Dobra banka (TM): @Reš pečeni klijent

Poštovani g-dine Reš pečeni,

Neizmerno nam je zadovoljstvo što ste pokazali nedvosmisleno interesovanje za doživotnu saradnju sa nama.

Uz već pruženu besplatnu uslugu otvaranja Retarded Consumer tekućeg računa, nakon što smo Vam naplatili upit kod Kreditnog biroa koji niste tražili, ali, zakon ište svoje, te bez obzira da li imate redovne prilive i/ili odlive, naša ključna komparativna prednost u odnosu na konkurenciju, tj. drage nam suparničke banke je nešto što do sada niste imali prilike ni da zamislite.

Molim Vas, pre daljeg čitanja, udobno se smestite, duboko udahnite i opustite se...

Naime, po definiciji "dobijate" ekstra super bonus malus gratis kreditnu karticu, pod patentiranim nazivom Puppet Master. Vaše je da trošite, naše je da Vas monitorišemo. Prve dve godine usluge održavanja kreditne kartice su besplatne, te usluge naplaćivanja kamate na nekreditiranje. Nakon dve godine lojalnosti koje ćete nam dokazati, sledi u stvari prava stvar. Tj. tada stavljamo stvari na svoje mesto (čitaj: ponuda koja se ne odbija).

Naime, od prvog dana treće godine zaduživaćemo Vaš račun na mesečnom nivou u iznosu od tričavih 150 evra sa datumom valute ODMAH, na period od 12 godina, što bi ukupno iznosilo po isteku pomenutog perioda simboličnih 21.600,00 evra glavnice. Iznos pripisane kamate zavisiće od dinamike otplaćivanja glavnice i kamate. Od Vas, dakle, zavisi. Cirka 34% godišnje na iznos duga, ako ne poraste tromesečni EURIBOR i naša marža. Sve podatke koje ste nam dostavili, svojom glupošću, prodaćemo svakome ko je zainteresovan da vas spamuje sa raznoraznim ponudama, što telefonskim putem, što putem klasične pošte, što putem emaila. To se naročito odnosi na sve one kompanije koje ste promućurno izbegavali, jer ne zaboravite, mi znamo na kojim POS terminalima ste provlačili karticu. Ako Vam i padne na pamet da pokušate da uteknete, ne brinite, naći ćemo Vas. Ne znam da li se sećate, ali kada ste potpisivali onaj super povoljni Ugovor o otvaranju računa, niste čitali malecna slovca, gde je pisalo da imamo pravo na naplatu prvog reda na vašu nepokretnu imovinu. Da, mi smo povezani sa sudom, u smislu toga, da imamo uvid u bazu podataka overenih Ugovora o kupoprodaji nekretnina, te automatsku obavest ukoliko Vam eventualno padne na pamet da nekretninu otuđite ili je pak prenesete na ime drugog pravnog ili fizičkog lica.

Ludački se radujemo budućoj neraskidivoj uspešnoj saradnji.

Za sva dalja pitanja smo raspoloživo raspoloženi na raspolaganju.

S dubokim poštovanjem,
Marketing tim Dobra banka (TM).

Kako si srećo? Smem li da pitam? :)

Noćas beše divna zvezdana noć i crvčci što predu po njoj. Kao što je i sada. I beše prijatna svežina posle onih talasa gromoglasne grmljavine i ljute kiše koja se ispadala pošteno i ostavila nam visoku vlažnost vazduha za poštenu dušegupku.

Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.

Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavuji bez promuklih glasnih žica.

Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.

Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...

Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.

PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D

Flertujmo bez reči

Kada se umorim od čitanja i proučavanja tema koje me zanimaju, onda shvatim da treba i da se pošteno izvrištim od smeha. I tada, najčešće odem na B92, jer tamo ima ona fina rubrika - Život se zove, gde se dele nonsens saveti, najčešće redno. Da l' po važnosti ili sistemom slučajnog izbora, to ne znam. Logično, za šta bih se prvo uhvatila nego za naslov Kako da flertujete bez reči?

Istina je, i ovako i onako, sve ređe flertovanje praktikujem, jer nekako sve je manje muškaraca koji vole da flertuju i uživaju u flertovanju. A, to nije dobro. Flert, pa to vam je tako fina uživancija, čisto gustiranje. Ama, slojevita nauka, to se studira. Jeste, potreban je i prirodan talenat, ali vežba, vežba čuda čini. No, kako rekoh, ispala sam iz fazona, što ne znači da ne mogu da se vratim u formu.


Frank Sinatra - My Way

I sad, ta-na-na-na. Kreće analiza:

1. Smejte se, iskreno. Nek vam se svi zubi vide. - Hm, šta reći. Komandni lanac u prvoj rečenici, podvučeno - iskrenim. Dalje, pa, evo ovako. Žene, pokušajte sebe da zamislite kako ste pokazale sve zube, raščerečite vilicu do bola. Još bolje, gledajte se u ogledalo dok to radite. I da li vam se dopada ono što vidite u ogledalu? Izgleda vam prirodno? Meni ne, definitivno. Plus, ako neki zubić nedostaje, to baš ume da bude šamarantno, zar ne?!
2. Dodajte ga za prijatelja na fejsbuku. (Ali izbegavajte “poke” opciju, jeziva je.) - Sad već oko FB-a nisam kompetentna da komentarišem. Ali ova stavka evidentno nije više trendseterska, jer tu je sada Google+, je li, na koji sam se i ja upisala, tj. oni će tek tako nešto da namunje. Pa da se ne lažemo, ne postoje online prijatelji, postoje samo offline prijatelji. Ali to "prijatelji" zvuči dobro. Daje lažnu nadu. Uostalom, virtualni svet to i jeste, svet laži, manje ili više. Za opciju poke nikad čula nisam, osim što znam šta ta reč sve znači u prevodu na srpski, ali našao se neko da to objasni na Yahoo Answers. Elem, iz svega zaključujem da bih ja išla na tu poke opciju, ako je zbog flertovanja.
3. Uhvatite ga za ruku ako je film koji gledate strašan. - To je sad ono da bi se muškarac osetio kao zaštitnik. Okay, može da prođe, iako jeste izlizana fora. Ali, to i dalje nema nikakve veze sa flertovanjem. A šta ako film nije strašan? Idemo dalje.
4. Pozajmite mu knjigu za koju mislite da će mu se dopasti i to sa sve podvučenim delovima koji vam se dopadaju (i ponekom primedbom, što da ne). - Oooooo, kakva glupost. Kakva indoktrinacija. Da, još ispada da je najbolje da ta knjiga bude Zašto muškarci vole kučke, pa će on onda lepo sve da shvati, i u redovima, i između redova, a o beleškama na marginama da i ne pričam, tu treba da se ocrta prikrivena strategija. On sam sa sobom i knjigom. Gde je tu interakcija? Beše ono pričamo o flertovanju?
5. Igrajte! Sa njim ili bez njega. - Odlično, ali priznajem samo tango - a to znači sa njim. Kad ulovite muškarca za igranje tanga, znajte da je to prava stvar. Jer, to je otprilike ista verovatnoća kao da ste dobile sedmicu na lotou. I tu ne da ima flerta, nego ima svega, govor tela i pogledi. Glavni zgoditak.
6. Obarajte ruke ili igrajte rat palčevima. Bilo šta što će vas naterati da se takmičite (I naravno, da se držite za ruke.) - Ma, 'ajde, kakvo bre obaranje ruku. Pa nisu bre žene kamiondžije u birtiji kojima se cedi masna prasetina niz bradu na masnom kariranom stolnjaku pored izlokanih flajki. I reč rat, pa to je izgleda postalo neizbežno. Ovo što su metnuli u zagradu, to jedino priznajem - držanje za ruke.
7. Budite zaista dobre u onome što radite – remi, šah, jamb, karaoke. Primetiće to! - A ne, budite samo onoliko dobre koliko da se on ne oseća ugroženo. Ne takmičite se, nego sarađujte. Uostalom, imajte u vidu da svako dokazivanje predstavlja glupost i da sve što pokažete da umete same, uvek ćete i raditi same. Naravno, bićete za to lepo poglađene po glavi. Jeste, flert i tako to, ali ako preraste u nešto više, onda one rečenice ispred važe.
8. Dodirnite ga bez razloga za neko mesto koje nije erogeno: zglob, lakat, nadlanicu… - Ovo je vrlo, vrlo individualna stvar. Neko baš to ne voli, da ne kažem da ga to odbija, da mu se odma' zmijski uvija neka žena oko njega. Što više atakujete, veća je šansa da će da zbriše. Samo nevidljivi lanci drže uzde. Nije ovo lepo od mene da kažem, ali tako je. Sve zavisi šta u stvari hoćete, ali i on.
9. Idite u bioskop ali samo ako se daje francuski film. - Jaoj, meni je asocijacija na bioskop vatanje. Baš zato što se skoro više niko i ne vata (retko vidim i omladinu da se po'vata), a i skoro niko ne ide po bioskopima. Zagarantovana diskrecija. Ali, rekoh, ako je zbog flerta, onda nije odma' da se preskoči flert, pa na vatanje. A valjda ovo francuski ima neke veze sa francuskim poljupcem, ko će ga znati. Mada, Francuzi imaju jako dobre drame za lečenje nesanice, a to je "kao stvoreno" za flertovanje, cccccccc.
10. Osmislite neki gest koji će značiti: “Ti. Ovde. Odmah.” - Ovo samo ako imate posla sa izdresiranim majmunom. I onda treba imati u vidu da je majmun majmun, pa se ne žalite posle, što ste ga takvim napravile, a on prihvatio tu ulogu.
11. “Naterajte” vašeg psa da flertuje sa njegovim. - A šta ako nemate psa? Mislim, ovo je vrhunac perverzije. Eeeeeeeeeeej, naterajte psa, sa ili bez navodnika, ma čist kretenizam. Da, kao tako ćete da mu vi "pokažete" šta u stvari hoćete. Pogotovo što su životinje pragmatične, one se odmah njušnu pod rep, pa im je jasno je l' ima "ono nešto" ili nema. Flert na stoti. :P
12. Našle ste novu simpatiju? Ponovite sve navedene trikove koji su delovali kod prethodnog momka. - Ovo simpatija zvuči simpa. Odavno to nisam čula, ni osetila. A i kad behu one moje simpatije, još u osnovnoj školi. Lepo je to bilo. No, rekla bih, da ova poslednja stavka u stvari perfidno nalaže nalaženje novih i novih i novih, sve zarad samo jednog - uvežbavanja taktike. A gde je tu osećaj zadovoljstva i gde je tu trajanje?

