Dobra banka (TM): @Reš pečeni klijent

Poštovani g-dine Reš pečeni,

Neizmerno nam je zadovoljstvo što ste pokazali nedvosmisleno interesovanje za doživotnu saradnju sa nama.

Uz već pruženu besplatnu uslugu otvaranja Retarded Consumer tekućeg računa, nakon što smo Vam naplatili upit kod Kreditnog biroa koji niste tražili, ali, zakon ište svoje, te bez obzira da li imate redovne prilive i/ili odlive, naša ključna komparativna prednost u odnosu na konkurenciju, tj. drage nam suparničke banke je nešto što do sada niste imali prilike ni da zamislite.

Molim Vas, pre daljeg čitanja, udobno se smestite, duboko udahnite i opustite se...

Naime, po definiciji "dobijate" ekstra super bonus malus gratis kreditnu karticu, pod patentiranim nazivom Puppet Master. Vaše je da trošite, naše je da Vas monitorišemo. Prve dve godine usluge održavanja kreditne kartice su besplatne, te usluge naplaćivanja kamate na nekreditiranje. Nakon dve godine lojalnosti koje ćete nam dokazati, sledi u stvari prava stvar. Tj. tada stavljamo stvari na svoje mesto (čitaj: ponuda koja se ne odbija).

Naime, od prvog dana treće godine zaduživaćemo Vaš račun na mesečnom nivou u iznosu od tričavih 150 evra sa datumom valute ODMAH, na period od 12 godina, što bi ukupno iznosilo po isteku pomenutog perioda simboličnih 21.600,00 evra glavnice. Iznos pripisane kamate zavisiće od dinamike otplaćivanja glavnice i kamate. Od Vas, dakle, zavisi. Cirka 34% godišnje na iznos duga, ako ne poraste tromesečni EURIBOR i naša marža. Sve podatke koje ste nam dostavili, svojom glupošću, prodaćemo svakome ko je zainteresovan da vas spamuje sa raznoraznim ponudama, što telefonskim putem, što putem klasične pošte, što putem emaila. To se naročito odnosi na sve one kompanije koje ste promućurno izbegavali, jer ne zaboravite, mi znamo na kojim POS terminalima ste provlačili karticu. Ako Vam i padne na pamet da pokušate da uteknete, ne brinite, naći ćemo Vas. Ne znam da li se sećate, ali kada ste potpisivali onaj super povoljni Ugovor o otvaranju računa, niste čitali malecna slovca, gde je pisalo da imamo pravo na naplatu prvog reda na vašu nepokretnu imovinu. Da, mi smo povezani sa sudom, u smislu toga, da imamo uvid u bazu podataka overenih Ugovora o kupoprodaji nekretnina, te automatsku obavest ukoliko Vam eventualno padne na pamet da nekretninu otuđite ili je pak prenesete na ime drugog pravnog ili fizičkog lica.

Ludački se radujemo budućoj neraskidivoj uspešnoj saradnji.

Za sva dalja pitanja smo raspoloživo raspoloženi na raspolaganju.

S dubokim poštovanjem,
Marketing tim Dobra banka (TM).

Blogersko-tviteraška je tuga pregolema

Dobro veče, dobar dan,
Ja sam bloger (možda i tviteraš),
Ja sam moćan,
Ja sam snažan,
Ja sam mnogo važan.

Prdim,
Pišem,
Ponešto i
Narišem.

Ko je ko?
Sve uvaženi,
Snažni,
Ma, mnogo važni.

Ljudi od reči,
Ljudi od promena,
Ljudi od talova,
Ljudi od valova.

Oj, Njegoše dragi,
Crno jeste nebo što se nadvilo...
A ko će kome
Ako neće svoj svome?

Oj, Teslo dragi,
Zajeb'o si se
Što si dao ljudima
Što si dao!

Imam jednu molbu za te:
"Dođi i isključi struju!"
Vreme je!

Zreli smo za neolit!




___________________________
Inspiracija pronađena u sledećim postovima, redno. No, ne treba ispustiti iz vida da može biti još onih koji će odreagovati, na svoj način. Molim lepo, obratiti posebnu pažnju na komentare u linkovanim postovima:

1. Kako blogeri utiču na sopstvenu sujetu, a tviteraši na promet u kafanama u kojima se okupljaju
2. Agro gerila - odgovor
3. Nešto sasvim lično – Otvoreno pismo Deda Boru i nekim drugim dragim blogerima

Internet: (ne)anonimnost, (ne)upotreba i (ne)aktivizam

Da li postoji anonimnost na internetu? Anonimnost na internetu ne postoji. Naime, juče sam zakačila na Google+ link ka članku sa B92, gde Zuckerbergova sestra objašnjava zašto je potrebno da se ljudi predstave imenom i prezimenom na Facebooku. To što je ona izjavila je tipičan cyber-bullshit i licemerje. Kao, jebe se njima baš za korisnike, sve dok im generišu prihode, je li, a poenta je u tome što sami korisnici ostavljaju dovoljan broj podataka čime se grade dobri statistički targeti za uvaljivanje svega i svačega.
Poenta je samo u jednom - oni kradu vaše vreme. Oni kradu vaš život.

A istina je da npr. ja mogu da napišem da se zovem Svetlana Petrović, a ne zovem se tako, i da otipkam sve navodne podatke koje bih stavila da budu dostupni, a što u stvari nema blage veze sa mozgom. Time sam "lupila pečat" na identitet i "verodostojna" sam, i to je sjajno, jer je to u stvari vrhunska manipulacija od strane korisnika. I sad zamislimo milione takvih korisnika. To je tek sjajno. E, iz tog ugla gledanja mislim da je savršeno podjebati društvene mreže. Jer, nema potrebe da ste anonimni, pored tolike kombinacije imena i prezimena.

E, sad, još nešto o anonimnosti. Hakeri dobro znaju da prikriju tragove, ali obični korisnici ne znaju. Tako da zapravo sve što smo ikada igde ukucali u nekom internet pretraživaču je naša statistika koja se pohranjuje negde. Zapamtite jedno, samo ljudi koji su debelo psihički pomereni nemaju doslednu statistiku u ponašanju ili oni koji su svesni da mogu da podjebavaju sa tom statistikom. Većina ljudi je dosledna u svom ponašanju, navikama, itd., te time stvara osnovu za pravljenje statističke slike pojedinca, grupe, nacije, itd. Mene zanima koliko ima ljudi koji još uvek veruju da internet ima bilo kakve veze sa slobodom? Internet je u suštini smišljen da bi se uspostavila totalna kontrola nad ljudima i njihovim životima. Moćna alatka za postizanje potpune otuđenosti. O društvenim mrežama nemam naročito lepo mišljenje. One su antiteza svakog stvarnog života koji postaje jedini stvaran život mnogima.

Pogledajte današnju decu koja su se pretvorila u idiote koji se "druže" tako što "zajedno" sede i igraju neke kretenske online igrice. Pogledajte današnju decu koja u stvari ne umeju da se igraju, jer njihove igre su internet i mobilni telefoni. Gde su klikeri, mali fudbal, basket, žmurke, preskakanje lastiša, igranje školica? Deca izrastaju u totalne kretene, a malo je onih koji tom trendu ne podležu. Jer, i roditelji su im, u većini, isti takvi kreteni koji zapravo rade isto što i njihova deca, naravno, kada ih deca ne vide da to rade. Danas roditelji špijuniraju svoju decu tako što postavljaju špijunske programe na kompjutere da bi videli gde im deca "idu" online. Sve je to u osnovi igra "velikog brata". Svako svakog špijunira.

A što se tiče zarađivanja na internetu, to postoji samo iz razloga što su ljudi spremni da troše svoje vreme na gluposti i da kupuju nešto što im u životu ne treba, kao što uostalom čine i offline. Na internetu je sve stvar rejtinga. I to je u osnovi čista manipulacija. Jer kako se u stvari pravi rejting? Progutan je koncept koji je pre svega servirao Google. Internet vam je kao kockanje. Ulažite onoliko koliko ste spremni da izgubite, u svakom smislu. U osnovi svakog tržišta vladaju isključivo dva mehanizma: panika i pohlepa. I u rasponu ta dva se grade profit i gubici. I to je jedino pravilo igre. Nema 'leba bez motike. Prema tome, nema države i društva bez preduzetnika i stvaranja novih vrednosti. Ali, isto tako, i država je prevaziđen koncept, jer dok god manjina upravlja životima većine, tu nešto nije okay. Dok god ljudi zavise od države to nije okay.

