SLUČAJNI SUSRET BELOG ANĐELA U MORAČI
ON
Autobus je bio pun mirisa tek nabranog svežeg bosiljka, koje su žene držale u rukama, a koji je ispunjavao moje srce, uzdrtalo od uzbuđenja pred još jednim susretom sa velikim svetiteljem Ostroškim. Još jedino je moje srce moglo da podrhtava, za razliku od tela koga sam jedva osećao, čudno utrnulog, kao da više nije bilo moje, uprkos mojim neviđenim mukama da u njega vratim život koga sam, čini mi se, davno izgubio. Nekakvo čudo je učinilo da ponovo vratim pokret telu, bar delimično, progovorim i vratim u sebi bar mogućnost izražavanja mojih slutnji i nadanja...
ONA
Autobus je bio pun mirisa svežeg bosiljka, koji su te izgubljene žene držale u rukama, više iz nemoći sopstvene, nego što su uopšte mogle osetiti sopstveni unutrašnjeg mir koji su negde, davno, izgubile. Taj jak miris, koga sam inače mnogo volela, pomešan sa mirisom nekog čudnog zadaha, činilo mi, se raspolućenosti svih nas, ovog puta mi je izazivao nepodnošljivost uzburkanih emocija i nekakvu težinu u stomaku koja me je uznemiravala. Osećala sam kao da mi u ovom autobusu nije bilo mesto, kao da sam stranac među svojim sugrađanima, nepoželjni svedok religioznog opijuma koga nisam želela da osetim. Hodoćašće na Ostrog. Nisam ni slutila da ću biti jedina koja ne zna gde je krenula, I istovremeno jedina koja kao da zna gde je krenula...
Kompletan tekst možete pročitati na lokaciji TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI: BELI ANĐEO.
dobar blog. pratim :)
ReplyDelete@YouTube
ReplyDeleteZahvaljujem u svoje ime, a sto da ne, i osobe ciji sam post linkovala ovde. Uzivaj u tekstovima. :)
Ne volim kada se na nekom blogu muzika sama pokrene, ali uz blog koji preporučuješ i koji sam počela da čitam, mnogo mi je prijalo, a i obožavam Bilo jednom u Americi. :)
ReplyDelete@Charolija
ReplyDeleteU suštini, ne volim ni ja, ali muzika je fino izabrana, tako da nemam zamerki. Drago mi je da ti se dopao blog, a i delimo isto mišljenje. :)