sasvim odgovarao. Naravno, ima tu i mnogo drugih razloga koji su presudili da izađem iz braka, ali da ne zalazim sada u detalje. To je za roman. :-))
Sve u svemu, prošlo je 4 godine od kako sam se razvela. I od tada ja sam imala neke nikave kratke polu-emotivne veze, nekoliko kres kombinacija i to je to. Drugim rečima, nisam srela muškarca sa kojim bih ostvarila emotivno-seksualni odnos koji bi bio na obostrano zadovoljstvo i koji bi bio trajnijeg karaktera. Da sam tražila, jesam. Da sam našla, nisam. Da li ću, ne znam. U međuvremenu, totalno sam se razočarala, jer sam shvatila da ja više nikoga ne zanimam. Odnosno, nisam, kao bih rekla, u "najboljim" godinama. Nisam više ni za priplodnu kravu, jer sumnjičavo vas gledaju kada čuju da imate 36 godina i da nemate decu, a da pri tom imate 2 braka iza sebe. Ta statistika prosečnom "gledaocu" zvuči vrlo čudno i neprihvatljivo. Sad sam, ni tamo, ni ovde. Merkaju me klinci koji imaju 10+ godina manje od mene, oženjeni muškarci i gerijatrija, a udvara mi se i po koja lezbejka. Moj izbor je da ne izaberem ništa od svega toga. Klinci su dobri za usputni seks i ni za šta drugo; oženjene muškarce nikome ne bih preporučila, jer se oni nikada ne razvode od svojih žena (a vi se emotivno vezujete i trošite svoj život); a gerijatrija je verovatno dobra ako ima nekretnine koje će dok je na veštačkim plućima u Urgentnom centru da prepiše na vas; a pošto nikad nisam fantazirala o emotivnom odnosu sa ženom, niti videla sebe kako "radim" kunilingus, rekla bih da nisam gay. :-)))))))))))))
Devojke, žene i svi/e oni/e koji/e se tako osećaju, izbor je samo vaš. Odgovornost je na vama. Vaš je život u vašim rukama. "Izbor" vam se drastično sužava čim pređete 30-tu godinu svog života. Da li ćete se udati, odluka je samo vaša. Brak je neprocenjivo iskustvo i drago mi je što sam bila udata. Isto tako nije mi žao što sada nisam. Nema prinčeva na belim konjima. Sve je manje i konja za jahanje. Nema ni princeza. To postoji samo u bajkama. Život je težak i ništa nije "kako-ćemo-lako-ćemo". Bar ja u to nikada nisam verovala. Jednoga dana u nekoj kosmičkoj ravnoteži će da nastupi trenutak kada će sav uloženi trud da doživi svoju gratifikaciju. Ja i dalje verujem u to.
Sunday, 21 March 2010
A koji si ti tip? :-)
S vremena na vreme spopadne me da radim različite testove na internetu. Ne znam zašto, jednostavno volim to. Postoji jedan test sa kojim ste se i vi možda susreli do sada. Da bih bila sigurna da sam to što sam (ako jesam), test sam radila nekoliko puta u nekim vremenskim razmacima, i kad jesam i kad nisam bila raspoložena za to. Naravno, to zvuči glupavo, jer se radi o testu tipologije ličnosti, te promene raspoloženja nemaju uticaja na to, ali... ipak sam tako radila. :-)) Ovo, pre svega treba shvatiti kao zabavu, ali opet i nije baš totalna zajebancija, jer je bazirano na Jungovoj tipologiji ličnosti. Pa probajte ga, osvežava, a ne goji. ;-)
Evo, izvolite odgovorite na naredna 72 pitanja potvrdno ili odrečno, pa će ubrzo uslediti tumačenje.
Prema rezultatima ovog testa ja sam u grupi INFP. Inače, ukupno postoji16 različitih tipova ličnosti po Myers-Briggs pokazateljima.
P. S. A meni je bilo zanilmljivo da ponovo uradim ovaj test, jer mi se "javilo" da povučem (ne crtu nego) paralelu, jer sam pre nekoliko dana dobila mail od ne znam ni ja koga (Psihopomp škola piše u mailu; mada meni više zvuči ko PsihoPimp :D) da se prijavim da me intervjuišu (pa da vide da l' sam) za grupu koja će da se bavi analizom snova na jungovski način. Mislim, jebote, gde me nađoše?!?!?! Je l' neko od vas dobio takav mail? Imam i broj mobilnog ako neko hoće da se preko vođe radionice bavi "tehnikama analitičke psihologije, asocijacije i implifikacije, te da ih isti upozna sa pojmom aktivne imaginacije" (to između navodnika sam uzela iz maila koji sam dobila).
Evo, izvolite odgovorite na naredna 72 pitanja potvrdno ili odrečno, pa će ubrzo uslediti tumačenje.
Prema rezultatima ovog testa ja sam u grupi INFP. Inače, ukupno postoji16 različitih tipova ličnosti po Myers-Briggs pokazateljima.
P. S. A meni je bilo zanilmljivo da ponovo uradim ovaj test, jer mi se "javilo" da povučem (ne crtu nego) paralelu, jer sam pre nekoliko dana dobila mail od ne znam ni ja koga (Psihopomp škola piše u mailu; mada meni više zvuči ko PsihoPimp :D) da se prijavim da me intervjuišu (pa da vide da l' sam) za grupu koja će da se bavi analizom snova na jungovski način. Mislim, jebote, gde me nađoše?!?!?! Je l' neko od vas dobio takav mail? Imam i broj mobilnog ako neko hoće da se preko vođe radionice bavi "tehnikama analitičke psihologije, asocijacije i implifikacije, te da ih isti upozna sa pojmom aktivne imaginacije" (to između navodnika sam uzela iz maila koji sam dobila).
Pristojnost je nepotrebna
Po'itala sam večeras u Beogradsko dramsko pozorište na predstavu Ćeif. Po dobrom starom običaju, iskrsao je manji saobraćajni kolaps na potezu Makenzijeva-Crveni krst. Deo ulice je prekopan i to je faktičko stanje. Ono što nije moglo da se predvidi, ali i jeste, jer se neretko dešava, je bio iznenadni nestanak struje i sve trole su stale. Zatim je usledilo trčanje na narednu stanicu i jurenje autobusa br. 83. Narednih 10 minuta kompletan saobraćaj u smeru ka Krstu je bio nepomičan. Trole su se poslagale randomly i veleslalom između njih je išao na ruku vozilima iz suprotnog smera. Ono što svi znamo da se u saobraćaju ne poštuje je da vozila GSP-a imaju prednost. Zakonski i teorijski, prednost postoji. Međutim, kad nema čika u plavim odelima sa (onim) žutim na rukavima uniforme jasno je da pobeđuje pravilo bezobraznijeg. Zvuči vrlo životno, zar ne?!
Već kasnim i kanim da probijem akademskih 15 minuta pristojnosti. Pošto sam jutros online putem rezervisala kartu za predstavu Tajni dnevnik Virdžinije Vulf, gostujućeg Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada na sceni BDP-a, otišla sam na blagajnu, bez obzira što kasnim. Blagajna neće biti otvorena nakon predstave, te je to razlog. Tamo radi jedan prijatan mladi čovek i komunikacija sa njim je uvek opuštajuća. Usput sam dobila i vaučere za mesec april, koji donosiocu garantuju 50% popusta na maksimalno 2 kupljene ulaznice i to za 13 scena (kako za decu, tako i za odrasle). Ovo spominjem iz razloga da neko od vas ko želi da ode u neko od pozorišta (po potrebi otkucaću spisak pozorišnih scena), a kratak je sa novcem, jednostavno preuzme od mene kupon za željeno pozorište, tj. predstavu. Ja svakako neću iskoristiti sve te mogućnosti. A nema razloga da propadnu. Sve to je u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana pozorišta - a to je 27. mart.