Kojekakvi "aktivisti" online i offline se pozivaju na ljudska prava, na pravo slobode govora i slična sranja. Ko danas misli slobodno? Svakom despotu je jasno da je "demokratija" najbolje oruđe za despotizam. Ako jedna država treba da omogući jednom pojedincu pravo na slobodu bilo čega - šta to zapravo znači? Slobode nema. Zar nije najveći nonsens da deklarativno posmatrano danas svako može da trubi o bilo čemu, a da to zapravo nema nikakvu težinu. Demokratija vam je ovo: izvolite svi iznesite svoje mišljenje, a biće kako ja/mi (kvazielita) kažem/o.

Aktivizam inače znači pripadanje određenim ideološkim krugovima. Svaka ideologija je (na početku) zavodljiva i slatka, čak i ona za koju pojedinac samo misli da je lična tj. kao takvu je usvoji. Bilo koja ideologija je dogma i opijum za široke narodne mase. Većina ljudi je danas upala u zamku tzv. društvene angažovanosti. To je ono što se forsira i servira, kao pozitivno i društveno poželjno. I to je bullshitovanje najobičnije. To je sfera zaboravljanja sebe i  prepuštanja tokovima koje ti kvazielita servira. Šta to znači biti stalno u nekoj akciji? To znači nemati vremena da zastaneš. Nemati vremena da misliš o bilo čemu. Nemati vremena da postavljaš sebi pitanja. Ubiti potrebu za preispitivanjem, a stvoriti želju (i naviku) za lažnim angažmanima. To znači nemati samosvest. To je samoizdaja. To znači biti stub podupirač shizofrenom otuđenom društvu.

Praznina

Apparition of Emptiness © 1994 Ken Takara

Te noći vratila se kući kasnije nego obično. Iste večeri našla se sa jednim čovekom za koga zapravo nije bila sigurna da li uopšte i želi da ga sretne. Zapravo, bilo joj je svejedno.

Nešto zasmeta, kao okidač, i duboko u čoveku povampiri se praznina. Inače, ume da se pojavi, nekada u prolazu, nekada gostuje nekoliko dana, ali i duže od toga, kao predugo prisutan gost. Ali, opet, i nestane. Dolazi iznenada, kao iz zasede. Napada osobu nepripremljenu, sa leđa. Ne vidi joj se lice. Praznina nosi razna odela. Nekada je odevena kao zavodljiva devojka, koketna, mirisna i nasmejana. Nekada je i smrdljiva. Nekada je sva poderana i odrpana. I baš tada, čini se da je najprepoznatljivija. Ali nije. To je samo njeno lice. A ona ne da je dvolična, ona je metaprisutna, i po obličjima i po delovanjima. Ume da se pojavi kao šljašteće svetlo, od koga mnogi zatvaraju oči, jer ih zaslepljuje. No, ona lukavo prodire, jer unutrašnji vid ne poznaje tu vrstu slepila. Zalud je zatvarati oči pred očiglednim.

Te noći, to se manifestovala egzistencijalna praznina. Postoje oseti kojima je nužno dopustiti da te prožmu i da ih osetiš. Ta vrsta praznine se najčešće popunjava tj. krpi stvarima koje se čine radi bega od sopstvenosti, bega od unutrašnje stvarnosti, bekstva od slobode. Većina takvih činjenja imenom se zovu - kompenzacije. Prinudne satisfakcije kratkoga veka što služe čoveku da odagna nekada nepodnošljivu unutrašnju teskobu. Ali, kako se ni teskoba, kao ni bilo koja senzacija koju čovek doživljava sa negativnim predznakom, ne može logikom sveobuhvatiti i izbaciti iz čoveka, tako je i čovek samo dublje u sebe potire, igrajući se igrice koja nam je poznata kao - iks i oks.

Verovatnoća ishoda ova dva događaja je pola naspram pola, u nekoj vremenskoj tački, u proseku, čak i onda kada čovek ne učini ništa da utiče na njihov tok. Prazninu treba pustiti da pronađe svoj uzrok, jer saniranje posledica je davanje veštačkog disanja klinički mrtvom čoveku.

Te večeri spoznala je ono što zna da zna: ono što oseća neko drugi, oseća i ona, onda kada je sa punom pažnjom prisutna u datom neponovljivom trenutku.

Google+ ili ljubav na prvi pogled

Unapred se izvinjavam što nisam u mogućnosti da povučem paralelu sa Facebookom, ali onako posmatrano sa strane, rekla bih da je razlika manje-više kao između šije i vrata.


Šarlo Akrobata - Fenomen

Dakle, šta sam shvatila do sada:

1. Google je sve javne profile po automatizmu pretvorio u Google+ profile.
2. Lepo je videti kada neko ostavi sve svoje lične podatke, od kolevke pa do groba.
3. Možete da postanete "prijatelji" sa kim god hoćete i da se "družite".
4. Imate fantastične mogućnosti da budete reemiter agencijskih vesti.
5. Mada, bolje je pokazati svoju duhovitost kroz "češljanje" i prezentovanje "golicavih" sadržaja.
6. Možete da se ispovedate "ograničenom" krugu "prijatelja".
7. Odlično je što možete da lajkujete do besvesti, jer u tome je poenta današnjeg života.
8. Ali, mogućnost samopromocije, pa to je divota, kao stvoreno za pravljenje psiholoških profila.
9. Što više lupate gluposti, veća je verovatnoća da ćete izvršiti akviziciju istomišljenika.
10. Poruke koje streamujete treba da budu što kraće, jer iza takvih se krije neki mudrac.
11. Bitno je da ste "aktivni", da se često "pojavljujete", tek da odvalite nešto u prolazu, da držite budnim ostale.
12. Što više primitivizma i prostakluka, to je bolje, jer to budi različite primalne nagone, pa možete i da kopulirate.
13. Ali, ne treba zapostaviti ni uzvišene opservacije tipa - "Danas mi je the day", jer to izaziva čoporativne multiorgazmične reakcije, u vidu pomenutih lajkovanja i komentara.
14. Što je najvažnije, čim se neko ne slaže sa vama, možete da ga prebrišete kao gumicom, što inače i radite, zar ne?

'Aj'mo, 'ajde, dopišite i vi nešto... :) Lajkujte članak, šerujte ga, nije što je moj, nego je mnogo dobar.

Flertujmo bez reči

Kada se umorim od čitanja i proučavanja tema koje me zanimaju, onda shvatim da treba i da se pošteno izvrištim od smeha. I tada, najčešće odem na B92, jer tamo ima ona fina rubrika - Život se zove, gde se dele nonsens saveti, najčešće redno. Da l' po važnosti ili sistemom slučajnog izbora, to ne znam. Logično, za šta bih se prvo uhvatila nego za naslov Kako da flertujete bez reči?

Istina je, i ovako i onako, sve ređe flertovanje praktikujem, jer nekako sve je manje muškaraca koji vole da flertuju i uživaju u flertovanju. A, to nije dobro. Flert, pa to vam je tako fina uživancija, čisto gustiranje. Ama, slojevita nauka, to se studira. Jeste, potreban je i prirodan talenat, ali vežba, vežba čuda čini. No, kako rekoh, ispala sam iz fazona, što ne znači da ne mogu da se vratim u formu.


