Skini svoje teške ruke
Sa moga vrata...
Oči ti ne vidim,
Duša ti je stegnuta...
Bremena i vremena uvek ima,
Ali ovo prvo nije moje.
Gorom gorim gore,
Morem gorim gore...
Beše utvrđenje kameno,
Na njemu kula,
Zvonik gvozdeni
I u njemu vila...
I u njemu sila.
I u njemu veštica.
I u njemu svetica.
Spaljena.
Onda je bila vladarka
U doba vizantijskog carstva.
I svog cara je imala.
I ugasila se...
Sa moga vrata...
Oči ti ne vidim,
Duša ti je stegnuta...
Bremena i vremena uvek ima,
Ali ovo prvo nije moje.
Gorom gorim gore,
Morem gorim gore...
Beše utvrđenje kameno,
Na njemu kula,
Zvonik gvozdeni
I u njemu vila...
I u njemu sila.
I u njemu veštica.
I u njemu svetica.
Spaljena.
Onda je bila vladarka
U doba vizantijskog carstva.
I svog cara je imala.
I ugasila se...
Radomir Mihailović Točak - Ukor
Branko Radičević: Ukor
Gde si dušo, gde si 'rano!
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja osta' sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!
0 komentar/a:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.