Bilo je 20:10 i ja po prvi put kasnim na pozorišnu predstavu. Dečko koji radi kao razvodnik me je "sproveo" do vrata, ušla sam i na vrhu stepenica ugledala kostimiranu devojku. Iz daleka je ličila na vilu Ravijojlu, međutim vokabular i retorika su joj bili kao da joj je jezik račvast. To ne mogu da potvrdim, jer bio je mrak u sali. Mrko me je pogledala, jer kasnim i rekla, tj. odbrusila mi je da mogu da sednem "gore". U šali sam joj tiho i ljubazno rekla: "Pa, zar sedišta nisu numerisana?", i razvukla usta u osmeh. Mlada veštica je prosiktala: "Vi kasnite na predstavu i ako vam to ne odgovara možete da izađete napolje!" Ja je gledam, ne mogu da verujem šta čujem. Nije dovoljno angažovati devojke koje po svom pojavnom obliku liče na "anđele", jer takav nastup emituje veoma negativnu sliku. Kostimirana fizička lepota, bez elementarnog vaspitanja je kao sisanje limuna. Ostaje gorak i bljutav ukus. Samo sam odmahnula glavom i rukom. Šta reći na to? Našla sam sebi mesto i sela da pogledam predstavu. Ja bih se takvoj mladunici odmah zahvalila na saradnji, da sam je kojim slučajem angažovala, jer bi me veoma zabrinula činjenica da će mi oterati gledaoce od kojih moje pozorište živi.
Tek na kraju predstave primetila me je ženska osoba koja sedi do mene, odnosno primetila je da se poznajemo. Ja nju nisam primetila, jer mi je pogled još uvek bio usmeren ka sceni. I pozdravila me je. Taman sam krenula da joj uzvratim pozdrav i odjednom sam videla mušku ruku koja se podvija ispod njene ruke i vuče je ka sebi. Istovremeno je pokretom druge ruke pokazivao da treba da "brišu" tj. da se "počiste" što pre. Možda imam kugu?! Možda?! Jer sida, sve i da je imam, se ne prenosi socijalnim kontaktima. I počistili su se. Ja sam još jednom zinula kao namamljeni gladni som sa poluotvorenim ustima. Taj njen predator je sve vreme gledao u zemlju, tako da mu nisam videla oči, da bar pokušam da provalim čemu takva reakcija. A i to bi bilo uzaludno. Neki ljudi kažu da nekad treba okrenuti glavu na drugu stranu. Zašto?
Već kasnim i kanim da probijem akademskih 15 minuta pristojnosti. Pošto sam jutros online putem rezervisala kartu za predstavu Tajni dnevnik Virdžinije Vulf, gostujućeg Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada na sceni BDP-a, otišla sam na blagajnu, bez obzira što kasnim. Blagajna neće biti otvorena nakon predstave, te je to razlog. Tamo radi jedan prijatan mladi čovek i komunikacija sa njim je uvek opuštajuća. Usput sam dobila i vaučere za mesec april, koji donosiocu garantuju 50% popusta na maksimalno 2 kupljene ulaznice i to za 13 scena (kako za decu, tako i za odrasle). Ovo spominjem iz razloga da neko od vas ko želi da ode u neko od pozorišta (po potrebi otkucaću spisak pozorišnih scena), a kratak je sa novcem, jednostavno preuzme od mene kupon za željeno pozorište, tj. predstavu. Ja svakako neću iskoristiti sve te mogućnosti. A nema razloga da propadnu. Sve to je u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana pozorišta - a to je 27. mart.
Bilo je 20:10 i ja po prvi put kasnim na pozorišnu predstavu. Dečko koji radi kao razvodnik me je "sproveo" do vrata, ušla sam i na vrhu stepenica ugledala kostimiranu devojku. Iz daleka je ličila na vilu Ravijojlu, međutim vokabular i retorika su joj bili kao da joj je jezik račvast. To ne mogu da potvrdim, jer bio je mrak u sali. Mrko me je pogledala, jer kasnim i rekla, tj. odbrusila mi je da mogu da sednem "gore". U šali sam joj tiho i ljubazno rekla: "Pa, zar sedišta nisu numerisana?", i razvukla usta u osmeh. Mlada veštica je prosiktala: "Vi kasnite na predstavu i ako vam to ne odgovara možete da izađete napolje!" Ja je gledam, ne mogu da verujem šta čujem. Nije dovoljno angažovati devojke koje po svom pojavnom obliku liče na "anđele", jer takav nastup emituje veoma negativnu sliku. Kostimirana fizička lepota, bez elementarnog vaspitanja je kao sisanje limuna. Ostaje gorak i bljutav ukus. Samo sam odmahnula glavom i rukom. Šta reći na to? Našla sam sebi mesto i sela da pogledam predstavu. Ja bih se takvoj mladunici odmah zahvalila na saradnji, da sam je kojim slučajem angažovala, jer bi me veoma zabrinula činjenica da će mi oterati gledaoce od kojih moje pozorište živi.
Tek na kraju predstave primetila me je ženska osoba koja sedi do mene, odnosno primetila je da se poznajemo. Ja nju nisam primetila, jer mi je pogled još uvek bio usmeren ka sceni. I pozdravila me je. Taman sam krenula da joj uzvratim pozdrav i odjednom sam videla mušku ruku koja se podvija ispod njene ruke i vuče je ka sebi. Istovremeno je pokretom druge ruke pokazivao da treba da "brišu" tj. da se "počiste" što pre. Možda imam kugu?! Možda?! Jer sida, sve i da je imam, se ne prenosi socijalnim kontaktima. I počistili su se. Ja sam još jednom zinula kao namamljeni gladni som sa poluotvorenim ustima. Taj njen predator je sve vreme gledao u zemlju, tako da mu nisam videla oči, da bar pokušam da provalim čemu takva reakcija. A i to bi bilo uzaludno. Neki ljudi kažu da nekad treba okrenuti glavu na drugu stranu. Zašto?
Friday, 19 March 2010
"Eufemizmi" "bliskosti"
On: "Vrlo je bilo prijatno jebati vas."
Ona: "Hvala vam, vrlo ste ljubazni. Niste puno puta omanuli. To je dobro. Prolazno."
On: "Niste morali da depilirate spoljno ušće vagine zbog mog uda."
Ona: "Lepo od vas. Prijatno zapažanje. Nije prijatno depilirati je. Perverzno je. Moja glatka riba je kao neomaljana u devojčice. Pali vas?"
On: "Ne pali me. Očerupana ili ne, svejedno mi je. Ne konzumiram. Samo servirano. Nametnuto. Primićete me svakako. Išao bih kroz baštu. Divlje je."
Ona: "Ronilačko odelo vas je stezalo. Čini mi se. Hvala vam što niste skinuli peraja. Ne znate da plivate. Praćakajte u plićaku. Za početak."
On: "Da, ipak ja vas ne znam. Znam vam samo vaginu. Možda niste 'čisti'?!"
Ona: "Odavno nisam čista. Meni visi crveni fenjer na vratima. U srcu nemam ništa. Amorfna masa. Ne vajam. Ne vagam."
On: "Mogu redovno da vas obljubljujem. Ako vam je to potrebno. A šta će vam? Svaki dan. Pušite li?"
Ona: "Ne, ostavila sam pušenje. Ne bih ni vama pušila. Mali vam je i predebeo. Ne inspiriše me. Sklonite ga. Nisam gladna. Hvala."
On: "U redu je. Ni ja vama ne bih lizao. Lepa vam je, ali mrzi me da vam tražim klitoris. Previše insistirate. To je dosadno. A i ne zanima me."
Ona: "Hoćete li da me ljubite u usta? Ne smrdi mi. Oribala sam i jezik. Odrala sam i kolena. Uvrnula sam skočni zglob. Ne praktikujem često."
On: "Ja bih vam stavio u usta. Šteta. Vi ste to batalili. A prijalo bi mi."
Ona: "Stavite mi ceo vaš jezik u usta. Mrdajte ga. Nemrtvački. Dodirujte vrh mog. To me uzbuđuje."
On: "Mi smo ovde zbog radnje. Ne zbog uzbuđenja. Bez emocija. Povalili smo se. Dovoljno je. Za drugi put. Ne znam. Nije to važno."
Ona: "Rado bih htela više, ali nemam s kim. Svejedno, i povaljivanje je danas retkost. Prosečni ste. A ko nije?!"