Frank Sinatra - My Way

I sad, ta-na-na-na. Kreće analiza:

1. Smejte se, iskreno. Nek vam se svi zubi vide. - Hm, šta reći. Komandni lanac u prvoj rečenici, podvučeno - iskrenim. Dalje, pa, evo ovako. Žene, pokušajte sebe da zamislite kako ste pokazale sve zube, raščerečite vilicu do bola. Još bolje, gledajte se u ogledalo dok to radite. I da li vam se dopada ono što vidite u ogledalu? Izgleda vam prirodno? Meni ne, definitivno. Plus, ako neki zubić nedostaje, to baš ume da bude šamarantno, zar ne?!
2. Dodajte ga za prijatelja na fejsbuku. (Ali izbegavajte “poke” opciju, jeziva je.) - Sad već oko FB-a nisam kompetentna da komentarišem. Ali ova stavka evidentno nije više trendseterska, jer tu je sada Google+, je li, na koji sam se i ja upisala, tj. oni će tek tako nešto da namunje. Pa da se ne lažemo, ne postoje online prijatelji, postoje samo offline prijatelji. Ali to "prijatelji" zvuči dobro. Daje lažnu nadu. Uostalom, virtualni svet to i jeste, svet laži, manje ili više. Za opciju poke nikad čula nisam, osim što znam šta ta reč sve znači u prevodu na srpski, ali našao se neko da to objasni na Yahoo Answers. Elem, iz svega zaključujem da bih ja išla na tu poke opciju, ako je zbog flertovanja.
3. Uhvatite ga za ruku ako je film koji gledate strašan. - To je sad ono da bi se muškarac osetio kao zaštitnik. Okay, može da prođe, iako jeste izlizana fora. Ali, to i dalje nema nikakve veze sa flertovanjem. A šta ako film nije strašan? Idemo dalje.
4. Pozajmite mu knjigu za koju mislite da će mu se dopasti i to sa sve podvučenim delovima koji vam se dopadaju (i ponekom primedbom, što da ne). - Oooooo, kakva glupost. Kakva indoktrinacija. Da, još ispada da je najbolje da ta knjiga bude Zašto muškarci vole kučke, pa će on onda lepo sve da shvati, i u redovima, i između redova, a o beleškama na marginama da i ne pričam, tu treba da se ocrta prikrivena strategija. On sam sa sobom i knjigom. Gde je tu interakcija? Beše ono pričamo o flertovanju?
5. Igrajte! Sa njim ili bez njega. - Odlično, ali priznajem samo tango - a to znači sa njim. Kad ulovite muškarca za igranje tanga, znajte da je to prava stvar. Jer, to je otprilike ista verovatnoća kao da ste dobile sedmicu na lotou. I tu ne da ima flerta, nego ima svega, govor tela i pogledi. Glavni zgoditak.
6. Obarajte ruke ili igrajte rat palčevima. Bilo šta što će vas naterati da se takmičite (I naravno, da se držite za ruke.) - Ma, 'ajde, kakvo bre obaranje ruku. Pa nisu bre žene kamiondžije u birtiji kojima se cedi masna prasetina niz bradu na masnom kariranom stolnjaku pored izlokanih flajki. I reč rat, pa to je izgleda postalo neizbežno. Ovo što su metnuli u zagradu, to jedino priznajem - držanje za ruke.
7. Budite zaista dobre u onome što radite – remi, šah, jamb, karaoke. Primetiće to! - A ne, budite samo onoliko dobre koliko da se on ne oseća ugroženo. Ne takmičite se, nego sarađujte. Uostalom, imajte u vidu da svako dokazivanje predstavlja glupost i da sve što pokažete da umete same, uvek ćete i raditi same. Naravno, bićete za to lepo poglađene po glavi. Jeste, flert i tako to, ali ako preraste u nešto više, onda one rečenice ispred važe.
8. Dodirnite ga bez razloga za neko mesto koje nije erogeno: zglob, lakat, nadlanicu… - Ovo je vrlo, vrlo individualna stvar. Neko baš to ne voli, da ne kažem da ga to odbija, da mu se odma' zmijski uvija neka žena oko njega. Što više atakujete, veća je šansa da će da zbriše. Samo nevidljivi lanci drže uzde. Nije ovo lepo od mene da kažem, ali tako je. Sve zavisi šta u stvari hoćete, ali i on.
9. Idite u bioskop ali samo ako se daje francuski film. - Jaoj, meni je asocijacija na bioskop vatanje. Baš zato što se skoro više niko i ne vata (retko vidim i omladinu da se po'vata), a i skoro niko ne ide po bioskopima. Zagarantovana diskrecija. Ali, rekoh, ako je zbog flerta, onda nije odma' da se preskoči flert, pa na vatanje. A valjda ovo francuski ima neke veze sa francuskim poljupcem, ko će ga znati. Mada, Francuzi imaju jako dobre drame za lečenje nesanice, a to je "kao stvoreno" za flertovanje, cccccccc.
10. Osmislite neki gest koji će značiti: “Ti. Ovde. Odmah.” - Ovo samo ako imate posla sa izdresiranim majmunom. I onda treba imati u vidu da je majmun majmun, pa se ne žalite posle, što ste ga takvim napravile, a on prihvatio tu ulogu.
11. “Naterajte” vašeg psa da flertuje sa njegovim. - A šta ako nemate psa? Mislim, ovo je vrhunac perverzije. Eeeeeeeeeeej, naterajte psa, sa ili bez navodnika, ma čist kretenizam. Da, kao tako ćete da mu vi "pokažete" šta u stvari hoćete. Pogotovo što su životinje pragmatične, one se odmah njušnu pod rep, pa im je jasno je l' ima "ono nešto" ili nema. Flert na stoti. :P
12. Našle ste novu simpatiju? Ponovite sve navedene trikove koji su delovali kod prethodnog momka. - Ovo simpatija zvuči simpa. Odavno to nisam čula, ni osetila. A i kad behu one moje simpatije, još u osnovnoj školi. Lepo je to bilo. No, rekla bih, da ova poslednja stavka u stvari perfidno nalaže nalaženje novih i novih i novih, sve zarad samo jednog - uvežbavanja taktike. A gde je tu osećaj zadovoljstva i gde je tu trajanje?

Summa summarum: Sve prethodno navedeno (ne mislim na ono što sam ja napisala ;)) nije ništa drugo do gomiletina gluposti. Jer, gde god se okrenemo svuda nas kreteni podučavaju kako da vršimo međusobne unutrašnje, ljudske i muško-ženske podele. Dok oni manipulišu predrasudama i strahovima, ljudi se dave u sopstvenoj nad/ne-moći. Jezik koji je korišćen u članku, tj. stavkama koje su preuzete sa sajta B92, je u većini onaj koji suštoj ispraznosti daje samo formu i ništa više.

Hvala na razumevanju!

Šta sve može da se dobije na lutriji

Svašta i ništa. Neko nešto dobije, ali zato većina izgubi, mada se taj rizik uvek kosi sa logikom, jer skoro svaki kockar očekuje da će "baš ovog puta" da ga "krene". Ili "ima osećaj", itd. Onaj ko sigurno zarađuje to je organizator lutrije, i zato su lutrije uglavnom u državnom vlasništvu. Pri tom, mislim na one organizatore koji vrte veliku lovu, a ne na kladionice. Državna lutrija je "zlatna koka" za državu, dakle, pričamo o monopolu. Ta nema nijedan mućak u svom gnezdu, osim što je koncepcijski i suštinski čist mućak.

Kod nas je loto 7/39 jedna od omiljenih opštenarodnih igara, iako je verovatnoća da se dobije sedmica oko 1:15.000.000. Sve manje od sedmice su beznačajno male sume. O pitanju štimovanja rezultata nećemo ovom prilikom, a i to je teško dokazati.

Zatim, tu je Bingo, pa razne greb-greb srećke tipa one "Srpski san", da ti država (tj. narod koji uplaćuje svoje novce) poklanja po (bruto) 1.000 evra mesečno u narednih 20 godina. Država, međutim, iz fonda nagradnih igara svojih 50% uzima odmah. Ekonomija, za razliku od matematike, poznaje i vremensku vrednost novca, pa zapravo gorepomenuta suma kada se svede na sadašnju vrednost iznosi upola manje. A koliko će da vredi za 20 godina? To ni sam bog ne zna, jer novac vredi onoliko kolika je njegova kupovna moć u datom trenutku.

Kada je bilo aktuelno uvođenje PDV-a, a to je bio početak 2005. godine, pokrenuta je "akcija" gde su građani imali za stvarni cilj da kontrolišu jedni druge, ali je to predstavljeno pod maskom "lojalnosti" državi koja nije sposobna da utera red u svoje redove. I tada je organizovana nagradna igra, da se skuplja određeni broj fiskalnih računa, pa da se to šalje na adresu Poreske uprave, pa su se izvlačile neke nagrade i tra-la-la. Uglavnom, odziv je bio megalomanski. "Nagrade", naravno, simbolične. Svejedno, poslušnici su radili posao države za državne organe. A u to vreme, radio je i sistem zaplašivanja koji je bio nešto po sistemu da moraš da imaš fiskalni račun pri sebi, na nekih par desetina metara, ako te zaustavi neki državni organ, pa te pripuita odakle tebi ta roba u cegeru. Drugi aspekt koji ulazi u aspekt kontrole "ko će kome, ako ne svoj svome" je bilo organizovano potkazivanje putem "anonimnog" poziva, pod parolom stiha ukradenog iz pesme Partibrejkersa Jedan poziv menja sve. Digresija digresije na temu je da je upravo ovih dana Elektrodistribucija Beograd takođe uvela istu takvu mogućnost da "savesni" potkažu "nesavesne", tj. one koji kradu struju, "anonimnim" besplatnim pozivom. Koliko sam primetila, materijalnih nagrada nema, osim osećaja zadovoljstva da je "dobro delo" učinjeno. Da se naslutiti, nama ne treba neko gori od nas samih, da nas potkopa, jer dovoljno je što smo takvi kakvi smo. Ili grešim?