Summa summarum: Sve prethodno navedeno (ne mislim na ono što sam ja napisala ;)) nije ništa drugo do gomiletina gluposti. Jer, gde god se okrenemo svuda nas kreteni podučavaju kako da vršimo međusobne unutrašnje, ljudske i muško-ženske podele. Dok oni manipulišu predrasudama i strahovima, ljudi se dave u sopstvenoj nad/ne-moći. Jezik koji je korišćen u članku, tj. stavkama koje su preuzete sa sajta B92, je u većini onaj koji suštoj ispraznosti daje samo formu i ništa više.

Hvala na razumevanju!

Gluposti & budalaštine

Večeras sam se konačno smilovala da odem u prodavnicu. Ceo dan sam lektorisala i korektorisala neke moje priče. Ili što bi moja pokojna baba rekla, koLektorisala, jer je za nju bivši muž moje bivše tetke bio po zanimanju - koLektor. :)) Inače, da, užas. Treba mi lični asistent - doborovoljac za navedene radnje, a ko baš insistira, a pri tom i voli, ne bih se bunila ni protiv pomoći u kućnim poslovima. Ali, to sam samo usput nabacila, ako baš neko nema pametnija posla i voli da bude društveno koristan. :) Čekam raširenih ruku, a ako je muško, da ne bude zabune, ne i raširenih nogu. Dobro, da se uozbiljim malo.

Dakle, bila sam večeras, kao što već pomenuh, kod robovlasnika Miroslava Miškovića u Mini Maxiju. I šta sam videla, a što do sada nisam? Ništa posebno, osim da u popodnevnoj smeni radi sve manje i manje ljudi. Ja inače više volim noću da idem po samoposlugama, jer ne volim gužve, pa tako i "pratim" tu drugu smenu. I to znači da se ti ljudi ubijaju od posla. Ali, bukvalno. Razmišljam da bi bilo dobro da se napravi nekakav simpozijum političara i kontroverznih biznismena. Beogradska arena je dobro mesto za to - taman bi se svi nagurali, i onda samo - ma, milina, tepih bombe na Arenu, i mirna Bačka. No, ipak moram da pazim šta pišem i da se pozovem na odricanje od odgovornosti za prethodnu rečenicu, jer ne znam ja ko sve ovde dolazi i čita. 

Bila sam nadrkana i gladna. Nadrkana od premora, a gladna od toga što ništa nisam jela čitav dan, i normalno, besna što moram da čekam dva kretena koji kupuju polovinu izložene delikatesne robe u rashladnim vitrinama. Rogovi mi rastu, jebote. Oni, te 200 gr kulena, te 300 gr ove, pa one kobasice. Ja gledam, mislim se, idite bre u pizdu materinu, a meni treba samo 200 gr crnih maslina, popizdeću dok sačekam. A i lepo mi se vidi na licu kako sam prebledela od napada akutnog popizditisa. Ali, radi mi mozak, ili kako se to već zove kod žena, je li? :)) I sad tu odmah pored, vidim ja jednu devojku - zaposlenu, i ja joj priđem, ljubazno se nasmešim i zamolim je onako sestrinski da mi učini. I devojka mi izmeri te masline, u kurac. I ja joj se fino zahvalim. Radi ona poslovica - umiljato jagnje dve majke sisa. A ovi naručuju li naručuju, bole ih kita što se sjatilo oko njih naroda. I malo smo se onako pogledali u oči. Imam utisak da su pomislili da sam pakosna zbog toga što oni toliko toga kupuju, a kod mene oskudan broj artikala u korpi. Međutim, kurac, ko bi pretpostavio da sam toliko izdrkana da ne podnosim nikakvo čekanje. Uostalom, ja ta delikatesna suvomesnata govna ne jedem.

Dok sam stigla na kasu, eto ti njih, utrčali ispred mene. Normalno, kad su gurnuli kolica taman ispred mog nosa, umal' što se nisam skršila. Mislim, prost narod, Srbija, šta reći, je li. I rešim ja malo da se zajebavam i pitam: "A što kupujete toliku robu, šta će vam?" Kaže, mužjak, glava porodice: "Ćero, spremamo se za sv. Nikolu." Ja kao: "Hihihi, a je l' će sv. Nikola to sve da plati ili?" "Dete, nemoj da zajebavaš, platiću na kreditnu karticu." "Dobro, rekoh, nemojte odmah da se ljutite. Mislim, ja onako, bolje bi vam bilo da malo prištedite. Ionako će samo familija da dođe da se naždere, a vi sve to treba da platite, zar ne?" I sad gledamo se mi, tako, onako, kad će ti ženka: "A, je l' ideš ti kod nekog na sv. Nikolu?" "Ne idem, nisam vam baš ja neko slavsko društvo, imam dobar cug, a i mogu da pojedem, mislim, nisam rentabilna, pa me ljudi izbegavaju", i smejem se kao budala. "Imamo mi sina, fin dečko, ima 32 godine, završio fakultet..." Kuku-lele, pomislim ja. I ja kao, slatko se smešim, ma obuzela me čista ekstaza, jebote, već me gledaju kao snajku, a vidim ima da se jede kod njih, nije loše, teška su vremena. :))))))) I ja 'ladno: "Je l' mogu da vam kažem - mama, jer tu ste negde po godinama kao moja majka?" (a lažem kao pas, mada je to ružno reći za psa) "Znate, nisam baš nešto ovih dana u fazonu da se udajem, ali ako se predomislim, doći ću!" "Baš si ti neki zajebant, a?", reče glavešina. "Jesam, a što da ne?" "Pa, meni se to sviđa." "Da, da, verujem, a i sinu, tj. mom budućem mužu bi se to sigurno svidelo, hahahahaha." I tako, lepo smo se zabavili. I svako ode svojim putem.

Drugim rečima, zabava je svuda oko nas, samo je treba inicirati. Nisu baš svi nadrkani (kao ja), hoće narod malo i da se nasmeje, pa makar i kiselo.

Eto, neću sada da vam pišem šta sam jela, jer otkud znam da li ću nekome da pravim zazubice. Očekivana inflacija u prva tri meseca naredne godine je oko 12%. Mislite o tome. :))

Poezija je...

Trenutno se bavim čitanjem koječega, a na šta sam "pretplaćena" u Google Readeru. Naletela sam na nešto što se zove Mikro-antologija: No Sleep poezija. Pročitala sam svih (pet) pesama različitih autora, uglavnom poznatih široj javnosti, a koje su se našle u tom članku. Molim vas da pesme pročitate, pa da prodiskutujemo. Pitanja o kojima razmišljam su: Da li takva sorta poezije za vas predstavlja poeziju ili nešto drugo? Kakav utisak ponesete u sebi nakon čitanja ove poezije? Kako se osećate? Ne bih da vas udavim sa pitanjima, zanima me vaša lična impresija. Ovom prilikom neću izneti svoje mišljenje, to ću ostaviti za rubriku komentara. Ali priložiću jednu pesmu, koju ću napisati očas posla.

San je došao
Kao noćna mora.
Bila sam uhvaćena
U - net.
Na meni samo
Duplo golo.
Kratka suknjica.
Klitoris mi plazi.
Merka me matorac.
Bludni sin.
Upotrebljiv,
Nerashodovan.
Mogu ga uzeti.
Vidim mu jezik i kurac.
Merka me,
Juri me.
Trpa mi
Svoj debeli jezik
U usta.
Nabijam ga
I ja njemu.
On se davi,
Koprca se.
Dobra kita beše!
Najebala sam se noćas
Za čitav život.
Vanvremenski...
A onda se san završio.

Imam poziv

- Ja sutra idem na Sajam knjiga, Bobićka će da potpisuje knjige na štandu Čigote (prim. aut. Čigoja je naziv štamparske kuće), pa eto, to ti jedan poziv, ako hoćeš da ideš.

- Hvala ti na pozivu, ali ti znaš da sam ja neopevani drkadžija i da ne volim gužvu.

I cannot fuckin' believe. Pre ću da odem u Čigotu i da im ostavim brdo para da bih pasla listove zelene salate, dok me oni gone kao ovcu po zlatiborskim proplancima, ne bih li zategla svoj gluteus. Popodne ću na pištaljku da mlatim rukama u bazenu do struka, dok moje noge prave značajan otpor u mutnoj bazenskoj vodi, a celulit se topi kao sladoled na letnjem suncu.

Ili ću da ti se pridružim, ali ću pre toga da se najedem Perperovih pljeskavica sa mnogo luka, jer to je usputan i otmen momenat koji krasi Paradu izdavača. Naravno, ako stignem na red od kontigenta izgladnele omladine iz provincije, tek istovarene iz autobusa na tlo Sajma. Popiću i jedno pivo, da me stondira.

Da mi živac ne proradi, dok ti budeš čekala pokorno u redu sa uvelim i ucveljenim tetkama koje sline nad likom i delom Mirjane Bobić-Mojsilović. Šta ako mi priđe neki idiot sa kamerom i pita me šta mislim o književnim radovima M. B. M.? Iskreno ću mu reći da je promašio osobu, ali ne i pitanje i pokazaću rukom prema tebi. Ti ćeš reći svetu - svoje mišljenje! Kako te je potresla Azbuka mog života. Kako se u njoj svaka žena prepoznaje. Ona ostaje, on odlazi.

Suze mi se slivaju niz butine. Para mi izlazi na uši. Muka mi je. Previše je za mene. Neka sledeći put stave meso u pljeskavicu i neka izvade pacove iz fabričkih kazana gde mešaju hmelj i vodu.

Inače, dobro sam. :)

Miloje i ja

Pošto više ne radim (osim za slavu) nego što radim (za pare), iznova se vraćam da osvežim statistiku nezaposlenih lica koja se evidentiraju u Nacionalnoj službi za zabušavanje i zajebavanje.

Tako su oni meni zakazali pre desetak dana stručno konsultovanje sa stručnim licem ili ti savetnikom za zapošljavanje, što je imalo za cilj da unapredi moju poziciju na tržištu snage robova. Mislim, ne teraju oni uopšte tebe da se javiš u to vreme kad su ti zakazali, osim ako ne slomiješ glavu u međuvremenu ili te ne zvekne neki drogirani vozač, što vozi besnu makinu. Ako nemaš opravdanje što se nisi javio/la, onda te brišu sa evidencije narednih 6 meseci. Tak'a su pravila igre i tako se inače u Srbiji (statistički) rešava problem zaposlenosti.