On: "Vi ste me uzbudili dovoljno, ali ne previše. Taman. Brzo sam svršio. Trebao sam prvo da drkam. Principijelno. Ne jebem. Ne drkam. Izdrkavam se."
Ona: "Drago mi je. Ja nemam ime."
On: "Ni ja. Da imam, pa šta. Nebitno je."
Ona: "Pa, prijatno onda..."
On: "Pa, hvala vam, takođe..."
Ona: "Molim, molim..."
On: "I drugi put..."
Ona: "Hvala vam, vrlo ste ljubazni. Niste puno puta omanuli. To je dobro. Prolazno."
On: "Niste morali da depilirate spoljno ušće vagine zbog mog uda."
Ona: "Lepo od vas. Prijatno zapažanje. Nije prijatno depilirati je. Perverzno je. Moja glatka riba je kao neomaljana u devojčice. Pali vas?"
On: "Ne pali me. Očerupana ili ne, svejedno mi je. Ne konzumiram. Samo servirano. Nametnuto. Primićete me svakako. Išao bih kroz baštu. Divlje je."
Ona: "Ronilačko odelo vas je stezalo. Čini mi se. Hvala vam što niste skinuli peraja. Ne znate da plivate. Praćakajte u plićaku. Za početak."
On: "Da, ipak ja vas ne znam. Znam vam samo vaginu. Možda niste 'čisti'?!"
Ona: "Odavno nisam čista. Meni visi crveni fenjer na vratima. U srcu nemam ništa. Amorfna masa. Ne vajam. Ne vagam."
On: "Mogu redovno da vas obljubljujem. Ako vam je to potrebno. A šta će vam? Svaki dan. Pušite li?"
Ona: "Ne, ostavila sam pušenje. Ne bih ni vama pušila. Mali vam je i predebeo. Ne inspiriše me. Sklonite ga. Nisam gladna. Hvala."
On: "U redu je. Ni ja vama ne bih lizao. Lepa vam je, ali mrzi me da vam tražim klitoris. Previše insistirate. To je dosadno. A i ne zanima me."
Ona: "Hoćete li da me ljubite u usta? Ne smrdi mi. Oribala sam i jezik. Odrala sam i kolena. Uvrnula sam skočni zglob. Ne praktikujem često."
On: "Ja bih vam stavio u usta. Šteta. Vi ste to batalili. A prijalo bi mi."
Ona: "Stavite mi ceo vaš jezik u usta. Mrdajte ga. Nemrtvački. Dodirujte vrh mog. To me uzbuđuje."
On: "Mi smo ovde zbog radnje. Ne zbog uzbuđenja. Bez emocija. Povalili smo se. Dovoljno je. Za drugi put. Ne znam. Nije to važno."
Ona: "Rado bih htela više, ali nemam s kim. Svejedno, i povaljivanje je danas retkost. Prosečni ste. A ko nije?!"
On: "Vi ste me uzbudili dovoljno, ali ne previše. Taman. Brzo sam svršio. Trebao sam prvo da drkam. Principijelno. Ne jebem. Ne drkam. Izdrkavam se."
Ona: "Drago mi je. Ja nemam ime."
On: "Ni ja. Da imam, pa šta. Nebitno je."
Ona: "Pa, prijatno onda..."
On: "Pa, hvala vam, takođe..."
Ona: "Molim, molim..."
On: "I drugi put..."
* * *
On: "Donirao bih svoju spermu. Konačno. Dočekao sam red. Jebote, ko ispred Mc-a 1986. Jebiga, nije neka lova, ali kad već ne mogu krv da utopim, bar spermu."
Med. sestra: "Izvolite, pogledajte časopis ili moje silikonke (hm, hm, hm... uvija se u kukovima i strukovima i cokće kroz svoje sočne siwikonske usne)."
On: "O, kakav down, sise su vam hladne. Ne pali me. Ionako je sve hladno. Playboy i Hustler su crkli. Ne pale me ove cyber pičke. Još ću na kraju da drkam na kevu."
Med. sestra: "E, dečko, drkaj na šta hoćeš i usput popuni formular da nisi bilde, da si pri čistoj pameti, da ti niko nije dlu u familiji, da ne riknjavaš od side, i da imaš manje od 40 godina. Zakon to bre traži. I iz ove tvoje izdrkotine će da izađe neko dete. Kakav down."
On: "Snajka, pali me ta pomisao. Znaš da volimo da sejemo seme. Dam ti kintu, dam ti kitu ako hoćeš. Jebeš Zakon, mogu ja da postanem "ćale" i više puta. A, a, a, a? 'Ajd' bre, pogledaj ga, poljubi ga."
Med. sestra: "Ccccccc... Ti "višestruki", ja surogat keva. A? Ilegalno, ali unosno. Na licu mesta. Masna guska. A? Talimo se. Poštena radnja. Svi srećni i zadovoljni."
On: "Prvi put da čujem da žena ima mozga. Imaš bre kliker za biznis. Dok nas provale, ubraćemo silnu lovu i onda palimo. Jebiga, biće ono kao "Momci iz Brazila" samo "Momci iz Beograda" hahahaha, ali... ma jebe nam se... odosmo mi u Brazil da se GMO-ujemo. Tamo je tržište."
Odleđivanje mozga
To se ja malo ne šalim. Da vam opišem prvo, pre nego li pošaljem link za testiranje "svežine" vaših sivih ćelijica. Poenta je da utvrdite da li je mozak koji valjda imate u glavi stariji od vas, možda mlađi ili ste vršnjaci.
Prvo ćete da kliknete na link.
I tamo kad odete možete da čitate uputstvo na engleskom, ali ne morate, ižvakaću vam brzinski. Sledeća stvar je da pritisnete "START". Zatim sledi odbrojavanje: 3, 2, 1. Onda se pojave na blic brojevi i to traje kraće od jedne sekunde. Vaš zadatak je da ih upamtite i da na mestima gde će se pojaviti krugovi, klikćete redom - od najmanjeg do najvećeg broja - tj. kako ste zapamtili. I tako to ide do kraja igre, i na kraju igre vam kaže koliko vaš mozak ima godina.
Utvrdila sam da je moj mozak 3 godine mlađi od mene. Lepa vest je da ga je igra detektovala. :-))
Kakvi su vaši rezultati? Ako je to uopšte bitno. Pitanje je da li nama treba mozak? Koliko ga uopšte koristimo? Za šta ga koristimo?
U Srbiji će uskoro da se pojavi prva banka sperme. Kažu, to će da utre put ženama (a kao da to medijska propaganda već nije učinila) koje žele biti samohrane majke i koje ne žele da znaju čije seme ih je oplodilo. Jednog dana tako "stvorena" mlada osoba će zakucati na vrata banke sperme i oni će joj reći: "Vi ste nastali iz sperme davaoca 8958. To je sve što možemo da vam kažemo o vašem poreklu." Da li je potrebno da otvorimo banku mozgova? I po kojim kriterijumima bi se isti deponovali?
Prvo ćete da kliknete na link.
I tamo kad odete možete da čitate uputstvo na engleskom, ali ne morate, ižvakaću vam brzinski. Sledeća stvar je da pritisnete "START". Zatim sledi odbrojavanje: 3, 2, 1. Onda se pojave na blic brojevi i to traje kraće od jedne sekunde. Vaš zadatak je da ih upamtite i da na mestima gde će se pojaviti krugovi, klikćete redom - od najmanjeg do najvećeg broja - tj. kako ste zapamtili. I tako to ide do kraja igre, i na kraju igre vam kaže koliko vaš mozak ima godina.
Utvrdila sam da je moj mozak 3 godine mlađi od mene. Lepa vest je da ga je igra detektovala. :-))
Kakvi su vaši rezultati? Ako je to uopšte bitno. Pitanje je da li nama treba mozak? Koliko ga uopšte koristimo? Za šta ga koristimo?
U Srbiji će uskoro da se pojavi prva banka sperme. Kažu, to će da utre put ženama (a kao da to medijska propaganda već nije učinila) koje žele biti samohrane majke i koje ne žele da znaju čije seme ih je oplodilo. Jednog dana tako "stvorena" mlada osoba će zakucati na vrata banke sperme i oni će joj reći: "Vi ste nastali iz sperme davaoca 8958. To je sve što možemo da vam kažemo o vašem poreklu." Da li je potrebno da otvorimo banku mozgova? I po kojim kriterijumima bi se isti deponovali?