Takođe, nije neviđeno da se prilikom izbora organizuju razne lutrije, tj. npr. da glasački listić predstavlja istovremeno i lutrijski tiket, ne bi li se narod privoleo da glasa u što većem broju, nadajući se nekom dobitku. Takvu akciju je u Arizoni pokrenuo izvesni Mark Osterloh, 2004. godine, i skupio je navodno dovoljno glasova da to zaživi. Međutim, iz nekog razloga, u članku piše da je to valjda propalo jer se glasači nisu pojavili. A zar glasanje nije anonimno? E, tu nam statistika mnogo pomaže, odnosno podaci o popisu stanovništva. Arizona je druga najsiromašnija američka država sa značajnim učešćem hispano stanovništva koje pripada tom siromašnijem sloju i niže je školske spreme. Sada zamislimo sliku da je svaki glasački listić i lutrijski tiket. Dakle, država je (kao i uvek) operator, a narod je instrument. Instrumenti za izvođenje se kupuju tj. prodaju. Time, u stvari, građani sami sebe podmićuju i uistinu jeftino prodaju svoje glasove. Za šta? Za percepciju o očekivanom trenutnom dobitku.

Ako se osvrnemo na daleku istoriju, jedan od metoda kojim su stari Grci birali svoje političke predstavnike je bio sistem lutrije. Ali, tu ima ali. U tom košu su bili samo veliki zemljoposednici, a ne žene, deca i plebs tj. siromašni. Prema tome, to je samo bilo pitanje koji će od "velikih" da uđe u grand finale.

Npr. bogate države poput New Yorka se sada bave sasvim drugim stvarima. Naime, 24. jula 2011. godine New York ozvaničava istopolne brakove, tj. srpski rečeno - brakove između pedera i lezbejki. Inače, New York je poznat po tome da ima jak politički gay lobi. Inače, radilo se o tome da su 4 republikanska senatora prevagla (izlobirana) da se ovaj zakon usvoji u njujorškom Senatu. Glas koji je prevladao je glas Stephen Salanda, pa koga zanima može da se pozabavi time, kakvi su njegovi stavovi bili, itd.

I tako, da se vratimo na lutriju. Dođosmo do najnovijeg "projekta" u Velikoj Britaniji. To je lutrija pod nazivom "lutrija plodnosti" (fertility lottery) čija realizacija se očekuje krajem ovog meseca. Ova vest je ozbiljno podelila britansku javnost. Ima mnogo onih koji su za i protiv. Naime, radi se o tome da svaki pojedinačni online tiket košta 20 funti. Planirani nagradni fond je 25.000 funti, a glavna nagrada je mogućnost "dobijanja bebe". Propozicije igre su takve da može da učestvuje ko god hoće bebu, a da ima najmanje 18 godina. Ono što je vrlo zanimljivo je da se potencijalnim srećnim dobitnicima - solo muškarcima i ženama (straight i gay) na raspolaganje stavljaju surogat majke, ali i mogućnost primanja donirane sperme i/ili jajne ćelije. Pred kraj ovog članka, prenosilac vesti, američki CBS - najgledanija američka TV mreža, melje vodenicu na američku javnost, postavljajući pitanje: "Šta mislite, da li bi lutrija plodnosti zaživela u Americi?"

Mnoga pitanja, možda ova, a možda i ona iz članka Legalna kontrola: surogat majke, pederi i popis stanovništva će uskoro biti i predmet zemlje Srbije. Naš problem je što mi skoro da nemamo nikakvo nezavisno intelektualno javno mnenje (masa se ne računa u to), a pojedinci koji postoje, među njima, nemaju mogućnosti, niti će imati, da javno iskažu svoj stav. Pitanje je da li uopšte postoje intelektualni autoriteti koji imaju muda i koje neko ne finansira. A opet, šta nam vrede pojedinci koji nemaju sopstvene pare i infrastrukturu da pokrenu bilo šta u korist ovog naroda. Jer, para vrti gde burgija ne može. I tako se vrtimo u krugu. Ko zna, možda, jednog dana kada nečiji sin bude došao sa dečkom kući, jer je to in, jer se tako bolje "probija" u životu, tj. lukrativno je, neki ljudi će postaviti sebi pitanja u čemu su pogrešili i zašto su ćutali i klimali glavom na sve što nam servira Zapad. Ali, biće kasno.

Beleške duhovnog opsenara

Danas sam u svom elementu. Što bi rekli - u full-u sam. Otvorim mailove, kad tamo vidim, ova, ona, sve odreagovale na moju priču. Tope se pičkice. Još im kao nešto smešno. Kurac moj, ne shvataju one ništa. Jesu glupe za sve pare što im uzimam. I kao imaju one neke svoje komentare. Svoje mišljenje. Aha, kako da ne. E, one su kao na nekom putu duhovnosti. Jaoj, tupe li su.

Pa, bre, ja držim celu Kroulijevu Telemu u malom prstu. Potpisujem, sve što je rekao, tako je. Kad niko nije čuo za Slavinskog ja sam već uveliko pičio Ekskalibur. Tolike godine meditiram. Pa ja sam bre pionir meditacije na ovim prostorima. Pa nisam ja bre za badava lečio ljude. Jebiga, ne može i jare i pare. Koliko keša dobijem toliko se pružim. Ende. Inicijacije, skidanje uroka, pičke materine. Sve ima svoju cenu. Još im dajem popust, mamicu im nedojebanu. Radim za simbolične pare. Pa ja bre mogu da uzimam za svako svoje predavanje cirka 100 evra per capita. Ali, nisam ja takav. Ja bre pomažem ljudima. Da shvate ko su i šta su. Ja im lepo kažem: "Sve što vam treba, samo tražite i dobićete." Nema tu, hoću 7-icu na lotou i ta sranja. Hoćeš kurac, sine. Pa uplati tiket, pizda ti materina glupa. Ako ti treba energija, pa uzmi je. Jebote, svuda je oko tebe. Uzimaj, samo uzimaj, i ništa ne pitaj. Jebiga, nisam im rekao da je to sve kao bumerang. Sve što (od)uzmeš, biće tebi (od)uzeto. No, na njima je da nešto shvate i sami. I sad, ulazimo u vrh piramide. Kurac, vrh, a jeste li se zapitali šta sve ima niže od tog vrha? I lepo im kažem, pa bre problem je u dualitetima, utuvite to ljudi u glavu. Od toga sve počinje. Dok to ne rešite, nema vama ništa od prosvetljenja. A jebiga, ko da vi možete da shvatite nešto sasvim drugo. Naime, vi se u stvari bojite da pogledate ko ste i šta ste. Nisam im rekao da to što im ja serviram je u stvari kvazi uspostavljanje kontrole nad samim sobom. Jer, svi imate nesvesne strahove da postoji nešto veće i jače od vas i da vi niste sposobni da nadvladate sebe. Ali, ja ću vas nadvladati. Kontrola je sve. Alfa i omega. Ja sam taj koji kontroliše.