Elem, došla ja na vreme, kao i uvek, normalno, prvo me poslali u pogrešnu sobu i tamo neke dve dromfulje džakaju i preživaju. Dadoh radnu knjižicu i plavi kurton, pardon, karton i kaže ona meni: "A, Vi, šta ste po zanimanju?" Ja je gledam, mislim se, idi bre u pizdu materinu i kažem joj: "Pa piše u radnoj knjižici." Jebiga, ona popizdela, jer nije ona od mene tražila da se zamara i gleda u radnu knjižicu. Vidim, ne joj se dojmim, a ni ona meni. I kaže mi: "Znate šta, pogrešno su Vas uputili, to je kod kolege Miloja, on je inače tu sad na zameni, u sobi toj i toj." I tako se pozdravismo i ja odoh kod Miloja.

Stižem ispred sobe, kucam na vrata, hvatam se energično za kvaku, ulazim i kažem: "Dobar dan Miloje, ja imam zakazan razgovor kod Vas sad u 10:00." Jebote, iznenađenje, čovek me je očekivao. Lepo. Profesionalno. I sad odma' počelo trkeljisanje sa podacima. Da proverimo fakultet, poslednje radno mesto, šta ste radili, adresa, brojevi telefona su validni, kućni, mobilni, je l' tako?" "Sve je ko što piše, Miloje, ništa ne brinite."

I reče: "Da li ste popunili ovaj Upitnik?" A ja znam na šta misli, al' baš i ne moram da znam i baš me boli kurac da popunjavam Upitnik. I ja kao: "Jesam, jesam..." On meni: "Mislim, sad." Ja njemu: "A sada nisam, ranije sam. Kaže: "E, pa moraćete i sad." Mislim se, to ćeš tek da vidiš.

I sad, da se Miloje meni predstavi: "Evo ovako, da ja Vama kažem kako ja radim. Ja sam ranije zvao ljude, kad se pojavi neko radno mesto, ali to više ne radim (ja klimam glavom i trepćem). Ja sam shvatio da od tog posla nema ništa (ja klimam glavom i trepćem). Mislim, ovde razni ljudi dolaze i ljudi su iz raznih razloga na evidenciji (ja klimam glavom). Sve se zasniva na Vašem ličnom angažmanu (ja klimam glavom i trepćem). I ja ću sada Vama da odštampam sve što imam ovde u bazi podataka. Ponudu ja neću da sortiram, znači sve što ima, a i nema baš nešto, al' dobro. (ja klimam glavom i trepćem) Vi to možete da pogledate i da mi kažete da li ste zainteresovani za nešto, pa ako jeste da Vam dam broj telefona. (ja klimam glavom i trepćem)"

E, konačno nešto i ja da kažem: "E, pa Miloje, lepo ste Vi meni to izneli, ja se slažem sa Vama. Mene pravo da Vam kažem zanima kako ja da se zaposlim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ono, siguran posao, nije neka lova, ali nije loše, je li?"

Kaže Miloje meni: "Pa teško." I krenem ja: "Pa kako ste se Vi zaposlili ovde?"

"Pa, znate to je bilo prvo neko volontiranje, pa kao pripravnik, ono za ljude do 30 godina." Mislim se, jes kur moj, a ti stariji od mene garant. Baš si ti imao manje od 30 godina pre 2-3 godine, al' ajde, bi mi nezgodno (tek se upoznajemo) da mu tražim ličnu kartu, mada, fakat, što da mu ne tražim, kad on ima sve moje podatke.

I sad će meni Miloje: "Znate, ne ide to tako lako za posao, mora da Vam neko bude baš blizak da bi nešto učinio za Vas."

I tu ja počnem da vrištim od smeha i 'ladno kažem: "Mislite, ono cash, coitus i ta priča?"

I sad vidim čoveku neprijatno, izgleda da ovakve budale kao što sam ja ne svraćaju svaki dan.

"Pa, mislim, sad Vi baš onako."

"Tako ja to, odma' prevodim na svoj jezik, nemojte Vi to pogrešno da shvatite."

"Dobro, eto, ja sam Vam dao ponudu (sad već misli na onaj listing radnih mesta kafe-kuvarica, viljuškarista, pedikira, fizičkih radnika i sl.), pa Vi razmislite, pa mi recite, a možete i odmah. Da li Vam nešto odgovara?"

"Ne, ne odgovara mi."

"Eto, sad smo se upoznali, pa Vi navratite, recimo jednom nedeljno."

"Dobro, je l' onako samo da banem ili da Vas zvrcnem telefonom pre toga?"

"Samo Vi dođite kad hoćete. Tu sam ja. (i onda da ispadne duhovit)  Ali nemojte pre 8 ujutru i posle 2 popodne."

Ja se blagougodno smeškam i kažem: "E, Miloje, a ja baš mislila da dođem u 5 ujutru, takav mi bioritam."

I tako smo se Miloje i ja upoznali i fino proćaskali.

P. S. Razlozi zbog kojih sam na evidenciji su povlastica za prevoz i to da mogu da uzmem potvrdu da plaćam komunalije 50% niže od regularne cene. Naravno, i to, što smatram da svi koji su nezaposleni ili rade na crno treba da budu tamo iz razloga da bi se videlo koliko je katastrofalno malo ljudi koji su zaposleni, kojima se uplaćuju doprinosi i koji primaju zarade.

Das ist fantastische ;)

'Vako izgleda doslovce (u prevodu teksta) pesma Gunsa Sweet Child of Mine, što su je Indexovci pripravili.

Pojačajte zvučnike i zajeba(va)ncija počinje! :))))))

Intervju sa anonimusom

Dakle, vi tvrdite da je svo ovo svekoliko blogersko prepucavanje u stvari samo skretanje pažnje sa mnogo važnijih problema?

- Kao anonimac dozvoliću sebi slobodu da iznesem sledeća opažanja. Znate, meni ide na onaj što ga nemam mnogo toga. Ako ćemo da se osvrnemo na samoproklamovane VIP blogere koji su zastupljeni u našem najvećem „građanskom“ mainstream medijskom etru sa nacionalnom TV frekvencijom, sa velikom verovatnoćom Vam tvrdim da to niko ne bi ni čitao da se oni ekskomuniciraju iz svog geta. No, kako „ruka ruku mije“, ta zajednica je u stvari odličan prikaz jednobraznosti, jednoumlja i mlevenja žita na jednu te istu vodenicu. To za mene jeste problem.

Da li ste se na pomenutoj mainstream lokaciji uključivali sa komentarima i kakva su Vaša iskustva?

- Vidite, nisam. Ali to ima svoj istorijat. Na forum koji postoji na tom portalu nikada nisam uspela da se registrujem da ostavim bilo kakav komentar, jer ne znam po kom kriterijumu su „stručnjaci“ odlučili da ne treba da se registrujem, odnosno da mi i ne dozvole mogućnost registracije. Ko je to pokušao, bez obzira da li jeste ili nije uspeo, zna da oni tamo traže da im ostavite mail adresu (koja nikako ne sme biti sa Yahoo-a, Google-a ili nekog drugog web servisa, već isključivo da ima neki domen nekog domaćeg provajdera) da bi Vam navodno poslali aktivacioni kôd. Ja taj kôd nikada nisam dobila (bila sam na nekom kao checku), iako sam se "uredno" registrovala sa adresom koja ima ekstenziju Sezampro tj. to je sadašnji Orion Telekom. To mi je bio jasan signal da nisu svi dobrodošli. Isto tako, taj pomenuti portal nije objavio u proseku svaki drugi moj komentar koji se tiče komentarisanja vesti. I to je više nego jasan signal. Tako da...


Da li ste Vi bili pozvani i da li ste prisustvovali BlogOpen-u, te da li ste konkurisali nekim svojim člankom za ovogodišnju zbirnu ediciju postova blogera?

- Nikakvih (kovertiranih ili nekovertiranih) poziva nije bilo, jer nisu ni postojali. Postojali su samo baneri koji vode na web lokaciju. Prema tome, ko je bio zainteresovan mogao je da se prijavi. Ja nisam bila zainteresovana, pa se nisam ni prijavila. Za mene je BlogOpen formalno okupljanje, a ne neformalno druženje, jer se ja družim s kim i kad hoću mimo bilo kakvih organizovanih manifestacija. Hoću reći, dobra je to prilika za minglovanje, business i te stvari i stoga mislim da svako koga to zanima ima svoje mesto na BlogOpenu. Takođe, nisam bila zainteresovana da konkurišem bilo kojim svojim postom, jer koliko sam primetila nigde nije navedeno ko je i po kojim kriterijumima određeni članak određenog blogera uvrstio, a koji nije. Ukoliko nije tako, neka me neko ispravi.

Kako Vi vidite blogersku scenu u Srbiji?

- Sve funkcioniše po principu: „Ja tebi serdare, ti meni vojvodo.“ To nije za čuđenje, jer to oslikava našu klimu i naš mentalitet. Postoje formalni i neformalni kružooci i ljudi uglavnom nisu preterano zainteresovani za izlaženje iz tih okvira. I to je karakteristika našeg narrow-minded naroda. Savetovala bih svima koji se samozastupaju da deaktiviraju opciju moderisanja komentara, jer je to vrlo loš signal za čitaoca koji se pita da li je pre slanja straćio svoje vreme i da li će njegov komentar ikada biti objavljen. Autori blogova treba da prihvate odgovornost da drugačija mišljenja postoje i da pokažu da imaju nedemokratska muda da obrišu komentare za koje smatraju da ne odgovaraju da se nađu na njihovim blogovima iz bilo kojih razloga. Time bi se zamerili kolegama blogerima, ali i to je neki pomak, naspram licemerja objavljivanja samo „podobnih“ komentara. Pošto komentarisanje poprima forumsku dimenziju, svaka vrsta dalje komunikacije u tom obliku gubi na svojoj dinamici i kvalitetu, jer konačno niko ne sedi non-stop ispred računara i „pušta“ ili „ne pušta“ komentare kako oni pristižu.

Konačno, kada sve to pogledate da li imate želju da blogujete?

- Pa naravno. Nema potrebe da bilo ko ograničava sebe u onome što želi da napiše. Zato i postoje blogovi. To su autorske lokacije (ovde isključujem kradljivce misli, ideja i sadržaja) i to je mesto gde pojedinac treba da iznese svoje mišljenje, svestan činjenice da postoje i oni koji misle slično, ali i potpuno drugačije. Jer, upravo se sloboda odvija u mogućnosti izbora. A izbor pojedinca je da li će uopšte nešto da čita ili neće i da li će išta da komentariše ili neće. Svakako da ljudi vole da pročitaju komentar na ono što su napisali, ali ne treba zameriti ni „posmatračima“ kojih ima u velikom broju. To je doduše modalitet koji treba da se menja. Da bi do promene došlo, čitaoci treba da shvate da komentari jesu mesto za konstruktivnu polemiku i da ne treba da se ustručavaju da iznesu svoje mišljenje na određenu temu. Takođe, ohrabrujem sve one koji komentarisanje zasnivaju na principu reciprociteta dam-ti-daš-mi da se „operišu“ od toga. Jer, izvinite, ako neko ne piše pre svega zbog sebe, nego zbog drugih i biva uskraćen za permanentno komentarisanje od strane određenih blogera, onda ima problem sa sujetom, a to nije dobro.