Thursday, 18 March 2010
Ma šta 7, dosta je 3 dana!!!
10:05 Stenica se opet javlja. Hvala vam svima koliko vas ima na podršci. Puno, puno mi znači. Sad sam pročitala onaj moj jučerašnji post, uf, grozan je, toliko je to sve sumorno. A vama, hvala što ste u tome učestvovali. Ja ne volim kada me hvataju takve faze, sati, ali ima i toga, da se ne lažemo. Znači, prošlo je prvih 48 sati (ali nije svadba ;-P) i sad lagano "grickam" treći dan. Ex-smokeri, kojih ovde ima :-)), a koji su "ponavljači" bili u ovom procesu, i sami znaju da je svaki put drugačije. Nemam pojma koliko puta sam ostavljala cigarete. Sećam se prvog puta. To je bilo ono klasično korišćenje prilike, šibicarska varijanta. To je bio kraj 1999. godine, vreme kada je harao gadni grip. Ko ga je zakačio, seća se. Ja sam tada bukvalno puzala po kući, jer nisam imala snage da hodam i pila veštačke supe i to mi je bila hrana. Znači, zaista gadno kada se čovek oseća totalno bespomoćno. E, normalno tada nisam pušila, a ni 3 godine nakon toga. Posle sam pronašla jedan od najnerazumnijih mogućih razloga. Pušila sa koleginicama i kolegama na poslu. Kasnije je bilo nekih pokušaja (otprilike jednom godišnje) koji su se okončavali posle mesec, do 3 meseca. Pa, istina je, nemam baš dobre reference, ali... to nije razlog da ovoga puta ne bude drugačije. :-))
21:12 Pošto sam se sita nakomentarisala kod koleginica i kolega blogera, da vam kažem da me 'vata ono moje prirodno ludilo, koje u stvari volim kod sebe i koje je zasnovano na ničim izazvanom optimizmu i vrcavom humoru (bar ja mislim da je vrcav, a i ja moram svog konja da hvalim :-)))))) Pošto ste me banovali, ja se sada plašim da spomene i "C" od cigareta, a vi nemojte da me progutate što sam pomenula i da me nabijete na kolac u sledećem komentaru; ili me nabijte, kako hoćete. Došla sam danas u iskušenje. A znate zašto? Zato što su mi bile pod nosom. I da vam priznam nešto. Pomislila sam da kad me niko ne vidi da maznem jednu cigaretu iz paklice, da je sakrijem i onda je odnesem i popušim kući kad to niko ne vidi. Šta kažete na ovo? Znači, vrhunski idiotizam i ponašanje na nivou skromnih mentalnih kapaciteta. Ali, dobro, šta da radim, grešna sam skroz. Odolela sam iskušenju. :-))
21:26 Jeste da nemam para, pa samim tim ni za bacanje (ko mi kriv kad ne umem da se "snađem"), ali rešila sam bila da je podsticajno da sebe počastim jednim jeftinim ručkom u Taze-u, jer sam toliko već uštedela od nepušenja, te sam to i uradila. :-) Posle sam sebe prošetala i nakon šetnje se gušterisala na klupi u parku između Starog i Novog dvora, i čitala tekst koji je pisan kao potpuno nekonvencionalni pozorišni komad Bolest ili moderne žene (saznala sam da spada u lezbejsku lektiru) od Elfride Jelinek. U predgovoru Jelinekova za sebe kaže: "Ja takoreći udaram sekirom u samo središte, da tamo gde moje figure stanu ni trava više ne raste." Ja sam na samom početku izučavanja njenog književnog opusa. Uzela sam i knjigu Pijanistica, dok mogu da se nadam da će bar jedan od sledećih naslova: Naslada, Ljubavnice, Izgnanici, biti dostupan prilikom moje naredne posete Biblioteci grada. Takođe, Narodna biblioteka Srbije ima jednu sekciju na sajtu gde se može pronaći arhiva knjiga dana koja seže 6 godina unazad, a gde ima zanimljivih naslova koji mogu da vam posluže kao inspiracija šta da čitate ili za neku dalju inspiraciju.
21:12 Pošto sam se sita nakomentarisala kod koleginica i kolega blogera, da vam kažem da me 'vata ono moje prirodno ludilo, koje u stvari volim kod sebe i koje je zasnovano na ničim izazvanom optimizmu i vrcavom humoru (bar ja mislim da je vrcav, a i ja moram svog konja da hvalim :-)))))) Pošto ste me banovali, ja se sada plašim da spomene i "C" od cigareta, a vi nemojte da me progutate što sam pomenula i da me nabijete na kolac u sledećem komentaru; ili me nabijte, kako hoćete. Došla sam danas u iskušenje. A znate zašto? Zato što su mi bile pod nosom. I da vam priznam nešto. Pomislila sam da kad me niko ne vidi da maznem jednu cigaretu iz paklice, da je sakrijem i onda je odnesem i popušim kući kad to niko ne vidi. Šta kažete na ovo? Znači, vrhunski idiotizam i ponašanje na nivou skromnih mentalnih kapaciteta. Ali, dobro, šta da radim, grešna sam skroz. Odolela sam iskušenju. :-))
21:26 Jeste da nemam para, pa samim tim ni za bacanje (ko mi kriv kad ne umem da se "snađem"), ali rešila sam bila da je podsticajno da sebe počastim jednim jeftinim ručkom u Taze-u, jer sam toliko već uštedela od nepušenja, te sam to i uradila. :-) Posle sam sebe prošetala i nakon šetnje se gušterisala na klupi u parku između Starog i Novog dvora, i čitala tekst koji je pisan kao potpuno nekonvencionalni pozorišni komad Bolest ili moderne žene (saznala sam da spada u lezbejsku lektiru) od Elfride Jelinek. U predgovoru Jelinekova za sebe kaže: "Ja takoreći udaram sekirom u samo središte, da tamo gde moje figure stanu ni trava više ne raste." Ja sam na samom početku izučavanja njenog književnog opusa. Uzela sam i knjigu Pijanistica, dok mogu da se nadam da će bar jedan od sledećih naslova: Naslada, Ljubavnice, Izgnanici, biti dostupan prilikom moje naredne posete Biblioteci grada. Takođe, Narodna biblioteka Srbije ima jednu sekciju na sajtu gde se može pronaći arhiva knjiga dana koja seže 6 godina unazad, a gde ima zanimljivih naslova koji mogu da vam posluže kao inspiracija šta da čitate ili za neku dalju inspiraciju.
Wednesday, 17 March 2010
U prvih 7 dana...
Ovaj post će da se nadopunjuje u narednih šest dana. Potrudiću se da bude sažeto pisano, ukoliko ja to uopšte i mogu da izvedem. ;-)
utorak, 16.03.2010.
Ostavila sam cigarete. Nije mi prvi put. Ali, potrudiću se da istrajem da bude poslednji put. Tako da... Znam kako izgleda "skidanje" na suvo. Pušim dosta godina i u poslednjih pola godine pušim kao Turčin, znači ne vadim pljuge iz usta. Kapiram da je to samodestruktivno ponašanje. Priznajem, meni je juče bilo mnogo teško. Osećala sam se kao besna lisica, kao podivljala. Sve mi je smetalo. Još je negde na pola dana počelo da me puca depresivno raspoloženje. Jebote, ja imam psihološki problem. Sem toga, osetila sam i neku vrstu fizičke krize, ili je to moj trip?! Do večeri sam već bila poluluda. Onda posmatram sebe i uviđam da sam se ja maltene saživela sa tim cigaretama i sa tim načinom života. Meni nedostaju moje nakaradne navike. Navike koje, izgleda, za mene znače "život". Ma koliko ova postavka stvari izgledala okrenuta naglavačke, kao što i jeste. Ja sam se juče osećala kao da sam sama sebi uzela deo sebe. Kao da mi deo mene same nedostaje, tim reskim iznenadnim činom prestanka duvanjenja. O, kakav lament ni nad čim?!
sreda, 17.03.2010.