I onda dođu neke kretenčine koje me samo provociraju i nešto mi se zameraju. Ima da ih pocepam ko svinja masno ćebe. Pa ko ste vi da se zamerate jednom duhovnom čoveku. Ima da vam promenim lični opis, jer na šta to liči da vi kenjate o svom duhovnom guruu. Ali, sve je u samokontroli. Balans. Um. Srce. Sve je jedno. Ja sam jedno. Baš vi znate o čemu vam govorim. Je l' ste rešili da vas ja "školujem"? E, pa onda, ima prvo da vas karam, dok vam ne sjebem ego načisto, pa onda da napravim od vas ono što ja hoću. A to je vaša suština. Capito? I ko vas bre jebe ako ste pičke koje zbrišu sa mojih predavanja. Niste bre vredni onda svog mog znanja. Crknite. Hoćete da se kurčite, je li? Pa ja bre da hoću mogu da delujem na vas na svim energetskim nivoima. Mogu bre da vas jebem, a da ne znate da vas jebem i još da vičete da hoćete još i još. Možete vi da mislite da sam ja totalni kreten, isfrustriran, sirovina, ovakav ili onakav, ali to je vaš problem. Vi niste spremni za više ciljeve, ne kapirate moje metode. Vi ste bre u matriksu, zavedeni ste, nikada se vi nećete probuditi. Ma, ja da hoću, mogu da vas namagijam za 10 narednih pokolenja. A za vas bi to bila Božija pravda. Ma pušite mi kurac. Nije bre duhovnost za govnare. To je bre za ljude višeg ranga. A vi ste ionako go kurac, ma ni pola kurca niste. I vi ćete meni da nisam ja izmislio toplu vodu. Jok, nego ste je vi izmislili.

Šta vi bre mislite. Učenje drugih, duhovnosti, pa to vam je bre toliko mala i plitka bara, sa gomilom krokodila. Pa vi ni krokodilu ne biste bili pošten obrok. Osvestite se, to je bre rat, ljudi. Velika riba proždire malu ribu. Jasno, ja sam velika riba, a vi ste ništa. Ništa vi niste. Nemate vi veze sa mozgom. I, idite bre u tri pičke materine i više mi sjašite s kurca na koji ste mi se natakli.

Legalna kontrola: surogat majke, pederi i popis stanovništva

Leb i Sol - Jovano, Jovanke

- Šta znači građanska zajednica?

- To je ozakonjena veza između (za sad) dve osobe istog pola. Demagogija zavrzlame je u licemerju države da se to zove, ovako ili onako (mož' misliti terminologije - registrovane ili neregistrovane kohabitacije), jer zaboga (neka) država ne priznaje istopolne brakove. U stvari, nije šija, nego vrat.

- Zašto me to pitaš?

- Zato što sam videla tu opciju u rubrici na Google+, u profilu, pa status veze, pa tamo na dnu poslednja, tj. prva odozdo opcija, piše - u građanskoj zajednici. (korisnici neta su primetili da ne postoji ni opcija - razveden/a)

- Neprirodne fluktuacije ulaze na mala vrata, takoreći neprimetno.

- Smeta ti?

- Smeta mi.

- Šta?

- Imala si prilike da pročitaš da se intenzivno radi na uvođenju surogat majke (meni sve ovo ima Mengeleovsku potku, a vidljivost posledica je tek u povoju). Zatim, sumanut upliv države kada je u pitanju laka mogućnost oduzimanja roditeljskih prava. Možda ćemo biti svedoci da deca ucenjuju svoje roditelje, kada im ovi nešto banuju, jer jedu govna, a onda će dete da kaže: "Hoćeš li da me pustiš u grad ili da pozovem taj i taj telefon "za zaštitu mojih prava?". Takođe, proširenje stavki iz oblasti sklapanja "bračnog ugovora" (jebiga, brak je i dobar ili loš biznis). Podaci koje pominjem se nalaze u tzv. prednacrtu Građanskog zakonika Srbije - deo koji reguliše Porodične odnose tj. koji se odnosi na izmene Porodičnog zakona, na sajtu Ministarstva pravde. Nedavno se pojavila vest koja je imala za cilj da ubaci buvu o "brizi" države o natalitetu, kroz materijalna mesečna davanja sredstava majci za rođenje 3-ćeg deteta do njegove 18 godine, pod parolom: "Jedno dete za mamu, jedno za tatu, a treće - za državu." Ova krilatica je otprilike kao da su je osmislili Hitler, Himler i Gebels zajedno.

- Surogat majke, monstruozno zvuči.

- O, da, ali neminovno. Konačni cilj je da žene u najmu i jarmu rađaju decu homoseksualcima (a što je originalna misao moje prijateljice), a što je već više nego zastupljeno na trulom Zapadu. Posao za armiju nezaposlenih žena. Nasumični primeri posrednika: ukrajinska agencija, indijska agencija, američka agencija. Podaci pokazuju da je kupovna moć gay populacije jako dobra. Čitaj: sledeći korak je legalizacija istopolnih brakova. Primer: Surogat majka se kaje. Kako se ništa ne dešava bez razloga, Amerika je iz dečijih pasoša izbacila reči majka i otac i zamenila ih je rečju "jedan roditelj" i "drugi roditelj" i to smo imali prilike da pročitamo. Tuga.

Bentley (levo) i Matt Harris sa svojim sinom Connor-om

koji je nedavno napunio godinu dana.

Oni su prvi par u Queenslandu, Australija

koji je dobio dete po zakonu o surogat materinstvu. 

Foto: Mark Cranitch.

Izvor: The Courier-Mail

- I šta još?

- Čeka nas i popis stanovništva od 1. do 15. oktobra ove godine. On eliminiše svaku privatnost, iz krucijalnog razloga, a to je što statistiku ne treba da zanima tvoje ime i prezime. Kada je zanima tvoje ime i prezime to više nije statistika, to je davanje ličnih podataka, kao i podataka o sublimirano rečeno domaćinstvu, tj. informacija koje mogu biti zloupotrebljene. Patetično-sentimentalno-nacionalno-tugaljiva brošura (.pdf) sproću popisa. Obrazac za lični (p)opis (.pdf). Obrazac za trkeljisanje podataka o stanovanju (.pdf). Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine predviđa da lica koja se ne odazovu popisu, te daju nepotpune i/ili netačne podatke budu kažnjena novčano u rasponu od 20.000-50.000 dinara (čl. 29). Lepa para per capita.

Uostalom, i Hitler je te popisne podatke onomad iskoristio uz pomoć američkog IBM-a.

- Daj, jebote, više i sa Hitlerom.

- Aham, pa uzmi pa češljaj malo istoriju, ne bilo ti zapoveđeno. A i ovde imaš materijala u linkovima, pa furaj gde te priča odnese.

Iza scene: Kako je nastala priča - JSO

Priča Jebeno Sortirane Opservacije, kao što možete da pretpostavite, nema bez razloga početna slova koja ima. Inače, naslov je došao na samom kraju priče. Najčešće retko kada znam kako nešto da naslovim i to je tako u 95% situacija. Na Filoblogiji, kod Vanje, komentarisali smo o nadolaženju inspiracije, kada sam iznela mišljenje da inspiracija ne dolazi, nego se traži. E, sad, nisam baš sigurna ni da se traži, jer ne verujem puno u inspiraciju. Više verujem u neku sortu inicijalne kapisle. Kod mene to funkcioniše tako da mi je nekada dovoljna bukvalno jedna reč i/ili rečenica koju čujem negde u prolazu, pa ona pokrene neke ideje (koje, pojma nemam) koje sede u mojoj glavi. Nekada su to i obični razgovori sa ljudima o totalno običnim stvarima koje izendlam i prekrojim na drugi način. Nekada je to naslov knjige, naslov u novinama, nekada neka scena koja me flashbackuje. Nekada su to neka sećanja. Nekada su u pitanju trenutne emocije.

Ono što je karakteristično za ovu priču je da je nastala skoro pa ni iz čega. Odnosno, počela je u WC-u (kao što i jeste). I to tako što sam pogledala u plafon (u koji često gledam, a ima razloga). I čega sam se setila? Naime, pre 6-7 godina, u stanu iznad mog komšijina žena je prala neko hiper dlakavo ćebe na ruke (???) i uspela da zapuši odvod i naravno da mi poplavi pola plafona. Na sve to oni nisu ni trepnuli, jer ko me jebe, ne curi njima, je li. I to se nije desilo samo jednom, već više puta. Od Dunav osiguranja sam dobila pišljivih 1.500 dinara (na ime naknade štete) da okrečim kupatilo, što je komično. Od tada mi se izrodila "fobija" (hahaha) pa ždraknem u plafon svaki put kada uđem u WC, a pogotovo od pre neke dve godine, od kada sam uslovno rečeno sredila kupatilo koje sad ima totalnu ludu svetlucavu ružičastu boju (au, a nije pod uticajem Pinka, hihihi), i po zidovima i po plafonu.