Konačno da se vratimo na početak intervjua? Niste mi rekli šta su za Vas mnogo važniji problemi?

- Pod broj jedan – netolerancija prema činjenici da postoje različite struje i u blogerskom svetu. To treba da prihvatimo kao realnost. Prema tome, ja stvarno ne vidim potrebu da se uopšte polemiše oko toga ko ima sindrom „VIP trip“, a ko ga nema i zašto ga nema. Svako neka piše šta hoće i gde hoće, a kome se ne sviđa to ne mora ni da čita. Koga nešto zanima da pročita, taj će to i da pronađe na internetu. Takođe, pozivam sve one koji pretražuju određene teme na internetu, pa slučajno zalutaju na neki od blogova gde se određena tema obrađuje i odu dalje jer je to samo blog i ništa više, te time možda nepouzdan izvor informacija, da shvate da se relevatnost pruženih podataka ne utvrđuje na taj način i da nije uvek relevantno ono iza čega stoji neka institucija. Content writeri uvek pišu za nekoga i sa nekim razlogom. Mislite o tome.

Hvala Vam na intervjuu.

- Hvala i Vama što sam imala priliku da iznesem neka od svojih viđenja.

Da li da ili ne?

Tako ja od sabajle, u cik zore u podne, čitam sve i svašta i naletim na jedan omladinski sajt, gde između ostalog postoje pisma upućena, da li psihologu ili kome već, od strane tinejdžera i tinejdžerki, gde se oni prosipaju sa svojim ljubavnim i ostalim trilemama.

Dakle, pitanje je:

Da li da pristanem da budem druga?
Pre neko veče me je jedan dečko pitao da li hoću da se vidimo... On je u vezi sa jednom devojkom, i ja sam mislila da hoće da je prevari, i pitala sam ga, ali on je rekao kako mu ona nije dosadna, ali mu se i ja sviđam pa zato to radi! To ne bi niko saznao, bila bi tajna... ali ja ne znam šta da radiim... Molila bih za savet! Da li da se vidim s njim iako je on u vezi ili nee.. i šta da mu kažem?? i da napomenem on mi se sviđa onakoo! :) Hvala unapred...

Odgovor
Koliko sam ja razumeo, tebi se on mnogo dopada. Ipak, nisam do kraja razumeo zbog čega si u dilemi? Da li zbog toga što je on u vezi i smatraš da to nije u redu, ili zbog toga što ti se on mnogo sviđa i ne bi želela da budeš "treća" ili zbog nečeg trećeg?

U svakom slučaju, mislim da je pre svega važno da ti sama sa sobom odrediš šta je to što bi ti od tog odnosa želela. Bez odgovora na to pitanje, mislim da nema odgovora ni na pitanje koje postavljaš. Naime, ukoliko je tvoje pitanje moralnog karaktera - da li je to u redu; čini mi se da nije moje da odgovaram na moralna pitanja, to je ipak nešto na šta svako od nas mora sam za sebe da da odgovor.

Sa druge strane, ukoliko ti je pitanje da li želiš da budeš "treća", pretpostavljam da se iza tog pitanja krije želja da on bude tvoj momak. U tom slučaju, nisam siguran da je dobro da ulaziš u kombinaciju u kojoj bi ti bila treća - to je pozicija u kojoj ćeš vrlo verovatno biti nesrećna (ipak, ni na to pitanje ja ne mogu sa sigurnošću znati odgovor, i to je nešto što samo ti pouzdano znaš). Ukoliko je tako, verujem da bi bilo bolje da sačekaš da on odluči šta je to što želi i da ulaziš u vezu samo u okolnostima u kojima ćeš se ti osećati dobro.

Preuzeto sa lokacije mingl.org

Kratka analiza

Elem, kada sam ja bila tinejdžerka, prvo i prvo nisam imala takvu dilemu. Ako ne može da bude moj, onda me boli kurac za njega. Može da bude i svačiji. A još više bi me boleo kurac da mi kaže kako mu se ja sviđam, pa da me tajno malo "ovo i ono", a tamo mandali sve u 16 neke druge sojke. Ende. Dakle nisam imala dileme takvih sorti, pa ne bih ni postavila takvo pitanje. No dobro, različiti ljudi, različite dileme, a i osetljive godine.

E, sad, odgovor stručnjaka. Jebem ti stručnjake. Prvo, prva rečenica u odgovoru je već ono sugestivna. Kao, ako sam dobro razumeo... Ma ne, nisi. Pa onda on nju pita zbog čega je u dilemi? Kao, da li morališe, ili neće da bude pedeseta ili šta već.

Pa onda, da ona odredi šta želi od tog odnosa. Kog bre odnosa? Pa šta može da dobije od klinca koji hoće samo da joj se zavuče u gaćice?! I sad, naravno, neće čovek da morališe, nije to njegova stvar. Nego, devojko, zajebi ti bilo kakvo moralisanje i bacaj se u promet. Čik da vidim kad budeš htela nekome da daš, a niko ne bude hteo da uzme. Biće onda kasno za kajanje.

Konačno, odbacili smo moralnu dilemu i bacili se na ego dilemu. Ako ti devojko ne želiš da budeš petstota, a možda i želiš, to je opet tvoj problem, niko ni za to ne treba niko da te savetuje. Uostalom, otkud znaš dok ne probaš. Možda ti se i svidi. :D Jedino pametno što je rekao je da će se ona verovatno osećati nesrećno u toj triper kombinaciji. No, opet pobija dilemu i baca težište na to da ona treba da sačeka da se mladi kurajber odluči šta hoće, pa da onda i ona tu proceni svoju poziciju. My ass. Nema tu šta da se čeka. Jasno je šta on hoće, pitanje je samo da li i ona pristaje na sve to. Prema tome?!

Moj odgovor bi bio sadržan u jednoj rečenici: "Devojko, više samopoštovanja ti nimalo ne bi naškodilo, jer da je nekome stalo do tebe, a ne samo do tvoje pičke, ne bi ti ni predlagao takve kombinacije."

Kupujem bure za kupus od 80l

Naslov sve govori, ne moram ništa više od toga da napišem. :) Javite ako znate gde ima da se kupi i naravno, da nije second hand i da ga ne jurim van Beograda. I da nije made in China (bilo kao uvežena sirovina, bilo kao gotov proizvod).

Kako stvari stoje, na tržištu trenutno nije moguće naći bure za kupus te litraže. Ima od 60 l i ima od 120 l, i ima nekih drugih gabarita. Prošlogodišnje bure već pomenute tražene litraže je završilo u kontejneru, jer se potklobučilo na dnu, pa je počelo da se njiše ko klatno i postalo nestabilno. Znači, pitanje je zašto ga nema ove godine?

Svi domaćini i domaćice koji neguju tradiciju kiseljenja kupusa znaju da u bure staje prosečno upola manje kilograma kupusa nego što mu je litraža. Ko nije znao, sad zna. I zato meni nije svejedno koliko ću bure da kupim.

Usput, a na savet plastičara (tj. onih koji prodaju proizvode od plastike) zvala sam naše (ili njihove) megamarkete da se raspitam za stanje na lageru.

Kao zanimljiv, izdvojila bih razgovor sa osobom koja se javila na telefon u Tempu na Vilinim vodama.

Osim što sam saznala da imaju buriće od 50l i 200l, ženska osoba je pitala onako polustidljivo: "A zašto vama treba baš bure od 80l?"

Kažem, to mi je onako, taman za količinu kupusa koju hoću da ostavim.

Ona se izvini na (intimnom???!!!) pitanju i reče: "A ja sam mislila da vam ništa ne bi smetalo da uzmete veće, pa da stavite i turšiju i kupus zajedno!"

Nisam ništa komentarisala kako se materijal za turšiju i kupus za kiseljenje ne turaju u isto bure, već sam se zahvalila i spustila slušalicu.

Usput sam pomislila nešto. Pošto sad ima gomila tih besplatnih telefona (0800), predlažem ljudima koji vole da ćaskaju da iskoriste tu priliku. Ništa ih neće koštati, a mogu da drve do prekosutra. :)

P. S. Da, kad sam već pomenula turšiju, godinama već ne mogu da nađem na pijaci prave, pravcijate paprike turšijare. Any idea?!

+++Anketa o održivosti kiseljenja kupusa na ovim prostorima

Da li kiselite kupus (ove godine)?
	Da, kao i svih prethodnih
	Da
	Ne
	Ne pada mi na pamet
	Bih, ali nemam uslove za to
	Ne volim kiseli kupus
	Ne, jer kiseli kupus jedem samo na slavama i po kafanama
	Ne, ali zato pravim ajvar
	I kupus, i kornisone i sve redom kiselim...
	Ne, uglavnom kiselim noge u lavoru
	Da, i ovo mi je prvi put da to radim
pollcode.com free polls

Ko-ko-ko-ko-da

Volim da se šminkam, tako da i tome pristupam zainteresovano, čak i posle mnogo godina. Prvi put sam se našminkala još u osnovnoj školi (što beše krajem osamdesetih prošloga veka), a u srednjoj sam bila kao pionirski crtež, vrlo koloritno prenaglašena. Najbolji deo priče je bio hard-core pankerski fazon šminkanja sa jebitačnim isrctavanjem očiju, do gluposti i iznemoglosti. Tada sam mogla da provedem dva sata šminkajući se. Nije to loše, to iživiš, pa danas ne furam styling kao da imam 16 godina. :-P Ne, nego kao da imam 15, hahahaha. Po ovoj vrućini se slabo šminkam, jer se cedim kao svinja pred klanje. Odvratno. Mislim, na to znojenje face. Izgledam ko psiho leti u konzervi gradskog prevoza na 50 Celzijusovih. Jebiga, niko nije savršen. ;-)

Onda dođe vreme kada počneš da opažaš promene na svom licu. Prve znake starenja. Ali to mi nije smetalo. Mislim da mi se sviđa. Ne bih volela da izgledam drugačije. A valjda ću tako da mislim i za 10 godina, osim ako ne odlepim ko opaljena oplastičena pomodarka, pa odem da usisam salo, udarim veće sise, iščupam par pršljenova za tananiji struk, i tako redom dok ne shvatim da sam zamenila svoje telo za ko zna čije i izgubila sopstveni identitet. Teror mladosti. Bljak.