10:10 Prošlo je prvih 24 časa. Probudila sam se relativno rano. Već se osećam bolje. Mada, tek sada osećam koliko mi kuća smrdi na duvan. Ne može to da se izluftira za nekoliko sati ili dana. E, sada mi već to smeta, jer me i dalje mami. A, mami me i da izađem napolje. Mislim, s obzirom da je pušenje i ispijanje nes kafa vezano za sedenje u mestu, onda ću da ist(e)rujem svoje demone kroz šetanje. Često ja to radim. Kad popizdim zbog nečega, ja se oslobađam time što hodam i hodam... Da vam ne pričam, malo-malo pa popijem po gutljaj vode, kad god mi dođe da pripalim.
10:22 Ono što je najvažnije je da je moja prijateljica zdrava i da je jučerašnji pregled pokazao da nema rak pluća. Pa, kada sam pročitala mail koji mi je poslala, ja sam jutros plakala od sreće. Ako njoj, meni i bilo kome od nas to nije dovoljna motivacija da ostavi duvan, onda će mu biti dovoljna kad i sam dođe u situaciju da mu na rentgenu kažu da ima fleku na plućima. A dok dočeka dan da se uradi i CT pluća, do tad mož' i da siđe s uma od paničnih napada, nespavanja i svih horora u glavi koji se za to vreme odvijaju. Sve u svemu, hoću da kažem, prvo za sebe, da sam najobičniji kreten koji ne ceni sopstveno zdravlje. A kad ću? Kada ga izgubim, je li?! I to zahvaljujući sopstvenom idiotskom ponašanju. No, od osude nema ništa. Nego da otpijem još jedan gutljaj vode, da se istuširam i izbacim svoje dupe napolje da ide u šetnju.
15:51 Ne znam da li mi je bilo gore ili bolje dok sam bila napolju. Vetar mi je dobro izduvao ovu moju kratku kosu, preciznije glavu, jer tu kosa baš i ne vrši svoj posao. Pomislila sam da nije vreme da idem na Adu ili npr. Zemunski kej, jer previše duva (i jeste tako), pa sam kao odlučila da se prošetam Bulevarom. Međutim, kod Vuka mi je pripala muka, od platana kojih više nema, od očerupanog i prekopanog kolovoza sa desne strane (ako gledate ka Cvetku). To više nije Bulevar koji ja znam. Pre toga sam prošla pored očerupanog gradilišta gde je smetlište nekadašnjeg hotela Metropol. Gradilište gde se ništa ne radi i navodna rekonstrukcija koja je trebala da bude završena još pre više od godinu dana. A onda sam se setila onog divnog čoveka zbog koga je FEST bio ono što jeste, Nebojše Đukelića koji je pre nepunih 13 godina u stanju teške depresije oduzeo sebi život, skokom sa ovog hotela. I dan danas se sećam koliko mi je bilo žao kada sam čula da tog čoveka više nema. Znam, mračno je sve što pišem, ali šta ću, i ja se trenutno tako osećam... Jela sam kokice, jer me je jela nervoza zbog osećaja unutrašnje teskobe i toga da ja to sve nisam imala gde da pustim da izađe iz mene... pobegla sam ka Kalenićevoj pijaci, jer te pijace nekada mogu da te "dignu", tamo se odvija život... nije bilo nijednog filma koji bih mogla da pogledam, u ovim ranim popodnevnim satima...prazninu koju nosiš u sebi nekada nemaš čime da napuniš, jer svaka supstitucija (što je zoveš svojim zanimacijama i hobijima) je antiteza onome što stvarno hoćeš, a što ne možeš da dosegneš, jer ne zavisi samo od tebe... tako i ja znam da sve moje supstitucije ne mogu da zamene ono što mi je u životu potrebno... i to mi veoma smeta... to me gotovo parališe... pao mi je mrak na oči... kome je muka od ovoga, neka ne čita...
utorak, 16.03.2010.
Ostavila sam cigarete. Nije mi prvi put. Ali, potrudiću se da istrajem da bude poslednji put. Tako da... Znam kako izgleda "skidanje" na suvo. Pušim dosta godina i u poslednjih pola godine pušim kao Turčin, znači ne vadim pljuge iz usta. Kapiram da je to samodestruktivno ponašanje. Priznajem, meni je juče bilo mnogo teško. Osećala sam se kao besna lisica, kao podivljala. Sve mi je smetalo. Još je negde na pola dana počelo da me puca depresivno raspoloženje. Jebote, ja imam psihološki problem. Sem toga, osetila sam i neku vrstu fizičke krize, ili je to moj trip?! Do večeri sam već bila poluluda. Onda posmatram sebe i uviđam da sam se ja maltene saživela sa tim cigaretama i sa tim načinom života. Meni nedostaju moje nakaradne navike. Navike koje, izgleda, za mene znače "život". Ma koliko ova postavka stvari izgledala okrenuta naglavačke, kao što i jeste. Ja sam se juče osećala kao da sam sama sebi uzela deo sebe. Kao da mi deo mene same nedostaje, tim reskim iznenadnim činom prestanka duvanjenja. O, kakav lament ni nad čim?!
sreda, 17.03.2010.
10:10 Prošlo je prvih 24 časa. Probudila sam se relativno rano. Već se osećam bolje. Mada, tek sada osećam koliko mi kuća smrdi na duvan. Ne može to da se izluftira za nekoliko sati ili dana. E, sada mi već to smeta, jer me i dalje mami. A, mami me i da izađem napolje. Mislim, s obzirom da je pušenje i ispijanje nes kafa vezano za sedenje u mestu, onda ću da ist(e)rujem svoje demone kroz šetanje. Često ja to radim. Kad popizdim zbog nečega, ja se oslobađam time što hodam i hodam... Da vam ne pričam, malo-malo pa popijem po gutljaj vode, kad god mi dođe da pripalim.
10:22 Ono što je najvažnije je da je moja prijateljica zdrava i da je jučerašnji pregled pokazao da nema rak pluća. Pa, kada sam pročitala mail koji mi je poslala, ja sam jutros plakala od sreće. Ako njoj, meni i bilo kome od nas to nije dovoljna motivacija da ostavi duvan, onda će mu biti dovoljna kad i sam dođe u situaciju da mu na rentgenu kažu da ima fleku na plućima. A dok dočeka dan da se uradi i CT pluća, do tad mož' i da siđe s uma od paničnih napada, nespavanja i svih horora u glavi koji se za to vreme odvijaju. Sve u svemu, hoću da kažem, prvo za sebe, da sam najobičniji kreten koji ne ceni sopstveno zdravlje. A kad ću? Kada ga izgubim, je li?! I to zahvaljujući sopstvenom idiotskom ponašanju. No, od osude nema ništa. Nego da otpijem još jedan gutljaj vode, da se istuširam i izbacim svoje dupe napolje da ide u šetnju.
15:51 Ne znam da li mi je bilo gore ili bolje dok sam bila napolju. Vetar mi je dobro izduvao ovu moju kratku kosu, preciznije glavu, jer tu kosa baš i ne vrši svoj posao. Pomislila sam da nije vreme da idem na Adu ili npr. Zemunski kej, jer previše duva (i jeste tako), pa sam kao odlučila da se prošetam Bulevarom. Međutim, kod Vuka mi je pripala muka, od platana kojih više nema, od očerupanog i prekopanog kolovoza sa desne strane (ako gledate ka Cvetku). To više nije Bulevar koji ja znam. Pre toga sam prošla pored očerupanog gradilišta gde je smetlište nekadašnjeg hotela Metropol. Gradilište gde se ništa ne radi i navodna rekonstrukcija koja je trebala da bude završena još pre više od godinu dana. A onda sam se setila onog divnog čoveka zbog koga je FEST bio ono što jeste, Nebojše Đukelića koji je pre nepunih 13 godina u stanju teške depresije oduzeo sebi život, skokom sa ovog hotela. I dan danas se sećam koliko mi je bilo žao kada sam čula da tog čoveka više nema. Znam, mračno je sve što pišem, ali šta ću, i ja se trenutno tako osećam... Jela sam kokice, jer me je jela nervoza zbog osećaja unutrašnje teskobe i toga da ja to sve nisam imala gde da pustim da izađe iz mene... pobegla sam ka Kalenićevoj pijaci, jer te pijace nekada mogu da te "dignu", tamo se odvija život... nije bilo nijednog filma koji bih mogla da pogledam, u ovim ranim popodnevnim satima...prazninu koju nosiš u sebi nekada nemaš čime da napuniš, jer svaka supstitucija (što je zoveš svojim zanimacijama i hobijima) je antiteza onome što stvarno hoćeš, a što ne možeš da dosegneš, jer ne zavisi samo od tebe... tako i ja znam da sve moje supstitucije ne mogu da zamene ono što mi je u životu potrebno... i to mi veoma smeta... to me gotovo parališe... pao mi je mrak na oči... kome je muka od ovoga, neka ne čita...