Tako gledam u plafon (kao svaki pravi dokoličar, hehehe) i odjednom mi padne na pamet da bi mogla da kaplje krv sa plafona. Tu sam već videla lika koji počinje da razvija paranoju ko, kako i zašto je nekoga "sredio". Njegovo prezime, odgovara prezimenu jednog komšije iz zgrade do moje, a koji me je "terorisao" tako što je nekoliko meseci bacao svako jutro komade hleba na sims mog prozora, pa su stizali golubovi da žderu i seru po mom simsu, sve dok ga jednog jutra nisam uvrebala (jer, nisam mogla da ga "napadnem" dok ga ne uhvatim na delu da to radi). Naravno, vrlo sam ga diplomatski pitala da li možda zna ko mi svako jutro baca hleb (naravno, rekao je da ne zna - pandursko govno). Od tada više nije bacao hleb. Lik je dobio ime Ratko, jer mu ime ne asocira na mir. Adresa na kojoj stanuje je namerno napisana tako da izaziva sve negativne (i sujeverne) asocijacije.

Normalno, policija je prikazana kao kriminogena, podmićena i licemerna, u šta sam imala prilike i da se uverim, što iz bliske nam istorije, pa i iz priča drugih ljudi, a lično zbog problema sa komšijama u zgradi. Sve u svemu nekako ne gajim pozitivan vibe prema njima, kao ni prema kojim sortama uniformisanih lica. Tu smo imali prilike da vidimo (u priči) sve njihove "taktičke" tehnike. U stvari, priznajem, tokom pisanja kroz glavu mi je prošlo more viceva o drotovima, pa mi je trebalo malo vremena da se "uozbiljim". Usput, kompletan dijalog je izmišljen i pretpostavka je da bi mogao tako da teče. Naravno, junak priče je prikazan kao kolateral bezumnog sistema (mož' se reći - opšte mesto). Prosto, pogrešan čovek u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. E, sad "začinjavanje" kod naslova je došlo kada mi je prošao kroz glavu Legija i njegovo robijanje (pitanje jeste da li je on u bilo kom smislu odgovoran za ubistvo Zorana Đinđića i da li je imao neku drugu sortu deala koji je pukao, jer nešto čisto sumnjam da bih da sam na njegovom mestu prvo zbrisala, pa se "dobrovoljno" predala). Pala mi je na pamet ideja da lik iz priče upadne u zatvor i da se tamo "zbratimi" sa Legijom, pa da onda zajedno pobegnu, ali nisam imala ideju kako da razvijem taj deo priče, pa se priča i završila tako što osuđeni na provokaciju zatvorenicima odgovara sa "Ja sam komandant Jebeno Sortiranih Opservacija".

A sa kojih izvora i čime se vi napajate, što ovako, što za zapisati? :D

Otvori srce

Izležavamo se na suncu na Adi i razgovaramo. Znam šta hoćeš, pitaj me, pitaj me, ciljaj direktno, ali znam da nećeš. I pita ona mene: "Je li, a kakvi su muškarci rođeni u znaku Ovna? Je l' imaš iskustva sa njima? Mislim, pitam te to zato što si ti nekada petljala nešto sa astrologijom."

Iskoristiću priliku da vas podsetim na ovaj kratak pregled gadnih osobina horoskopskih znakova koji jeste zajebancija, ali i nije, hehehehe.

I razmišljam, ono i nemam baš iskustva sa muškarcima rođenim u znaku Ovna u smislu da sam bila sa nekim, jer se baš i ne slažemo. Ovaj, da, ne sviđa mi se njihov prenapumpani ego. A opet, s druge strane, ne možemo da tumačimo ljude prema tome gde se nalazilo Sunce u trenutku njihovog rođenja. Isto tako, vezivati se za horoskop je pogrešno. Možda samo kao smernice, kao prednosti i ograničenja i to je to. Tražiti uzroke i posledice svojih uspeha i neuspeha kroz horoskop, nezgodna je stvar.

Onda mi padne na pamet, evo, mene poznaješ. Moj podznak je u Ovnu i to ti je moj pojavni oblik pred svetom - ambalaža (to je ono što vide na prvi pogled). A znaš kako to izgleda,  hahahahaha, pa snimaj. U, kaže ona, bolje onda ništa da ne pitam i cereka se. Rekoh, bolje da odem onda odmah, da te ne nerviram i smejem se.

"Što ti to mene pitaš?"

"Pa, prosto ne znam kako da se ponašam. Mislim, da li da budem ono sweet chick koja samo trepće i divi mu se ili?"

"Ti si ono što jesi. Šta te boli čkapi kako on očekuje da se ponašaš. Mislim, ono, ako mu bildaš ego, bacićeš ga u nebesa plava, ali to samo radi na egu."

"Dobro, a kako da priđem njemu?"

"E, pa to ne znam, pošto kontam da su sva ova pitanja suvišna - mislim za mene."

"Vidiš, ja lepo sebe uhvatim kako hoću ono što hoću, a onda vidim kako to sve nije to. Mislim, gledam pre neki dan emisiju na TV-u - kako je divno probuditi se pored voljenog bića, bla, bla... Dobro, S., je l' ti znaš nekoga ko se voli? Je l' ti vidiš parove koje se vole? Da li se tinejdžeri vole?"

"Na žalost, u rapidnom su padu ljudi koje vole sebe i vole druge. Kalkulacija i manipulacija radi na sve strane, a to nije dobro."

"Stalno se vraćam u prošlost. Tražim standard koji sam jednom imala u životu. A to izgleda više neću imati."

"Jebeš prošlost. Nego, je l' tebi dobro sa njim?"

"Paaaaaaa, ono ima on te neke dobre osobine, požrtvovanost, odgovornost... (dug dan do podne u navođenju prideva bez poređenja)..."

"Ama, boli me dupe za taj deo priče. Dobro ti je ili ti nije dobro? "Iiiiiiiiiiii?"

"Ne znam."

"Znaš."

"Plašim se, jer više nema slobodnih muškaraca koji nešto valjaju."

"Pa šta?"

"Jebiga, ja sam 10 godina starija od tebe, ukapiraćeš tokom vremena."

"Ma, kapiram je to sve i sada, ne moram da čekam još 10 godina. Pusti ga da ide."

"Misliš G.?"

"Ne, mislim D."

"Kakve to sada ima veze?"

"Pričaš mi da ste sada prijatelji, konačno kada se raskinula i poslednja muško-ženska karika između vas - povremeni seks. A da li je tako? Da li bi se ti radovala da on dođe i da ti kaže da je našao ženu koju voli i da hoće sve to da podeli drugarski sa tobom?"

"Ne bih. Mislim, godi mi sujeti da ga "držim" na kratkom povocu."

"Šta će ti to?"

"Svetim mu se što me je ostavio."

"Nije te ostavio, to je bilo prvo poravnanje. Prvo si ti njega odbila, da se udaš za njega, a on konta i dan-danas da se razveo zbog tebe, čak iako mu brak nije ništa valjao. Ovo je sada drugo poravnanje. Pusti ga da ide, ako ga nećeš."

"A, G., odlutale smo od teme?"

"G. je oženjen i ma šta on pričao da sa ženom ne spava, da je to brak zbog dece i bla-bla, ta žena je deo njegovog života i on je deo njenog, i tu nema mesta za drugu ženu ili muškarca, i zato im se pre ili posle svaki pokušaj veze uruši, bilo njemu, bilo njoj."

"Ovo za D., ne znam da li sam spremna. On stalno hoće da razgovara sa mnom o NEČEMU, a ja izbegavam, sve okrećem na zezanje." (intelektualizacija problema)

"Pa pusti, neka ti kaže šta ima. Čega se plašiš?"

"Imam osećaj da se će totalno da se slomije predamnom."

"I ti ćeš da se slomiješ?"

"Da."

"Pa slomij se već jednom do kraja i nastavi dalje. Pusti i njega da se slomije. Saslušajte se."

Tema za razmišljanje za bilo koga ko se prepozna: Zašto se vezuješ/kačiš za emotivno nedostupne muškarce/žene, bez obzira da li se radi o onima koji su u braku, vezi, emotivno nedovršeni, felerični, itd.?

Mala smrt

Tako, promatram ljude u autobusu.