Kada sam prvi put videla sede vlasi u svojoj kosi, bila sam nekako zatečena. Nisam ih odmah prihvatila. Ali ne pitam se ja tu mnogo, je li. Tokom vremena postale su deo mene. To je bre moja kosa. To naravno nije razlog da nosim prosedu kosu ili da je prelivam Eho tonom, ko jedna baba što sam je ljubičanstvenu videla pre neki dan na pešačkom prelazu. Ono realno, izgledala je kao bajati duh iz lampe. Zato se farbam, a farbam se i zato što mi se nikada nije sviđala boja moje prirodne kose od kada je potamnela tokom godina, pa više nisam bila prirodna plavuša. Godinama sam se farbala u plavo, sve izbegavajući onaj kokoškasti žuti ton, što se teško izvlači bez blanša. A blanš je super ako hoćeš što pre da ostaneš bez kose na glavi, onda ga samo guraš, sve do nošenja perike. :-D Ma, stavila sam ga možda nekoliko puta. Sranje. Napravi ti brezovu metlu od kose. E sad, taj trip sa plavom kosom me je napustio, jer u stvari, činilo mi se da to nisam bila ja. Dugačka, plava kosa. Miriše na klasičan stereotip o glupoj dugokosoj plavuši, ali i silnoj erotičnosti, jer jebeš ženu bez duge kose. Je l' neko rek'o idealna žena, mislim za onu s dugom kosom?! E, i onda više nisam htela da budem dugokosa pljavuša, nego kratkokosa crvenperka. I eto, već skoro dve godine imam kratku crvenu kosu. I sad komentari gledalaca. A kenjala sam već o tome. Al' nema veze. Kažu, izgledam opasno?!?!? Kažu, izgledam kao Amazonka. Ma, je li?! A otkad su to Amazonke imale kratku kosu, a pritom nemaju desnu sisu. Moje su još na broju. Okay, kako god, Amazonka ili ne.

E, sad, koja žena hoće da ima tu divnu, negovanu, dugačku kosu sa bojom po izboru, ona mora da podnosi noćne more zbog toga. Tako sam ja to doživela. Moja duga kosa je bila fazon - "lav iz centrifuge", prirodno osušena, kao metletina. Dakle, grozno. To je u prevodu značilo da ja treba da idem minimum jedanput nedeljno kod frizera, a to osim što košta, užasno je smaranje i čisto gubljenje vremena. Ali, i užasno uništavanje kose, s obzirom da vam tamo upere fen u glavu, tako da vam isprže mozak kao jaje na oko. Vreme frizera košta, a kad je neko imao mnogo kose na glavi, kao ja, onda taj neko "jede" vreme. I onda te skarabudže, drukaju ti onaj fen, tako da se ti malo-malo pa dereš: "Daj, molim te odmakni malo taj fen od moje glave, peče me bre!" O mom "voljenju" frizerskih salona i još ponekih lokacija ima ovde.

E, a kada nije bilo para, onda sam maltretirala moju majku da mi jednom nedeljno navija samolepljive papilotne. To je značilo da maltene čitav dan provedem kući da bi mi se kosa ljudski osušila i papilotne "primile". Mogu vam reći da su se toliko dobro "primale", da sam nakon skidanja istih izgledala kao da nosim periku koje su se viđale na prostitutkama ili koje se sreću u sexy shopovima na lutkama na naduvavanje. I onda je sledilo sređivanje lokni i raščešljavanje, i konačno, pošto mi je kosa "gutala" čitavo lice, opet sam skupljala prednji deo kose šnalom tako da sam izgledala kao tetka ili sam vezivala konjski rep od čijeg nošenja, zbog težine kose, me je užasno bolela glava. Mislim da sam imala dovoljno razloga da je otfikarim. :-) A možda je bila u pitanju i čista lenjost. :-))

Duga, kratka kosa, celava?
	Lepota je u oku posmatraca i u dusi
	Stavis kesu na glavu i verglas
	Definitivno duga kosa na zeni
	Kratka kosa na zeni, to je bre ko musko
	Celava, sto da ne?
	Ko da je to sve uopste vazno
	Bitno je da li ima nesto ispod abazura
	Smaras sa anketom, a i tema ti je do moga
pollcode.com free polls

Putujte kao Conte, ali Monte Cristo ;-P

I tako, ovih dana se naveliko raspreda o zajebanim putnicima koje su tamo negde usred pizdine materine istovarili u Egiptu da se jebu sami sa sobom, jer agencija Conte kojoj je Ministarstvo turizma koje je sad pri Dinkićevom izmišljenom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja izdalo licencu za rad, nije izmirilo obaveze prema egipatskih hotelijerima. I to nije prvi put, to se ponavlja iz godine u godinu. A licencu imaju (sve do sada dok nije pukla bruka) i nikom ništa. Navodno srpski jebeni konzulat je intervenisao da se ljudi smeste. O čijem trošku?! Ne verujem da je drama gotova i da se ljudi tamo lepo provode. Lepo, nema šta. A još lepše što ljudi tamo troše svoje pare da bi imali gde da spavaju i da se prehrane i što im je preseo život. Biće interesantno čuti njihove komentare kada se vrate 16. jula. To je da čovek lepo uzme govnjivu motku, pa prvo od Dinkića, pa na sva ostala govna. Jebote, mnogo ima govana, pa mora i mnogo govnjivih motki da se pripremi.

Putnici koji su uplatili aranžmane u agenciji Konte treba da sačekaju da im agencija sama vrati novac, a ukoliko to ne učini, onda je najbolje da je tuže, kaže Jelena Sladić Jakovljević.

"Naša preporuka je da putnici ne traže povraćaj novca(od agencije) već da podnesu tužbu nadležnom sudu kako bi u slučaju stečaja njihova potraživanja bila naplaćena iz stečajne mase", rekla je ona.

Sladićeva je rekla da se putnicima isplaćuje celokupan iznos koji su dali za aranžman samo u slučaju da agencija otkaže putovanje.

U pojednim medijima pojavila se informacija da je vlasnik agencije Želimir Šipraga zapravo bankrotirao.

Propali aranžmani, vlasnika nema

10. jul 2010. | 16:01 | Izvor: B92, Beta

Elem, firma koja se zove Conte Plus d.o.o. nije u stečaju, tek za informaciju široj javnosti. Najbolje je pogledati njihove finansijske izveštaje koji govore da za 2009. godinu isti nisu ni podneli, a da u 2008. i 2007. imamo samo gomilu nula. Lepo. Dakle, ljudi treba da se informišu sami, jer će da popuše isterujući svoju pravdu pred "svemogućim" i "efikasnim" srpskim sudovima. Ako pre toga ne umru u cvetu starosti.  A, to vam je već poznato, je l' da?

E, sad da ja vam ispričam nešto što se meni desilo u Egiptu pre 6 godina. Tako tada, ja putovah sa bivšim mi suprugom na nezaboravno letovanje u aprilu mesecu 2004. godine. Agencija je bila Kon Tiki, a avioprevoznik je bio Aviogenex koji je deo nekadašnjeg Genexa i koji je u međuvremenu propao, ali i dalje lete "upon call".  Vrlo zanimljivo. I sletimo mi na aerodrom u Hurgadi. I dok smo prošli sva drkanja na carini, mi na traku, nema kofera. Ja optrčim sve žive i nežive trake sa bagažom, kurac, našeg kofera nigde nema. Lepo, pomislim ja. U međuvremenu, nas dočekao lokalni predstavnik Egipćanin i čovek mi kaže da popunim PIR, ako išta mislim da isteram sa "odbeglim" koferom. WTF is PIR? PIR je Property Irregularity Report, a izgleda ovako. I to treba da znate ma gde i ma s kim putovali avionom na kugli zemaljskoj. Jer, samo ako popunite PIR vaš prtljag počinje da se ganja u avio-saobraćaju. Drugačije, vaš problem i ko vam je kriv što ste neupućeni. Da pomenem, da je let bio čarter i da nije bilo teorije da kofer ode u drugi avion. Pride, ja sam svojim očima gledala kako ulazi na onoj pokretnoj traci u dupe aviona. Šta je nagnalo lopova da mazne kofer? Moja pretpostavka do dana današnjih je da je to što je bio upakovan u onaj celofan da se ne bi izgrebao. Jebo me celofan. Verovatno je lopurda mislila da je unutra suvo zlato, šta li već. Naravno, tamo stižemo bez garderobe, ali nam je ostala torba sa kozmetikom i obućom. Od Kontikija sam dobila kurac da izbijem oči na licu mesta. Ni majcu s jebenim natpisom, ama ništa. Posle akutnog napada popizditisa, shvatila sam da hteli ili ne moramo da idemo da se ciganišemo (čitaj: cenjkamo do iznemoglosti) po prodavnicama da bi nabacili neki šorts i majicu, ako ne mislimo da šetamo goli, jerbo tamo baš ne možeš da glumiš naturistu. :-)) Prvi dan jebeno krstarenje po nekim koralnim ostrvima, ja nemam kupaći kostim. I odem ja gola i tu nastane haos, kako gola, muslimanska zemlja, tra-la-la. I odma' se našla dobra duša da mi pozajmi ofucani kupaći kostim koji mi je posle poklonila, da ne brukam naciju. ;-P Moja noga tamo više neće kročiti, ali to nema veze toliko sa krađom kofera, već sa činjenicom da sam doživela gomilu neprijatnosti, od pokušaja krađe novca u restoranu u Hurgadi, kada se 100 muškaraca (a tamo i nema žena koje nisu turisti) skupilo oko mene i gledalo moj psovački performans na engleskom, do toga da smo u Kairu bili zarobljeni u kuli i gde su nam tražili mito da bi nas pustili odatle, preko toga da su nas jurili manijaci po ZOO vrtu i sl. Ko se nije otisnuo sam, tj. u samostalnoj muško-ženskoj grupi od 6-7 ljudi po Kairu, ne zna šta pričam. Ali, svašta tamo može da se doživi. Zoveš retarda na recepciju i pitaš ga: "Do you have a spare sheet for the bed?" i on ti kaže: "Don't you shit me!" I ti mu kažeš: "Do you know what is sheet?" Fuck, pa, naravno da ne zna. I tako dalje. Da ću svoj prvi obrok da pojedem u McDonalds-u u Kairu, to nisam ni mogla da sanjam, ali i to je bilo, jer nisam htela da rizikujem, dok nisam provalila gde uopšte možemo da jedemo.