Monday, 15 March 2010
For You My Dear
This post will be written in English 'cause it has to be. Otherwise cannot be possible. I have a girlfriend over the Ocean who I love so much. Tomorrow is The Day for her. I wish you, baby, every fuckin' luck in this God damn world! 'Cause I strongly believe there is nothing in this world that will not come to your best results.
You might have been remembered that I have "some" feelings. Well, today, something superstitious have happened. I was preparing a meal. Actually, I've put sarma in fireproof vessel and than into oven. After a while, I've spot a smoke from the oven. I thought, okay that's because I left a cover over vessel. But, no, no, no. The vessel decomposed into two pieces. Almost ideal one. Like Yin and Yang. That's okay, first thing I've thought. There's nothing in this world without any purpose. In other words, it can't be by chance. There is a reason. And, it's not the first time in my life. Probably not the last one.
So, I thought, it's the sign. And what is it? I think it's a good one. It's something that we call in Serbia = "razbijanje malera". I strongly believe that's it. I don't want to think of any other possibility.
Tomorrow, I'll stand by you, even if I'm so far away (in a physical way), I'll be with you. And, I have promised you a thing. I will tell you all. I've promised to my girlfriend that I'll stop smoking. I'm smoking my last pack of cigarettes.
Please, everyone, pray with me. There were times when I've lost my faith. I'd have some firm reasons, but I've been waiting "something" to wake me up again. So, I'm awaken now.
Tomorrow, one person is struggling for herself. Tomorrow, one person needs all our good and noble thoughts. So, let us be with her. Please, please, please.
You might have been remembered that I have "some" feelings. Well, today, something superstitious have happened. I was preparing a meal. Actually, I've put sarma in fireproof vessel and than into oven. After a while, I've spot a smoke from the oven. I thought, okay that's because I left a cover over vessel. But, no, no, no. The vessel decomposed into two pieces. Almost ideal one. Like Yin and Yang. That's okay, first thing I've thought. There's nothing in this world without any purpose. In other words, it can't be by chance. There is a reason. And, it's not the first time in my life. Probably not the last one.
So, I thought, it's the sign. And what is it? I think it's a good one. It's something that we call in Serbia = "razbijanje malera". I strongly believe that's it. I don't want to think of any other possibility.
Tomorrow, I'll stand by you, even if I'm so far away (in a physical way), I'll be with you. And, I have promised you a thing. I will tell you all. I've promised to my girlfriend that I'll stop smoking. I'm smoking my last pack of cigarettes.
Please, everyone, pray with me. There were times when I've lost my faith. I'd have some firm reasons, but I've been waiting "something" to wake me up again. So, I'm awaken now.
Tomorrow, one person is struggling for herself. Tomorrow, one person needs all our good and noble thoughts. So, let us be with her. Please, please, please.
Friday, 12 March 2010
Novosti iz IPS-a - S. O. S.
Addendum: IPS se bogati na grbači izdavača
Ovo je pismo od naših sugrađana štrajkača iz IPS-a. Velika je ovo tuga ljudi i ko se u ovim govnima nije našao u ovoj zemlji, samo je pitanje vremena kada će, dok se stvari radikalno ne promene na bolje.
Ovo je pismo od naših sugrađana štrajkača iz IPS-a. Velika je ovo tuga ljudi i ko se u ovim govnima nije našao u ovoj zemlji, samo je pitanje vremena kada će, dok se stvari radikalno ne promene na bolje.
Draga Zverko,
Izvini što ti tek sada odgovaramo, ali u velikoj smo frci. Pantović nas ucenjuje isplaćivanjem para, a desetak najglasnijih je dobilo otkaze. Problem je što on ima dobre veze u svim strukturama, tako da smo podneli krivične prijave Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, ali on se odatle vratio sav srećan i rekao da su imali razumevanja za njega. Malo se zeznuo u koracima sa Dobricom, ali ne sumnjam da će i iz toga da ispliva. On ima veze i među vlastima i među kriminalcima (a nekada je i to isto).
Polako smo počeli da saznajemo šta se krije iza ovog obezvređivanja IPS i Prosvete. Prema našim informacijama od kolega iz Mladinske knjige, Slovenci su bacili oko na Prosvetu i Rad, odnosno lokale u centru, pa sad pripremaju transakciju. Oni će kao da kupe IPS, a samim tim i ostalo. Prema istom izvoru, štrajk u Prosveti je deo tog istog scenarija. Štrajk neće prestati dok se ova mutna radnja ne obavi. Mladinska nije mogla da formalno učestvuje na tenderu, pa im je Pantović uradio prljav posao. Inače, za one koji ne znaju, Mladinska je firma koja se bavi prodajom falš greb srećki penzionerima (mojoj komšinici su izvukli 16.000 dinara, pa su joj poslali karticu više sreće drugi put).
Zanimljivo je da niko ne pominje Rad. Pantović je za direktorku postavio svoju sekretaricu (neki kažu i nešto više od toga), a žena je potpuni analfabeta, a i dalje radi kao sekretarica i javlja se na telefon.
U firmi je totalni kupleraj, Pantović i njegova žena imaju "otvoreni brak", tako da ona spopada muškarce, a on svoju "asistentkinju" Maju, o kojoj samo treba reći da joj je IQ manji od suknje, a suknja je nešto šira od kaiša. Pantovićeva supruga je pre par godina bila u šemi sa šefom računovodstva, a sada je sa regionalnim direktorom, a Pantović to toleriše, jer ona od ranije ima 50% vlasništva u IPS.
Dakle, Pantović ima još najmanje jedan motiv da želi likvidaciju firme - da bi se otarasio neželjenog suvlasnika i mogao da sa pokradenim parama krene ispočetka.
Pantović je inače falsifikovao ugovore prema kojima je navodno sve prebacio na minimalce i to traje već duže od godinu dana, što je protivzakonito. Ne uplaćuje doprinose, a ljude ucenjuje i tako što kada se pobune zapreti da im neće povezati staž, da im neće dati radne knjižice i da mogu da zaborave na zaostale plate. Preti i da će zvati potencijalne nove poslodavce u istoj branši i da će sabotirati svoje bivše zaposlene. To je i do sada radio, tako što je prekidao saradnju sa firmama u koje su prešli neki bivši ljudi iz IPS. IPS je trenutno suviše veliki da bi se neko kačio sa njim, tako da su ljudi ubrzo dobijali otkaze. Pošto su 85% zaposlenih u firmi su žene, tako da on lako manipuliše i zastrašuje.
U svemu ovome, kolateralna šteta su ljudi iz IPS koji su mu omogućili da postane to što sada jeste, a on ih muči.
Eto, rekosmo ti šta nam je na duši, a ti objavi, pa ako se niko ne zabrine, onda sve više nema smisla.
Pozdrav,
Štrajkači
Wednesday, 10 March 2010
Štrajk u IPS postoji!!! - novi apel
Poštovani prijatelji,
U ime štrajkačkog odbora IPS, obaveštavamo vas da je Dejan Pantović nastavio sa širenjem neistina i da je preko svojih veza u političkim krugovima uspeo da nasilno ukloni naše saopštenje iz nekih medija. Molimo vas da mu ne verujete na reč i da ne popuštate pred pretnjama. Ukoliko nema šta da krije, neka pokaže kopije uplatnica za plate u ovoj godini. Neka pokaže overene zdravstvene knjižice, neka pokaže markice za zaposlene, topli obrok i ostalo. Desetak naših kolega iz štrajkačkog odbora je dobilo otkaz, a Pantović im je saopštio da ne računaju na zaostale plate. Veliki broj zaposlenih u maloprodaji nije prijavljen, tako da ne smeju da se bune, jer znaju da nikada neće videti svoj novac.
