0,35+0,65

Jedu mi se čokoladice... Uzimaš iz kredenca zlatno-crveno-braon osmougaonu kutiju koja krije uživanja za male i slatke zalogaje. Kažeš mi: "Gledaj, džepovi mog srca ugrejaće ovu čokoladu i ona će sama poteći niz tvoje grlo..."
"Kako samo znaš da je to ono što želim sada?!"

Otvaram folijicu na kojoj piše da čokoladica ima samo 35% kakao delova. Standardno. I da sam odlomila takvu štanglicu iz table čokolade, bila bi mi ni po čemu drugačija od drugih. Međutim, ova je topla, poput ugrejanog tela i podseća na čokoladu otopljenu na grumenu putera za Reform tortu. Znaš da mi je ona omiljena. Svi duhovi mojih predaka i pokojnika su u nju umešani i pažljivo sjedinjeni. Uski je usek otvorenog pakovanja, taman da jezikom obližem nutrinu. Kako jezikom opkružujem oštre uglove, tako me bockaju i štipaju delovi folije.

Umačem prste, prsti su mi umackani i ja sam sva musava sa najlepšim čokoladnim mustaćima, a ti ližeš krajeve mojih usana, moje prste, i u srcu topiš novu čokoladicu (65%), gorčeg, ali potpunijeg ukusa...

Mizar - Glas