Kad smo se vratili u BG, ja sam mesec i po dana ganjala Kon Tiki, tj. prtljag je bio osiguran preko tadašnjeg Zepter osiguranja (sada je to UNIQA) i to je inače raritet da je prtljag osiguran preko bilo koje agencije. Bez PIR-a ništa, zapamtite. A plus što su mi tražili spisak stvari koji je bio u koferu, pa još i račune. Ja sam bezobrazno navela da je u koferu bilo šta nije bilo, da bi nagurala do maksimalne cifre za odštetu. Jebiga, šta sam drugo mogla, ionako mi je sve izašlo na nos. Dalje, ganjala sam Aviogenex da isplati štetu. Sve u svemu, odmor mi jeste preseo, ali na kraju sam naplatila duple pare. I od jednih i od drugih, a to je bilo oko 400 evra + 400 dolara, što je zbirno bilo više od vrednosti prtljaga i para koje smo potrošili za krpe koje nismo hteli da kupimo. Ali, svu tu jebačinu i u Egiptu i posle Egipta niko nije mogao da mi plati u parama.

Zašto sam ovo napisala? Prosto, jednostavno, ako vas hoće onda vas hoće zajeb i to je to. To naravno ne znači da podržavam odbeglog vlasnika agencije Conte i činjenicu da je svesno zajebao putnike sadašnje, bivše, a hteo je i buduće. Eto, pa vi gledajte s kim putujte, a možda i da konsultujete zvezdano nebo da vam kaže koji je trenutak pogodan za vas. :-)) Jer, kad se ovako nešto desi, svi peru ruke i niko nije odgovoran. A od isterivanja pravde, tj. naplate iz stečajne mase ili preko parničnog postupka, kao što pomenuh, "ne lipši magarče do zelene trave..." Govnjiva motka je čudesna alatka, samo ne znam kada će narod da je se masovno pri'vati?!?!?!

Predlog stimulativnih poreskih mera

Šta je porez?

1. Porez na vazduh – mnogi džabe dišu i sve češće uzdišu, što od muke, što od beznađa, tako da poreska stopa treba da bude progresivna; tip: dišite na škrge i uštedećete.
2. Porez na nemanje – većina nema, a to je njihov problem što nisu stekli, tako da sistemom velikih brojeva od malih pojedinačnih zahvatanja iz džepova punimo budžet na veliko; tip: niko vam nije kriv što niste rođeni bogati ili pak lopov i kriminalac tj. kontroverzni biznismen.
3. Porez na korišćenje kreditnih kartica, dozvoljenih minusa i sl. – niko vas nije terao da trošite ono što nemate, da budete alavi i da se luksuzirate, a pošto ionako nemate pojma šta vam sve banka naplaćuje, dodatno opterećenje nećete ni primetiti; tip: razmislite o doživotnom kreditu za refinansiranje poreskih dugovanja.
4. Višestruki porez prilikom uplata igara na sreću – da li vi stvarno verujete da ćete da dobijete nešto za džabe? Ako verujete, onda je to cena za glupost i to morate bar dva puta da platite, i to unapred, jer vaše nedobitne kombinacije su za državu dobitne; tip: kako došlo, tako i otišlo.
5. Porez na estetske plastične zahvate iz čistog hira – besni ste što vas priroda nije obdarila, pa još tražite preko hleba pogače; e, to mora da vas košta; država ne vapi za vašim silikonskim sisama i guzicama, ali će rado da zahvati desetak iz rekonstrukcije vaših nedostataka i lečenja kompleksa; tip: ko ume njemu dve.
6. Porez na dilovanje i uživanje droge – ovo je već diskutabilna i visokoprofitabilna kategorija, jer je država ekskluzivni distributer, tj. tržišni lider, te nije smisleno da sama sebi naplaćuje porez; sitne dilere treba raspaliti po džepu da se ne mešaju državi u posao, a konzumente posavetovati da sami prijave kada se gudraju i to oporezovati u apsolutnom naturalnom obliku, tj. kroz uzimanje dela droge nazad; tip: kadija te tuži, kadija ti sudi.
7. Porez na podmićivanje – ko u ovoj zemlji nije nikog podmitio (ili pak primio mito) – taj laže!; da se ne lažemo – državi nije u interesu da sitnurija uzima cash, a da ona ostane "kratka"; prema tome, slobodno podmićujte, ali legalno i javno, jer na taj način vi participarate u političkom životu i jasno je da imate STAV; tip: stičete kvalifikacije za narodnog poslanika, jer ko nije umeo da se "ispruži" kad treba, neće umeti ni da "primi".
8. Porez na smrt – svaki stanovnik da sklopi Ugovor o životnom osiguranju i da korisnici mole boga da tokom perioda trajanja osiguranja, ugovarač skvikne, jer će tako ucveljenim da im "padne" brdo love, a pošto im je palo s neba ima i da plate za to; tip: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
9. Porez na život – niko nije tražio da se rodi, a pošto svaki život ima svoju cenu (nije neprocenjiv kao što mnogi misle) i vi ne živite u kosmosu u bestežinskom stanju, već rabite prirodne i ostale resurse zemlje u kojoj i na kojoj živite, to, dragi moji – košta; tip: karma vam kaže da lekcije nisu naučene i da ćete se ponovo vratiti na Zemlju.
10. Porez na korišćenje društvenih online mreža – uuuuuu, ovo je Meka za uzimanje poreza; pa ko još danas nešto drugo radi na poslu osim što chatuje i špijunira druge?! Dakle, uvesti dodatni poreski namet poslodavcima, jer ko ih jebe što nisu sposobni da to kontrolišu; tip: Facebook ti kaže – imaš 100 novih poziva za prijateljstvo, prihvati ih sve, prekrati radno vreme.
11. Porez na seks – u vremenima recesije državi je u interesu da vas ona jebe do besvesti u zdrav mozak; samim tim, podstiče vas da se jebete do besvesti, ne bi li se oslobodili stresa; kako god, sve što vredno vežbate u životu, to i naučite; tokom vremena, možete da razmislite o promeni zanimanja i da se priključite radnom kolektivu seksualnih radnika i radnica i da počnete da stičete buduće oporezive prihode pružanjem seksualnih usluga; više seksa = više para za državu; tip: mere štednje – uključite drugi kanal RTS-a i pratite skupštinska zbivanja, opašće vam libido garant; međutim, ukoliko ste perverzni, ovo će za vas biti pravo mesto za orgijanje.

Ukoliko imate ideju koje predloge bi još mogli da uvrstimo, volela bih to i da vidim u komentarima. Ako smo dovoljno kreativni, možemo da pokrenemo i peticiju, pa da podnesemo zajedničke zahteve raznim skupštinskim odborima. :-)) Jer, ceo naš državni aparat je jedna belosvetska kurva, a mi to treba i da podržimo, ali i da izdržimo.

Zverkin very sexy recept :-)

Barry White - Can't Get Enough Of Your Love, Babe

Data reč je data reč, a vi ste doprineli da se ista i ispuni.

Uvod u priču kaže da je ovaj moj recept pre skoro 5 godina objavio portal Coolinarika, i to mi je i jedini originalni recept koji je tamo objavljen, jer mi je nešto splaslo raspoloženje kasnije za te aktivnosti. Tada je recept bio objavljen na mišiće, jer u to vreme još uvek nismo obnovili bratstvo i jedinstvo sa Hrvatima, pa sam ja bila ljuta što me ignorišu. Zato sam im poslala mail gde sam napisala da me vređa njihova diskriminacija prema nacionalnoj osnovi i da nema mesta tome da tako nešto bude prepreka našoj saradnji. Posle toga, recept su objavili. Pre 5 godina na portalu Coolinarike, koliko me pamćenje služi, nije bilo korisnika iz Srbije. Kasnije su se stvari promenile. :-) Evo recepta.

Crni špageti sa škampima i indijskim oraščićem

Sastojci za 2 osobe:

250 gr očišćenih škampa (kod nas se obično kupuju zamrznuti)

250 gr crnih špageta (crne su, jer su to špagete koje sadrže sipino mastilo, dakle od prirodne farbe su; ja sam ih kupila u Merkatoru)

60 gr indijskih oraščića (kupujte na prometnom mestu, jerbo nisu jeftini, pa da se ne bi ispostavilo da su užegli)

1 čen belog luka

1 sveža zelena ljuta papričica

2 supene kašike seckanog peršunovog lišća

50 ml devičanskog maslinovog ulja

1 kafena kašičica šarenog bibera u zrnu

so po ukusu (ja volim morsku, a vi već prema vašem ukusu)

Priprema:

Špagete skuvajte u blago posoljenoj vodi i ocedite. Tip je da je razmera za kuvanje (bilo koje) testenine 100 gr testenine na 1 l vode. Koliko treba da se kuvaju špagete piše na samoj ambalaži. Deo tečnosti u kojoj su se kuvali špageti sačuvajte (150 – 200 ml).

U tiganju kratko izdinstajte škampe na maslinovom ulju, dodajte iseckani (ili pak protisnut kroz spravicu) čen belog luka (vodite računa da se beli luk ne prži na ulju, jer brzo zagori) i sitno iseckanu ljutu papričicu. Ukoliko su (a verovatno će biti) smrznuti škampi u pitanju, prethodno ih bacite u šerpu ključale vode, da izbije par ključeva, ocedite ih od vode i vratite se na početak pasusa.

Zatim, podlijte sa vodom koju ste sačuvali od kuvanja špageta (nemojte da roknete sve odjednom, nego dozirajte pa procenite koliko je potrebno) i kuvajte 1-2 minuta.

Na kraju dodajte sveže samleveni šareni biber, špagete, bacite odozgo seckano peršunovo lišće, dobro promešajte  i klopajte dok je toplo (a brzo se hladi). :-))

Uz ovo jelo ide neko fino vino. Velepoznavaci bi vam rekli da to treba da bude belo vino, ali vi sami odlučite da li vam više paše belo ili crveno vino. Moje mišljenje je da je to stvar ukusa. No, treba imati u vidu da je možda crveno vino "prejako" za ovo jelo. Stoga bih se opredelila za neki Chardonnay. Mogao bi da dođe u obzir Rubinov, odnosno pogledajte fotku.

Naravno, sve bi ovo bilo bezveze za nekim kuhinjskim stolom, pod lampama koje vas osvetljavaju kao da ste na saslušanju. Ipak je ova varijanta za romantičnu večeru u dvoje. Potrudite se da budete kreativni, da začinite atmosferu lepim detaljima, kao što su sveće, opuštajuća muzika i sl., a u kojima ćete sa izabranicom ili izabranikom srca svog da uživate.

Želim vam prijatan ljubavno-gastronomski doživljaj!