Posle prodaje kuće Gece Kona, na redu je redakcija Prosvete u Čika Ljubinoj, koja će biti pretvorena u stanove za Pantovićeve prijatelje. Mesto gde su se nekada okupljali pisci, od Andrića, Ćosića, Selimovića, Pavića, sada će biti stan za skorojeviće i ljubavnice tajkuna.
Vujaklijin leksikon je odštampan u najmanje 5.000 primeraka, bez saglasnosti autora, koji nisu dobili ni po jedan primerak, a novac je potrošen. Dobili smo informaciju da je Pantović zatražio državljanstvo Južnoafričke Republike, što nagoveštava da se sprema da pobegne sa našim novcem, novcem dobavljača i da ostavi samo gomilu neplaćenih kredita, razorene izdavačke kuće i mnoge ojađene porodice.
Štrajkački odbor IPS
Ja sam odgovorila štrajkačima na mail da ova akcija mora da se konkretizuje, da se definišu zahtevi, da se ujedine (jer svi su u istoj kaši, bez obzira da li je to formalno Prosveta ili IPS), da šalju hronološki jasne i pisane dopise predsedniku Srbije, gradonačelniku Beograda, ministru kulture, itd. Jednostavno, poenta je da se alarmira što veći broj ljudi koji nešto može da pokrene po ovom pitanju, da se sve ovo ne bi pretvorilo u dizanje prašine. Stoga vas molim da pomognete ovim ljudima!!! Hvala ToMCi i Kralju Pajaca što su prethodni post preuzeli i objavili na svojim lokacijama. Hajde da još više nas to uradi sada!!! Ovi ljudi su kao i većina zaposlenih u Srbiji preplašeni, jer se fukara iživljava nad njima i doživljavaju svakodnevne pretnje.
P. S. U prethodnom postu sam objavila i postavila link ka vesti na B92 i bila srećna što su je objavili. U međuvremenu, ova vest je skinuta. Živeli "slobodni" mediji! Živela "demokratija"!
Kad kliknete na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=09&nav_id=416628 otvara se sasvim druga vest.
Sa sajta Blica je takođe uklonjena vest, dok je moguće pronaći je na sajtovima RTV Vojvodine, MTS Monda i S-medije.
Pitanje ustavnosti (plaćanja) RTV pretplate?
Prečišćen tekst Zakon o radiodifuziji (akcenat je na za ovu temu spornim čl. 81, pretposlednjem stavu čl. 83, poslednjem stavu čl. 113 i čl. 127.) - automatski ide na download
Čitav dan danas čitam zakone, pokušavam da ispratim istorijat ove priče po ko zna koji put, kao i iskustva drugih ljudi i šta su činili povodom toga, da bi i mi znali šta da činimo ako dospemo u ovu situaciju, tj. uvale nam rešenje o prinudnoj naplati RTV pretplate. Naravno, ja je ne plaćam, niti mi pada na pamet da to radim.
Ovog puta neću da elaboriram na temu, već ću samo da vam kažem da sam (ponovo) došla do istog zaključka kao i pre nekoliko godina, a to je da je naplata RTV pretplate neustavna i nezakonita iz više razloga. Poslala sam danas popodne pismo medijima, jer ako iko sme da zagrize od njih, ovo je jedna od tema koja mora da se istera do kraja. Pismo ostavljam za kraj ovog posta.
Ono što je mene porazilo su komentari korisnika na portalu Elitmadzone, gde se već 2.5 godine vodi rasprava na ovu temu. Naime, obratite pažnju i pročitajte ovaj članak gde čovek iznosi prekucano sudsko rešenje. Dok sam ovo čitala bilo mi je (kao već n-ti put do sada) jasno da je ovo Kafkijanski Proces, gde pojedinac može da poljubi ovu državu u dupe zajedno sa sve 3 njene podele vlasti, a naročito sramnom sudskom vlašću. U okviru ove teme ima dovoljno materijala da ukoliko posle ponovnih Tijanićevih pretnji da će u ovoj godini da pokrene postupak za prinudnu naplatu RTV pretplate to i zaživi, a vama zatreba da podnesete žalbu - za početak... - pozivanje na čl. Zakona o obligacionim odnosima.
Ko upravlja RTS-om - Programski odbor je veoma interesantan
Finansijski izveštaji na dan 31.12.2008. i Izveštaj nezavisnog revizora - na strani 24 stoje cifre o prihodima od prodaje na ime RTV pretplate za 2008. i korigovanu 2007. godinu. Ako uzmemo da je prosečan kurs evra prema dinaru bio 80 dinara, onda prevedeno u evre, zaključujemo da je Tijanić inkasirao na ime prihoda od prodaje pretplate domaćinstvima i pravnim licima u Srbiji 112.833.375,00 evra (2008.), tj. 99.942.425,00 evra (2007.). Malo li je? Za šta bre? Za onakvu programsku šemu, bez kulturno-obrazovnih sadržaja, bajate serije, šabanajzerski Emotion Production (49% u vlasništvu Đilasove Multikom Group) i sl. gluposti? 1,5% prema Zakonu o radiodifuziji (čl. 83 st. 6) trebalo je da se slije na račun budžeta Srbije za razvoj srpske kinematografije? Koje kinematografije?
RTS samo preti tužbama (21.07.2007.) "Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić, nedavno je izjavio da javni servis Srbije mesečno prikupi oko četiri miliona evra od pretplate. Za normalno funkcionisanje ove kuće potrebno je oko šest miliona evra." - a sad ponovo pogledajte koliko je prihodovao od pretplate u 2007.-oj, odnosno u proseku 8,33 miliona evra mesečno!!!
Lutrija i televizije navode narod na kockanje (24.02.2010.)
Tijanić: Država da plati dugove pretplatnika RTS-a (09.03.2010.) - ...Tijanić: Prošle godine je naplaćeno 50 miliona evra... - nestrpljivo čekam finansijske izveštaje za 2009. da vidimo da li je i to laž!!! Čini mi se da se u svakoj pretećoj poruci znojavog siledžije iz Podujeva zapravo vrti ta cifra (4 miliona evra mesečno, tj. oko 50 miliona evra godišnje).
Slučaj službenika Aleksandra Tijanića
Poštovani,
Mnogi građani su imali prilike da pročitaju vest od 26. februara 2010. koju je izvorno objavio RTS, a ostali mediji je reemitovali, a koja se odnosi na ustavnost naplaćivanja RTS RTV pretplate pod (manje-više sličnim) nazivom: Ustavni sud: RTV pretplata zakonita, a koja glasi:
Predlažem da na terenu ispitate sve ovo (pre svega mislim na Ustavni sud i Rešenje pomenuto u vesti), jer mislim da se građani i dalje drže u zabludi a pro po (ne)zakonite obaveze plaćanja RTV pretplate i da nam prenesete verodostojnu informaciju koja će velikom broju ljudi otkloniti višegodišnje nedoumice.
Razlog više, zbog čega mislim da je to neophodno je što se u jučerašnjim vestima moglo pročitati da Tijanić već uveliko (ponovo) zastrašuje narod (što nije ništa novo) pretnjama da će RTS ove godine da pokrene postupak za prinudnu naplatu RTV pretplate za više od 200 hiljada ljudi koji je ne plaćaju.
S poštovanjem,
(u mailovima ime i prezime)
Log slanja ovog pisma na današnji dan 10. marta 2010. godine:
Poruka poslata kao predlog teme za informativni program kroz WEB prozor na sajtu B92 u 14:56.
Poruka poslata redakciji Blica na adresu: redakcija@blic.rs u 15:38.
Poruka poslata redakciji Kurira na mail adresu koja je copy-paste-ovana sa njihovog sajta:redakcia@kurir-info.rs u 15:24, pa je mail pao, pa sam izmenila, tj. dodala slovo “j” i pustila mail ponovo na adresu: redakcija@kurir-info.rs u 15:40.