Pored mene sedi jedna devojka. Brat sestri mlađa od mene 10 godina. Guta bez gutanja ljubavni roman. Tek nedavno sam počela da se pitam da li i dalje postoje po trafikama ljubavni romani. Mislila sam da je to odumrlo. I posmatram tu devojku. Vidim lepo kako se topi od miline dok čita. Nema veze, to je jedna ordinarna budalaština, ali ti trenuci njenog maštanja su neprocenjivi. Ona je sva u tome. Jebiga. Ljudi u mašti ispunjavaju svoje snove. I to je dobro. Svako mesto gde snovi postaju praktikuum ličnih želja je dobro mesto. Jer, u stvari, mi smo obmanuti time da je realizacija negde izvan nas. Pa nije. U nama je.

Gledam dalje. Jedan mladić sličnih godina kao pomenuta devojka. I čujem, a priviđa mi se očigledno: "Samo da vidim Kremlj, i ništa više." Jebiga, ja premotavam u glavi teoriju. Pa za koji kurac samo Kremlj, ali 'ajde sad, to je njegova želja. A onda je ponovio rečenicu koju sam čula: "Samo da vidim krevet, i ništa više." Jebote. Ima tu negde oko 25 godina, bistar i umoran pogled. Nervozan je, i istim takvim nervoznim kretnjama vrti mobilni telefon u ruci, kao šatro brojanicu za mitingovanje napuklih živaca. Onda sam pomislila, možda bi bilo dobro je da je hteo ili imao mogućnosti da ode u tu jebenu Moskvu, makar zbog tog Kremlja kojeg nikada nije pomenuo. Mislim, jebeš gledanje u plahte u tim godinama.

Dolazim kući i shvatam da je najbolje da drkam, mada ne znam kako se taj glagol koristi kada se žene samozadovoljavaju. Kako god, orgazam ili "mala smrt" me odvajaju od postojećeg. Ima već neko vreme da kontam da bi mi odgovaralo da budem u stanju konstantnog orgazma. Mada, sećam se, čitala sam da ima neka žena (tamo negde na trulom Zapadu) koja je koristila neku spravu (nije vibrator) koja je kod nje izazvala te konstantne orgazmičke tokove, pa je ona tužila tu kompaniju i ne znam šta je dalje bilo. Uglavnom, je li, indisponiralo joj je svakodnevicu. Kontam da ih ne bih tužila.

Patrikurcizam

Navukli me mangupi da gledam jučerašnje finale Wimbledona. A, istina, i ja volim da gledam kako raste nivo kolektivnog ludila.

Za'ebem se i prebacim na B92. Koliko sam shvatila iz njihovih visprenih, kako se ono tevelizijski kaže - reklamnih i takvih slogana, Novak je već dobio Wimbledon i pre nego što je otpočeo finalni meč sa Nadalom. Usput, ma nije prošlo ni 10 minuta kako je meč trajao, a ja vidim da mi intenzivno ide na pičkin živac nadahnuti B52 komentator. Alo, prijatelju, pa nisi ti Novakov lobista. Ili jesi? Usput, bilo je tu i PR-ovanja i tako to. Mislila sam da ću u jednom trenutku čuti i kada Novak vrši veliku nuždu, tj. da komentator obiluje i takvim podacima. A, iznad i povrh svega dopalo mi se što komentator ima tako iznenadne urlike tokom meča, da ti se strese guzica zavaljena u trosed, ko onomad pre 12 godina kada su leteli projektili iznad zgrada. No, da ne menjamo temu. Kada se događalo, a događalo se da Nadal igra bolje u meču, to je uvek bilo pripisano njegovoj sreći ili pak tome da se nekako izvukao. Rečju, fascinirana sam nepristrasnošću i profesionalnošću tzv. sportskog komentatora, tako da ću sledeći put da gledam preko Eurosporta slična sportska zbivanja.

Evo, i dok ovo pišem, sirene i dalje urlaju po gradu. Ah, kako me samo raduje što narod radi nacionalizam. Inače, jačanje nacionalizma, uz kombinaciju sa besperspektivnošću, odnosno visokim stepenom nezaposlenosti i socijalnom bedom i nepravdom vode, pogodite gde, u diktaturu (tj. njeno prolongiranje), ali ne lumpenproleterijata. Stoga, a to već svi znaju, al' da ponovimo, drug precednik je bio prisutan, da podrži sopstveni rejting koji više ne postoji. I ispušeni Jeremić sa gospođom. Toliko o politikanstvu.

Inače, ne znam da li je iko primetio da čitava porodična bulumenta Đokovića nije ni prijebala njegovu devojku. Odnosno, ona nije u tom krugu. No, to je prilično logično. Novak je investicija koja treba još dugo da kapitalizuje širokom porodičnom krugu keš. Sve ja razumem, i podršku porodice, i njihova odricanja, ali... kako rekoše roditelji: "Mlad je on da se ženi". Odnosno, da karabasi ambiciozne porodične planove.

Zaista mi je drago što je Novak dostigao svoj san iz detinjstva, osvojio Wimbledon i dostigao prvo mesto na ATP listi, ali to nema nikakve veze sa Srbijom i cirkusom koji se tim povodom pravi. Da sam na mestu Novaka Đokovića, uzela bih državljanstvo Monaco-a koji ne poznaje pojam dvojnog državljanstva, osim prebivališta u Monte Carlo-u, i završila sa time da se moje ime koristi za skupljanje političkih poena. To je njegov lični uspeh, a ne uspeh Srbije.

Rado viđeni

Upozorenje: Osobama sklonim gađenju i psihosomatskim reakcijama ne preporučujem tekst.


Halloween Theme Song

Na plenarnom planetarnom brainfuckingu okupio se creme da la creme belosvetskog poretka, u sledećem sastavu:

1. nekrofil
2. kanibal
3. pedofil i
4. političar.

Svako od navedenih je u kratkim crtama izložio svoja viđenja.

Nekrofil

Iz mog ugla gledanja, sve staro i mlado, lepo i gadno, pametno i tupo, jebem mrtvo na mrtvo, pa rasturam, bez izuzetka. Svaštojebenje na kontinualnoj osnovi izaziva sve izraženiji konzumerizam, što dovodi do sve veće potrebe za "umakanjem" u svaku mrtvu "rupu". Realno, navučeš se i onda samo "šaltaš". Rezultati su zapanjujuće kvantitativni. Tu i tamo koknem po nekoga. Nije da mi se ne sviđaju, pa da je to razlog, neki mi se baš i sviđaju, pa ne mogu da odolim da ih gledam žive i živahne. Sa kakvim sadizmom uživam da ih pretvaram ni u šta. To mogu i da vam prikažem, ako baš želite, hehehehehe. Šalim se malo, razume se. O, dobrog li smisla za humor, zar ne?

Kanibal

Istina, kolega dragi. Izuzetan osećaj za mesto, vreme i dešavanja. Da budem iskren, ne shvatam do kraja logiku jebanja mrtvaca ili živih mrtvaca, kako god. Meni nekako najbolje leži "živo meso". Ubijam iz čistog zadovoljstva i duboko religioznih razloga. Kada ih proždirem, to činim sa posvećenošću jednog čoveka drugome. Opet, ništa lično, rekao bih. A kada mogu da biram, a mogu itekako, najslađi su mi najmlađi. Nevini, bez zaštite, naivni. Ma, milina jedna. Oglođem i po koju drtinu, ali to je tako neinspirativno i zamorno; tu stoku onda varim danima. Uostalom, a složićete se, na mladima svet ostaje, zar ne?

Pedofil

O, da, moje poštovanje sličnomišljeniku. Mladi, mladi i samo mladi. Mene samo to radi. Ja, fakat, retko jebem. Volim da gledam te male "slatkiše". Tako su benigni u svojoj nesvakidašnjoj lepoti. Nemojte misliti da sam maliciozan ili daleko bilo bolestan, ali ja tako volim da se igram sa njihovim napupelim polnim organima. I moj bude odmah veći. Te ručice rade kao po komandi kada sam strogi čika koji im zapreti da će da naudi tati, mami, braci i seki, ako nekome nešto kažu. O, kako su samo poslušni u svom iskonskom strahu. Nekada se osećam prljavo, kada se setim svog tatice i njegovih pričica za laku noć o analnim otvorima. Njemu je curila vodica na usta, kao što i meni curi kada pokrenem točak sećanja na detinjstvo.