Slobodan (pro)tok

Da vam kažem da nije jednostavno svaki dan smišljati o čemu ćeš da pišeš. I pride da se trudiš da nekoga to imalo zanima. To je bre zamorno. Ili treba da smisliš nešto duhovito (izem ti Zverko smisao za humore (za)razne, hehehehe), ili neku od životnog i društvenog značaja temu koja će da probudi narod i da onda svi lepo kažu šta misle i tako to, i da se i dalje ništa ne menja. Ili treba da budeš kao nešto mnogo pamet(a)n/a, pa da čitaoci vide da ti mudro zboriš i da imaju kakvu korist od toga što im ti besediš, i tako... Ima dana kada sediš ispred ove virtuelne beležnice sa klepetušom oko vrata i vičeš: beeeeeeeeeeeee.

Onda pogledaš malo šta sve drugi rade po blogovima. Nemojte sada ovo neko da shvati lično, a ima takvih koji su često umeli da se osete prozvanim. Da vam razjasnim, kada hoću nešto nekome lično da priopštim, ja to i uradim (namestim nišan, naciljam i pucam), a kada ne želim, mož' da me mučite ko što su mučili Nemcovi partizane, ali ja neću reći ništa. A, a, a, a? Kad ste ovo pročitali, odma' ste shvatili da imate posla sa narodnim herojem ili herojkom (ili heroinom - al' ne za fiksanje i snifovanje; ko to još danas radi pored široke lepeze ponude sintetičkih droga - ovaj deo nije za psihički labilne i maloletne). Nebulozno pišem. Pa šta?

Ovo je moja prćija i "neka komšiji crkne krava" ako mu se ne sviđa šta pišem. Ja kravu nemam, pa moja ne može da crkne, pa me zato bole uvo što će sutra neko da se zajebe da grebe na moju štalu.

Razmišljala sam da napravim foto serijal od nekih 1000+ fotografija (nije puno, je l' da?!) moje sijamske mačke. Mislim da bi vas to ludo zanimalo. Nekada, kada sam ja bila malecka bile su neke slikovnice u kojima je glavni lik bila jedna devojčica Maja. I tako je svaka slikovnica bila u stilu: "Maja ide u kupovinu"; "Maja ide u školu", itd. E, pa to mi je ideja da tako turim moju mačku u neke različite aktivnosti i da, ono što se kaže, imam uvek na lageru "rezervnog materijala" kad mi presahne inspiracija. Mada, mogla bi sada da bude i porno Maja, jer je u međuvremenu porasla, ali ja se još uvek ne bavim eksplicitnim sadržajima za odrasle drkaždije.

Frankie Goes to Hollywood - Relax

Razlog zbog koga svoje fotografije ne mogu da objavljujem je što su sve u toplesu, pa bi to izazavalo masovne erekcije među muškim čitaocima, a pošto su Srbi (i svi koji se "osećaju" tako, a žive u matici i dijaspori) natprosečno obdareni, bojim se da bi ih "topuz" udario u glavu i usmrtio ih na mestu. A ono realno, muškaraca ionako nikada dosta, hahahahaha. A što se žena tiče, navukla bih bespotrebnu pakost i zlobu, a žene su mi potrebne kao saborci, (ili saborkinje - samo da me ne kinje), jer ja verujem u žensku snagu. :-)

Iiiiiii, gde sam ono stala? Aha. Mmmmmmmmm, mis'im..........da, potresla sam se kada sam pročitala da muškarci više vole žene sa veštačkim sisama. Kreteni! To je jedan pakostan udarac za srpske žene. Na šta to liči da na ovu besparicu tako nešto objavljuju?! Kako sada jedna žena sa prosečnim ili potprosečnim poprsjem ovo da shvati?! Znači, ona koja ima pare, ona će da stavi sifone i da privlači muškarce, a ova koja nema, šta? Da digne subvencionisani Dinkićev kredit i da "uloži" u sebe, ako je zaposlena, te time kreditno sposobna. Taman za 3.000 soma evra mož' da mune silikone, a to je i veoma mudra investicija, pogotovo ako joj je centar sveta lokacija = beogradski splavovi, gde se pecaju džiberi sa džipovi. :-)))))))) Dalje, inteligentna, a nezaposlena ženka: ostaje joj da na'vata mužjaka na inteligenciju. Uuuuuuuuuu, će se u'fajdi. A poznato je da muškarci vole inteligentne žene. Naročito, reš pečene na ražnju i prelivene pivom, radi žvakanja hrskave korice i lakšeg varenja. ;-P

Konačno, zašto sam napisala u onom mom profilu da u moja interesovanja spada i kuvanje, kada do sada nisam objavila nijedan recept. Pardon jesam jedan. U ovom linkovanom postu je samo kurčenje, nigde nema podataka, samo neki corpus delicti; kako sam ja otrebila krompire, pa očerupala brokole i sve tako redom odradila pomoćne ku'inske poslove. Ima jedan, al' neće da se javi. Čekajte, sa' ću ga nađem. Tek što sam pristavila Google Search na tom blogu, ne mogu da se snađem, a i pojma nemam o čemu sam pisala. Eve ga, nema ga nigde. Nema veze.

Zato obavezno da posetite blog naše hiperkreativne koleginice Maslinke, jer kod nje ima sjajnih kulinarskih čarolija. :-)

Nego, ima Zverka u arhivi jedan very sexy recept (moram i ja da se služim trikovima) koji nije težak za pripremu, a "radi" pos'o, kao one srpske vijagre što se pakuju u teglice, pa seljaci na teglice lepe nalepnice sa prigodnim ilustracijama i narodski duhovitim porukama, kao npr. - na nalepnici se nalazi konj koji rže i njišti, a ispod masnim (tj. boldiranim) slovima piše: "Da moj Stojko ne bude Nevoljko!" Sadržaj koji seljaci prodaju u teglicama se obično daje na supene kašike sveže privenčanim mladencima i to ih na'rane konobari/ce kad ulaze u restoran dok se razležu zvuci 'armonike; jerbo se moraš nalizati meda sas orasima, ne znaš šta te posle čeka u braku i da l' će se smeješ slatko ili kiselo. :-)) Molim vas da temeljno i razborito pristupite odgovoru na sledeće pitanje, jer će od vaših odgovora zavisiti šta ću da činim.

Da li Zverka treba u sledecem postu da objavi very sexy recept?
	Da
	Ne
	Nemam definisan stav
	Zabole me bas
pollcode.com free polls

P. S. Recept potiče iz edicije Ljubav na usta ulazi - pa uđi već jednom. Prijatno! :-))

A koji si ti tip? :-)

S vremena na vreme spopadne me da radim različite testove na internetu. Ne znam zašto, jednostavno volim to. Postoji jedan test sa kojim ste se i vi možda susreli do sada. Da bih bila sigurna da sam to što sam (ako jesam), test sam radila nekoliko puta u nekim vremenskim razmacima, i kad jesam i kad nisam bila raspoložena za to. Naravno, to zvuči glupavo, jer se radi o testu tipologije ličnosti, te promene raspoloženja nemaju uticaja na to, ali... ipak sam tako radila. :-)) Ovo, pre svega treba shvatiti kao zabavu, ali opet i nije baš totalna zajebancija, jer je bazirano na Jungovoj tipologiji ličnosti. Pa probajte ga, osvežava, a ne goji. ;-)

Evo, izvolite odgovorite na naredna 72 pitanja potvrdno ili odrečno, pa će ubrzo uslediti tumačenje.

Prema rezultatima ovog testa ja sam u grupi INFP. Inače, ukupno postoji16 različitih tipova ličnosti po Myers-Briggs pokazateljima.

P. S. A meni je bilo zanilmljivo da ponovo uradim ovaj test, jer mi se "javilo" da povučem (ne crtu nego) paralelu, jer sam pre nekoliko dana dobila mail od ne znam ni ja koga (Psihopomp škola piše u mailu; mada meni više zvuči ko PsihoPimp :D) da se prijavim da me intervjuišu (pa da vide da l' sam) za grupu koja će da se bavi analizom snova na jungovski način. Mislim, jebote, gde me nađoše?!?!?! Je l' neko od vas dobio takav mail? Imam i broj mobilnog ako neko hoće da se preko vođe radionice bavi "tehnikama analitičke psihologije, asocijacije i implifikacije, te da ih isti upozna sa pojmom aktivne imaginacije" (to između navodnika sam uzela iz maila koji sam dobila).

Dosta! Dosta! Dosta!

Htela, ne htela, danas sam rekla 3 puta zaredom: "Dosta! Dosta! Dosta!"

To je bilo sve što sam imala da kažem.

Sve ostalo bi bilo vređanje.

Ja sam izvređana vrlo pogrdnim epitetima, ali nisam vređala.

Čudno, ali moj racio je nadvladao svako moje trenutno osećanje - bes.

Digla se buka ni oko čega.

To je bio samo povod.

Lične frustracije su zabrinjavajući faktor napaćenosti ega pojedinca.

Takav pojedinac je violentan, kidiše i ujeda sve oko sebe.

Međutim, pojedinac to ne vidi.

Za njega je njegov bes - opravdan.

Da li su ostali dužni to da trpe?

Nisu!

Prema tome?

Ne želim da učestvujem u tome.

Okrenula sam se i otišla.

Nisam pobegla - od sebe.

Pobegla sam od neosnovanih uvreda i grubih reči.

Mislila sam da ne pišem ništa, ali ja nekada pišem zbog toga što me unutrašnja teskoba ubija.

Nekada su i razlozi drugačije prirode.

No, to je sad druga tema.

Prema tome, od mene je sada - dosta!

Podizačica Zverčica ;-P

Kao i obično, niko me ništa ne pita, a ja se nekako osećam p(r)ozvanom.

Znate da nisam falš dušebrižnica. Mislim, valjda ste to shvatili do sada?! :-)

Nešto ste mi mnogo usitnili sa postovanjem, pa sam počela da se brinem.

Jasno mi je da sam ja skriboman, pa ne merim po sebi, ne se brinete. ;-)

Volela bih da mi kažete šta je to što vas "podiže" i "spušta" ovih dana, nedelja itd.

Sad, baš da vam pružim neki recept, ko iz Patinog kuvara (najboljeg na svetu :-)), to nije baš tako jednostavno, ali recimo da:

1. ignorišete sve što vam smeta, a što ne možete (sada) da promenite
2. vam na jedno uvo uđe, a na drugo izađe
3. izbegavate kukumavke i emitere loše energije, i ako već "glumite" često, da ne "glumite" prečesto rame za plakanje, jer taj teret onda ostaje samo vama
4. da kažete NE, onda kada osetite da je neophodno da to da uradite
5. da kažete DA, za sve one i sve ono od kojih i od čega vam duša (za)igra
6. učinite minimum jedno sitno zadovoljstvo sebi svakoga dana, ma kako ono možda i bilo trivijalno (za druge)
7. radite stvari prema svom unutrašnjem osećaju (jer taj vas neće prevariti)
8. ništa ne shvatate (previše) ozbiljno, jer sve se menja, pa i vi sami
9. uživate u svakom trenutku
10. budete dobri i ljubazni prema drugima, ali pre svega prema sebi

Ovo nije 10 Zverkinih zapovesti, to su samo slučajne misli - da ne preteram... za sada... :-)

Živeli drugari uz po koju notu klasične muzike! :-))

(Ne)običan dan :-)

Volim kada ustanem ujutru da imam okvirne ideje šta ću da radim tog dana. I obično ih imam.