Poruka poslata redakciji Večernjih novosti na adresu: redakcija@novosti.rs u 15:48.
Poruka poslata redakciji i desku Politike na adrese: redakcija@politika.rs i desk@politika.rs u 16:01, da bih u istom trenutku dobila povratan automatski mail da poruka nije isporučena zbog prenatrpanosti servera – ništa čudno Politika je konglomerat WAZ i postoji mogućnost da ne jebu poruke sa Web mailova; ni nekoliko narednih pokušaja slanja nije uspelo.
Poruka poslata redakciji Danasa na adresu: desk@danas.rs u 16:24.
Poruka poslata redakciji Pressa na adresu: redakcija@novinepress.rs u 19:27
Čitav dan danas čitam zakone, pokušavam da ispratim istorijat ove priče po ko zna koji put, kao i iskustva drugih ljudi i šta su činili povodom toga, da bi i mi znali šta da činimo ako dospemo u ovu situaciju, tj. uvale nam rešenje o prinudnoj naplati RTV pretplate. Naravno, ja je ne plaćam, niti mi pada na pamet da to radim.
Ovog puta neću da elaboriram na temu, već ću samo da vam kažem da sam (ponovo) došla do istog zaključka kao i pre nekoliko godina, a to je da je naplata RTV pretplate neustavna i nezakonita iz više razloga. Poslala sam danas popodne pismo medijima, jer ako iko sme da zagrize od njih, ovo je jedna od tema koja mora da se istera do kraja. Pismo ostavljam za kraj ovog posta.
Ono što je mene porazilo su komentari korisnika na portalu Elitmadzone, gde se već 2.5 godine vodi rasprava na ovu temu. Naime, obratite pažnju i pročitajte ovaj članak gde čovek iznosi prekucano sudsko rešenje. Dok sam ovo čitala bilo mi je (kao već n-ti put do sada) jasno da je ovo Kafkijanski Proces, gde pojedinac može da poljubi ovu državu u dupe zajedno sa sve 3 njene podele vlasti, a naročito sramnom sudskom vlašću. U okviru ove teme ima dovoljno materijala da ukoliko posle ponovnih Tijanićevih pretnji da će u ovoj godini da pokrene postupak za prinudnu naplatu RTV pretplate to i zaživi, a vama zatreba da podnesete žalbu - za početak... - pozivanje na čl. Zakona o obligacionim odnosima.
Ko upravlja RTS-om - Programski odbor je veoma interesantan
Finansijski izveštaji na dan 31.12.2008. i Izveštaj nezavisnog revizora - na strani 24 stoje cifre o prihodima od prodaje na ime RTV pretplate za 2008. i korigovanu 2007. godinu. Ako uzmemo da je prosečan kurs evra prema dinaru bio 80 dinara, onda prevedeno u evre, zaključujemo da je Tijanić inkasirao na ime prihoda od prodaje pretplate domaćinstvima i pravnim licima u Srbiji 112.833.375,00 evra (2008.), tj. 99.942.425,00 evra (2007.). Malo li je? Za šta bre? Za onakvu programsku šemu, bez kulturno-obrazovnih sadržaja, bajate serije, šabanajzerski Emotion Production (49% u vlasništvu Đilasove Multikom Group) i sl. gluposti? 1,5% prema Zakonu o radiodifuziji (čl. 83 st. 6) trebalo je da se slije na račun budžeta Srbije za razvoj srpske kinematografije? Koje kinematografije?
RTS samo preti tužbama (21.07.2007.) "Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić, nedavno je izjavio da javni servis Srbije mesečno prikupi oko četiri miliona evra od pretplate. Za normalno funkcionisanje ove kuće potrebno je oko šest miliona evra." - a sad ponovo pogledajte koliko je prihodovao od pretplate u 2007.-oj, odnosno u proseku 8,33 miliona evra mesečno!!!
Lutrija i televizije navode narod na kockanje (24.02.2010.)
Tijanić: Država da plati dugove pretplatnika RTS-a (09.03.2010.) - ...Tijanić: Prošle godine je naplaćeno 50 miliona evra... - nestrpljivo čekam finansijske izveštaje za 2009. da vidimo da li je i to laž!!! Čini mi se da se u svakoj pretećoj poruci znojavog siledžije iz Podujeva zapravo vrti ta cifra (4 miliona evra mesečno, tj. oko 50 miliona evra godišnje).
Slučaj službenika Aleksandra Tijanića
--- --- ---
Naslov: Pitanje ustavnosti (plaćanja) RTV pretplate
Poštovani,
Mnogi građani su imali prilike da pročitaju vest od 26. februara 2010. koju je izvorno objavio RTS, a ostali mediji je reemitovali, a koja se odnosi na ustavnost naplaćivanja RTS RTV pretplate pod (manje-više sličnim) nazivom: Ustavni sud: RTV pretplata zakonita, a koja glasi:
“Ustavni sud Srbije dostavio je RTS-u rešenje da sud ne prihvata nijedan od podnetih zahteva da se ispita ustavnost plaćanja RTV pretplate.
Kako je saopšteno iz Radio-televizije Srbije, time su sve dosadašnje sumnje o nezakonitosti i neustavnosti ove obaveze za sve građane Srbije otklonjene.
Ustavni sud je, u rešenju koje je juče dostavio RTS-u, konstatovao da ustanovljenje posebnog nezavisnog Javnog radiodifuznog servisa, koji podrazumeva i njegovu finansijsku nezavisnost, predstavlja međunarodno prihvaćen standard u toj oblasti.
Države uređuju obavezu obezbeđenja sredstava na način kojim se omogućava nezavisnost Javnog radiodifuznog servisa od uticaja države, navedeno je u saopštenju RTS-a.”
- Ne postoje dokazi za javnost koji ovu informaciju potkrepljuju.
- Takođe, vest je potpuno dvosmislena i nejasna.
- To što (valjda?) Ustavni sud „nije prihvatio nijedan od podnetih zahteva da se ispita ustavnost plaćanja RTV pretplate“ ne znači da je time automatski dao saglasnost da je ona „zakonita“.
- Ostali delovi vesti su presipanje iz šupljeg u prazno i to je napisano na način da to može da bude bilo čiji lični stav, jer taj deo teksta se ne poziva ni na kakvu zakonsku regulativu.
Predlažem da na terenu ispitate sve ovo (pre svega mislim na Ustavni sud i Rešenje pomenuto u vesti), jer mislim da se građani i dalje drže u zabludi a pro po (ne)zakonite obaveze plaćanja RTV pretplate i da nam prenesete verodostojnu informaciju koja će velikom broju ljudi otkloniti višegodišnje nedoumice.
Razlog više, zbog čega mislim da je to neophodno je što se u jučerašnjim vestima moglo pročitati da Tijanić već uveliko (ponovo) zastrašuje narod (što nije ništa novo) pretnjama da će RTS ove godine da pokrene postupak za prinudnu naplatu RTV pretplate za više od 200 hiljada ljudi koji je ne plaćaju.
S poštovanjem,
(u mailovima ime i prezime)
Log slanja ovog pisma na današnji dan 10. marta 2010. godine:
Poruka poslata kao predlog teme za informativni program kroz WEB prozor na sajtu B92 u 14:56.
Poruka poslata redakciji Blica na adresu: redakcija@blic.rs u 15:38.
Poruka poslata redakciji Kurira na mail adresu koja je copy-paste-ovana sa njihovog sajta:
Poruka poslata redakciji Večernjih novosti na adresu: redakcija@novosti.rs u 15:48.
Poruka poslata redakciji i desku Politike na adrese: redakcija@politika.rs i desk@politika.rs u 16:01, da bih u istom trenutku dobila povratan automatski mail da poruka nije isporučena zbog prenatrpanosti servera – ništa čudno Politika je konglomerat WAZ i postoji mogućnost da ne jebu poruke sa Web mailova; ni nekoliko narednih pokušaja slanja nije uspelo.
Poruka poslata redakciji Danasa na adresu: desk@danas.rs u 16:24.
Poruka poslata redakciji Pressa na adresu: redakcija@novinepress.rs u 19:27
Subscribe to:
Posts (Atom)