Političar

Deklarativno, principijelno, suštinski, moralno i dosledno podržavam svu trojicu. Bravo momci! Zalažem se za pravo bez odgovornosti da svako dela prema svom nahođenju, u okviru zacrtanih ciljeva. Bez svesti i savesti, razume se, bez i da naglasim. Nekrofiliju sam oduvek smatrao vrhunskim desertom. Kanibalizam doživljavam kao srkanje ostriga, prosto deluje afrodizijački. A pedofilija, pa to je to, prirodan tok savremenog i naprednog društva. Vaši pogledi na svet su fascinantno nealternativni, tako da vas imam u vidu kod podele resora. Ili što bi rekli, neka pobede najgori. Samo da nas ne čuju ovi odozdo, miševi što sede po rupama, prde u njima i veruju u bolje dane i promene, hahahahahaha.

Raucherraum

Sobe za pušače mogu se videti po stranjskim robnim kućama sa sve pravom ventilacijom i smeštene su obično u restoranima za samoposluživanje. A tamo ima potpuno nadrealnih likova...

Lik, od svojih oko 35 godina, prilično oronule fasade i nervoznih, nehotimičnih trzaja tela sedi za stolom u uglu i bukvalno duva pljugu kao Maru. Zagledan je tamo negde između prostora neba i zemlje, u nekoj nevidiljivoj tački na zamišljenom zidu. Prekršta bez prekida jednu nogu preko druge, a onda se onako vizionarski zagleda u vrh pljuge, obujmi je celom šakom i garant tripuje da je na nekom drugom mestu.

Ulaze dve klinke, recimo 15-16 godina, šatro da pljugaju. Kašlju ko dve mazgice prilikom svakog uvlačenja dima. Ova jedna se zagledala u mene kao u Osmog putnika. Kikoću se onako mladalački tupavo, neko bi rekao da sam zlobna, i da je to u stvari bezbrižno. Okay, može i tako. Zavisi od posmatračkog ugla. Pa prebacile mobilni na zvučnike da se čuje kako se tamo neki kurajber sa druge strane sa njima dogovara da se nađu u robnjaku. Posle nekih 15-ak minuta dolazi brat Turčin, original podvodačka faca, a njih dve oduševljene što će da iskoče iz svakodnevne rutine nemačkog naroda. Šta je dalje bilo, to znaju oni.

E, sad, onaj prvi sa početka priče je otišao i na njegovo upražnjeno mesto je sela jedna ugojena gospodža u godinama sa sve nekim osvežavajućim frapeom u rukama, nedefinisanog kolorita. Vidim, i ona me gleda. Rekoh, 'ajd' i ja nju da pogledam. Nasmejem se, jebote. Ona priča li priča, priča tom frapeu ili tako nekako. "Are you talking to me?" "Ich verstehe nicht!" Okay, ne obraća se meni, učinilo mi se. "Du bist sehr schön." "Entschuldige, ich verstehe nicht, mein Deutsch ist sehr schlecht."

Mimo pušačke sobe za dobijanje pušačke noge, u centru centra grada Bona, baš tu negde kod Betovenovog spomenika, prilazi mi jedan lik, onako negde između građevinca i kamiondžije, ili narodski rečeno dobar samo za one radnje, možda. Nit' je Turčin, nit' je Nemac, ni crn, ni žut... Trči jebote za mnom na ulici. Ono, ako bi posmatrala sa strane - lep prizor. Mislim, je li, godi to egu, hahahahaha. I krene neku klasičnu spiku za skraćivanje strankinja i opet ono: ""Du bist sehr schön." Pa kako tako nešto da ne razumem. I opet ja njemu da ja nicht verstehe, kad on mene pita odakle sam. I ja mu lepo kažem: "Iz Srbije brale. Ovakve ribe kao što sam ja samo možeš da vidiš u Srbiji." Pa neka mu cure žvale, što da ne.

Uostalom, zar to nije već poznato svima. Mislim, stranci kada dođu u Beli zadivljeni su koliko ima lepih žena koje su oskudno odevene. I baš je jedan ženohejter opazio da niti ima lepših, niti oskudnije odevenih devojaka, pa se pitao da li je moguće da su sve prostitutke. I taman da zaustim: "Prijatelju, ne sudi po ambalaži, vidim ja ima toga i po Nemačkoj koliko hoćeš."

Znakovi

Nekada pomisliš da umeš da čitaš znakove pored puta. Ništa se ne dešava slučajno i slučajne interakcije među ljudima uvek izrode nešto novo iz tebe i iz njih. Ona je potpuno en passant rekla da bi volela da ima jednu priču u svojoj kolekciji. Ta priča je deo različitih zbirki i nalazi se u knjigama koje su davno izdate od sada već nepostojećih izdavača. Dakle, imaju je: oni sa čijih polica sija ili skuplja prašinu, prodavci knjiga i kolekcionari koji sebe nazivaju antikvarima naspram knjiga koje svakako nisu antikvarne. No, to su bile putanje gde su mogla da se potraže vrata u zidu. Komunikacija sa prodavcem je bila nadahnuta. Najednom i više od toga. Jedeš puža sa sitno seckanim telećim mesom u pekari Ključ i stiže ti poruka od koje ti kreću suze radosti na oči: "Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne." (Opomena - M. Antić). Počinje razmena, naravno, putem reči, nekih najfinijih i najtananijih osećanja. Ti si u "ofanzivi", on u "defanzivi". Stvar temperamenata i stvar nazovi pristojnosti od koje često ume da ispadne skoro ništa. Presporo za tvoj ukus i preodmereno, ali znaš da je to iz potrebe da ne bude pogrešnih tumačenja. Vidiš kako predeš niti mreže, i predeš, a on je ni tamo ni ovde. Negde između. Sebe i ko zna koga ili čega. Nakon kratkog dopisivanja mereno u satima i danima, ali ne i po intenzitetu napisanog, pruženog i primljenog, konačno, njemu nije jasno čime je on zaslužio tvoju bezgraničnu pažnju. Bez znaka pitanja. Ne daješ odgovor. To se oseća ili ne oseća, nema tu mesta objašnjenjima. Svako sebi objašnjava. Zemlja slepih je odgovor ili jedan od mogućih odgovora, a nije ni bez razloga upućen na njegovu adresu stih: "Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam..." U zdravlje svim namernim susretima koji su okosnice unutrašnjeg rasta i razvoja. On sa podignutom ručnom tek prelazi dug put. Uvek ima dalje, ali sve zavisi od svakoga od nas pojedinačno. Tek onda kada ogoljeni pred sobom gledamo u sebe, onda i vidimo zašto (uzrok) i zato (posledicu), odakle dolazimo i gde idemo...

Leb i Sol - Čuvam noć od budnih

Najlepši san

U snu
Vidim sebe...
Ja stojim
Oko mene
Moj život
U svim oblicima
Ruši se
Nestaje.

Ceo svet
Ruši se...
Sve odlazi
Nestaje...

Posmatram
Mirno
Smejem se
I kažem:
"Ono što
Nije moje
To niko
Ne može
Ni da mi oduzme,
A ono
Što je moje
To je samo
Bila moja iluzija
Da bilo šta
Posedujem."

Sada sam slobodna.


Ekatarina Velika - Kao da je bilo nekad (LIVE)

Vizantija

Skini svoje teške ruke
Sa moga vrata...

Oči ti ne vidim,
Duša ti je stegnuta...

Bremena i vremena uvek ima,
Ali ovo prvo nije moje.

Gorom gorim gore,
Morem gorim gore...

Beše utvrđenje kameno,
Na njemu kula,
Zvonik gvozdeni

I u njemu vila...

I u njemu sila.
I u njemu veštica.
I u njemu svetica.

Spaljena.

Onda je bila vladarka
U doba vizantijskog carstva.
I svog cara je imala.

I  ugasila se...

Radomir Mihailović Točak - Ukor


Branko Radičević: Ukor
Gde si dušo, gde si 'rano!

Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja osta' sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!

Šareno sjajno proleće

Dragi moji drugari, nadam se da će vam se dopasti fotografije koje sam sa velikim uživanjem uslikala i pažljivo odabrala sa nešto veće gomilice. :)

Muzička kompozicija koju ćete čuti je: Anon. - Romance aus Jeux Interdits (Verbotene Liebe).

Uživajte! :)

U Škripcu: Siđi do reke

Sećate li se ove grupe i ove pesme? Ja sam i njih i ovu pesmu gotivila.

Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi
Treba mi nešto toplo, tvoje ruke na meni.

Hladno je zvezdama, suviše su same
Moje ruke traže te, noćima su hladne.

Siđi do reke, večeras i ja sam dole
Siđi do reke, lepše je sve u dvoje.