Nekada sam pravila planove, doduše ne 5-godišnje za obnovu i razvoj, a danas to radim sve ređe. Shvatila sam da kada imaš utvrđeni plan ili planove za neku aktivnost, da onda samo ideš ka tome, a da mnogo stvari promiče pored tebe. Uostalom, nisam ja mašina, a i mašine imaju prazan hod.

Baš zbog toga, držim u glavi šta mi je činiti određenog dana, ali tome pristupam krajnje fleksibilno.

Ustala sam jutros relativno rano i pošto mi se može, jer sam sad jedan "besposličar", gustirala sam nes kafu dobrih sat vremena, uz šta sam, naravno, popušila previše cigareta. Svako ima svoje poroke, hehehe.

To je ono što ja najviše volim, jutarnje spremanje bez žurbe i meračenje svakog trenutka.

Zanimljivo je da i posle 20 godina šminkanja, ja i dalje uživam u tome; čini mi se, kao i prvog dana kada sam pokupila svu maminu šminku i namazala se kao "pionirski crtež".

O češljanju, pravljenju frizure i ostalim detaljima neću ovom prilikom, jer to pripada prošlim danima duge kose, a o tome neki drugi put. Sada je sve praktičnije, to jest, okreni-obrni imam "frizuru" bez da se timarim do iznemoglosti.

Pre nego što sam izašla iz kuće, uvidela sam da mi se lenjost a pro po relativno (ne)bitnih detalja obila o glavu. Mrzelo me je da skidam stari lak za nokte koji je tu i tamo već ispucao, pa sam rešila da ga "zamaskiram" sa novim slojem. A onda mi je ispala četkica sa koje se cedio lak. Refleksnom reakcijom, posegla sam za četkicom i priljubila nokte na novine i onda je sve to bio jedan razmazani apstraktni prikaz po noktima i šakama. Da je platno imalo bi čari, a ovako... sve iz početka...

Konačno, pošto sam prošla sve faze manikira, fakira i ostalih kozmetičkih i njima sličnih radnji, bila sam istuširana, namirisana ko mirisna ruža, našminkana, obučena, obuvena i krenula u grad. Al' ne da lovim pevca i kokodačem! ;-)

Rekoh sebi: "Deni se ti, onako instinktivno, pa gde god stigneš... a negde ćeš već stići..."

Danas je bio siv dan i ja ne volim sive dane, ali volim da im prkosim dobrim raspoloženjem. Prošetala sam Knezom, ali nisam išla u SANU, čekam Amarilis, a možda još nekoga!

Pomislih, hajde da pogledam kakav dnevni meni nudi Plato. Dopadne mi se. Ali pre toga jedna minorna obaveza... Odlazak u Poštu u Zmaj Jovinu, znate zašto. Zverka je podigla 1.700 dindžosa + Potvrdu za 5 akcija NIS-a - što nam onomad za Badnji dan darovao Bata Dinkić. Kad čovek pogleda, to nam je palo svima sa nebesa plavih, tako da sam u prvoj trafici kupila 2 srećke na grebanje. I to odmah 'alavo. "Srpski san" - to je ono da vas poreski obveznici izdržavaju narednih 20 godina, a vi da dobijate svakog meseca 1.000 evrića i kao utešnu srećku - da izgrebem i dobijem 50.000 evra za shopping. Grebanje sledi kad završim post, pa ako sam se obogatila ću da pravim neku Sodomu i Gomoru, onu što se viđa na BG splavovima, da vas kvarim malo. ;-)

U stvari, ja bih više da vas kvarim. Treba mi 5 dobrovoljaca koji dobro uočavaju i memorišu, pa da idemo u Grand Casino na Black Jack, da ih ojadimo. Ajnc se ručno deli iz 6 špilova, pa znaš šta je prošlo, a šta nije, tako da se verovatnoća povećava sa dobrim pamćenjem. A ima i tehnika da se to nauči. :-) Čekajte ljudi, ne promovišem ja ovde kockanje, ali treba makar jednom probati, naravno, neostrašćeno i bez loženja, kao igru. Samo je gubitak izvestan, sve ostalo nije. ;-)

Lepo je kada imate mir u sebi i kada nosite pozitivnu energiju, onda vam se oči smeju, čak iako se vi ne smejete (ko ludi na brašno), i ljudi to primećuju, i upostavlja se neka fina interakcija. Eto, prethodnoj rečenici možda i nije mesto ovde, ali tako sam ja skontala sebe danas.

Uplovila sam, konačno, u Plato. Lepo, lepo. Meni (ne meni, nego jelovnik) nije baš desetka, ali jaka devetka, garant. Prvo sam naručila da se po'ede i popije. A jelo se? Dakle, za 390 dinara, da, da, a to nije mnogo, ja sam jela:

1. krem pileću čorbu sa puuuuno belog mesa unutra;

2. 2 pozamašna komada vešalice

3. pire (jebiga, jeste onaj jednominutni, ali dobar je ko dobar dan);

4. tzv. vitaminsku salatu (rendana šargarepa, cvekla i sitno seckana zelena salata)

5. i na kraju bez šlaga (jer torte nije ni bilo) dobila sam parče pite od jabuka sa dosta suvih grožđica unutra; liči na lenju pitu, ali nije toliko lenja; zato je njam-njam, pa sam i prste polizala: dole testo ko za "lenju", u sredini komadi jabuka dobro pečenih bez kožice sa mnoooogo cimeta i gore opet testo (ono što se slaže ko taraba, ali ne mora da se preskače); potpuno sam pristrasna kad je reč o lenjoj piti, ali ovo je mnogo bolje od lenje pite, jer ima više fila, a manje testa.

Nadam se da sam vam napravila zazubice, ali sve to ponovo za nedelju dana... vredi sačekati...:-) To ne bi vredelo ni po' lule duvana da nisam popila i čašu crnog vina (iz zdravstvenih razloga, inače ne bih ja :-)) - Terra Lazarica, 0.2 l, Caubernet Sauvignon, berba 2006., puni Rubin iz grada Kruševca. E tu već moraš da tresneš 259 dindži. Uživanje košta, dragi moji, al' zadovljstvo cenu nema!

Sad o "znakovima pored puta" (aluzija na roman Ive Andrića).  Ispred stakla iza koga vidljiva sedim, sa moje desne strane puca pogled na zid Filološkog fakulteta i gle grafita: Jazz Rules - Nice and Smooth. Jeste tako je; a u Platou sve neki fusion-i - sačuvaj bože. Dobro, nije meni lako ugoditi, to stoji. Iznad moje glave visi neki oblačić i kaže: Less is More. Sa moje desne strane, na ogledala su pri'eftali neke fototipske isečke iz stripova, novina, starinskih reklama i pročitam ovo na fotki ispod (jebiga, vidi mi se parče ruke sa sve džemperom na fotki, jer sam morala da munem omanji besplatni kulturni magazin na blještavu sijalicu, zbog odbleska - a i uspelo je :-)))))))))

U stvari, čini mi se da Plato nikad nije izgledao bolje nego što sada izgleda. Ili je to moja konstatacija pod uticajem alkohola?! Čaša vina je za uživanje, ostalo je za preterivanje. A nekad se i pretera, zar ne?! Ljudi ima, kakvih 'oćeš, od 18-19 godina do 70-ak, baš šarenoliko društvo. I to mi se sviđa. A i merkao me je jedan čika za stolom pored, al' me nije pec'o, jer mu je ćerka maloletnica bila u društvu.

O da, sada možete sa police da uzmete neko od ponuđenih izdanja Platoa i da se malo i kulturno uzdignete, a ne da se sve svede na prežderavanje i oblokavanje. Eto, i ja sam uzela roman Crni album od Kureishi-ja i pročitala prvu glavu. Ovog pisca baš gotivim. Prva njegova knjiga koju sam pročitala je Buda iz predgrađa. Ovaj čovek piše jasno, duhovito i jezgrovito.

Završila sa Platoom i krenula dalje, ka Knezu, a iz Fresco picerije dopire pesma:

Dalje, u Francuskom kulturnom centru (FKC) - mlada partizanka sa bujnim poprsjem. Tek da omlatina vidi kako su izgledale naš(t)e partizanke i šta nam je "naša" borba iznedrila. :-P

A onda nešto veoma zanimljivo stoji na ulaznim vratima iste lokacije. Od sutra do nedelje na snazi je Vikend dokumentarnog francuskog filma u Domu omladine (da vas ne zbuni i DŽ i 100 dinara; ono što na fotki piše da je džabe, to znači da džabe možete da uđete u FKC).

Ali stvarno je DŽ - pogledati svaki od ovih filmova po pojedinačnoj ceni od 100 dinara. Pošto sam  kinematografo-manijak, odma' sam otišla k Domu i pazarila ulaznice za svih 6 filmova. :-)

Na povratku kući, u busu sam srela jednog mog drugara, koga dugo nisam videla (evo, sad baš brojim mesece na prste, ali nikako da izbrojim koliko je vremena prošlo); a i ne znam kada ću ga ponovo videti. Može biti da će čo'ek ovo da pročita. Pa ako, neka pročita, da zna da ni njega nisam propustila da pomenem.

Bila sam i u DM-u, ali nije baš neki fazon da sad pišem na koje sam sve budalaštine tamo pobacala pare. Kako "stariš" ili kako te napušta prva mladost, pre nego što druga dođe, sve te više košta održavanje. Da, da, nema zezanja! ;-)

Onda sam došla gajbi iiiiiiiii... eto, od tada malo pišem, dopisujem se sa brojnim obožavacima, malo telefoniram i sve u svemu, jedva završih ovaj post. :-))

Ovo je bio jedan običan dan, a možda i nije?! ;-)

P. S. Srpski san - dobila 100 dinara, odnosno mogu da furam zamenu; a od Love za šoping snova u iznosu od 50.000 jura nisam dobila ni jedan evrocent. Ništa od obećanih bahanalija, osim ako neko ima ideje koje puno vrede, a ne koštaju ništa! :-)