Pojačaj zvučnike, pusti našu pesmu i pevaj:
Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn
Da sam Šejn
Život uz granicu je opasan i tvrd
Al' moje ime ovdje od sad znači pravda
Već čujem priču kako za mnom jaše smrt
Dok jašem crven pored vatri na rubu grada
To je Šejn...
To je Šejn...
Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn
Da sam Šejn
Dok živim život koji nisam birao sam
O suhom vjetru s juga moja duša sanja
Ja čujem buku stada, vidim u daljini grad
A tanka slika jave postaje sve tanja
Ja znam da život na granici je opasan i tvrd
Al' moje ime ovdje od sad znači pravda
Na mome sivom konju sada za mnom jaše smrt
Vodi me tamo gdje me moja davna draga... već čeka
Izađi i bori se
U ovom gradu nema mjesta za jednog od nas
Izađi i bori se
Ulica je prazna, ali s prozora motre na nas
Izađi i bori se
Uzet ću ti život, ako ostaneš uzimam i čast
Šeeeeeejn...
Šeeeeeejn...
Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn
Ovo je pogodak u srce. Sto se tice mog muzickog ukusa on je u neku ruku haotican. Dugo godina pod uticajem najekstremnihih nota, jedno vreme istrazivanje svega i svacega, a danas ponovo na tezhini. Ipak, domaca muzika, mislim na ovo sa prostora ex-yu i najbolji period osamdesetih, za mene ima posebnu draz. Haustor za mene ima posebnu draz. Pesma "radio", te 1981, bila je pesma koju sam kao klinac pevusio. Danas kada je slusam preplave me emocije i osecam se kao decak, a znam da to nikada vise ne mogu biti.
ReplyDeleteDa ne govorim o Trecem svijetu, albumu koji je remek delo i sa par asbuma iz tog perioda predstavlja egzamplar muzicke lepote, estetsku prefinjenost i zauvek kultni status.
Sejn je prica, pesma koja te shiba dok je slushas...
Sjajno, onda verujem da si sa zadovoljstvom odslušao Šejna. A da šiba, šiba iz sve snage. "Radio" je sjajna numera. A, tih nekih 80-ih godina je bilo zadovoljstvo i slušati radio. Ehej, sećam se da sam redovno pratila Diskomer na radiju studija B, pa se slušala 202-ka i Hit nedelje; a i glasalo se. I dan danas se sećam telefonskog broja iz tog vremena. I sama sam imala puno eksperimentisanja u muzičkom smislu, heavy metal negde sa 11-12 godina, al' se nisam prilepila za njega i svašta nešto. Negde u to vreme, te davne 1986. godine se pojavio album EKV live i definitivno je stvaralački opus, pre svega Milana Mladenovića, i ostalih u bandu ostavio na mene najsnažniji pečat tokom mog odrastanja. Nekako se poklopilo da je to baš to, to je lirika i muzika koja odgovara mom senzibilitetu.
ReplyDeleteDiskomer? Sloba Konjević, kralj koji je napravio sjajan projekat pod imenom KOZMETIKA. Ta ploča je nešto neverovatno i baš je volim. 202 slušam i danas.
ReplyDeleteEto, to je taj poriv ka čvrsćem zvuku.
Čitao sam ti starije postove gde si u više navrata pominjala EKV, a ja o njima imam zaista lepo mišljenje. Lično mi je favorit Dum-Dum, bez obzira što za njega svi govore kako je težak, mračan, predskazuje nadolazeću kataklizmu. Pa šta sad? To nam se i desilo, a to što su oni opominjali, to je samo prednost.
Jednom prilokom, baš na promociji tog albuma, upoznao sam Milana i ostatak benda. Ja i drugari iz kraja, zima '91, a mi bez kinte da gledamo koncert EKV. Nacrtamo se pre koncerta sat vremena ranije i čekamo. Izlazi Marko Milivojević i ladno nas pita da li želimo da im pomognemo da montiraju opremu na bini, a oni će nas uvesti na koncert besplatno. Mislim se, prijatelju, zato smo i ovde :-))
Posle smo dobili ogromne promo plakate EKV sa potpisima svih članova benda, što sam ja u mojoj ekstremnoj metal fazi dobro unovčio, prodavši ga za brdo love. I danas mi je strašno krivo zbog toga, ali jebi ga. Tada mi to nije bilo toliko važno...
Kad smo već kod 202-ke, sećaš se da su pretprošle subote (3. oktobra) napravili neki mini fest bendova na Trgu Republike. Ispala sam onako nepripremljena iz busa, kad mom oduševljenju nigde kraja. Piči dobra mjuza iz sve snage na sav glas. Uuuuu, kakva hrana za uši. Kakva divna promena. Nešto kao R'n'R doček Nove godine pre iste.
ReplyDeleteYeah, Dum-Dum je tako mračan i tako stvaran i zato je tako dobar. Ima mnogo dobre lirike tu, ali meni često odzvanja u glavi iz istoimene pesme jedan stih: "Neću da kopam po đubrištu
sreće, ne bih da zaprljam ruke... moć počiva negde iza debelih vrata..."
Ako se dobro sećam, te zime 1991. beše to koncert u Domu omladine na kome sam i ja bila. :-)
Šteta što si prodao tako lepu uspomenu. :-(