Raucherraum

Sobe za pušače mogu se videti po stranjskim robnim kućama sa sve pravom ventilacijom i smeštene su obično u restoranima za samoposluživanje. A tamo ima potpuno nadrealnih likova...

Lik, od svojih oko 35 godina, prilično oronule fasade i nervoznih, nehotimičnih trzaja tela sedi za stolom u uglu i bukvalno duva pljugu kao Maru. Zagledan je tamo negde između prostora neba i zemlje, u nekoj nevidiljivoj tački na zamišljenom zidu. Prekršta bez prekida jednu nogu preko druge, a onda se onako vizionarski zagleda u vrh pljuge, obujmi je celom šakom i garant tripuje da je na nekom drugom mestu.

Ulaze dve klinke, recimo 15-16 godina, šatro da pljugaju. Kašlju ko dve mazgice prilikom svakog uvlačenja dima. Ova jedna se zagledala u mene kao u Osmog putnika. Kikoću se onako mladalački tupavo, neko bi rekao da sam zlobna, i da je to u stvari bezbrižno. Okay, može i tako. Zavisi od posmatračkog ugla. Pa prebacile mobilni na zvučnike da se čuje kako se tamo neki kurajber sa druge strane sa njima dogovara da se nađu u robnjaku. Posle nekih 15-ak minuta dolazi brat Turčin, original podvodačka faca, a njih dve oduševljene što će da iskoče iz svakodnevne rutine nemačkog naroda. Šta je dalje bilo, to znaju oni.

E, sad, onaj prvi sa početka priče je otišao i na njegovo upražnjeno mesto je sela jedna ugojena gospodža u godinama sa sve nekim osvežavajućim frapeom u rukama, nedefinisanog kolorita. Vidim, i ona me gleda. Rekoh, 'ajd' i ja nju da pogledam. Nasmejem se, jebote. Ona priča li priča, priča tom frapeu ili tako nekako. "Are you talking to me?" "Ich verstehe nicht!" Okay, ne obraća se meni, učinilo mi se. "Du bist sehr schön." "Entschuldige, ich verstehe nicht, mein Deutsch ist sehr schlecht."

Mimo pušačke sobe za dobijanje pušačke noge, u centru centra grada Bona, baš tu negde kod Betovenovog spomenika, prilazi mi jedan lik, onako negde između građevinca i kamiondžije, ili narodski rečeno dobar samo za one radnje, možda. Nit' je Turčin, nit' je Nemac, ni crn, ni žut... Trči jebote za mnom na ulici. Ono, ako bi posmatrala sa strane - lep prizor. Mislim, je li, godi to egu, hahahahaha. I krene neku klasičnu spiku za skraćivanje strankinja i opet ono: ""Du bist sehr schön." Pa kako tako nešto da ne razumem. I opet ja njemu da ja nicht verstehe, kad on mene pita odakle sam. I ja mu lepo kažem: "Iz Srbije brale. Ovakve ribe kao što sam ja samo možeš da vidiš u Srbiji." Pa neka mu cure žvale, što da ne.

Uostalom, zar to nije već poznato svima. Mislim, stranci kada dođu u Beli zadivljeni su koliko ima lepih žena koje su oskudno odevene. I baš je jedan ženohejter opazio da niti ima lepših, niti oskudnije odevenih devojaka, pa se pitao da li je moguće da su sve prostitutke. I taman da zaustim: "Prijatelju, ne sudi po ambalaži, vidim ja ima toga i po Nemačkoj koliko hoćeš."